Oblast -Diplomatija-
1. Unutrašnji organi za održavanje međunarodnih odnosa
U njih spadaju: šef države, vlada, ministar inostranih poslova i predstavničko telo.
Šef države – vrhovni organ spoljašnjeg zastupanja. Može biti inokosni ili kolegijalni organ (donosi
relevantne odluke kao većina), u praksi preovlađuje inokosni. Pravo zastupanja pripada stvarnom,
efektivnom šefu države. To pravo ne poseduje šef države koji je svoj položaj izgubio na neustavan način.
On deluje u međ. odnosima bez posebnog punomoćja, smatra se da zbog svoje funkcije poseduje opšte,
pretpostavljeno punomoćje. Pošto simbolizuje jedinstvo države u međ. odnosima za njega se sledeći akti
države vezuju:
proglašenje ratnog stanja
,
zaključenje mira
,
akreditovanje i opozivanje diplomatskih
predstavnika države u inostranstvu
,
prijem akreditivnih i opozivnih pisama stranih diplomatskih
predstavnika
,
vođenje pregovora
,
izdavanje ratifikacija međ. ugovora.
Šef države ima posoban položaj u inostranstvu:
a)
lična neprikosnovenost
(podrazumeva apsolutnu i potpunu bezbednost šefa države i njegove
pratnje, obezbeđenje najbrižljivije zaštite od povrede ili napada na njegov život, telesni
integritet, čast i dostojanstvo, zaštita od pismenih i usmenih uvreda i kleveta)
b)
izuzeće od jurisdikcije organa stranih država
(krivičnopravni - apsolutan i građanskopravni
imunitet koji zavisi od prakse mada se najčešće priznaje u svim okolnostima)
c) nepovredivost stana
d) sloboda opštenja
e)
počasti i povlastice
(varijaju od države do države, ali im je karakteristika da se šefu države
obezbeđuje poseban tretman u poređenju sa ostalim zvaničnicima)
Vlada i šef vlade – pod vladom se smatra kolegijalno telo ovlašćeno da volju države izrazi u međ.
odnosima. Formalne izjave i akti vlade (deklaracije, odluke) obavezuju državu u čije ime su date. Šef
vlade se smatra takođe ovlašćenim da izjavljuje volju u ime države. Prema Povelji UN šef vlade ili
ministar inostranih poslova su ovlašćeni da učestvuju u radu Saveta bezbednosti bez podnošenja
punomoćja. Šef vlade uživa prava kao i šef države uz smanjen obim počasti.
Ministar inostranih poslova – on je član Vlade resorno zadužen za vođenje međ. odnosa. Pored šefa
države i vlade, on je jedini politički funkcioner države koga međ. pravo smatra ovlašćenim da samostalno
izjavljuje volju države u međ. odnosima; rukovodi spoljnom politikom jedne države; njegove izjave i akti
neposredno obavezuju državu u čije ime su dati. Preko njega teče normalna komunikacija između
država. Strane vlade se obraćaju ministru inostranih poslova preko svojih diplomatskih predstavnika.
Kada boravi u inostranstvu uživa položaj analogan šefu države/vlade umanjen u delu koji se tiče počasti.
Lista nadležnosti ministra inostranih poslova:
-
izdavanje nota i ostalih oblika komunikacije sa drugim državama
-
izdavanje naloga za pripremu dokumenata u vezi odnosa sa stranim državama
(nacrt ugovora,
konvencija, deklaracije i sl.)
-
predlaganje šefu države diplomatskih predstavnika
-
priprema njihovih punomoćja i davanje instrukcija
-
preporuke šefu države za prihvatanje akreditacija stranih dipl. predstavnika
-
rukovođenje diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu
-
važna uloga i u postupku primene međ. prava u nacionalnom pravnom poretku
Predstavničko telo – zbog glomazne kompozicije predstavnička tela ne učestvuju neposredno u
vođenju međ. odnosa poput šefa države/ministra inostranih poslova. Ali zbog svog položaja i
činjenice da predstavljaju najviši organ vlasti, predstavničko telo u širem smislu jeste organ za
održavanje međ. odnosa. Ono donosi odluke koje su osnov za preduzimanje spoljnopolitičkih
aktivnosti. Ono je središte u kome se formira državna volja, koja se izražava kroz aktivnosti šefa
države/vlade/ministra inostranih poslova.
2. Uspostavljanje diplomatskih odnosa
Odnosi se na pravo odašiljanja i prijema diplomatskih predstavnika. Uspostava dipl. odnosa
podrazumeva saglasnost dve ili više država. Uobičajeni način održavanja dipl. odnosa između 2
države je da svaka od njih uspostavi stalnu dipl. misiju na teritoriji druge. Ali ovlašćene su i da npr.
uspostave dipl. odnose preko njihovih diplomatskih misija u trećoj državi(tzv. zajedničko zastupanje).
3. Diplomatske misije
(sastav)
-
Šef misije
Šefovi misije se dele u 3 klase:
a) ambasadore (
I klase su „izvanredni predstavnici“
) ili nuncije
(ambasadori Svete stolice) akreditovane kod šefova država/misija odgovarajućeg ranga
b) poslanike,
ministre ili internuncije
akreditovane kod šefova država
c) otpravnike poslova
akreditovane kod
ministra inostranih poslova
-
diplomatsko osoblje, sa diplomatskim statusom
Diplomatski predstavnici akreditovani u jednoj zemlji sačinjavaju diplomatski kor. On nastupa kao celina
u ceremonijalnim povodima kao što su proslave državnih praznika, diplomatske svečanosti i sl. Na čelu
dipl. kora nalazi se
Doajen
, a on se određuje na osnovu 2 objektivna kriterijuma: pripadnosti klasi
najviših dipl. predstavnika – klasi ambasadora, i danu i času preuzimanja funkcija.
U diplomatsko osoblje još spadaju
savetnici misija, sekretari i atašei
. Država imenovanja notifikuje
ministru inostranih poslova države prijema imenovanje članova misije, njihov dolazak, konačni odlazak ili
prestanak funkcija u misiji. Po pravilu, država imenovanja je slobodna u izboru i ne dostavlja imena
unapred državi prijema. To ne sprečava državu prijema da u bilo koje vreme obavesti državu imenovanja
da je jedno lice persona non grata (nepoželjna ličnost). Tek nakon što dobije potvrdu države prijema,
država odašiljanja formalno postavlja šefa diplomatske misije, koji se oprema akreditivnim pismom čije
kopije predaje ministru inostranih poslova; može posedovati i punomoćje koje se odnosi na posebne
pregovore.
