2
Како се човекова схватања лепоте не разликују и не мењају кроз векове, сва
уметничка дела изгледају лепа не само у народу у коме су постала и не само савременцима
њиховог постанка, већ и другим народима-једном речју човечанству. Према томе, и свака
поједина књижевност не припада искључиво једном народу. Она се сматра као народна
књижевност онога народа из ког је поникла- и то, прво, стога што се у њој најбоље огледају
живот и особине његове-али свака од њих је у исти мах и део једне опште, светске књижевности.
Вредности једне посебне књижевности, или појединих њених дела, утолико је већа уколико су та
дела и израз једне особене народне или личне душе.
Код народа на ниском ступњу просвећености, књижевна дела преносе се из једне
средине у другу, или с једног колена на друго, обично усменим путем, пошто је тада био врло
мало број писмених људи.
Епска поезија заслужује посебну пажњу због свог посебног карактера. Она је
исторична, највише изложена променама и нестајању. Епска поезија се не појављује увек, нема
је код свих народа. Епске се песме јављају само код неких народа и за њихово очување и
одржавање потребне су посебне друштвено-историјске околности.
Вук Стефановић Караџић је забележио многе народне песме и на тај начин их
сачувао од заборава. Песме из Вукових збирки су живописне, са синтетичким сликама средина у
којима певач ствара. Певач на тај начин преноси и чува целокупан друштвени и морални систем
српске цивилизације. У доста песама тријумфује савршени идилични склад патријархане
породице.
Браћа и сестре су чест мотив у начин народним песама. У већини ших је приазана
братска приврженост сестрама и брига за њих, али је присутан и мотив раздора те љубави који
најчешће уносе њихове супруге. Та љубомора је најчешће за повод имала баш ту љубав. Мотиви
имају широку примену у народним баладама, естетску, психолошку и етичку функцију.
2
Бог ником дужан не остаје
Једна од најпознатијих балада која је своју популарност стекла кроз Вукову збирку.
Постоји доста варијанти ове баладе. Варијанта која је доста блиска Вуковој је запис Манојла
Кордунаша (ријеч је о Манојлу Бубалу Кордунашу).
На самом почетку контрастом се наговештава трагичан драмски сукоб. Браћа,
Павле и Радуле, пореде се са бором, а њихова сестра, Јелица, са „танковрхом јелом“.
„Два су бора напоредо расла,
међу њима танковрха јела;
то не била два бора зелена,
ни међ' њима танковрха јела,
већ то била два брата рођена:
једно Павле, а друго Радуле,
међу њима сестрица Јелица.“
1
Контраст нам помаже да увидимо још на почетку приврженост браће према сестри
и њихову наклоност, чисту љубав и што је најважније можемо да наслутимо да су имали
заштитнички однос према њој. То се најбоље огледа у стиху где певач каже да су је браћа
„миловала“ и да су јој сваку „милост“ испуњавали. Они јој поклањају ножеве оковане сребром
што ће и бити повод даљих дешавања.
Сложенији психолошки однос се огледа увођењем Јеличине јетрве, Павловице.
Одмах се може видети нетрпељивост и љубомора од стране Павловице према Јелици. Повод
љубоморе је управо та љубав и пажња од стране њене браће, а све то је кулминирало са
последњим даром, тј. ножевима.
„Кад то вид'ла млада Павловица,
завидила својој заовици“
2
Павловица се обраћа својој јетрви, „љуби Радуловој“, у нади да ће јој ова помоћи
да заваде браћу са сестром. Међутим, поново имамо контраст, али овога пута између јетрва.
„Љуба Радулова“ одбија да јој помогне са образложењем да не жели то учинити јер су и њу
браћа „миловала и милост јој сваку доносила“.
1
Снежана Самарџија,
Антологија епских народних песама
, Народна књига, Београд, 2005, стр. 84
2
Исто, стр. 84
