Prro

off..d

drr V

Vllaad

diim

miirr Č

Čo

ollo

ovviićć

viši naučni saradnik
Institut za uporedno pravo

Primljeno 01.10.2009

ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENE

KOLIZIONIH NORMI

(„KOREKCIJE“ KOLIZIONIH NORMI)

– POTREBA ZA DRUGAČIJIM STAVOM

Primena kolizione norme zavisi od posledica koje ona proizvodi, kao

i od načina primene te norme. Naime, postoje situacije kada je nemogu-
će primeniti opšta pravila o kolizionoj normi. To su situacije vezane za
povredu domaćeg javnog poretka od strane merodavnog prava, zatim za
shvatanje o primeni merodavnog prava, kao i za prevarno postupanje kod
primene navedene norme. Naravno, problem postoji i kod primene kolizi-
one norme u promenjenim okolnostima. U svim navedenim situacijama
radi se o odstupanjima od redovne primene kolizione norme. Pojedini
autori ta odstupanja svrstavaju zajedno u institut korekcija kolizionih
normi, sa čime se ne bi mogli složiti, obzirom da se radi o različitim po-
sledicama odstupanja, kao i o činjenici da se, samo, u jednom slučaju ra-
di o korekciji same kolizione norme. Da je primena kolizione norme u
ovakvim situacijama veoma složena govori i Zakon o rešavanju sukoba
zakona sa propisima drugih zemalja, čije odredbe, koje se odnose na na-
vedena odstupanja, uglavnom, na nejasan ili nekompletan način regulišu
ovu materiju. Ovaj rad analizira stav teorije i zakonodavstva prema na-
vedenom. Osim toga, u radu se daju predlozi za buduće regulisanje ove
oblasti, čemu treba da doprinese i drugačiji stav prema primeni i statusu
kolizione norme u navedenim slučajevima.

Ključne reči:

koliziona norma, element inostranosti, javni poredak,

renvoi, fraus legis, promenjene okolonosti.

Koliziona norma ima samo neke od osobina pravne norme. No, ne

može se reći da koliziona norma nije pravna norma zbog navedenog. Na-
ime, pravna norma reguliše direktno jednu situaciju, društveni odnos,

problem, dok kod kolizione norme imamo indirektnu primenu prava, na
koje ona uputi. Koliziona norma ima zadatak da rešava sukob između dva
ili više pravnih sistema. Rešenje tog sukoba zavisi od samog društvenog
odnosa ili problema. U tome se sastoji sva složenost primene kolizione
norme, jer njenom primenom nije rešen taj odnos ili problem. Koliziona
norma, upućivanjem na jedno od prava, koje treba da reši taj društveni
odnos ili problem, ne može uticati na to da pravo bude pravilno primenje-
no, odnosno, da ono ne bude u suprotnosti sa javnim poretkom zemlje, u
kojoj se ono primenjuje. Isto tako, od kolizione norme ne zavisi ni moguć-
nost prevarnog postupanja u njenoj primeni. Ne samo to, primena stranog
prava postavlja problem primene celokupnog stranog prava, na koje je
uputila koliziona norma, kada se mora voditi računa i o supstancijalnim
(materijalnim) normama, kao i o kolizionim normama tog prava ili se po-
stavlja problem primene samo materijalnog stranog prava. Na kraju, pro-
mene u pravnom sistemu, kao što su promena suvereniteta ili promena
javnog poretka, kao i svaka druga okolnost koja dovodi do promenjenih
okolnosti, postavlja pitanje redovne primene kolizione norme.

Uobičajeno je da sve pomenute situacije, kojih ima četiri: 1) povreda

javnog poretka; 2) izigravanje zakona; 3) uzvraćanje i upućivanje (ren-
voi); i 4) promenjene okolnosti, nazivamo korekcijama kolizionih normi.
No, sa druge strane, možemo postaviti pitanje da li se radi o istim ili slič-
nim situacijama kod primene kolizionih normi, odnosno, kod odstupanja
od redovne primene tih normi, da bi ih nazivali istim imenom. Sigurno je
da se ne radi o istim ili sličnim situacijama, ali se radi o zaštiti pravnog
sistema u kome se primenjuje ta koliziona norma, kao i o zaštiti stranaka.
Međutim, da li je dovoljno da je cilj korekcije kolizionih normi navedena
zaštita, da bi sve četiri situacije mogli svrstati u isti institut. Inače, korek-
cije kolizionih normi se definišu kao grupa pravnih instrumenata kojima
se proširuje primena domaćeg prava, a koji se ne mogu svrstati u kolizi-
one principe, niti su sastavni deo kolizionih pravila ili principa.

Analizi-

raćemo svaki od četiri slučaja tzv. korekcija kolizionih normi, imajući u
vidu značenje tih instituta, zatim njihov značaj za Međunarodno privatno
pravo, kao i zakonodavno regulisanje istih. Samim tim, napravićemo raz-
liku između njih, tako da ćemo videti da se radi o različitim vrstama od-
stupanja od redovne primene kolizione norme.

Strani pravni život 3/2009

Pak, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2000., str. 335

I) KOLIZIONA NORMA – POJAM I STRUKTURA

Koliziona norma je pravno pravilo, kojom se određuje merodavno

pravo domaće ili strane zemlje za regulisanje određenog građanskoprav-
nog odnosa sa elementom inostranosti.

Kolizione norme vrše izbor izme-

đu određenih teritorijalnih jedinica, kao što su države, kantoni, protekto-
rati i sl.

Koliziona norma se sastoji od tri elementa: predmeta, relevant-

ne činjenice i merodavnog prava.

Primena normi Međunarodnog privat-

nog prava, tj. kolizionih normi, dolazi u obzir, ako jedan činjenični odnos
pokazuje element inostranosti.

Element inostranosti je i pretpostavka za

sistematsku obradu Međunarodnog privatnog prava

Element inostrano-

sti se pojavljuje u određenom građanskopravnom odnosu, odnosno rele-
vantna činjenica ili ˛tačka vezivanja˛, je polazište za određivanje mero-
davnog prava i rešavanje odnosa u pitanju. Samo pojavljivanje elementa
inostranosti u privatnopravnom odnosu stvara jednu nenormalnu situaci-
ju, kada se odstupa od redovnih pravila privatnog prava i primenjuje se,
jedino, koliziona norma.

Element inostranosti predstavlja polaznu tačku

u kolizionoj normi.

Koliziona norma rešava sukob zakona, a sam zakon u terminu suko-

ba zakona, ne znači ništa drugo, nego pravo ili pravni poredak. Nije bit-
no da li je u pravu, koje je određeno za primenu, merodavan ovaj ili onaj
zakon između određenih po predmetu norme, već, jedino, da li treba da
se primeni pravo neke zemlje u celini i koje zemlje. Samim određivanjem
tog prava, prestala je i potreba postojanja kolizionog pravila, rešen je su-
kob zakona, a stvar je supstancijalnog prava te zemlje, da se dalje nađe,
koji će propisi vredeti za pojedino činjenično stanje.

Strani pravni život 3/2009

Pak, Međunarodno privatno pravo, Beograd 1991., str. 269

Varadi, Međunarodne i unutrašnje kolizione norme, Beograd 1975., str. 11

Pak, nav.delo, str. 269

Dolle, Internationales Privatrecht, Karlsruhe 1968., str.1

Jezdić, Strani element i obim MPP, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu br. 3-4,

Beograd 1959., str. 280

Bartoš, Povreda stranog zakona, zbirka MPP, Beograd 1931., str. 44

Varadi, Međunarodne i unutrašnje kolizione norme, Beograd 1975., str. 28

Katičić, Novi ogledi o MPP i o procesu prava, Zagred 1977., str. 28

II) IZIGRAVANJE ZAKONA – VEŠTAČKO STVARANJE

ILI PROMENA KOLIZIONIH NORMI

Jedini institut koji se može smatrati delom instituta korekcije koli-

zione norme, u pravom smislu tog pojma, predstavlja izigravanje zako-
na (fraus legis). Jedino se kod izigravanja zakona primenjuje koliziona
norma koja bi se primenjivala u redovnim okolnostima, da nije bilo iz-
igravanja zakona. Da podsetimo, do izigravanja zakona dolazi u sluča-
ju veštačkog stvaranja kolizione norme, odnosno, do promena činjeni-
ca (na nedozvoljen način) što dovodi do primene druge kolizione nor-
me.

Pojedini autori smatraju da i simulovanje činjenica dovodi do iz-

igravanja zakona, dok drugi smatraju da promena činjenica mora biti
stvarna. Smatramo da do izigravanja zakona dolazi uvek kada se radi
o primeni neke druge kolizione norme, a ne one koja bi bila primenje-
na u redovnim okolnostim, kao što je rečeno. Opšti pojam izigravanja
zakona u sebi sadrži tri elementa: - veštačko stvaranje činjenica, što
dovodi do promene tačke vezivanja; - izbegavanje primene domaćih
imperativnih normi; i – namera, odnosno, jasan subjektivni odnos pre-
ma izigravanju zakona.

Ovde se postavljaju dva pitanja. Da li se mo-

ra voditi računa samo o izbegavanju jedino domaćih i to imperativnih
normi i da li mora postojati namera kod izigravanja zakona? Ako go-
vorimo o izbegavanju domaćih normi, moramo reći da se ovakvim de-
finisanjem ovog instituta sužava prostor primene kolizione norme.

Naime, sud, koji primenjuje kolizionu normu, bi morao da vodi računa
i o interesima stranaka, a ne samo o eventualnoj povredi domaćih nor-
mi. Kao što znamo, domaći sud mora primenjivati i strano pravo na ko-
je ukaže koliziona norma.

Kad je u pitanju izbegavanje imperativnih

domaćih propisa, onda se postavlja pitanje, koje su to norme, kao i da
li je izbegavanje drugih normi dozvoljeno.

Što se tiče namere, ona

Prof.dr Vladimir Čolović: ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONIH NORMI...

Kутиков, Международное частное право на НР Бьлгария, София 1976., str.

278

Pak, Međunarodno privatno pravo, Beograd 2000., str. 342

Stanivuković, Živković, Međunarodno privatno pravo, opšti deo, Beograd 2004.,

str. 332

Kутиков

, nav.delo, str. 279

Stanivuković, Živković, nav.delo, str. 334

o formulaciji, koja se odnosi na izigravanje zakona uopšte, tako da se
može sankcionisati i izigravanje stranih zakona.

Suprotno Zakonu o MPP, mađarska Uredba sa zakonskom snagom o

međunarodnom privatnom pravu (dalje: mađarska Uredba) na drugačiji
način definiše izigravanje zakona. U mađarskoj Uredbi se kaže da „nema
mesta primeni stranog prava koje se vezuje za inostrani element, koji su
stranke veštački stvorile ili ga simulovale – kako bi izigrale zakonsku od-
redbu, inače merodavnu za dati slučaj (izigravanje zakona). U slučaju iz-
igravanja zakona, treba primeniti pravo, koje je normalno merodavno,
prema odredbama ove Uredbe sa zakonskom snagom.“ Iz ove odredbe
slede i drugi zaključci. Naime, mađarska Uredba je definisala veštačko
stvaranje ili simulovanje kolizione norme, kao i nameru, odnosno, subjek-
tivni odnos, koji nije definisan kao u Zakonu o MPP (kao namera), već
posredno, kroz stvaranje veštačke ili simulovane tačke vezivanja. Među-
tim, nije definisano izbegavanje domaće norme, već izbegavanje primene
bilo kog prava, bez obzira da li je domaće ili strano.

Spomenućemo jedan interesantan primer koji se tiče izigravanja do-

maćeg zakona, odnosno, zakona državljanstva jedne od stranaka pred ino-
stranim sudom, a u vezi pretpostavke za izigravanje zakona koja se odno-
si na izbegavanje primene domaćih propisa. Ovaj primer se tiče i povre-
de normi javnog poretka, ali ćemo mi analizirati pokušaj izigravanja za-
kona i zaključenje fiktivnog braka pred stranim organom. Primer je sle-
deći:

„Na osnovu odredaba Zakona o braku iz 1949. godine, postoji prav-

na prepreka za zaključenje braka u Engleskoj razvedenog italijanskog dr-
žavljanina domiciliranog u Švajcarskoj. Na osnovu dokaza predloženog
sudu u Engleskoj, proizlazi da ovakav brak ne bi bio punovažan u Švaj-
carskoj, a još manje u Italiji ili u drugim zemljama zapadne Evrope. Sud
je stao na stanovište da su budući bračni drugovi došli privremeno u En-
glesku, samo u cilju izigravanja zakona zemlje u kojoj će nastaviti da bu-
du domicilirani, ako dođe do formalnog sklapanja braka u Engleskoj, iako
znaju da takav brak verovatno neće biti priznat u Švajcarskoj. Iako engle-
ski sudovi nemaju pravo da drugim zemljama nameću svoj stav u vezi sa

Prof.dr Vladimir Čolović: ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONIH NORMI...

Živković, Opšte ustanove međunarodno privatnog prava i Zakon o rešavanju su-

koba zakona sa propisima drugih zemalja – pogled dvadeset godina kasnije i de lege fe-
renda, Zbornik radova «Dvadeset godina Zakona o međunarodnom privatnom pravu»,
Niš 2004., str. 25