19
2 Pajama i nastanak trzista
Trzište se moze definisati na različite načine, vezane aspektima
i različitim formama kojima se tržište ispoljava. Često taj
termin trziste zamenjujemo sintagmama"spontani, stihijski,
automatski regulator reprodukcije.
Odnosi koji se ispoljavaju na tržištu su definisani kao
sveokupnost ponude i tražnje na odredjenom mestu i
odredjenom vremenu. Utiču na prodaju pojedinih roba na skup
svih ustanova područija i uredjaja koji omogucuju organizovani
i stalni kontakt izmedju kupaca i prodavaca. Ovde se
sučeljavaju:
ponuda - ( misli se na cene i uslove ponude za robu od
strane raznih proizvodjača )
tražnja - ( misli se na tražnju potrošača, kupaca
proizvoda )
Sagledavanjem tržišta konstatujemo da bi u svim novim
definicijama mogli izdvojiti tri različite grupe, s'ozirom na
značaj koji se pridaje pojedinim komponentama tržišta. U te
grupe spadaju:
u prvoj grupi je poseban akcenat stavljen na razmenu,na
ukupnost kupaca i prodavaca.
19
u drugoj grupi se ističe odnos između nosilaca ponude i
tražnje.
u trecoj grupi stavljamo akcenat na sučeljavanje ponude
i tražnje.
Definisanje tržišta pored njegovih komponenti moraju se uzeti
u obzir i njegova struktura i funkcija. Stabilnost i razvijenost
tržišta je korelacija razvijenošću i stabilnošću velikog
ekonomskog sistema.
Faktori tržišta mogu biti ekonomska i politicko-pravna
regulative. Vazan element tržišta predstavlja promene koja je
iznenadna i koju marketing nije predvideo. Ta promena se
moze odnositi i na odnos ponude i tražnje, pad potencijala
tržišta u odnosu na predviđeno. Opsta teorija sistema definiše
pojam tržišta kao jedan složen dinamički i stohastički sistem
koji je istovremeno i podsistem sistema funkcionisanja velikog
ekonomskog sistema. Tržište je mesto gde se sučeljavaju
ponuda i tražnja. To mesto je skup svih mesta, konkurenata i
situacija koje utiču na realizaciju njihovih odluka, ciljevi,
planova i strategija u ostvarivanju prodaje.
2.2 Funkcije tržišta
Osnovna funkcija tržišta se ogleda povezivanjem proizvodnje i
potrošnje. Osnovna tržišna funkcija se može raščlaniti na četiri
ekonomske funkcije koje tržište obavlja istovremeno. Te
funkcije su:
19
lošom perspektivom poslovanja i kreće sa novom delatnošću
gde su veće mogućnosti za veću zaradu. S'tom funkcijom
ponuda i tražnja se menjaju sa težnjom da se uravnoteže.
Distributivna funkcija njenom namenom tržište obavlja tu
funkciju kroz raspodelu ukupne proizvodnje, vrednosno
izražene između preduzeća.To je primarna raspodela ostvarena
procesom prodaje robe posredstvom tržišnih cena. Dohoci
vlasnika imputa proizvodnje predstavljaju nacionalni dohodak i
njihov zbir je jednak veličini domaćeg proizvoda, tako i
određivanjem cena inputa proizvodnje opredeljuje raspodela
nacionalnog dohodka .
Sve ove funkcije imaju stimulativno dejstvo na razvojni
mehanizam. Ne trebamo precenjivati njihove uloge u
privrednom sistemu. Najpre trebamo staviti akcenat na
konkurenciju, monopolska ogranicenja.
2.3 Tržište, cene i oblici konkurencije
Tržište je mehanizam putem kojeg kupci i prodavci međusobno
deluju da bih nekoj robi odredili cenu i količinu. Tržište može
biti:
centralizovano (hartije od vrednosti, akcije, obaveznice,
pšenica, pirinač, itd….)
decentralizovano (kuće, polovni automobili i sl…)
elektronsko (finansijska sredstva i usluge)
19
Centralizovano tržište je zasnovano na nekom od aukcionih
sistema formiranja cena ili na elektronskom poslovanja, to
tržište se naziva berza. Berzu mozemo definisati kao instituciju
tržišta na kome se trguje standarizovanim tržišnim materijalom,
na tačno određeno vreme i po utvrđenim pravilima trgovanja.
Za decentralizovano tržište mozemo reći da je to tržište dilera.
Elektronsko tržište je elektronski sistem koji podržava makar
jednu od funkcija klasičnog tržišta: identifikaciju partnera sa
kojim će se trgovati, pretraživanje proizvoda, pregovaranje o
ceni i uslovima prodaje, obavljanje trgovačkih transakcija,
plaćanje, isporuku, pružanje podrške kupcu u odrzavanju i
rešavanju problema sa proizvodom. Mala i srednja preduzeća
mogu na elektronskim tržištima daleko brže prosperirati i
dostići nivo multi nacionalne kompanije daleko jednostavnije
nego na klasičnom tržištu. Postojeći trendovi nedvosmisleno
pokazuju da vreme elektronske i internet trgovine tek dolazi.
U tržišnoj privredi svaka roba ima svoju cenu, koja predstavlja
vrednost nekog dobra izraženu u novcanom obliku. Te cene
koordiniraju odluke proizvođača i potrošača na tržištu. Više
cene smanjuju tražnju potrošača, a podstiču proizvodnju. Kupci
nastoje da robu, odgovarajuceg kvaliteta kupe po što nižoj ceni,
dok prodavci teže da robu prodaju po što višoj ceni.
Razlikujemo dva tipa konkurencije učesnika u razmeni:
1. Tržište potpune, savršene ili čiste perfektne
konkurencije.
