USTAV SJEDINjENIH AMERI

KIH DRŽAVA

(1787.g.)

Mi, narod Sjedinjenih Država, da bismo stvorili savršeniji Savez, uspostavili

Pravdu, osigurali unutrašnji mir, pobrinuli se za zajedni

ku odbranu, unapredili opšte

Blagostanje i obezbedili Blagodeti Slobode i sebi i svome Potomstvu – propisujemo i
donosimo ovaj Ustav za Sjedinjene Ameri

ke Države.

LAN 1.

Odeljak 1.

Sva, ovim Ustavom dodeljena, zakonodavna vlast pripada Kongresu

Sjedinjenih Država, koji se sastoji od Senata i Predstavni

kog doma.

Odeljak 2.

1. Predstavni

ki dom

ine

lanovi koje svake druge godine bira narod

pojedinih država, a u svakoj pojedinoj državi bira

i treba da imaju svojstva koja se traže od

lanova izbornog tela, najbrojnije grane državnog zakonodavnog tela.

2. Niko ne može da bude izabran za

lana Predstavni

kog doma ako nije navršio

dvadeset pet godina života i nije bio sedam godina gra

anin Sjedinjenih Država, i ko u vreme

izbora nije stanovnik države u kojoj se bira.

3. Broj

lanova Predstavni

kog doma i iznos neposrednih poreza raspore

uju se na

pojedine države koje mogu da budu uklju

ene u ovaj savez, srazmerno naseljenosti svake od

njih, koja se odre

uje kada se ukupnom broju slobodnih lica, uklju

uju

i ona koja su se

obavezala na službu za odre

eni broj godina, a isklju

uju

i neoporezovane Indijance, dodaju

tri petine ostalih lica. Stvarno prebrojavanje vrši se u roku od tri godine posle prvog zasedanja
Kongresa Sjedinjenih Država i svakih slede

ih deset godina, na na

in koji se propisuje

zakonom. Broj

lanova Predstavni

kog doma ne može da bude ve

i od jednog na svakih

trideset hiljada, ali svaka država mora da ima najmanje jednog

lana Predstavni

kog doma; i

dok se takvo prebrojavanje ne obavi, država Nju Hempšir ima pravo da bira tri, Masa

usets

osam, Rod Ajlend i Plantaže Providens jednog, Konektikat pet, Njujork šest, Nju Džersi

etiri, Pensilvanija osam, Delaver jednog, Merilend šest, Virdžinija deset, Severna Karolina

pet i Džordžija tri.

4. Kad se uprazni neko mesto

lana Predstavni

kog doma bilo koje države, izvršna

vlast doti

ne države raspisuje izbore za popunu upražnjenog mesta.

5. Predstavni

ki dom bira svog predsednika i druge službenike i ima isklju

ivo

pravo pokretanja postupka za krivi

no gonjenje službenih lica.

Odeljak 3.

1. Senat Sjedinjenih Država se sastoji od po dva senatora iz svake

države, koje bira zakonodavna vlast doti

ne države na šest godina; i svaki senator ima pravo

na po jedan glas.

2. Odmah po svome sastanku posle prvih izbora, oni se dele što je mogu

ravnomernije u tri grupe. Mesta senatora prve grupe upražnjuju se po isteku druge godine,
senatora druge grupe po isteku

etvrte godine, a tre

e grupe po isteku šeste godine, tako da se

svake druge godine može da bira jedna tre

ina; i ako se neko mesto uprazni usled ostavke ili

drugog uzroka, u vreme kada zakonodavna vlast neke države ne zaseda, izvršna vlast te
države može da vrši povremena imenovanja do idu

eg sastanka zakonodavnog tela, kojima se

popunjavaju takva upražnjena mesta.

3. Niko ne može da bude senator ko nije navršio trideset godina života i ko nije

devet godina bio gra

anin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države za

koju se bira.

4. Potpredsednik Sjedinjenih Država je predsednik Senata, ali nema pravo glasa,

sem kada su glasovi jednako podeljeni.

5. Senat bira svoje druge službenike, a tako isto i predsednika

pro tempore

, u

odsustvu potpredsednika, ili za vreme dok on vrši dužnost predsednika Sjedinjenih Država.

6. Senat ima isklju

ivo pravo da sudi po svim zahtevima za krivi

no gonjenje

službenih lica. Dok zaseda u tom cilju, njegovi

lanovi su pod zakletvom ili sve

anom

izjavom. Kada se sudi predsedniku Sjedinjenih Država, predsedava predsednik Vrhovnog
suda; niko ne može da bude osu

en bez saglasnosti dve tre

ine prisutnih

lanova.

7. Odluka u slu

ajevima krivi

nog gonjenja ne može da ide dalje od uklanjanja s

položaja i razrešenja držanja i posedovanja po

asnog zvanja, odgovorne dužnosti i pla

ene

službe Sjedinjenih Država; okrivljena stranka ipak podleže optužbi, su

enju, osudi i kazni po

odredbama zakona.

Odeljak 4.

1. Vreme, mesto i na

in održavanja zbora za senatore i

lanove

Predstavni

kog doma propisuje u svakoj državi njena zakonodavna vlast, ali Kongres može u

svako doba zakonom da donese ili izmeni te propise, osim odredaba koje se odnose na mesta
biranja senatora.

2. Kongres se sastaje najmanje jednom godišnje, a to zasedanje se održava prvog

ponedeljka u decembru, sem ako se zakonom ne odredi neki drugi dan.

Odeljak 5.

1. Svaki dom daje autoritativno mišljenje o izborima, izbornim

rezultatima i izbornom cenzusu svojih

lanova, a ve

ina svakog od domova

ini kvorum

potreban za rad, ali manji broj može da odlaže rad iz dana u dan i da bude ovlaš

en da

primorava odsutne

lanove na poha

anje sednica, na na

in i primenom kazni koje svaki dom

odredi za shodno.

2. Svaki dom može da propiše odredbe svoga poslovnika, da kažnjava svoje

lanove

zbog povrede reda i da isklju

i nekog

lana, uz saglasnost dve tre

ine poslanika.

3. Svaki dom vodi zapisnik o svom radu i s vremena na vreme ga objavljuje, uz

izuzetak onih delova za koje se, po mišljenju doma, iziskuje tajnost, a glasanje sa

ili

lanova jednog ili drugog doma o bilo kakvom pitanju, na zahtev jedne petine prisutnih

lanova, unosi se u zapisnik.

4. U vreme zasedanja Kongresa nijedan dom ne može bez pristanka drugog doma da

odloži rad duže od tri dana, niti da se premesti u drugo mesto iz onog gde oba doma zasedaju.

Odeljak 6.

1. Senatori i

lanovi Predstavni

kog doma dobijaju naknadu za svoj rad,

koja se odre

uje zakonom, a ispla

uje je blagajna Sjedinjenih Država. U svim slu

ajevima,

sem u slu

aju izdaje, zlo

ina i povrede javnog mira, oni ne mogu da budu uhapšeni dok

prisustvuju zasedanju svojih domova, i kad dolaze i odlaze iz njih, a za svaki svoj govor ili
raspravu u oba doma ne

e odgovarati ni pred kim.

2. Nijedan senator ni

lan Predstavni

kog doma ne može, u mandatnom roku za koji

je izabran, da bude postavljen na bilo kakvu dužnost u službi vlade Sjedinjenih Država koja bi
bila stvorena ili

iji bi uzgredni prihodi od toga bili uve

ani za to vreme, i nijedno lice koje

vrši neku službeni

ku dužnost u Sjedinjenim Državama ne može da postane

lan bilo kog

doma za vreme trajanja njegove službe.

16.

da se stara o organizovanju, naoružavanju i disciplini zemaljske

odbrane i o rukovo

enju onim njenim delovima koji su bili upotrebljeni u službi

Sjedinjenih Država, ostavljaju

i svakoj državi pravo na postavljanje oficira i

obu

avanje zemaljske odbrane na na

in koji propiše Kongres;

17.

da vrši isklju

ivu zakonodavnu vlast u svim slu

ajevima nad onom

oblasti (ne ve

om od deset kvadratnih milja) koja ustupanjem od strane Kongresa

postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast nad svim mestima
pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje
utvr

enja, slagališta, arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja; i

18.

da donosi zakone koji

e biti potrebni i podobni za izvršavanje

navedenih ovlaš

enja koja ovaj Ustav daje vladi Sjedinjenih Država ili pojedinom

resoru ili službenom licu.

Odeljak 9.

1. Seoba ili useljavanje lica koja neka od postoje

ih država na

e za

shodno da primi ne može da bude zabranjena od strane Kongresa pre 1808. godine, ali se
može odrediti porez ili taksa na takvo useljavanje, ne ve

i od deset dolara po osobi.

2. Privilegija tužbe

habeas korpus

ne sme staviti van snage, sem kada u slu

ajevima

pobune ili invazije to iziskuje javna bezbednost.

3. Ne može se donositi nikakav zakon o oduzimanju imovine i lišavanju gra

anskih

prava, kao ni zakon

eks post fakto

4. Ne može se razrezivati nikakav porez po glavi niti drugi kakav neposredni porez,

sem u srazmeri sa popisom ili spiskom stanovnika koji je gore predvi

en.

5. Nikakav porez ni carina ne mogu se napla

ivati na predmete izvezene iz bilo koje

države.

6. Nikakva povlastica o trgovini ili prihodima ne može se bilo kakvim propisima

davati lukama jedne države u odnosu na luke neke druge države, niti su brodovi koji plove u
jednu državu ili iz nje obavezni da deklarišu robu, pla

aju pristanišnu taksu ili carine u drugoj

državi.

7. Nikakav novac se ne sme uzimati iz državne blagajne, sem na osnovu sredstava

dodeljenih zakonom, a redovan izveštaj i ra

un primanja i izdavanja državnog novca mora se

objavljivati s vremena na vreme.

8. Sjedinjene Države ne mogu dodeljivati nikakvu plemi

ku titulu, i nijedno lice

koje u njima ima neku pla

enu službu ili odgovorno mesto ne može bez odobrenja Kongresa

da primi nikakav poklon, nagradu, zvanje ni titulu bilo kakve vrste ni od kog kralja, vladara ili
strane države.

Odeljak 10.

1. Nijedna država ne može da sklapa bilo kakav ugovor, savez ili

konfederaciju, zatim da izdaje dozvolu za zarobljavanje neprijateljskih brodova, da kuje
novac, daje kreditna pisma, upotrebljava bilo šta drugo sem zlatnog i srebrnog novca kao
zakonsko sredstvo za pla

anje dugova, da donosi zakone o oduzimanju imanja ili lišavanja

gra

anskih prava, te zakon

eks post fakto

ili zakon koji slabi ugovorne obaveze, ili da

dodeljuje plemi

ke titule.

2. Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa da razrezuje bilo kakve dažbine

ili carine na uvoz ili izvoz, sem onih koje mogu da budu neophodne za izvršenje njenih
zakona o nadzoru, a

isti prihod od dažbina koje bilo koja država razreže na uvoz ili izvoz

e stavljen na raspolaganje blagajni Sjedinjenih Država; svi takvi zakoni podležu reviziji i

kontroli Kongresa.

3. Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa da razrezuje nikakve dažbine na

tonažu, da drži vojsku ili ratne brodove u vreme mira, da sklapa sporazume ili ugovore s

drugim državama ili stranim silama, niti da se upušta u rat, sem u slu

aju stvarnog napada na

nju ili takve bliske opasnosti koja ne trpi odlaganja.

LAN 2.

Odeljak 1.

Izvršna vlast pripada predsedniku Sjedinjenih Ameri

kih Država. On

vrši svoje funkcije u roku od

etiri godine i zajedno sa potpredsednikom, biranim za isti rok,

bira se na slede

i na

in:

2. Svaka država imenuje, na na

in koji

e njeno zakonodavno telo da odredi,

odre

eni broj

lanova izbornog tela jednak celokupnom broju senatora i

lanova

Predstavni

kog doma na koji ta država ima pravo u Kongresu; za

lanove izbornog tela ne

može da se imenuje nijedan senator ili

lan Predstavni

kog doma, ni lice koje vrši neku

državnu funkciju u Sjedinjenim Državama, bilo poverljivu ili pla

enu.

lanovi izbornog tela se sastaju u svojim državama i tajno glasaju za dva lica, od

kojih bar jedno ne sme da bude stanovnik iste države koje i oni. Oni prave spisak svih lica za
koja se glasalo i broja glasova datih za svako od njih; taj spisak potpisuju i overavaju, pa
zape

en dostavljaju u sedište vlade Sjedinjenih Država, upu

eno predsedniku Senata.

Predsednik Senata, u prisustvu Senata i Predstavni

kog doma, otvara sve overene spiskove,

pa se zatim glasovi prebrojavaju. Lice koje ima najve

i broj glasova postaje predsednik, ako

taj broj glasova predstavlja ve

inu od ukupnog broja naimenovanih

lanova izbornog tela, a

ako ih ima više koji imaju tu ve

inu i imaju jednak broj glasova, onda Predstavni

ki dom

odmah tajnim glasanjem bira jednog od njih za predsednika; ako nijedno lice nema ve

inu,

onda izme

u petorice sa najve

im brojem glasova na spisku Predstavni

ki dom na sli

in bira predsednika. Ali, prilikom biranja predsednika, glasovi se uzimaju po državama,

pri

emu predstavništvo svake države ima samo jedan glas; kvorum za ovu svrhu sastoji se od

lana ili

lanova dve tre

ine država, a za izbor je potrebna ve

ina svih država. U svakom

slu

aju, lice koje posle izbora predsednika bude imalo najve

i broj glasova

lanova izbornog

tela postaje potpredsednik. Ali, ako ostanu dva ili više lica koja imaju podjednak broj glasova,
Senat tajnim glasanjem bira potpredsednika me

u njima.

3. Kongres može da odredi vreme biranja

lanova izbornog tela i dan kada oni treba

da glasaju; taj dan je isti na celom podru

ju Sjedinjenih Država.

4. Niko sem gra

anina domoroca ili gra

anina Sjedinjenih Država ne može u vreme

donošenja ovog Ustava da bude biran na položaj predsednika; niko ne može da bude biran na
taj položaj ako nije napunio trideset pet godina života i ako tokom

etrnaest godina nije bio

stanovnik Sjedinjenih Država.

5. U slu

aju smenjivanja predsednika s položaja ili u slu

aju njegove smrti, ostavke

ili nesposobnosti da vrši vlast i ispunjava dužnosti pomenutog položaja, taj položaj se prenosi
na potpredsednika, a Kongres može zakonom da odredi za slu

aj smenjivanja, smrti, ostavke

ili nesposobnosti i predsednika i potpredsednika koje

e službeno lice tada da vrši dužnost

predsednika, i to službeno lice

e vršiti predsedni

ku dužnost dok nesposobnost ne prestane ili

dok se ne izabere novi predsednik.

6. Predsednik u utvr

enim rokovima prima naknadu za svoju službu, a ona se ne

može ni pove

ati ni smanjiti u toku perioda za koji je izabran; za to vreme on ne sme da prima

nikakvu drugu nagradu od Sjedinjenih Država ili od bilo koje države.