METODIKA
1.Sta se podrazumeva pod organizacijom zivota u pred ustanovi?
Pod organizacijom se podrazumeva: plansko rasporedjivanje prostora,
materijala I vremena; izbor I struktuiranje vaspitno- obrazovnih procesa I
sadrzaja, odnosno aktivnosti putem kojih se utice na razvoj I ucenje dece;
objedinjavanje I uskladjeno funkcionisanje svih elemenata sistema kojim se
odredjuje ostvarivanje vaspitno- obrazovnih ciljeva I zadataka vaspitaca u
pred ustanovi. Problematika koju obuhvata pojam organizacije je veoma
siroka, medjutim, postoji opasnost da se njen znacaj prenaglasi , ukoliko se
zaboravi na svrhu I ciljeve kojima treba da posluzi.
2.Objasnite nacelo celovitosti I integriteta.
Jednostavna organizacija svih aspekata totaliteta decije licnosti (fizicke
razvoj, socio emocionalni I duhovni razvoj, kognitivni razvoj, razvoj
komunikacije I stvaralastva). Harmonicnom razvoju deteta doprinosi svaka
vaspitno- obrazovna situacija, sadrzaj, oblast, rezim dana. Navedeni zahtev
istovremeno znaci da sadrzaji koji deca upoznaju kroz aktivnosti koje se
organizuju sa njima, ne smeju nikada postati cilj sami sebi, niti se ciljevi
vaspitno – obrazovnog rada smeju ograniciti samo na to da dete stekne neki
pojam ili usvojili odredjenu vestinu I naviku.
3.Objasnite nacelo otijentacije ka opstim ciljevima.
U vaspitno-obrazovnom radu sa predskolskom decom ne treba teziti
kratkorocnim ciljevima I rezultatima, proveravati posle svake aktivnosti sta
cu deca naucila I ocekuju vidljive ciljeve vaspitno-obrazovnog postupka
odmah posle njegove primene. Vspitanje treba posmatrati kao dugorocni
process koji doprinosi emocionalnoj stabilnosti, samostalnosti, formiranju
pozitivne slike o sebi I svojoj okolini, radoznalosti, inicijativnosti, formiranju
kreativnih crta licnosti. Ciljevi koji prate dugorocnu razvojnu perspektivu
dece su: emocionalna stabilnost, samostalnost, pozitivna slika o sebi,
radoznalost, inicijativa, kreativne crte licnosi.
4. Objasnite nacelo zivotnosti I aktivnosti.
Pred period je doba najvecih razvojnih postignuca, kada deca nauce
srazmerno vise nego u drugim periodima zivota. Polazi od sticanja konkretnih
iskustava, do koga se dolazi delovanjem na stvarnom materijalu, uz upotrebu
sto vise cula a nastavlja ga sticanjem iskustava na apstraktnijem,
simbolicnom materijalu. Karak ucenja pred deteta je da svoja znanja u
najvecoj meri stice uzaludno, kao sporedan proizvod spontanog ucenja u igri
ili nekoj prakticnoj aktivnosti. TReba obezbediti stalnu angazovanost,
inicijativu, zainteresovanost, stalnu motivaciju, sticanje konkretnih iskustava,
upotrebu nesto veceg broja cula, ucenje zapocinju na intuitivnom nivou.
5. Kako lokalne razlike uticu na organizaciju zivota u ustanovi?
Na izbor sadrzaja I organizaciju materijala I prostora u decijem vrticu bitno
uticu lokalne razlike koje se javljaju medju pojedinim regionima. U velikim
gradskim naseljima, zbog urbanizacije koja koncentrise stanovnistvo na mali
proctor, deca najveci deo vremena provodeu skucenim ili prenatrpanim
stanovima, koji su cesto ispod standard potrebnih za normalan ljudski zivot,
ne pruzajuci im mogucnosti za bezbedno kretanje, traganje I igru. Postavlja
se zahtev da deciji vrtici u velikim gradskim naseljima treba da raspolazu sa
sto vise prostora, kako u enterijeru, tako I u eksterijeru, od koga je narocito
vazan Slobodan proctor po kome deca mogu slobodno da se krecu. Prednost
treba dati prirodnim objektima I prirodnim materijalima sa kojima imaju
redjie prilike da dodju u dodir kod kuce. Treba naglasiti I neophodnost da se
mesaju deca razlicitih uzrasta.
Problemi na koje nailaze deca u velikim gradovima najcesce nisu tipicni I za
decu koja rastu u redje naseljenim, posebno seoskim sredinama. Njihova
relativna izolacija moze da oteza razvoj socijalnog I drugogo iskustva sto
moze biti uzrok slabe pripremljenosti ove dece za ukljucivanje u grupne
aktivnosti koje se organizuju u vrticu. Prilikom odabiranja sadrzaja I
organizacije prostora za decije vrtice u redje naseljenim, posebno seoskim
sredenima, trebalo bi uzimati u obzir specigicnosti ovih sredina i ne Iametati
im urbane vrednosti kojim bi se podstaklo otudjivanje od lokalne culture.
Istovremeno, srdina ovih vrtica treba da bude ispunjena sadrzajima koje
deca nemaju kod kuce, prvenstveno knjigama, produktima nauke I teknike I
drugim medijatorima culture. Vspitaci koji rade sa ovom decom treba da
budu upoznati sa karakteristikama lokalne kulture I da se prema njoj odnose
sa postovanjem. Koliko je moguce, treba prilagoditi I vrtic lokalnim karak.
6.Navedite I objasnite osnovne zahteve koje trebaju da poseduju materijali
za vaspitno-obrazovni rad.
Osnovni zahtevi su da budu cvrsti kako bi deca mogla rukovati njima bez
bojazni da ce nesto ostetiti, privlacni, sto znaci lepo oblikovani i odabranih
boja, higijenski I bezopasni da se deca ne mogu njima povrediti I da se lako
dezinfikuju,bogati po mogucnostima tako da mogu stalno da pronalaze nove
nacine upotrebe, prilagodjeni deci po velicini, slozenosti I nacinu rukovanja,
uskladjeni sa decijim potrebama da budu aktivna, da se izrazavaju, zadovolje
10. Navedite I objasnite osnovne komponente vremenskog rasporeda-rezima
dana u decijem vrticu.
Elementi rezima dana su: samostalne aktivnosti po decijem izboru, usmerene
akt I kombinovane akt u prostorijama za boravak ili na otvorenom prostoru,
jutarnje telesno vezbanje I rekreativne pause, vreme za zadovoljavanje
higijenskih I fizioloskih potreba, obroci I spavanje.
Samostalne aktivnosti po decijem izboru su veoma pogodne za zapocinjanje
dana jer predstavljaju najprirodniji nacin da se deca ukljuce u grupu I
aktiviraju necim sto ih posebno privlaci. To mogu biti sve
aktivnostipredvidjene modelom b opstih osnova pred programa, posebno
igre I druge aktivnosti u kojima dolazi do izrazaja decija inicijativa I
stvaralastvo. Samostalne akt po decijem izboru izvode se, po pravilu, u
manjim grupama ili individualno a vaspitac utice na njih najcesce indirektno,
preko izbora I organizacije materijala, ucestvujuci u nekima od njih kao
ravnopravni partner, citajuci deci tekstove koje odaberu u odgovarajucem
kutku ili im pustajuci muziku kakvu su zelela.
Usmerene aktivnosti se obavljaju u jednom duzem ili dva kraca perioda u
kojima vaspitav okuplja decu da bi zajednicki slusala price, gledala filmove,
slusala muziku, pevala I plesala, igrala se drustvenih igara, grupno se bavila
radnim I stvaralackim aktivnostima, razgovarala o njima ili o proteklim
dogadjajima, dogovarala se I zajednicki planirala predstojece aktivnosti
kojima ce se baviti u saradnji sa vaspitacem.
Kombinovane aktivnosti se sastoje od samostalnih aktivnosti po izboru dece I
usmerenih grupnih I individualnih aktivnosti . Kada se obavljaju u enterijeru
decijeg vrtica onda predstavljaju kombinaciju vec pomenutih aktivnosti uz
dodatak onih koji se mogu obavlajti u visenamnskoj prostoriji (igre, igrolike
aktivnosti I vezbe za razvoj raznih oblika kretanja, za razvoj pojedinih
misicnih grupa, za razvoj navika organizovanog postavljanja I kretanja I
razne druge telesne aktivnosti). One su najuze povezane sa higijensko-
zdravstvenim aktivnostima zbog cega bi trebalo da se najcesce izvode na
svezem vazduhu I zadovoljavaju decije potrebe za psihomotornom
aktivnoscu I kretanjem, ukljucujuci pokretne igre koje samostalno izumevaju
I organizuju deca, pokretne igre sa pravilima koje inicira vaspitac, igre
peskom vodom I gradjevinskim materijalom koji se nalazi u dvoristu. U
starijoj grupi su moguca dva bloka usmerenih aktivnosti od po 35-40 minuta
s tim sto je izmedju njih potrebno ubaciti pauzu
Jutranje telesno vezbanje oganizuje se u ustanovama za celodnevni boravak
posle okupljanja dece I traje 5-10 min. zavisno od uzrasta dece. Najcesce
vezbe su one koje sadrze razne oblike hodanja, trcanja, poskoka, kao I vezbe
za razvoj pojedinih misicnih grupa- uz koriscenje raznih pomocnih sredstava
(obruc, palica, lopta, vrecica, zastava I sl.). Najbolje je vezbati uz muziku.
Rekreativna pauza je organiziovani oblik aktivnog odmora koji se organizuje
da bi se deca osvezila posle odredjenih, mirnijih narocito sedecih aktivnosti.
Kao sto je poznato, kod dece se posle 20-30 minuta mirovanja pojavljuju
znaci umora zbog cega su potrebne vezbe. Ove pauze se ne planiraju
posebno, vec se organizuju po potrebi. U koliko se izvode u prostoriji za
boravak njima se posvecuje par minita kako bi se odradile neke vezbice. U
dvoristu traju nekoliko minuta I izvode se pretezno u obliku pokretnih igara.
Zadovoljavanje higijenskih I fizioloskih potreba se vrsi prema potrebi. Deca
se navikavaju da peru ruke I umivaju se kad se uprljaju, posle obavljanja
nuzde I pre jela. Koliko god je cistoca vazna treba voditi racuna da se stalnim
pokazivanjem na nju ne blokira deye u njegovim stvaralackim I istrazivackim
aktivnostima, niti da mu se usadi strah od svakog prljanja. Sto se tice
odlaska u toilet, vaspitac na vreme treba da uoci kada neka deca imaju za to
potrebu I podsetiti da ih zadovolje, ukoliko se sam ne jave. Neku decu treba
cesce podsecati na zadovoljavanje fizioloskih potreba.
Obroci (dorucak, rucak i uzina u celodnevnom I uzina u poludnevnom
boravku). Iako je rasporedom vremena u vrticu odredjeno koliko ce deca
provesti za stolom prilikom obroka, I pored uvazavanja koristi od stecene
navike da se hrana uzima u odredjeno vreme, istice se zahtev da se njega
treba drzati samo orijentaciono.
Spavanje je jedan od elemenata rezima dana u ustanovi sa celodnevnim
boravkom koji je, pored obroka, vremenski fiksiran I korisno je da deca
steknu naviku koja ce im pomoci da u odredjeno vreme lakse zaspe. Da bi se
deca sto prirodnije pripremila za odmor vazna je atmosfera koju sugerira
vaspitac. On treba da se krece I govori tiho, dajuci im primer kako da ne
uznemiravaju svoje drugove kojima je potreban odmor.
11. Koje su prednosti rada u mesovitim vaspitnim grupama?
Prednosti mesovitih grupa narocito dolaze so izrazaja u savremenoj
koncepciji koja ciljeve, zadatke I aktivnosti ne deli po uzrastima (umesto toga
oni se daju razvojno od laksih ka tezim, tako da vaspitac moze birati imajuci
na umu individualne potrebe, mogucnosti I zelje dece). Zivot I rad u
su samo potisnuti I cekaju trenutak kada ce da izbiju kao erupcija
nezadovoljstva.
15. Anarhicni tip vaspitaca
Anarhicni tip vaspitaca predstavlja suprotnost autoritativnom I kod njega je
sve dozvoljeno, prepusteno slucaju I improvizovano. Prenaglasena je
apsolutna decija sloboda koja najcesce vodi u haos. Pri ulasku u prostoriju za
dnevni boravak je buna koja ne nastaje zbog aktivnosti dece vec zbog
nereda, histericne drake I neobuzdanog ponasanja. Vaspitac od graje I ne
uspeva da se obrati deci, igracke I materijali su razbacani na sve strane. U
opisanoj atmosferi ne osecaju se dobro ni deca a ni vaspitaci jer se javljaju
slucajevi nasilnistva I ispadi koji ometaju prijateljske I partnerske odnose
izmedju dece I vaspitaca.
16.Demokratski tip vaspitaca
Je onaj koji ume da stvori dobru organizaciju I atmosferu ne namecuci nego
to radi zahvaljujuci srdacnim I saradnickim odnosima koje je uspostavio sa
njima, Njegovo postupci su umereni na obezbedjivanje atmosphere u kojoj ce
se razvijati pozitivna osecanja I decije stvaralastvo. U slucajevima
neprihvatljivog ponasanja kod dece on se manje koristi kaznama I
zabranama, a vise njegovim prusmeravanjem u pozitivnom smeru. Ako se
vaspitac prema deci ponasa demokratski to ne znaci da ih on ponekad ne
moze izgrditi, ali sa mirom da to ne izazove negatine posledice.
Uspostavljanje zdravog autoriteta: uvek poznavati dete, ne ponizavati ne
vredjati decu, odredite pravula ponasnja, budite dosledni izvrsenju, budite
jednaki prema svoj deci, bez miljenika, osudjujte postupak a ne dete,
priznajete kada pogresite, budite svesni sebe I svojih potreba koje su
suprotne od potrebe dece.
17.Koji su postupci vaspitaca znacajni za olaksavanje adaptacije dece nap
red ustanovu?
Vaspitac ima vaznu savetodavnu ulogu u organizaciji decijih aktivnosti jer se
ne moze uvek osloniti na inicijativu dece u koriscenju svih mogucnosti koje
sui m ponudjene. On ih uvodi u koriscenje opreme pokazivanjem I
objasnjavanjem, pridruzuje im se u isprobavanju igracaka I drugih stvari oko
njih I demonstrira im koriscenje pojedeinih uredjaja u kucima, pre nego sto
pocnu deci sluziti za proveravanje I utvrdjivanje stecenog iskustva. Ovu svoju
ulogu vaspitac obavlja, pre svega, upucivanjem dece da u sto vecoj meri
koriste svoje snage u delovanju, govoru I misljenju. On takodje doprinosi
