1
ELIOTOVA POEZIJA
(po F.R. Livisu, Dz. Vilijamsonu i Helen Gardner)
Eliot je prvi u pravom smislu moderni engleski i jedan od prvih evropskih pesnika u 20.
veku. Velike novine i uticaj donosi vec njegova preva zbirka pesama
Pesme 1909 -
1925.
Najraniji deo knjige datira iz 1917. i vrlo je vazan dogadjaj za englesku liriku -
Prufrok
.
Uvodna pesma za celu zbirku je :
Ljubavna pesma
Alfreda Dz. Prufroka
Ona predstavlja potpun raskid sa tradicijom 19. veka. Priroda slika je ovde takva da
pokazuje i SLOZENOST PRISTUPA i SUPTILNOST TONA
Kad kazemo slozenost pristupa mislimo na to sto Eliot uspeva da u okvirima jedne
pesme obuhvati sirok raspon senzibiliteta i slike: on kombinuje MODERAN
SENZIBILITET, urban (sa opisima grada, ali ne vise u deskriptivnom smislu poezije 18
i 19. veka) - kod njega se osecaj camotinje u urbanoj civilizaciji (polumracne ulice,
jeftini riblji restorani..) uvek kombinuje sa OSECANJEM STARENJA i trgike starenja i
prolaznosti - na licnom i opstem nivou. Razlicite stvari ovde dolaze u neposredan
kontakt - od stihova poput: “
Starim, starim danimice/Podvijajuc nogavice
” koje su i
bile predmet kritike u tadasnje vreme, kao nepoetske, do delova kao sto su opis zutog
dima i magle koji lutaju gradom i taru ledja o okna prozora i gradskih kanala, koji su
poeticni cak i za estetiku 19. veka. Dakle, visoka poeticnost kombinovana sa ironicnim i
samoironicnim odnosom prema sebi i svetu. Banalnost i povrsnost modernog coveka
izrazavaju stihova poput “
Po sobi zene tamo - amo hode/ O Mikelandjelu razgovore
vode
..” koji se refrenskim ponavljanjem stvaraju osecaj klaustrofobicnosti urbane came.
Dakle, ZABORAVLJENI SU ZAKONI POETSKOG: pesnik uzima sebi na volju da
upotrebi bilo koju gradju koja mu se cini vaznom. Ovo je senzibilitet osobe koja punim
plucima zivi u svom dobu. Pri svemu tome, ima i delova koji su po ritmu spori i tromi,
kao sto su oni prenaglaseno otmeni i pateticni iskazi poput : “Da li smem da uznemirim
svemir?” ili u kombinaciji sa karikaturalnim : “I video sam kako mi glavu procelavu/ U
plitkoj ciniji nose”. Svesna otmenostuu razocaranju :”Video sam kako trenut moje
velicine bledi/ I video sam vecnog lakeja, podrugljivo mi drzi kaput,/ I ukratko, bojao
se.”
PORTRET JEDNE GOSPODJE
2
U sledecoj pesmi je on postigao mnogo veci stepen ravnoteze i istancanosti. Ton je
ujednaceniji, ritam je harmonicniji. On se ovde ukazuje kao gospodar i vlasttitog
pesnickog iskustva i tehnike. Tu je sve u kretanju ali i u apsolutnoj kontroli. Opet je
tema starost ali ne licna vec starost osobe koja ji i prijatelj i nesto vise od toga. U stvari,
licna starost se oseca u razmisljanjima strahovima, slutnji buducnosti. Dijaloska forma
koja je diferencirana davanjem gospodjinih iskaza u IDIOMU SAVREMENOG
GOVORA. Stih je slobodan ,ali je Eliotova vrlina to sto postize unutrasnju preciznost i
kontrolu stiha. PESNIK JE OVDE PO PRVI PUT U ENGLESKOJ POEZIJI BLIZAK
SAVREMENOM GOVORU U ONOJ MERI U KOJOJ TO MOZE BITI
ROMANOPISAC. To je veliki trijumf nad tradicionalnim navikama. Smelost prelaza i
psiholoskih oznacavanja, a opet koriscenje refrenskih ponavljanja koja odrzavaju ritam i
uvode osecaj beskonacnog i besmislenog trajanja zivota u starosti (kag gospodja,
shvatajuci da vise nije sposobna za ljubav i cari aivota, ponavlja: “sedecu ovde/ i sluziti
prijatelje cajem”. Ovo je najznacajnija pesma u odeljku Prufrok.
Bodler je za svoje izume dugovao mnogo Tristanu Korbijeru i Zilu Laforgu, a od
engleskih pesnika poznim elizabetanskim dramaticarima i pesnicima. Sve ih je
izucavao. Razvijanje urbanog osecanja vezuje ga i za Bodlera. Laforgu narocito duguje
za samoironican, sumnjicav stav u Prufroku. Ali posto je francuski stih mnogo drukciji
og engleskog, to samo pokazuje koliko je originalnosti trebalo da se od tih uticaja
napravi bvelika poezija. Najveca pema posle ovog dela je iz 1920.:
GERONTION
Na grckom to znaci STARCIC. Ova pema je znacajna po mnogim apektima. Sama za
sbe je velika poezija, ali je vazna i po tome sto se ovde po prvi put vrlo precizno
razvijaju svi elementi cuvene Eliotove tehnike neophodni za razumevanje Puste zemlje.
Vidna je i slicnost dinamike Eliotovog i poznoelizabetanskog dramsklog stila . Ali
pesma takvog kvaliteta nema ni kod Midltona, ni Vebstera, ni Ternera, ni Capmana ni
Dona, koje je Eliot veoma uvazavao. Jedim
o mozda kod Sekspira. I ovde je
SENZACIJA POSTALA REC A REC SENZACIJA (kako Eliot kaze za “Metaf.
penike”). Ovde imamo :
- psiholosku suptilnost
- slozenost slika raznolikog bogatstva
- cudedsno sigurno ostvarenje
Velika razlika od engleskih devetnaestovekovnih pesnika kakav je Tenison. Cak i kad
Tenison pise u jampskom pentametru sa namerom da bude dramatican, on to vise cini u
Miltonovom nego u sekspirovom duhu. To je udaljenost pesnickog izraza od govorea oi
prevelika muzikalnost jezika koja je sama sebi cilj. KOD ELIOTA I RITAM I JEZIK
POCIVAJU NA SAVREMENOM GOVORU.
4
Na kraju, u Gerontionu imamo i jos jedan strukturni elemenat Eliotovog prosedea:
DVOSMISLENOST. Primer je na kraju , sa slikom galeba. Ta slika prati scene iz
novina :Vesti iz sveta”, sa nekim imenima, nabrojanim bez reda. Olijni vetar, raznosi
sacicu perja ovog galeba, sto bolno otkriva nistavnu bespomocnost pojedinacnog zivota.
Isto tako, on se svojom hirovitom vitalnoscu, suprotstavlja svetu finansija, zlocina i
razvrata.. Pozicija starca je sada takodje dvosmislena - u donosu na njega, perje znaci
neizbeznu smrt i raspadanje. “star jedan covek gonjen od Pasatnih vetrova/ U sanjiv
neki budzak”.. ali, to perje, znaci i snagu i zanos koje je izgubio.
Sledece pesme razvijaju tehniku zapocetu u Gerontionu na visokom nivou. One su
znacajne jer donose ono sto ce biti dominantno u Pustoj zemlji - ALUZIVNOST I
CITATNOST, a cega jis nije bilo u Gerontionu.
BERBANK SA BEDEKEROM: BLAJNSTAJN SA CIGAROM
moze se razumeti u
vezi sa citato s a pocetka iz Antonija i Kleopatre. Glavni je svrha ironicni kontrast :
herojska, uzvisena ljubav (prvi deo pesme) u odnosu prema slucaju vrednom prezira iz
savremene urbane sredine, gde Jevrejin Blajnstajn posecuje javnu kucu.
SVINI MEDJU SLAVUJIMA
slicna tehnika. Aluzija na Agamemnonovo ubistvo
kontrastirana je ponovo dogadjajem iz javne kuce - gde prostitutka (ovde je ona
Jevrejka - to je bio razlog osuda Eliota za antisemitizam) ubija posetioca, Svinija. U
finalu, spoj mitskog i svakodnevnog, preko postojece crkve Sakre ker, gde tecni iznet
pada da ikalja pokrov kralja, a sve to uz jauke Agamemnona.
U ove dve pesme broj aluzija je skoro neprebrojiv, one idu od epigrafa, preko skrivenih
citata, do aludiranja u opisu. To direktno uvodi Pustu zemlju.
PUSTA ZEMLJA,
1922-23.
Problem Puste zemlje je problem interpretacije moderne poezije. Pesma je izazvala
velike revolte - ukratko, Eliot je optuzivan sto za razumevanje njegove poezije treba biti
erudita i sto njegovi naknadno pridodati komentari i uputstva nisu dovoljna, jer je
nemoguce u tako kratkom zahvatu razumeti simboliku i mitologiju raznih kultura. To
danas i nije toliko vazna optuzba - cinjenica je da je u jednoj meri ovo i tacno, drugo,
neke stvari mozemo razumeti i bez komentara i to mozda i bolje, trece, Eliotov model je
postao temelj moderne poezije - aluzivna praksa, citatnost, intertekst.
Moderni senzibilitet i svest modernog coveka je svest u distorziji, dihotomiji,
nepomirenim antinomijama. Takvoj svesti u umetnosti upravo i idgovara OTVORENA
FORMA, a ne konacno, zatvoreno i celovito delo. Livis navodi vrlo uticajan prigovor
da se iz Puste zemlje ne moze iscitati celovita metafizicka ideja - medjutim taj prigovor
i pokazuje temeljno nerazumevanje Eliota - u delu postoji organizacija, ali ta
