Osnovni principi učenja i preporuke
za praksu nastavnika
Ljubica Chatman, Betsy Sparrow PhD
Columbia University
329 Schermerhorn Hall
1190 Amsterdam Avenue
New York, NY 10027
contact: [email protected]
Osnovni principi učenja i preporuke za praksu nastavnika
Predgovor
Zašto je dobro obrazovanje važno? Dobrobiti za društvo i individuu
Današnjica je obeležena eksplozivnim razvojem tehnologije i
eksponencijalnim rastom broja rasploživih informacija. Naučni trendovi
prate ovu ekspanziju ljudskih dometa i dnevno se samo iz jedne uske oblasti
naučnog rada izda stotine radova. Visoko obrazovanje i veštine rada sa
novom tehnologijom su na modernim tržištima rada postali uobičajen
zahtev, gde su ranije bile retke i visoko cenjene veštine manjine radnika. U
takvim uslovima rada sposobnost prilagođavanja i brzog učenja novih
veština počinje da igra ključnu ulogu u razvoju karijere modernog čoveka.
Sve više se insistira na kvalitetu obrazovanja pojedinca koje će se
manifestovati u njihovoj svakodnevnoj praksi, pa tako i na poslu koji
obavljaju.
Eksponencijalni rast raspoloživih i potrebnih informacija i veština
stavlja obrazovanje i učesnike u ovom ključnom sistemu društva u važnu i
uticajnu poziciju, koja sobom nosi i veliku odgovornost. Obrazovanje je
ključna karika drustva čija je zvanična uloga da prenese neophodno znanje
za uspešno i korisno učestvovanje u održavanju i razvoju društva (više o
indirektnim korisitma dobrog obrazovanja dalje u tekstu). Zbog toga što je
za rad potrebno sve više veština i znanja, efikasnost usvajanja istih sve više
dobija na značaju.
Pored samog znanja, učenici će u toku svog obrazovanja stvoriti svoj
stil učenja i razmišljanja kao i sliku o sebi kao delu drustva u kome učestvuju.
Predstava svake osobe o sopstvenim sposobnostima, mogućnostima i
interesovanjima će kasnije uticati na njihove životne izbore i količinu truda
koju će uložiti da bi postigli željene ciljeve. Pored roditelja i vršnjaka, učitelji i
nastavnici imaju važnu ulogu u formiranju poimanja sopstvene sposobnosti
učenika zbog toga što se nalaze u poziciji autoriteta koji procenjuje nečiju
uspešnost u školi ili “pamet”. Naravno, škola nije jedina oblast u kojoj mladi
žele uspeh, ali njihova procena sopstvenih mogućnosti i motivacije u učenju
će imati ključnu ulogu u njihovim izborima vezanim za više studije, profesiju
i nove veštine koje treba da usvoje kasnije u životu kada je formalno
obrazovanje završeno. Drugim rečima, obrazovanje čini osnovu učenja koje
društvene sredine u razredu biti vaša inspiracija za inovacije u praksi i
podrška kada naiđete na prepreke koje treba savladati.
Jedno od osnovnih pitanja sa kojim se suočava svaki predavač jeste
kako da na najbolji i najefikasniji način nauči učenike planirano gradivo.
Poznavanje osnovnih principa učenja i uslova rada u učionici koji doprinose
brzom i dugotrajnom učenju je neophodno da bi učenje bilo efikasno. Nova
naučna saznanja izneta u prvom poglavlju doprineće lakoći učenja za
učenike i nadamo se doneti osećanje zadovoljstva za predavače. Mnoge od
principa koji će biti razrađeni u narednim poglavljima nastavnici i učitelji
primenjuju u svojoj praksi, iako eksplicitno ne poznaju teoriju koja stoji iza
toga. Ovaj priručnik poziva edukatore da uoče osnovne principe i psihološke
zakonitosti koje dovode do optimalnog učenja ili pak zastoja u učionici i da ih
upotrebe u korist svojih učenika.
Kada se sretnu predavač i učenici u učionici, u kontekstu jedne škole,
društvene sredine koja ih okružuje i šire, nastaje jedinstven i dinamičan
mikro – društveni kontekst u kome se učenje odvija. U drugom poglavlju
razmatramo društvenu (društveno i socijalno će biti korišćeni kao sinonimi u
daljem tekstu) atmosferu u učionici ili društvu u širem smislu koje se
reflektuje u školi i učionici. Ovaj deo priručnika fokusira se na one aspekte
društvenog okruženja koji utiču na motivaciju učenika. Poznavanje faktora
koji koriste ili štete motivaciji za učenje ili uspeh u školi može pomoći
nastavnicima i učiteljima da ostave trajan i pozitivan uticaj u razvoju svojih
učenika. U razredu punom motivisanih i uspešnih učenika nastava se odvija
efikasnije i na obostrano zadovoljstvo.
Pitanja za diskusiju:
Kakve efekte je obrazovanje imalo u Vašem životu, Vaših bližnjih i učenika?
Ko su Vaši uzori u profesiji? Od kojih kolega, mentora i sopstvenih
nastavnika iz detinjstva ste najviše naučili o pedagoškoj praksi iz iskustva?
Sadržaj
Poglavlje 1: Osnovni principi učenja i njihova praktična upotreba u
obrazovanju
1. Polaganje temelja dugoročnog pamćenja
2. Pregled osnovnih ideja – mapa za dugoročno i efikasno učenje
3. Stil izlaganja materijala – priče se pamte bolje od samih činjenica
4. “Kako se to odnosi na mene?” – slučaj samo-referentnog pamćenja
5. “Reči lete, dela ostaju” zapamćena
6. Znanje o sopstvenom znanju – metakognicija
7. Vremenski raspored materijala za učenje
8. Efekat testiranja i produkovanja sopstvenog znanja
9. Emocije i pamćenje
Poglavlje 2: Društveno okruženje u školi i učionici i strategije motivacije
učenika
1. Očekivanja koja menjaju stvarnost
Pigmalion efekat u učionici - samopispunjujuća očekivanja
2. Shvatanja inteligencije i uticaj na motivaciju učenika
Mitovi o inteligenciji u nauci
Lične teorije o inteligenciji, evaluacija učenika i njihove
posledice
Stereotip kao pretnja uspehu (i samopouzdanju)
Školska intervencija zasnovana na razvoju samopouzdanja
3. Motivacija
Motivacija kao subjektivna istorija uspeha ili ne uspeha
Značenje uspeha: sprečavanje gubitka ili težnja za budućim
dobicima i različite strategije postizanja uspeha
Intrinzička (unutrašnja) i ekstrinzička (spoljna) motivacija
4. Kako ostvariti dobre namere
Od dobrih namera, preko dobrih planova, do dobrih navika I
konačno do ispunjenja ciljeva
Uvod
Ovaj priručnik je napisan tako da pruži čitaocima uvid u novija
istraživanja iz oblasti pshiologije koja se mogu primeniti u nastavi. Psihološki
principi o kojima se govori su zasnovani na empiriskim studijama, koja se u
nekim slučajevima potvrđuju i dorađuju već decenijama. Pitanja koja ove
studije treba da razjasne odnose se na bazično funkionisanje pamćenja i
učenja i najčešće se izvode sa pojedinačnim studentima pred računarom ili
sa papirom i olovkom u psihološkim laboratorijama, pa se u sledecoj fazi
primenjuju i u učionicama. Poznavanje osnovnih principa pamćenja može
vam omogućiti da ih kreativno i fleksibilno primenite u praksi u učionici, kao
i u svojoj svakodnevnici.
Pored osnovnih principa pamćenja postoji i cela oblast koja se bavi
primenjenim studijama u obrazovanju koja takođe može biti korisna za
nastavnu praksu. Opredelili smo se za osnovne principe pamćenja jer
njihovo funkcionisanje nije ograničeno kontekstom i kulturom u kome se
nastava odvija i omogućava nastavnicima i učiteljima slobodu da na svoj
način primene ove principe u njihovom okruženju, u datom fizičkom i
socijalno psihološkom kontekstu. Slikovito rečeno, ako poznajete
mehanizam rada sata, moći ćete da ga rastavite i sastavite, sve će raditi kako
treba bez obzira na sklop u kome se sat nalazi. Isto tako, učenje se dešava u
različitim učionicama, društvima i vremenima, ali ako poznajete mehanizam
učenja i one aspekte okruženja koji su važni za učenje, bićete pravi majstor
svog zanata koji je toliko važan za vaše zadovoljstvo u radu i budućnost
vaših učenika.
Tekst je zbog toga organizovan tako da opiše osnovna istraživanja i
njhove rezultate kako bi čitaocu na razumljiv način dao uvid u logiku i
empiriske provere koje su dovele do izvesnih zaključaka oko kojih se danas
slaže većina naučnika. U pasusu sa naslovom “Upotreba” koji sledi svaku
tematsku celinu opisane su neke implikacije za obrazovanje i primeri
moguće upotrebe. Daljih primera ćete se verovatno setiti iz sopstvenog
iskustva ili iskustva svojih kolega i mentora. Srećno putovanje kroz svet
ideja.
