ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ
ПЛАНИРАЊЕ
Под појмом планирања подразумева се једна од елементарних функција
менаџмента. Планирањем се идентификује куда се жели ићи, зашто се
тамо жели ићи, како ће се стићи, да ли је потребна кооперација и како ће
се знати да ли је пут исправан или не.
Планирање представља фазу процеса управљања у којој се доносе
одлуке о циљевима, програмима, плановима и стратегијама, којима се
усмерава целокупна активност буџетске установе. Планирање је и
динамички процес, којим се установа прилагођава унутрашњим и
спољним променама. Установа планирањем, на основу анализе
прошлости и сагледавања будућности, врши избор циљева и начина за
њихово остварење путем планова, програма, стратегија итд.
Планирање се не ограничава на прогнозу будућих догађаја, већ
претпоставља свесну организовану акцију да се будућност контролише.
Планирањем буџетска установа настоји да у највећој могућој мери
постане творац сопствене будућности.
Ово је данас посебна научно стручна област, али, као и све дисциплине
које су окренуте будућности, није егзактна научна дисциплина. Међутим,
планирање има одређене концепције и терминологију, без чијег
познавања нема рационалног доношења планских одлука и њиховог
ефикасног спровођења.
Планови, као и циљеви, програми и стратегија су део исхода процеса
планирања, па се самим тим планирање не може свести ислкључиво на
израду планова. Основна је грешка ако се планирање своди искључиво
на средство или метод управљања, односно на техничку израду
финансијског плана, с обзиром на то да је само планирање примарна
фаза и суштина процеса управљања.
Планови у зависности од времена које обухватају деле се на:
Дугорочне – имају стратегијски карактер и праве се по правилу за рок
од 10 година;
Средњерочне – праве се по правилу за рок од 3 до 5 година;
Краткорочне – засновани су на расположивом буџету, а праве се на
период од годину дана, месец дана или три месеца.
2
Ефикасно и систематично планирање подразумева синергију претходно
описаних типова планирања, при чему стратегијско планирање
дефинише оквир, а оперативно планирање прецизну
операционализацију активности које доводе до испуњења дугорочних
циљева пословања буџетске установе.
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ
У БУЏЕТСКИМ УСТАНОВАМА
Финансијско планирање представља облик исказивања разних врста
планова финансијским показатељима. Ти планови се односе на функцију
набавке, функцију производње, функцију продаје и развојну функцију.
Ове функције треба да су међусобно повезане уз временско исказивање
њихове повезаности. Планирање финансијских средстава синтетизује се
у финансијском плану предузећа, односно буџетске установе, који
представља инструмент пословне политике правног субјекта.
Финансијско планирање је, у ствари, конкретизација финансијске
политике кроз финансијске планове којима се циљ финансијске политике
– финансијска снага – у вредносном изразу ставља у време и простор.
Вредносни израз циља финансијске политике кроз финансијске планове
пројектује како ће се и у којој временској димензији и где, у ком простору
(подручју), циљ остварити. С друге стране, из финансијских планова
треба да се што јасније види шта се намерава учинити, као и ко и кад
треба то да изврши.
Финансијско планирање је могуће поделити у две етапе:
Планирање извора финансијских ресурса и њихових токова, и
Сопствено финансијско планирање.
Финансијски план је решење у односу на избор видова финансијских
извора и инструмената, расподелу финансијских ресурса, као и на
обавезна плаћања, рокове реализације посебних финансијских мера за
обезбеђивање постизања постављених циљев.
Финансијски план, за разлику од финансијског прогнозирања, има
директивни карактер и базира се на конкретнијим нормама.
У случају буџетских установа, финансијски план сачињава се у складу са
Одлуком о буџету више инстанце, те у складу са планираним приходима
и средствима, пренетим уговореним обавезама и потраживањима из
претходног периода и планираним расходима у улагањима за
реализацију програмских задатака у предстојећем периоду.
4
Према позитивним законским прописима, финансијски план јесте акт
директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт
организације обавезног социјалног осигурања, који садржи процену
обима текућих прихода и осталих примања и обим текућих расхода и
осталих издатака за период од једне године.
Средњорочни финансијски план јесте претходно описани план за
буџетску годину, уз пројекцију за следеће две фискалне године.
Планирање, као системски процес у раду и процесу функционисања
буџетских корисника од кључног је значаја за остваривање њихових
јасно дефинисаних функција. Без квалитетног планирања буџетски
корисници, органи државне управе и органи локалне самоуправе не могу
успешто реализовати своје задатке и циљеве који су дефинисани
позитивним законским прописима.
Одредбом члана 10. Закона о буџетском систему прописано је да се
буџет састоји из општег, посебног и програмског дела буџета.
Општи и посебни део буџета садржи:
Процењене приходе и примања и расходе и издатке за текућу
фискалну годину;
Планиране приходе и примања и расходе и издатке за буџетску
годину, и
Процењене приходе и примања и расходе и издатке за наредне две
фискалне године.
Очигледно, улога директора у овом сегменту предвиђа и стратешко
планирање релевантно за процену прихода и примања, тј.расхода и
издатака у предстојећем двогодишњем периоду. Да би се ова процена
извршила на ефикасан начин, а не кроз паушално или оквирно
процењивање, неопходно је дефинисати два документа:
Стратешки план, који, у зависности од врсте буџетског корисника и
обима његових активности, може покривати период од 5-15 година,
као и
Конкретан и прецизан акциони план са анализом трошкова, за период
од две године.
Директор, односно друго одговорно лице преузима иницијативу у погледу
израде ових докумената, координира рад служби задужених за њихову
израду и са тимом сарадника дефинише кључне правце развоја.
Програмски део буџета, дефинисан чланом 10. Закона о буџетском
систему садржи:
Стратешке области деловања буџетског корисника,
5
Закон о буџетском систему на одређени начин је и припрема за
присупање Европској унији и њеним фондовима. Централна јединица за
хармонизацију, чије су улоге дефинисане чланом 66. овог закона, поред
осталих надлежности, вршиће и «интерну ревизију код корисника
буџетских средстава за пројекте које суфинансира Европска Унија». Овај
члан директорима даје веома јасну поруку – потребно је у што краћем
року приступити изградњи капацитета за управљање пројектима, као и
усвајању знања и вештина из домена финансијског менаџмента и
извештавања на пројектима, а у складу са регулативама ЕУ. Директор,
дакле, у планирању мора да буде визионар, али мора бити и отворен за
нова знања и вештине, као и нове људе специјализоване у пројектном и
финансијско менаџеру. Имајући све наведено у виду, Закон о буџетском
систему, иако није директно надлежан за дефинисање овог сегмента,
тихо, али сигурно, помера функцију директора са актуелне позиције
руководиоца процесима на позицију координатора планирања и
спровођења процеса. Протоком времена такав тренд, услед процеса
стабилизације и асоцијације и све снажнијег присупања фондовима
Европске Уније, све ће више добијати на значају. Директори који ову
трансформацију на време сагледају и реорганизују своје пословање
постављајући себе у центар процеса, а не на њигов врх, засигурно ће
бити ефикаснији у планирању и извршавању буџета и обавеза
проистеклих из истог.
ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ФИНАНСИЈСКИХ ПЛАНОВА
УСТАНОВА
Обавезу израде финансијских планова имају директни и индиректни
корисници буџетских средстава републичког, односно локалног буџета,
као и организације обавезног социјалног осигурања. Основ обавезе
израде финансијског плана прописан је законом и другим прописима, док
одређене обавезе, овлашћења и надлежности у поступку израде
финансијског плана могу да се пропишу и општим актом установе, у
складу са законом.
Процес израде предлога плана почиње од индиректних корисника
републичког буџета, индиректних корисника буџета локалне власти,
односно организација обавезног социјалног осигурања. Процес
планирања за њих представља усаглашавање праваца развоја и
пројекција пословне политике сваке установе са задатим
макроекономским и фискалним оквиром државе исказаним у
Меморандуму. Са друге стране држава преко пројекције макроекономске
политике даје сигнал свим учесницима планирања да се припреме за
израду додатних пројеката у оквиру програма зацртаних Меморандумом.
Поступак припреме буџета Републике Србије прописан је:
Законом о буџетском систему
7
