0
FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I EKONOMISTA ZA
RUKOVODEĆE KADROVE
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
KORPORATIVNE FINANSIJE
- KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA -
BEOGRAD, AVGUST 2013 GOD.
MILOŠ LUKOVIĆ I 394/12
1
SADRŽAJ:
2. KRATKOROCNI IZVORI FINANSIRANJA
2
2.1. UKALKULISANE OBAVEZE
2
2.2. BANKARSKI KREDITI
3
2.2.1. Jednokratni krediti
3
2.2.2. Kreditna linija
4
2.2.3. Revolving krediti
6
2.3. UPRAVLJANJE OSTALIM KRATKOROCNIM
IZVORIMA FINANSIRANJA
8
2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI
9
2.5. POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO
KOLATERALNO OBEZBEÐENJE
10
2.6. ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEÐENJE 12
2.7. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM 14
ZAKLJUČAK
14
LITERATURA
14
3
iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od 200.000 din
(odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom
slucaju)
godišnje
uštede
iznosile
bi
1.200.000
din.
Ako se pretpostavi da je doticno preduzece upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih
obaveza kreditno obezbedivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom
osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim
obavezama, ukupne uštede za doticno preduzece iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade i
ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno ce se
akumulirati (povecati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveca procenat
izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeca istovremeno treba da vodi racuna o
optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira na
finansijske efekte preduzeca) može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih. Placanje
raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu takode može
imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeca. Dakle, sve raspoložive oblike
obaveza, preduzece treba da koristi, ekonomski posmatrano, razumno u cilju sopstvenog
finansiranja, uz što manje kreditno zaduživanje i moguce produženje roka njihovog likvidnog
izmirenja. Poreske uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa privredivanja imaju posebnu
stimulaciju za onj menadžment preduzeca koji doticne obaveze uspe svesti na zakonski
minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski
minimum u momentu likvidnog placanja.
2.2. BANKARSKI KREDITI
2.2.1. Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkorocnog karaktera koje odobravaju
poslovne banke
svojim
komitentima, ciji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi se po pravilu ova vrsta kredita odobrava
onim preduzecima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u
’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbedenja neophodnih zaliha materijala, odnosno
održavanja
tekuce
likvidnosti.
Primera radi, preduzece ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija) otkupljuje
godišnji rod merkantilne pšenice u kolicini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk u kreditnom
iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom dospeca kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje
kolicina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju doticnog preduzeca i stvaraju realne
pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i obezzbedenja tržišta sa prehrambenim
proizvodima. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju avalira
poslovna banka), koju potpisuje konkretno preduzece i prodaje nekom drugom preduzecu –
dobavljacu sirovina.
Menicnom obavezom
definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita i
visina kamatne stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik kreditiranja je
promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i finansijskog rizika potencijalnog
dužnika. Jednokratni kredit se ne može produžavati o roku svog dospeca, te stoga upravo i imaju
karakter
specijalnog
aranžmana.
4
U prezentiranom hipotetickom primeru, preduzece ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica je avaliralo menice
kod poslovne banke, ’’Vojvodanske banke’’ a.d. Novi Sad, Filijala Subotica, izvršilo placanja
pšenice poljoprivrednom preduzecu Z.Z. ’’Nova Brazda’’ Ðurdin, koje je indosiralo menice na
preduzece ’’Azotara’’ a.d. Subotica radi kupovine veštackog dubriva. Preduzece ’’Azotara’’
podnelo je menice na eskont kod ’’Vojvodanske banke’’ u Subotici, koja je eskontovala menice
(uz eskontnu proviziju) i likvidno pustila u tecaj novcana sredstva na tekuci racun preduzeca
’’Fidelinka’’ a.d. Subotica. Po dospecu avaliranih menica, žitomlinsko preduzece ’’Fidelinka’’
a.d. Subotica pbezbedilo je likvidna sredstva za iskup menica, te na taj nacin izvršilo povrat
novccanih sredstava ’’Vojvodanskoj banci’’ a.d. u Subotici, koja su bila angažovana po osnovu
eskonta
menica.
U konkretnoj praksi su moguce i druge varijante kreditiranja, pocev od klasicnog odobravanja
kredita žitomlinskom preduzecu ’’Fidelinka’’ a.d., pa preko robno-komercijalnih zapisa koje
izdaje
poslovna
banka,
radi
otkupa
ponudenog
roda pšenice.
2.2.2. Kreditna linija
Kreditna linija predstavlja
ugovor izmedu poslovne banke i privrednog subjekta (preduzeca),
kojim se utvrduje iznos neosiguranih kratkorocnih finansijskih sredstava, koja ce biti stavljena
jedan vremenski period na raspolaganje komitentu (preduzecu) poslovne banke
. Ugovor o
kreditnoj linije ne garantuje kredit buducem dužniku, vec nagoveštava da ce poslovna banka, ako
bude u finansijskoj mogucnosti, odobriti kredit komitentu (preduzecu) kako bi doticni koristio
kredit do odredenog limita. Ugovor o ovakvoj vrsti kredita sklapa se najcešce na period od
godinu dana i podložan je jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne linije poslovne
banke eliminišu potrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti traži
kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je dužan podneti poslovnoj banci zahtev za
otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta (plan novcanih sredstava, plan bilansa stanja i
uspeha, poslednji finansijski izveštaj o poslovanju i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih
dokumenata, poslovna banka izvodi ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom linijom i
njegovom sposobnošcu da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne stope. Svaka promena
primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje (rast stope) ili pojeftinjenje (pad
stope) kreditne linije. Kamata se može naplatiti od strane poslovne banke po dospecu kredita ili
unapred (avansno). Ukoliko se kamata placa po dospecu kredita, tada je efektivna (stvarna)
kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ukoliko se kamata plpaca unapred, tada je
efektivna (stvarna) kamatna stopa veca od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se placa
unapred
nazivaju
se
u
teoriji
diskontnim
kreditima.
Primera radi, preduzece ’’Sever – Holding’’ a.d. Subotica (elektromotorni kompleks) koristio je
kreditnu liniju u iznosu od 10.000.000 dinara, na godinu dana kod ’’Zepter’’ banke a.d. Beograd,
filijala Subotica, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou. S obzirom da je kamata placena
na dan dospeca kredita, preduzece ’’Sever – Holding’’ a.d. je platio poslovnoj banci iznos
kamate od 1.000.000 dinara. Efektivna kamatna stopa bila je identicna ugovorenoj kamatnoj
stopi.
Medjutim, da je preduzece ’’Sever – Holding’’ a.d. imalo obavezu da plati kamatu unapred
svojoj poslovnoj banci, godišnji troškovi kamata ostali bi indenticni kao u prethodnom slucaju
