1. UVOD
1.1. NAZIV I SEDIŠTE FIRME
Naziv preduzeća AD Hotel „Djerdap“
Mesto Kladovo
Adresa Ul. Dunavska br. 5.
1.2.DELATNOST FIRME
Hotelijerstvo spada u sektor uslužnih delatnosti. Tako bi na pitanje recepcioneru:“Šta
prodajete?“ Odgovor trebao da glasi:“Iskustvo.“ , a ne „Sobe“ ili slično.Fokus se sa proizvoda
(nežive stvari) prenosi na emocije, lični doživljaj, tj. Na kvalitet usluge.
Zbog toga danas ovakve firme sebi nesmeju da dozvole da ignorišu kvalitet, s’toga standardi
pomažu u održavanju konzistentnosti i izbegavanju grešaka.
Hoteli ustvari prodaju iskustvo, nezaboravno iskustvo. Zaposleni su ti koji imaju sposobnost i
mogućnost da utiču na doživljaj gosta, tako što će stvarati nezaboravne utiske a prilika ima
bezbroj jer hoteli rade 365 dana godišnje , 24 h dnevno.
Osnovna delatnost hotela Djerdap je ugostiteljstvo i pružanje ugostiteljskih
usluga.Hotel se osim smeštaja i usluge individualnih gostiju bavi i organizacijom:
-
Sportskih priprema (fudbal, košarka, odbojka, plivanje,itd)
-
Djačkih ekskurzija
-
Rekreativnih nastava
-
Radničko sportskim igrama
-
Seminara
-
Poslovnih sastanaka
-
Prezentacijom
-
Rraznih vrsta proslava (svadbe, organizacija prazničnih proslava itd.)
Savremeno turisticko trziste izlozeno je sve ostrijim uslovima poslovanja. Uspesnost
hotelskih preduzeca u sve vecoj meri zavisi od izbora zaposlenih.
Svi hoteli bez obzira na specificnosti koje ih karakterisu mogu razvijati sopstvenu strategiju
nastupa na turistickom trzistu, izgradjenu na bazi segmentiranja turistickog trzista .
Poslovanje u uslovima ostre konkurencije namece kao imperative konkurentske prednosti za
sve hotele.
Menadzment i marketing strategije usmeravaju se direktno na potrosaca-korisnika usluga, u
cilju uspostavljanja poslovne performanse kroz isporucenu superiornu vrednost kojom se
ostvaruje satisfakcija i lojalnost potrosaca.
1.3. DEFINISANJE PROBLEMA
Programi orijentacije I socijalizacije su od velike vaznosti za uspesnost zaposlenih kao I za
postizanje ciljeva kompanije. Kroz dobro planirane I organizovane procese menadzment
ljudskih resursa daje veliki uticaj na maksimiziranje profita kroz efektivno obavljanje
poslovnih aktivnosti od strane zaposlenih.
Svi znamo da je svrha informacione tehnologije “pravljenje novca” a tajna poslovnog uspeha
u digitalnom- informatickom dobu je dobar informacioni sistem. Tajna uspesnog savremenog
informacionog sistema je savremena infrastruktura bazirana na personalnim racunarima I
internetu.
Tokovi I proticanje informacija su “krvotok” svake firme I omogucava najoptimalnije
iskoriscavanje ljudskih potencijala. Od nacina prikupljanja obrade I upotrebe informacija
zavisi da li ce organizacija biti pobednik ili gubitnik. Bas se u ovome vidi problem u hotelu
“Djerdap” iz Kladova.
Problem se bazira na nacinu i brzini protoku informacija, citav informacioni sistem ne
opsluzuje dovoljnom brzinom i kvalitetom sve potrebe klijenta ili gosta pa se za nedostatke
koriste telekomunikacione usluge i trose vreme na informisanje putem direktnog dolaska u
organizacionu jedinicu od koje je potrebno primiti informaciju, na mnogobrojnosti radnka
kako bi zamenili nedostatak informacionih tehnoloskih sistema i to ne u potpunom smislu te
reci sto ce se jasno primetiti u daljem tekstu.
Kao imnoga ključna područja hotelskog poslovanja obrađivana sasvim odvojeno (npr.
upravljanje kadrovima, evidencija radnog vremena, recepcijska služba, održavanje soba, … ).
Tako i u ovom okruženju nalazimo međusobno nedovoljno povezane sisteme, a posledice su
nekompletne informacije i neracionalno i skupo razdvajanje poslova.
1.4. CILJ RADA
Za efikasno poslovanje hotela “Djerdap” i ostvarivanje ciljeva neophodna je dobra or-
ganizacija u preduzeću kao i efikasna saradnja medju službama. Svaka služba,svaki njen
segment je bitan za kvalitetno funkcionisanje.
Odredjenim adekvatnim potezima moze organizaciju preduzeća podići na viši nivo a sami tim
poboljšati poslovanje jer je dobra organizacija uz kvalitetan kadar vise od pola posla. Svi
navedeni problemi su rešivi a njihovim blgovremenim otklanjanjem omogući će se
funkcionisanje preduzeća i u budućnosti
Razvoj I dostignuca informacionih tehnologija kao I dovoljno obucenih kadrova da koriste
takvu vrstu sistema, stvaraju preduslov za nove mogucnosti u svim sferama ljudskih
aktivnosti. U savremenom drustvu nezamislivo je funkcionisanje kao pojedinca, tako I
organizacije bez informacionih sistema koji upravljaju razlicitim situacijama kako bi dostigli
pravi kvalitet.
Sema 1. Organizaciona struktura
2.3.TOKOVI INFORMACIJA
Hotel se kao preduzeće ne bavi proizvodnjom već kao što je navedeno osnovna delatnost mu
je turizam i ugostiteljsvo tako da nekog proizvodnog ciklusa nema već se sve svodi na rad sa
gostima i sve je vezano za popunjenost hotela.
Ako nema gostiju sluzbe vrse pripreme ili sprovode neka druga tekuca odrzavanja a ako
gostiju ima sve sluzbe su angazovane na svojim zadacima i po planu i najavi ,koju dobijaju,
obezbedjuju da sve protekne u najboljem redu.
Tako bi se moglo reći da je mozak hotela služba prodaje. Prodaja je aktivna non-stop,ona
tokom cele godine šalje ponude sportskim ekipama, školama, preduzećima i td.,prima
rezervacije i ugovara poslove kako sa individualnim gostima tako i sa grupama.
Pri ugovaranju posla odredjuje cenu, dogovara broji gostiju a ukoliko se radi o grupama
dogovara pojedinosti vezane za boravak te grupe u hotelu.
Na primer sa sportskim ekipama je potrebno definisati detalje vezane za terene koje žele
koristiti, teretanu,bazene i slično, za seminare je potrebno dogovoriti koju salu žele koristiti i
tehniku potrebnu za održavanje seminara (mikrofon,zvučnici,video projektor,dvd...), sa
ekskurzijama se dogovara oko eventualnih izleta u samom gradu ili obilaska značajnijih mesta
u okolini (hidroelektrana Djerdap, nalazište Lepenski vir, Rajkova pećina, Karatas)
Sve informacije o dogovorenom poslu služba prodaje prosledjuje dalje šefovima, i to u obliku
stampanog izvestaja, ostalih službi radi blagovremene pripreme. Najbolju saradnju i dobru
komunikaciju prodaja treba prvenstveno da ima sa recepcijom, koja se po svojoj važnosti
izdvaja od ostalih službi a onda i sa svim ostalim sluzbama.
Recepcija od prodaje putem mreznog sistema prima informacije o broju gostiju, ceni i
dogadjajima koji su ugovoreni. Nakon dolaska gostiju prima ih i smešta po već blagovremeno
pripremljenoj šemi u sobe, informiše ih o uslugama koje mogu koristiti kao i o vremenu rada
restorana, bazena, spa centra, spoljnih terena i drugih sadržaja koji ne rade non-stop. Sa svim
dodatno ponudjenim uslugama za koriscenje ne postoji nikakva umrezenost vec je klijent
prinudjen, da i ako je gost hotela, fizicki dodje do recepcije kako bi stekao pravo na
koriscenje bilo kakvih dodatnih usluga.
Recepcija je takodje u obavezi da Informiše kuhinju i uslužno o konačnom brojnom stanju
zbog količine obroka i rasporeda sedenja u restoranu a to cini putem stampanog izvestaja. Pri
odlasku recepcija razdužuje goste pravi račune i profakture i naplaćuje boravak gostiju i sve
ono sto je gost koristio u hotelu. Potom sprema liste pazara i odnosi sav materijal u
stampanom obliku u knjigovodstvo i racunovodstvo na izradu faktura realizaciju, kontrolu i
konačnu obradu. Sluzba knjigovodstva dalje rucno proverava svaki racun i unosi u svoju bazu
podataka kako bi se uradila faktura i poslala postom izvesnom klijentu.
Recepcija je u stalnom kontaktu sa službama domaćinstva, obezbedjenja, rekreacije i tehničke
službe koje intervenišu po potrebi ali za to nema adekvatan sistem vec se sve radi putem
usmenog ili pismenog naloga.
Za to vreme služba domaćinstva radi svoje svakodnevne aktivnosti na osnovu izvestaja koji
uzima sa recepcije ujutru po dolasku. Ukoliko se u medjuvremenu dese neke izmene po
zahtevu gosta takodje reaguju putem telekomunikacionih usluga.
Usluzni sektor ne poseduje nikakav pristup donekle umrezenom sistemu pa funkcionise na
principu usmenih dogovora i izvestaja na papiru koje dobijaju u obliku preliminarno
nedeljnog izvestaja i priblizno tacnog dnevnog izvestaja na danasnji dan za sutra dan.
Ono sto se u citavom procesu poslovanja moze izdvojiti kao poslovnost po modernizovanim
informacionim tehnologijama, a pri tom ne ulazi u krug medjusobne saradnje izmedju sektora
u organizaciji, je mogucnost rezervacije gosta putem interneta na koju odgovara i potvrdjuje
sluzba rezervacije, e tu prestaje modernizacija informacione tehnologije ovog hotela.
