ovek i životna

sredina

- 1 -

DEFINISANJE POJMOVA

OVEK I ŽIVOTNA SREDINA

OVEK -

Pojam

ovek ne podrazumeva plemena i narode kao što su Pigmeji, Aboridžini,

Bušmani, Indijanci i ostali koji žive u savršenom skladu sa prirodom, ve

se misli na

savremenog, urbanog

oveka sa svim civilizacijskim tekovinama, željama i bolesnim

ambicijama da prirodu podredi svojim potrebama i da od toga profitira.

Savremeni

ovek predstavlja kosmopolitsku vrstu koja se otrgla prirodnim

mehanizmima kontrole rasta populacije. Univerzalni je potroša

koji zaboravlja da je životna

sredina konkretan ekosistem sa svojim ogranišenjima. Svojim delatnostima izaziva posledice

ije se manifestacije sve više uo

avaju na globalnom nivou.

Shvativši da je „vrag odneo šalu“

ove

anstvo postaje zabrinuto za sopstveni opstanak

(ljudski egocenrizam) i po

inje da deluje u razli

itim pravcima.

O ekologiji i zaštiti životne sredine pišu i govore mnogi. Svakodnevno se osnivaju

ekološke asocijacije, državna ministarstva i sekretarjati za zaštitu životne sredine, ekološka
društva i druge institucijalne i vaninstitucijalne, vladine i nevladine organizacije. Politi

stranke u svoje programe uvode segmente posve

ene ekologiji i zaštiti životne sredine. Tržište

je preplavljeno ekološkim proizvodima u najširem smislu re

i – eko hrana, eko kozmetika,

eko sredstva za higijenu, eko pe

i, eko pepeljare..., ali ovo predstavlja samo sporedne staze u

rešavanju problema jer nagomilani problemi pre svega zahtevaju angažovanje stru

njaka.

Problematikom ekologije i zaštite danas se bavi mnogo ljudi i mogu se podeliti na:

ekologe

– stru

njaci

ekologiste

– nestru

na lica sa neosporno dobrim namerama (ekonomisti, politi

ari,

geografi...); ima ih mnogo više nego ekologa i nalaze se u centrima odlu

ivanja gde u

prošlosti i sadašnjosti

esto povla

e loše poteze i donose loša rešenja zbog kojih svi trpimo

Ekologija i zaštita životne sredine nisu sinonimi – ekolologija predstavlja nauku koja

prou

ava odnose živih bi

a i uslove sredine koja ih okružuje zbog

ega se

esto definiše i kao

nauka opstanka. Danas ekologija sve više postaje svest

ove

avstva i njeno poznavanje

neophodno je da bi se pravilno pristupilo zaštiti životne sredine.

Odnos živih bi

a i spoljašnje sredine je dvosmeran,

esto apstraktan i nije lako vidljiv.

Živa bi

a na životnu sredinu i njene faktore poseduju

itav niz adaptacija i tek kada se to

spozna mogu

e ih je dovesti u odnos. Adaptacija može biti na hiljade i javljaju se na

razli

itim nivoima telesne organizacije, ali i na populacionom, biocenološkom,

ekosistemskom...

Ekologija je multidisciplinarna i interdisciplinarna nauka, podrazumeva i traži širok

spektar znanja iz drugih disciplina (geologija, pedologija, geografija, tehnologija...). Pošto je
živo bi

e u centru istraživanja to ekologiju odre

uje prevashodno kao biološku nauku zbog

ega na mestima gde se donose važne odluke treba da budu ekolozi – biolozi ekološkog

opredeljenja.

Ekologija predstavlja nauku XXI veka – o

uvanje i zaštita biodiverziteta,

biotehnologija... Problema je dosta, samo je pitanje da li smo kao nau

nici dovoljno spremni

da se sa njima uhvatimo u koštac.

Savremeni

ovek je bioti

ki faktor izuzetne snage zbog

ega se izdvaja kao

antropogeni faktor. Ima mogu

nosti da osvoji i naseli najnepristupa

nije delove Zemlje. Za

sopstvene potrebe prirodu ne koristi ve

je iskoriš

ava. Od ostalih organskih vrsta

oveka

izdvaja nekoliko karakteristika:

- 3 -

vojska – potencijalno (sve više i realno) najve

i zaga

iva

č →

nuklearno oružje, bojni

otrovi, razaranje predela...

energetika – termo, hidro i nuklearne elektrane

šumarstvo – eksploatacija šuma i pogrešno pošumljavanje

turizam – kr

enje šuma i ostale vegetacije radi izgradnje turisti

kih objekata za jednu

od niza posledica ima i eroziju

ekstenzivno sto

arstvo

urbanizacija – grad na malom prostoru sumira sve oblike zaga

ivanja.

POREKLO

OVEKA I EKOLOGIJA

OVEKOLIKIH PREDAKA

ovek svojim delovanjem stiže do svih delova Zemlje, direktno dolazi do ve

ine

predela, a u nepristupa

nim mu regionima je indirektno prisutan – iako ga nema preko

promena svog okruženja deluje i na ove predele. Danas se biosfera sve

eš

e naziva neosfera

(sfera razuma) upravo zbog prisustva

oveka kao razumnog bi

Saglasnost izme

oveka i prirode danas je posebno izražena kod primitivnih naroda

kao što su Indijanci, Bušmani (Južna Afrika), Pigmeji (tropske kišne šume)... koji žive u
savršenom skladu sa prirodom i njenim resursima – iz prirode uzimaju samo onoliko koliko
im je potrebno.

Adaptacije

oveka na uslove sredine:

Crnci = tamna boja kože – visoko UV zra

enje; kovrdžava kosa – vazdušni sloj koji

štiti od sunca; izduženo telo, debele usne, ogoljene desni – termoregulacija

Eskimi = zdepasta gra

a – velika površina, a mala zapremina – efikasno zadržavaju

toplotu i imaju visoku produkciju energije

Mongoloidi = epikantus (kose o

i) – zadebljanje kože gornjeg kapka tj. masni nabor

iznad gornjeg kapka sužava proreze zenice i štiti o

i od jakih vetrova

Arapi = poduži, savijen nos – štiti sluzokožu nosa od pustinjskih vetrova
* pripadaju Kavkazoidima – beloj rasi ljudi *

Steotopigija – pove

an glutealni deo tela, posebno izražen kod žena, u funkciji

rezervoara hrane i vode

Adaptacijama kod ljudi bavi se ekologija

oveka.

- POREKLO

OVEKA-

Rekonstrukcija porekla

oveka predstavlja mozaik baziran na fragmentarnim fosilnim

ostacima kome još uvek nedostaje velika koli

ina podataka – fale

itavi periodi i veliki broj

fosilnih nalaza. Kada je u pitanju razvoj

oveka me

u paleoantropolozima postoje velika

neslaganja naj

eš

e vezana upravo za periode siromašne podacima, ali isto tako postoje

segmenti istorije oko kojih su svi me

usobno saglasni. Ono oko

ega se svi nau

nici slažu je

OVEK I MAJMUN

(

PRIMATI

)

IMAJU ZAJEDNI

KOG PRETKA KOJI JE IŠ

EZAO

odn. da

OVEK

NIJE NASTAO OD MAJMUNA

Postoje dva pristupa prou

avanju i rekonstrukciji porekla

oveka:

aktualizam – istorija se tuma

i na osnovu sadašnjih saznanja – posmatraju se današnji

primati

istoricizam – sadašnjost se objašnjava doga

ajima iz istorije

- 4 -

Kao vrsta

ovek je mlad – ako bi se

itava istorija

oveka prevela u njegov prose

životni vek savremeni

ovek je u pubertetu, zbog

ega je Nikola Panti

govorio da ga brine

nedozrelost savremenog

oveka u odnosu prema prirodi. Psihološko sazrevanje

oveka vodi

promeni njegovog odnosa prema životnoj sredini.

Odvajanje Hominida desilo se u miocenui vezuje se za period od pre 25 – 12 miliona

godina (prose

no pre oko 20 moliona godina). Prva izvorna linija bile su Diopithecinae, fam.

Pongidae,superfam. Hominoidea. Odlikovali su se malim dimenzijama, arborealnim na

inom

života (živeli su u krošnjama drve

a sa koga su silazili samo u potrazi za hranom ); naseljavali

su tropsku klimatsku zonu; ishrana im se sastojala od plodova i insekata. Po ponašanju su
podse

ali na veverice. Ova linija je bila veoma razgranata, neke grane su se vremenom

ugasile dok su druge dale linije koje evode do današnjeg Homo sapiens-a. Jedna od poznatih
grana je Gigantopithecus

iji fosili su stari oko 15 miliona godina. Naseljavao je Isto

Aziju odakle je iš

ezao i danas se smatra slepom granom evolucije. Druga linija nije precizno

definisana i ozna

ena u evoluciji, od nje su se podvojili primati sa jedne i prete

e Hominida sa

druge strane.

Ramapithecus predstavlja najdaljeg pretka Hominida odn. predstavlja ta

ku razilaženja

puteva

oveka i viših majmuna. Pojavljuje se u donjem pliocenu (pre 15-8 miliona godina).

Fosili su prona

eni u starom svetu (Evropa, Azija, Afrika; prvi fosil je prona

en u Indiji i ime

mu je dato u

ast boga Rame). Bio je herbivor, mada neki nau

nici smatraju da se kod njega

naziru za

eci karnivorije; kretao se kvadripedalno (

etvoronoške) sa tendencijom ka

bipedalizmu. Kako je tokom pliocena došlo do zahla

ivanja travnate zejednice po

inju da se

šire na uštrb šumskih ekosistema koji se povla

e, Ramapithecus naseljava ivice tropske šume

i delom ulazi u savanu gde mu bipedalno kretanje daje prednost zbog

ega ga sve više

favorizuje. Meso po

inje da dominira u ishrani – izvor mesa su strvinarstvo i lov i smatra se

da je upravo karnivorna ishrana krucijalna za dalju evoluciju hominida.

Od Ramapithecus-a nastaju Australopithecinae (južni majmuni) predstavljaju izvorni

tip Hominida. Na

en u Africi, najbogatija nalazišta uz reku Nil i izme

u Somalije i Etiopije.

Neki nau

nici govore da nalaza ima i u Indiji, dok drugi smatraju da nikada nisu napuštali

Afriku. Pojavili su se pre oko 5,5 miliona godina, a najstariji fosili datiraju iz perioda pre oko
1 – 5 miliona godina. Izme

u Australopithecus-a i Ramapithecus-a postoji „rupa“ od 3

miliona godina. Danas se smatra da je ekoton savane i tropske šume mesto nastanka
Australopithecus-a. Zašto???? Tropska kišna šuma ne predstavlja izazov za evoluciju – to je
hranom bogato okruženje gde postoji efikasna zaštita od predatora, klima je relativno stabilna.
Posmatranjem primata šume i ekotona utvr

eno je da je kod onih koji naseljavaju ekoton

meso procentualno zastupljenije u ishrani (gorila i šimpanza su pretežno biljojedi, u ishrani
koriste stotinak biljnih vrsta, animalna hrana zauzima samo 10% i to su jaja i insekti;
orangutan i gibon su striktni herbivori). Savana pruža raznovrsniju ishranu, ali je hrana teže
dostupna; klima je promenjiva (smena kišnih i sušnih perioda) i uslovljava migracije
životinja; ovde postoji ve

i broj predatora od kojih je teže pobe

i i sakriti se

→

sve ovo daje

i selekcioni pritisak i ve

i izazov za evoluciju u smislu rešavanja problema.

Australopithecus koristi ruke za veliki broj funkcija – lov, hvatanje, nošenje, što ima ogroman
zna

aj za razvoj mozga – ima ve

i volumen lobanje od svih današnjih primata. Uve

anje

lobanje nije samo kvantitativno ve

i kvalitativno – pove

ava se unutrašnja površina mozga.

Osoba

anje ruku je posledica bipedalizma koji im daje prednost u smislu boljeg pregleda

terena i lakšeg uo

avanja šredatora i plena. Vid je bifokalni. Dolazi do molarizacije

(ujedna

avanja zuba) – kutnjaci se smanjuju zbog smanjenja herbivorizma, a o

njaci jer se

hrana više ne kida. Stalno je u pokretu, lovi sitne životinje i skuplja plodove. Pokazuje
organizovanost pri kretanju – prvo idu muškarci koji love, a za njima žene sa decom koje
skupljaju biljke i plodove.
Postojale su dve grupe Australopithecina:

- 6 -

Španski

ovek – savršeniji i razvijeniji od Pekinškog. Arheološka nalazišta su na

Mediteranu, izme

u Madrida i Saragose i datiraju od pre 300 000 godina, iz perioda

približavanja ledenog doba.

Smatra se da je

ovek u umerenu zonu došao pre oko milion godina; najstariji tragovi

pripadaju Sinathropus-u i datiraju od pre 500 000 godina. Za razliku od savane gde postoji
samo smena kišnog i sušnog perioda u umerenoj zoni smenjuju se

etiri godišnja doba sa

najve

om koli

inom padavina u prole

e i jesen. Listopadne šume su bogati ekosistemi, od

drve

a dominira hrast, bukva,javor, lipa, grab i brest; zastupljeni su divlji preci današnjeg

a i raznovrsan životinjski svet – jeleni, divlje svinje, ze

evi, neke tropske vrste kao što su

slonovi, antilope, nosorozi... Krajem tercijera klima i životinjske vrste postaju sli

današnjim.
H. erectus gradi skoloništa u pe

inama, pravi ode

u i obu

u od životinjskog krzna i kože,

koristi vatru kao izvor toplotne energije. Još uvek nije ovladao ume

em paljenja vatre ve

samo pronalazi u prirodi i održava. Anatomski podse

a na savremenog

oveka – visine je 150

– 170 cm., ima ve

i kapacitet lobanje u odnosu na H. habilis-a – kranijalni kapacitet H.

erectusa iznosi oko 2/3 kapaciteta H. sapiensa. Koža mu je tamna, nos spljošten i povijen,

elo

i brada iskošeni. Nema krzno, od insolacije ga štiti melanin (tamna boja kože). Kod H.
erectusa se prvi put pojavljuju znojne žlezde. Podela posla je izražena – muškarci love, žene
sakupljaju i brinu o potomstvu. Pojavljuje se komunikacija.
Na osnovu skeletnih ostataka prona

enih u pe

inama ustanovilo se da mu je jelen glavna

hrana, a osim jelena u ishrani je koristio 70% sisara prisutnih u tom periodu. U pe

inama su

nalažene kosti pe

inskih medveda i hijena sa kojima je bio u prostornoj kompeticiji i koje je

pobedio zahvaljuju

i visokoj socijalnoj organizovanosti.

Obra

uje kamen i izra

uje sekire, strele i koplja. Upotrebom oružja i organizovanoš

u postaje

jedan od najve

ih predatora. Oru

e pravi od kvarca jer je lako obradiv.

Od biljne hrane dosta je upotrebljavao plodove divljeg vo

a. Jedan od dosta upotrebljavanih

plodova bio je celtis

iji plodovipostepeno zriju zbg

ega ostaju dogo na granama i mogu se

i i tokom zime. * Celtis danas u ishrani upotrebljavaju Irokezi *

Favorizovao je žvakanje, a koriš

enje vatre mu je omogu

ilo termi

ku obradu mesa. Proces

molarizacije je završen.
Prose

na starost bila je 40 godina; žene su u proseku ra

ale po 4 deteta. Populacija je

održavala stabilnu brojnost od oko 25

lanova.

H. erectus se zbog nepovoljne klime nije širio u severne oblasti i ovi delovi planete su
osvojeni relativno skoro.

U periodu ledenih doba Evropa i Severna Amerika bivaju okovane ledom, a tundra i

tajga zamenjuju listopadne šume, pa Mediteran postaje jedino povoljno mesto za život. U
Aziji ledena doba ne zahvataju Kinu i okolne delove. U toku ledenih doba dolazi do
glacijacija izme

u kojih su periodi interglacijacija kada je mogu

e širiti areal prema severu. *

Do sada su se desile tri glacijacije, a danas živimo u

etvrtoj interglacijaciji.*

Dalji razvoj razuma vodi evoluciji H. erectus-a u H. sapiensa.

Homo sapiens (razumni

ovek) obuhvata veliki broj razli

itih tipova i me

nau

nicima vlada neslaganje treba li ih posmatrati kao zasebne vrste ili kao podvrste i

varijetete u okviru jedne vrste.

H. neandertalensis ( Neandertalac) razvio se pre 100 – 40 000 godina, tokom tre

interglacijacije i živeo je tokom poslednjeg ledenog doba. Bio je miši

av, rasprostranjen u

Evropi i možda u Aziji i Africi gde su prona

eni ostaci kulture. Imao je razvijene nado

lukove, iskošeno

elo i bradu, jako razvijenu donju vilicu i sekuti

e koje koristi kao oru

* Sli

no razvijena vilica i sekuti

i postoji kod današnjih Aboridžina *

Levi nado

ni luk je ja

e razvijen od desnog što ukazuje na to da je bio dešnjak tj. da je imao

bolje razvijenu levu hemisferu mozga.

- 7 -

Glavni izvor mesa bili su irvasi, mamuti, dlakavi nosorozi i pe

inski medvedi.

Za vreme ledenog doba Centralna Evropa je pod tundrom koja je nepovoljna za život i
primoran je da migrira na poluostrva gde se listopadne šume zadržavaju.
Karika izme

u H. erectusa i H. neandertalensisa nije prona

ena.

H. sapiens neandertalensis var krapinensis (Krapinski

ovek) živeo je krajem tre

ledenog doba, pre 100 – 50 000 godina. Nau

nici ga smatraju kanibalom zbog manjka hrane i

teških uslova života.

H. sapiens fossilis (Kromanjonac po prvom nalazištu, pe

ini Kromanjon u Francuskoj)

živeo je izme

u tundre i tajge na šta ga je nateralo ledeno doba. Smatra se da vodi poreklo od

vanevropskih neandertalskih rasa koje su ulaskom u Evropu potisnule evropskog
Neandertalca. Živeo je u pe

inama, bio je lovac, glavna mesna hrana bili su irvas, mamut,

stepska antilopa i polarni ze

evi. Od biljne hrane posebno mesto zauzimale su borovnice koje

su ina

e indikator borealnog podru

ja; tragovi šumskog vo

a nisu prona

eni. Svi lokaliteti su

u blizini reka što ukazuje na ishranu ribom, prvenstveno lososom koje su lovili harpunima
napravljenim od životinjskih kostiju. Poznat po ukrašavanju pe

ina crtežima. Oru

e i oružje

je savršenije u odnosu na prethodne što je uslovilo smanjenje miši

ne mase. Migrirali su

prate

i životinje sli

no današnjim Tunguzima, Laponcima i Eskimima.

U odnosu na prethodne imao je isturenije

eone kosti, a gra

om lobanje i zuba podse

ao je na

savremenog

oveka. Dostizao je visinu do 1,80 – 2m. Govor je bio artikulisan; iskustva je

prenosio na mlade. Koža je bele boje, od sunca se štiti ode

om.

Postoje nalazi koji ukazuju na koriš

enje magije i razvijene religijske obi

aje. Mrtve

sahranjuje i veruje u zagrobni život.
Kod Kromanjonca se prvi put pojavljuje igla sa ušicom napravljena od riblje kosti.
Od Kromanjonca po

inje nagli razvoj

oveka i osvajanje Zemljine kugle.

H. sapiens sapiensis (savremeni

ovek)

iji nastanak se vezuje za sve o

evidnije

delovanje

oveka na okruženje u smislu menjanja i prilago

avanja njegovim potrebama jer je

sve manje nomad, a sve više postaje stacionaran. Osim pravljenja zaliha za zimu kre

e u

domestifikaciju biljaka, životinja i zemljišta, a ovo vodi po

etku urbanizacije. P

RETHODNI

NISU BILI URBANIZOVANI

Sa urbanizacijom se razvijaju civilizacije i to se prvo dešava na Bliskom Istoku, Balkanu i
Mediteranu. Kultura se naglo razvija i sve ovo ga odvaja od životinja.
Danas je kod savremenog

oveka prisutan rasni diverzitet koji se ogleda u postojanju

etiri

osnovna rasna tipa: kavkazoidi, negroidi, mongoloidi i australo-vedoidi.
U poslednje vreme izbegava se termin rasa i umesto njega koristi adaptivni tip.

- OSNOVNE PRIVREDNE DELATNOSTI

Osnovna

etiri rasna tipa ljudi: Kavkazoidi („bela rasa“), Negroidi („crna rasa“),

Mongoloidi („žuta i crvena rasa“) i Australo-Vedoidi. Danas je sve više u upotrebi termin
adaptivni tipovi. Postojanje adaptivnih tipova dalo je i daje šansu

ove

anstvu da naseli i

preživi u razli

itim uslovima sredine.

Džem je dao osnovne privredne delatnosti arhai

nog, primitivnog,

oveka i pokušao

da objasni koliko je koja zastupljena danas po rasnim oblicima:

SAKUPLJA

sakupljaju plodove, korenove, rizome, med, insekte, sitnu divlja

...

NE LOVE !!! Kulturna i materijalna baza je siromašna i primitivna (odnosi se na ode

mesta i uslove stanovanja, stvari koje koriste u doma

instvu...). Predstavljaju prvu delatnost

kojom je ljudsko društvo po

elo da se bavi, a danas se nalaze najniže na lestvici delatnosti.

Po rasama:

- 9 -

glavna životna aktivnost. Shvataju zna

aj i neophodnost o

uvanja plodnosti zemljišta i zna

plodoreda (smene useva) na tom istom zemljištu. Vode ra

una o zadržavanju vlage u

zemljištu, o njegovom navodnjavanju.
Po rasama:

N: Narodi zapadne Afrike

M: Maje, Inke i Asteci – kulture koje su nam ostavile domestifikovan krompir,
paradajz, papriku, kukuruz...

Indonezijci – JI Azija

A-V: Polinezijci

K: narodi Sredozemlja - odakle poti

e najve

i broj domestifikovanih biljaka

Svaki pojedina

ni kopneni zonobiom predstavlja odgovaraju

i resurs za

oveka u

pogledu hrane, uslova stanovanja, klimatskih uslova i odnosi se pre svega na primitivne
narode. Za savremenog

oveka, Homo sapiens „urbanicus“, bez obzira na rasni tip ništa ne

važi, za njega nema prepreka u pogledu razvoja delatnosti u bilo kom od navedenih
zonobioma. Bez obzira na sve veza izme

oveka i ekosistema odn. zonobioma još uvek

postoji i veoma je jaka i vidljiva golim okom – može se videti pre svega izme

u tipa naselja i

zonobioma u kome je ono podignuto (Mediteran – kamene ku

e, šumska zona – drvene ku

oblik ku

a zavisi od uslova sredine – kosi krov tamo gde pada mnogo snega, iglo od leda...)

Ekologija

oveka (humana ekologija) bavi se

ovekom i njegovim adaptacijama na

sredinu u kojoj živi.

PREGLED OSNOVNIH ZONOBIOMA NA ZEMLJI

ZONOBIOM – skup ekosistema sli

ne strukture i fiziognomije (izgleda) koji

zauzimaju neko, uglavnom šire, prostranstvo odn. širu zonu na Zemlji. Zonobiomi su obi

vezani za odre

ene zone zbog

ega su kontinualno raspore

eni i te zone se

esto pokalapaju

sa klimatskim zonama. U osnovi svakog zonobioma na Zemlji nalazi se vegetacija kao
strukturna i funkcionalna osnova (baza) svakog kopnenog bioma i svaki zonobiom

ini

fiziognomski prepoznatljivim (izgledom prepoznatljiv na prvi pogled).

Postoji veliki broj razli

itih podela zonobioma, ovde

e se koristiti Džejmsova podela

na 10 razli

itih tipova. Džejms ne samo što je zonobiome podelio na tipove ve

je teritoriju

koju oni zauzimaju kvantifikovao, definisao površinu koju zauzimaju, dao naseljenost ljudi u
svakom od njih – relativnu gustinu naseljenosti kao i osnovne privredne delatnosti.

TROPSKE KIŠNE ŠUME

zauzimaju 13% teritorije. Rasprostranjene su uSrednjoj

Americi, severnim delovima Južne Amerike gde se Amazonija jasno izdvaja, oko Ekvatora na
Afri

kom kontinentu, Jugoisto

na Azija oko Indije i Severna Australija. Merenja na Novoj

Gvineji pokazala su da prose

na godišnja temperatura vazduha iznosi 26,7°C i veoma malo se

menja tokom godine, a ukupna godišnja koli

ina padavina 3616mm

→

vlažna klima ugodna

za živi svet zbog

ega tropske kišne šume predstavljaju najrazvijenije i najkompleksnije

kopnene ekosisteme.Vegetacija je ve

no zelena. Nadzemna struktuiranost je veoma izražena,

ali se spratovi ne mogu jasno ou

iti i prepoznati ve

je sve isprepleteno. Na relativno malom

prostoru ima mnogo drvenastih vrsta (na Javi npr. na hektar površine postoji 80 razli

itih

vrsta drve

→

izuzetno izražen diverzitet dendroflore. Gornji obris, gledano iz daljine, nije

ravna ve

cik-cak linija i za ove šume se popularno kaže da „imaju strah od praznog prostora“

- unutar šume postoji bezbroj ekoloških niša i sve su popunjene.Obrt materije je neverovatno
brz – neverovatno brzo kruženje supstance, zemljište je tanko i sva materija koja se u tropskoj

- 10 -

kišnoj šumi nalazi sadržana je u biomasi (i biljkama i životinjama) – mrtvi delovi biljaka i
životinja bivaju gotovo potpuno razloženi dok stignu do zemljišta i odmah ulaze u ciklus
kruženja bez perioda akumulacije. Tanko zemljište tropsku kišnu šumu

ini jako ranjivom –

zbog plitkog korenovog sistema stabla se lako obaraju i šuma se lako kr

i.U prizemnim

slojevima je mrak; glavna ekološka strategija svih živih bi

a je borba za svetlo zbog

ega

lijane (puzavice) predstavljaju izraženu životnu formu. Osim lijana dosta prisutne su i epifite
me

u kojima dominiraju orhideje. Stabla drvenastih biljaka su mo

na, debela, džinovskih

razmera (visina preko 60m) sa daskastim korenovima koji im omogu

avaju održavanje na

izuzetno tankom zemljištu.Naseljavaju ih Pigmeji, relativno „primitivan“ narod koji se tu
sekundarno naselio. „Urbanog“

oveka u samoj šumi nema nema.

MONSUNSKE ŠUME (TROPSKE ŠUME I ŽBUNOVI po Džemsu)

-monsunska

šuma je ekotonski, prelazni zonobiom sa šumama koje su varijabilne u pogledu strukture što
zavisi od koli

ine i u

estalosti padavina. Naslanjaju se na tropske kišne šume. Klima: velika

koli

ina padavina – ukupna godišnja koli

ina izmerena u Kalkuti (J.Z. Indija) iznosi 3080mm,

prose

na godišnja temperatura 26°C; padavine nisu konstantne ve

postoje dva perioda u toku

godine – kišni u trajanju od 8 meseci i sušni od 4 meseca. U kišnom periodu li

i na tropsku

kišnu šumu, ali nije toliko gusta i pristupa

nija je. Od suše se brani odbacivanjem liš

→

monsunska šuma je sezonski listopadna.Tropske kišne šume i monsunske šume zajedno
zauzimaju 15% ukupne teritorije kopna. U ove dve zone živi 28% ljudske populacije, ali ne u
samoj šumi ve

se ovako veliki broj dobija jer ovim zonama pripadaju najmnogoljudnije

zemlje sveta (Brazil, Indija, Indonezija...). Relativna gustina naseljenosti ova dva zonobioma
iznosi 1,9.

TROPSKE SAVANE (po Džemsu TROPSKE STEPE I SAVANE)

zauzimaju10%

teritorije. Sušni period je mnogo izraženiji i traje po 6 meseci. Padavina je mnogo manje nego
u prethodnom zonobiomu, u Tanzaniji je izmereno 588mm godišnje dok je na istom mestu
prose

na godišnja temperatura 22,6°C. Od vegetacije dominira travna formacija i zeljaste

vrste, travni pokriva

je bujan. Me

u drvenastim biljkama dominira ambrelasta (kišobran)

forma kakvu imaju akacije i baobab (

Adansonia digitata

). Biljni svet buja u kišnom periodu

dok se u sušnom delu godine zeljasta vegetacija suši, a drve

e odbacuje listove. Životinjski

svet je izuzetno bogat. U toku sušnog perioda najve

i broj životinja migrira prelaze

i tada

velike udaljenosti.Ovaj zonobiom zauzima velika prostranstva tropske i suptropske zone i
odlikuje se bogatim i sve više ugroženim životinjskim svetom.

SUPTROPSKE PUSTINJE

– tople i suve pustinje. Zauzimaju 18 - 19% teritorije i šire

se dalje - proces dezertifikacije godišnje „uzme“ 100 000 hektara zemljišta. Ima ih u Meksiku,
na padinama Anda prema Tihom okeanu, Saharska kao najmo

nija pustinja, Arabijska,

Namibi i Kalahari na jugu Afrike, Šandor i Gobi u centralnoj Aziji i pustinje centralne
Australije.Klima (prema podacima iz Sahare): prose

na godišnja temperatura 22,5°C,

godišnja koli

ina padavina 8mm.; u januaru i decembru temperatura pada malo ispod

nule.Voda je limitiraju

i faktor za razvoj živog sveta i ekološki uslovi koji ovde vladaju su

ekstremno nepovoljni sa veoma izraženim temperaturnim ekstremima – velike dnevno-no

temperaturne varijacije - danju je izuzetno toplo, preko no

i izuzetno hladno. Biljni i

životinjski svet postoji, ali je veoma oskudan i mogu opstati samo specijalno adaptirane vrste.
Me

u biljkama dominiraju kserofite sa sukulentskim tipom, tipi

ne kserofite (kaktusi i

mle

ike kao prva asocijacija na pustinju), veliko je u

eš

e i biljaka sa terofitnom životnom

formom (jednogodišnje, kratkožive

e biljke koje osloba

aju semena pred nepovoljni period

godine, od semena do semena neke vrste mogu do

i u roku od nekoliko nedelja, onda kada

pada kiša; semena klijavost zadržavaju jako dugo vremena), hemikserofite (biljke sa
mezofitnom gra

om i duga

kim korenovim sistemom koji dolazi do podzemne

vode).Naseljava ih 4% ljudske populacije

→

relativna gstina naseljenosti iznosu 0,2.* Sahara

je nekada, u doba gra

enja piramida, bila savanski ekosistem*

- 12 -

zemljišta iznosi 70 -80cm jer zbog duge izime i dugotrajnog zadržavanja snežnog pokriva

a i

naravno bogatog i mo

nog biljnog pokriva

a ima dovoljno vremena za akumulaciju. Mrtva

organska materija se lagano raspada, mineralizuje i humificira.

TAJGA–

ETINARSKE

ŠUME

– mo

ni zonobiom sa

najkontinualnijimrasprostranjenjem. Zauzima 10% teritorije. Ima cirkumborealno
rasprostranjenje i zahvata Severnu Evropu, Severnu Aziju (Sibir npr.), severni deo Severne
Amerike (Kanada).Klima (podaci iz Sibira): prose

na godišnja temperatura iznosi 0,4°C,

ukupna godišnja koli

ina padavina 466mm; temperatura se ispod nule ne spušta samo tokom

dva meseca što znatno skra

uje vegetacioni period i sredinu

ini izuzetno nepovoljnom za

liš

arske vrste.Dominiraju

etinari – smr

a, jela, beli bor i ariš; javljaju se i frigorifilni liš

ari–

breza, topola, bukva.Mo

an zonobiom, nepregledan, sa neverovatnim resursima. Bogat je

varama, tresavama, jezerima.Samo 1% ljudske populacije naseljava tajgu

→

relativna

gustina naseljenosti iznosi 0,1.

TUNDRA – POLARNA OBLAST

inje na severnoj granici tajge. Po

etak je

ekotonski – najpre se javlja šumotundra, zatim tundrošuma

→

idu

i ka severu drve

e postaje

sve niže i niže da bi na kraju ostala samo prava tundra – zeljasti pokriva

izgra

en uglavnom

od lišajeva i mahovina uz koje idu jastu

aste forme biljaka posebno adaptiranih na date uslove

sredine. Zauzima 16% teritorije.Klima (podaci sa Aljaske): prose

na godišnja temperatura -

6,7°C, ukupna godišnja koli

ina padavina 172mm. Hladno prole

e traje 2-3 meseca, u ostalim

godišnjim dobima zemlja je zale

ena; odnos dana i no

i je druga

iji nego u bilo kom drugom

zonobiomu – smena perioda stalnog dana i stalne no

i. Nema meseca bez niskih temperatura.

Uslovi su ekstremno nepovoljni za živi svet.Životinjski svet je bogat u kvantitativnom smislu.
Od životinja javlja se irvas, kao simbol tundre. Tundru naseljavaju Eskimi i u njoj se nalazi
manje od 1% ljudske populacije. Relativna gustina naseljenosti je ubedljivo najmanja i iznosi
0,06.Ima dosta mo

vara, jezera, tresava.

PLANINSKO PODRU

zauzima 12% teritorije. Ima disjunktan areal i pretežno

zahvata planine preko 3000m nadmorske visine – Himalaji, Kilimandžaro, Kavkaz, Alpi,
Stenovite planine (S. Amerika) i Andi. Na ovim visinama uslovi su izuzetno nepovoljni za
život

oveka.Vegetacija je tipa alpijske tundre nakon koje ide ve

iti led.

Pravilo o zoniranju vegetacije na vertikalnom profilu:

ŠTO JE PLANINA JUŽNIJE POZICIONIRANA

ONA

E U SVOM VERTIKALNOM PROFILU PONAVLJATI SVE VEGETACIJSKE ZONE KOJE SE U

HORIZONTALNOM PROFILU NALAZE SEVERNO OD NJE

. Primer za ovo je planina Atlas u severnoj

Africi (pripada mediteranskom zonobiomu): podnožje – tvrdolisna, ve

nozelena mediteranska

vegetacija; na ve

oj nadmorskoj visini nalazi se zona listopadnih šuma umerene zone; na

oj visini se mešaju liš

arske i

etinarske šume; slede

a zona je tajga (tzv. planinska tajga)

nakon koje dolazi tundra (planinska tundra); iznad tundre nalaze se gle

eri – zona ve

nog

leda. Razlog za ovo leži u tome što na svakih 100m visine temperatura opada za 0,5°C.
Naseljava ga 12% ljudske populacije

→

relativna gustina naseljenosti iznosi 1. Ljudi

naseljavaju zone ispod 3000m nadmorske visine.
Zonobiomi savane i kontinentalne stepe zajedno zauzimaji 21 – 23 % teritorije kopna i
naseljava ih 12% ljudske populacije

→

relativna gustina naseljenosti ova dva zonobioma

iznosi 0,6.

Pregled zonobioma i njihove naseljenosti zna

ajan sa aspekta naseljavanja i

prilago

avanja manje pristupa

nih zonobioma u bližoj i daljij budu

nosti. Postavlja se pitanje

da li perspektiva leži u naseljavanju tundre, ozelenjavanju pustinje ili se treba okrenuti, za
sada sferi nau

ne fantastike i razmišljati o na

inima naseljavanja mora i svemira.

- 13 -

ZAGA

IVANJE I ZAŠTITA VAZDUHA (ATMOSFERE)

ATMOSFERA najjednostavnije re

eno predstavlje tanak sloj vazduha koji okružuje

planetu Zemlju. Bez boje, mirisa i ukusa je, ta

no odre

enog sastava i od životne važnosti je

za opstanak na ovoj planeti. Ta

na debljina nije poznata, mada se u literaturi

esto pominje da

iznosi 970km od površine Zemlje. Procenjena ukupna masa atmosfere iznosi 5,1 x 10

; 99%

od te ukupne mase nalazi se u prvih 90-ak kilometara. Tih 90 kilometara predstavlja nešto
malo više od 1% ukupnog pre

nika Zemlje odn 10

-8

ukupne mase Zemlje

→

radi se o

izuzetno tankom sloju vazduha i koliko je taj sloj tanak može se videti iz pore

enja sa

ljuskom luka od strane astronauta.

Atmosfera ima veoma važnu ulogu i zna

aj u postanku i opstanku života na Zemlji –

snabdeva živi svet kiseonikom i omogu

ava dominaciju aerobnog života (O

u današnjoj

atmosferi je biogenog porekla); zelene biljke snabdeva ugljen-dioksidom, konstitutivnim
elementom u proizvodnji organskih materija; ozonskim slojem štiti živi svet od razornog
delovanja UV zraka – bez njega život na kopnu ne bi bio mogu

; obezbe

uje kruženje vode

(najvažniji ciklus) i biogeohemijske cikluse upošte; izoluje i štiti planetu Zemlju od hladnog
svemira i kosmi

kog zra

enja.

Glavni elementi atmosfere („

istog vazduha“) su: elementarni azot (78%), kiseonik

(20– 21%), argon (1%), ugljen-dioksid (0,03%, ali se za poslednjih 250 godina pove

ala i

približava se vrednosti od 0,04% sa tendecijom daljeg porasta); ostatak (0,5 - 1%)

ine neon,

heliju, metan, kripton, sumpor-dioksid, azotni oksidi (NO

), ozon, jod, amonijak, ugljen-

monoksid... Upravo ovi gasovi zastupljeni u tragovima imaju najve

i uticaj na kvalitet

vazduha i životne sredine uopšte. Njihov nivo u atmosferi zavisi od mnogo

ega- od fizi

kih

kretanja, bioloških, hemijskih i geoloških procesa, interakcija izme

u litosfere, hidrosfere i

atmosfere... Svi sastojci atmosfere su dobro izmešani i tek iznad 90km visine mogu

e je

difuzno odvajanje gasova – u višim slojevima vazduha mogu

a je dominacija nekog od

konstituenata (He ili H

npr.).

Atmosfera ima svoj termi

ki režim i mogu

e ju je podeliti u slojeve u vertikalnom

smislu, a prema promeni temperaturnog režima idu

i od površine Zemlje prema najvišim

slojevima

→

temperatura atmosfere se menja po vertikalnom profilu.

TROPOSFERA – sloj najbliži površini Zemlje. Prose

na debljina iznosi oko 12km i

razlikuje se od geografske širine i dužine (deblja na nivou polutara, tanja na nivou polova)
zbog

ega se kaže da debljina varira izme

u 9 i 17 km. Sadrži oko 90% ukupne mase

atmosfere. Sva klimatska dešavanja i procesi dešavaju se u ovom sloju jer postoji mešanje
vazduha. Temperatura opada sa visinom – na kilometar opada 6°C i na gornjim slojevima
iznosi oko -60°C.

TROPOPAUZA – me

usloj u kome temperatura prestaje da opada sa visinom.

STRATOSFERA – sloj u kome temperatura raste sa visinom. Ide od kraja

troposfere do 50-og kilometra visine. Vazduh u ovom sloju je razre

eniji, pritisci su niži,

vertikalno mešanje je sporo i slabo i predstavlja stabilan deo atmosfere - temperatura raste sa
visinom

→

topao vazduh (lakši) je gore, a hladan (teži) dole upravo onako kako im zakoni

fizike nalažu. Zbog izuzetne stabilnosti zaga

uju

e materije se u stratosferi jako dugo

zadržavaju. Izme

u 22-gog i 27-og kilometra nalazi se ozonski omota

i taj deo stratosfere se

ozna

ava kao OZONOSFERA. * OZONSKI OMOTA

SE SAMO NALAZI IZME

U 22-

gog I 27-og KILOMETRA I NIJE DEBEO 5KM VE

JE MNOGO TANJI !!! *

MEZOSFERA izme

u 50-og i 85-og kilometra. U ovom sloju temperatura opada sa

pove

anjem visine i dostiže -80°C. Predstavlja prelazni sloj.

TERMOSFERA od 85-og do 500-tog kilometra. Temperatura u ovom sloju naglo

- 15 -

Globalno zagrevanje je na delu trenutno i za posledicu ima otapanje lednika (arkti

ko-

antarkti

kih ledenih masa), gle

era na visokim planinama, porasta nivoa mora i potapanje

velikog dela kontinenata – pretvaranje velikog dela teritorije u akvatorije. Danas je pove

anje

nivoa mora u toku, za sada se meri u centimetrima, ali su projekcije za period do 2100-te vrlo
dramati

ne - podizanje nivoa mora za 100m dovelo bi do potpunog potapanja Rima, Atine,

Londona...; što se Beograda ti

e vratilo bi se Panonsko more i bili bi potopljeni svi delovi na

nadmorskoj visini nižoj od 100m.. Po nekim predikcijama do 2030-te godine nivo svetskog
mora

e se podi

i za 8-25cm; u slu

aju udvostru

enja koncentracije CO

nivo svetskog mora

e se do iste godine podi

i za 1m što bi dovelo do potapanja 1% teritorije Egipta, 6% teritorije

Holandije i 18% teritorije Bangladeša.
Realno stanje je da

e, zbog aktivnosti

oveka, temperatura i dalje rasti što

e dovesti do

porasta evaporacije sa vodenih površina. Pove

anje gustine atmosfere vodi

e sve težem

prolasku sun

evih zraka kroz nju što

e za posledicu imati globalno zahla

enje

→

nakon

globalnog zagrevanja nastupi

e period globalnog zahla

enja.

Da je globalno zagrevanje na delu vidi se na konkretnom primeru – prose

na globalna

temperatura nije varirala više od 2°C za poslednjih 12 000 godina, od Virmske glacijacije.
Tokom te, poslednje, glacijacije nivo mora je bio 120m niži od današnjeg, nedostaju

a voda

bila je zarobljena u lednicima i gle

erima i pove

anje globalne temperature za samo 2°C bilo

je dovoljno da se nivo svetskog mora podigne na današnju vrednost. Na svetskoj
klimatološkoj konferenciji u Kjotu (Japan, 1997) konstatovano je da od kada se meterološki
parametri organizovano mere (poslednjih 100 godina) globalna temperatura je porasla za
0,51°C što na globalnom nivou predstavlja jako mnogo i od tada po

inju predikcije posledica.

Potpisivanjem Kjoto protokola zemlje (njih oko 160) su se obavezale da

e u periodu ime

2008 i 2012 godine smanjiti emisiju gasova staklene bašte za oko 6% u odnosu na 1990-tu
godinu. Amerika nije potpisala Kjoto protokol – Klinton se zalagao za potpis, ali nova vlast
na

elu sa Bušom ne želi, Kina, Indija, Australija. Kjoto protokol ne bi ni zaživeo da Rusija

nije pristupila. Naša zemlja je potpisala i ratifikovala 2000 ili 2001-ve godine. Kjoto protokol
mnogo košta zemlju potpisiva

a – prora

uni kažu da na godišnjem nivou košta 150 milijardi

dolara zbog

ega mnogi ugledni ekonomisti smatraju da Kjoto protokol nije prioritet planete

Zemlje i da bi sa takvim budžetom

ove

anstvo moglo da reši problem snabdevanja pija

vodom, bilo bi mogu

e suzbijanje malarije u velikoj meri, rešio bi se problem HIV-a i drugih

virusnih oboljenja, kancerogeneze, omogu

ila zdravstvena zaštita i obrazovanje ljudima u

siromašnim i nerazvijenim zemljama. Po istim ekonomistima sam Kjoto protokol (i
eventualni Kjoto II posle 2012)

e do kraja veka doprineti smanjenju globalne temperature za

svega 0,1°C što je zanemarljivo malo u odnosu na predvi

anja o njenom pove

anju za 5 do

ak 7°C.

Procene na nivou Ujedinjenih Nacija govore tako

e o malim efektima Kjoto protokola, ali se

ipak zalažu za njegovo potpisivanje, ali i za izdvajanje po 0,1% iz bruto li

nog dohodka svake

zemlje

lanice za pronalašenje alternativnih izvora energije.

Kao jedna od posledica poja

anog efekta staklene bašte javlja se El Ninjo i La Ninja

fenomeni – uraganski fenomeni na ameri

kom kopnu koji se danas formiraju deset puta više

nego pre 50 odn. 100 godina; sa Azijske strane poja

an je fenomen tajfuna; u porastu su i

tornada – vrtložni vetrovi. Svi ovi vetrovi razorne snage posledica su nejednakog zagrevanja
kopna i mora.

Rešenje leži u pronalaženju i koriš

enju alternativnih, obnovljivih resursa, a naftu,

ugalj i zemni gas treba

uvati za dogrevanje planete u periodu naredne glacijacije

iji dolazak

predvi

a veliki broj klimatologa.

Postoji mišljenje da su ovo normalna geološka klimatska kolebanja, a da je poja

efekat staklene bašte nuklearni lobi da dosko

i termo lobiju – nuklearni lobi je potisnut zbog

- 16 -

velike opasnosti odlaganja nuklearnog otpada i katastrofalnih posledica usled grešaka i gubi
veliki novac.

ovek je, za sada, najviše uplašen zbog uništavanja ozonskog omota

a, dok se

problemi vezani za pove

anje temperature ne shvataju onoliko ozbiljno koliko bi trebalo.

u fosilnim gorivima je zarobljen i ne ulazi u cikluse kruženja. Kada se oslobodi

dolazi do njegove deblokade i ubacivanja nove materije u kruženje i to bi bila pozitivna stvar
kada bi bilo dovoljno biljaka da taj ugljen dioksid preradi do složenih komponenti

→

nije

problem samo u sagorevanju fosilnih goriva ve

je problem u smanjivanju biljnog pokriva

na zemlji i zaga

enju mora. I pored velikog zaga

enja okean i dalje predstavlja veliku šansu

za rešavanje problema pove

ane koncentracije CO

- UNIŠTAVANJE OZONSKOG OMOTA

A -

U procesu sagorevanja fosilnih goriva osom CO

osloba

aju se i drugi gasovi kao što

su SO

, NOx ... koji deluju nepovoljno na životnu sredinu. Azotni oksidi, pored ostalog,

uništavaju ozonski omota

– glavnu zaštitu od UV zra

enja.

Ozon (O

) je alotropska modifikacija kiseonika, veoma je otrovan, reaktivan, jak je

oksidans i udisanje dovodi do nagrizanja plu

a. U stratosferi ozon obrazuje sloj razli

ite

debljine i predstavlja JEDINU ZAŠTITU OD UV ZRA

ENJA.

Ukupna koli

ina ozona u stratosferi, prema podacima iz NASA-e procenjuje se na

3000 x 10

T i ta koli

ina je raspore

ena u vidu tankog ekrana debljine svega 3mm. Ozbiljnije

smanjenje ozona u stratosferi dovelo bi do velikih negativnih efekata na živi svet – ekspanzija
melanoma, katarakta, smanjivanje prinosa na poljoprivrednim površinama, smanjenje ukupne
biomase, smanjenje fito i zoo planktona u svetskom moru, manji ulov ribe, pove

anje

globalne temperature... što se danas i dešava.

Od UV zra

enja štiti tako što UV zraci pri udaru o ozonski sloj O

cepaju na O

elementarni kiseonik (O) pri

emu gubi snagu. O

i O se vrlo brzo ponovo sjedinjavaju

grade

i O

→

ozon stalno nestaje i ponovo nastaje.

Bez ozonskog omota

a živi svet nije mogao divergirati na kopno i period izlaska iz

mora vezuje se upravo za obrazovanje ovog sloja.

Velika pretnja ozonskom omota

u su supersoni

ni avioni (Konkord je upravo zbog

toga i zabranjen za upotrebu) koji kao pogonsko gorivo koriste niskooktanske bentine
(kerozin). Pošto lete u gornjim slojevima troposfere ili u donjim slojevima stratosfere
sagorevanjem kerozina na licu mesta osloba

a se dosta vodene pare, pove

ava se temperatura

što pogoduje formiranju NO. NO reaguje sa O

grade

i NO

i O

i ova lanšana reakcija

bukvalno cepa ozonski omota

Podaci govore da svakog trenutka u atmosferi ima 10 000 civilnih letilica; podatak o broju
vojnih se ne zna. Vojne letilice predstavljaju ve

u opasnost po ozonski omota

nego civilne

jer lete na ve

im visinama – AVAX npr. leti u donjim slojevima stratosfere.

Druga, tako

e velika, možda i ve

a nego što su to supersoni

ni avioni, pretnja su

hidrokarboni – CFCl (hlorofluorougljenici poznatiji kao freoni). To su vešta

ki prizvodi,

ljudskom rukom stvoreni, koriste u proizvodnji rashladnih ure

aja (frižideru, zamrziva

klima ure

aji...), njima se pune dezodoransi, lakovi za kosu i sl. Od perioda kada su

prona

eni, pa do danas veoma su popularni jer nisu otrovni, nisu zapaljivi i veoma su stabilni

– mogu da ostanu nepromenjeni 50 – 100 godina. Dnevno izbacivanje freona na svetskom
nivou meri se u stotinama miliona tona. U stratosferi, pod uticajem UV zra

enja otkida se hlor

i samo jedan atom hlora je u stanju da lan

anom reakcijom uništi 100 000 molekula ozona

→

Cl sa O

gradi hlor monoksid (ClO) i O

; ClO u reakciji sa O ponovo osloba

a Cl i reakcija se

lan

ano ponavlja. Prema procenama NASA-e freoni su do sada uništili 10% ozonskog

omota

- 18 -

Antropogenim doprinosom (sagorevanje fosilnih goriva, ruda, metala...) ovoj koli

ini dodaje

se još 62x10

T godišnje.

Posledice kiselih kiša: sušenje šuma na velikim prostranstvima unazad nekoliko

decenije (najve

a koncentracija sušenja je na teritoriji

eške, Slova

ke, Nema

ke...)

→

sušenje šuma jesu krive kisele kiše, ali one ne predstavljaju jedinog krivca za ovu pojavu –
nauka još uvek nije uspela da prona

e adekvatno objašnjenje ove pojave odn. primarni razlog

još uvek niko nije uspeo da argumentovano potvrdi. Kisele kiše više ugrožavaju šetinarske
nego liš

arske šume jer je tlo u

etinarskim šumama samo po sebi prirodno kiselo. Tre

ina

šuma Srbije smatra se ozbiljno ugroženom, 28% su liš

arske; kod nas je relativno sre

okolnost što dominira kre

nja

ka podloga – bazna podloga koja neutrališe kiselost koju

donose kisele kiše. Šumari pod opravdanjem da vrše sanitarne se

e (prore

ivanje) šuma

obaraju zdrava stabla.
Zakišeljavanje zemljišta smanjuje dostupnost vode biljci i one se suše; kao posledica
pustošenja vegetacije dolazi do poreme

aja vodnog balansa podzemne i nadzemne vode, kao i

balansa izme

u vode i vazduna; nivo podzemne vode se smanjuje; šumska vegetacija je

getuizirana; šumski živi svet ulazi u te male populacije.
Jedan od glavnih uzro

nika sušenja šuma, ve

i od kiselih kiša, je testera, patogeni organizmi i

pošasti dolaze kasnije, na oslabljena stabla.

pH kisele kiše iznosi izme

u 3 i 5. pH normalnih kiša iznosi izme

i 5 i 6.

Tokom bombardovanja Srbije i Crne Gore bilo je 30 000 avio naleta i 365x10

litara

kerozina - najve

i doprinos uništavanju ozonskog omota

a posle zalivskog rata. Kada su

ane azotara i petrohemija u Pan

evu kiša je bila crne i imala pH vrednost 2.

ZAGA

IVANJE I ZAŠTITA KOPNENIH VODA

Hidrobiom predstavlja sastavni i neodvojivi deo životne sredine – voda je bitan

ekološki faktor i bez nje život ne bi postojao. Život je nastao u vodi. Voda prekriva 2/3
površine Zemlje – hidrobiom zauzima 1,6x10

i podeljen je na hidrobiom kopnenih voda

i hidrobiom svetskog mora. Najve

a koli

ina vode na planeti Zemlji sadržana je u svetskom

moru – 97%, 2% slatke vode zarobljena je u lednicima Arktika i Antarktika i gle

erima na

visokim planinama, 0,5-1% od ukupne planetarne vode sadržano je u kopnenim vodama

→

kada bi se sve vode Zemlje stavile u bure od 100l kopnene vode bi stale u pivsku flašu.

Voda te

nost bez boje, mirisa i ukusa; klju

a na 100°C, mrzne na 0°C; najguš

a je na

4°C; javlja se u tri agregatna stanja – te

nom,

vrstom i gasovitom; led je lakši od te

ne vode

i pliva po njenoj površini; skoro je univerzalni rastvara

; zauzima najve

i procenat svih živih

a –

ak i najsuvlja semena sadrže 15% vode; metabolizam je nezamisliv bez vode zbog

ega je ona islov života

→

bez hrane se može, ali bez vode ne.

Apolutno

iste vode u prirodi nema.

ak ni destilovana i redestilovana voda nisu

apsolutno

iste. Naj

istija voda u prirodi je kišnica, ali pre nego što pro

e kroz zaprljane

slojeve atmosfere.

O postojanju slanih i slatki voda postoji više teorija – ve

ina govori da je to posledica

spiranja mineralnih materija sa kopna i njihov odlazak rekama u more gde se vrši akumulacija
tih soli.

Kruženje vode podrazumeva da voda isparava sa površine okeana,u vidu vodene pare

odlazi u atmosferu gde se hladi i kondenzuje i na Zemlju vra

a u vidu padavina i u okean

vra

a re

nim tokovima. Energiju za kruženje obezbe

uje Sunce.

- 19 -

U odnosu na sadržaj mineralnih materija kopnene vode se dele na:

slatke – najve

i procenat kopnenih voda pripada ovoj grupi

slane – mrtvo more npr. predstavljaju ostatke bivših mora ili

zaslanjene ostatci bivših slatinskih podru

termalne

mineralne

termomineralne – u Srbiji je zabeleženo 130 izvora ovih voda – banje.

Slatke vode se dele prema razli

itim kriterijumima na:

površinske i pozemne
Površinske vode se prema pokretljivosti dele na:

mobilne (teku

e) – ukupna koli

ina kompaktne mase se u nekom pravcu kre

odre

enom brzinom. Po mestu nastanka one su podeljene na:

izvore – reokreni, limnokreni i halokreni zavisno od tipa izviranja

sublakustri

ke izvore – izviru sa dna nekog jezera (Crno jezero npr.)

vrulje – izvori koji izbijaju sa morskog dna (u Boki Kotorskoj) –
osvežavaju vodu

Od izvora teku

a voda pravi potoke, re

ice i reke.

stacionarne (staja

e) vode – ritovi, tresave, mo

vare, bare i jezera.

Stacionarnost ne treba shvatiti bukvalno i bezuslovno – svaka staja

a voda ima

vertikalna kretanja, talase i struje; svaka staja

a voda se vodom napaja sa jedne

i odaje vodu sa druge strane.
Po poreklu jezera se dalje mogu podeliti na:

kraško-tektonska (Skadarsko jezero npr.) – udubljivanje litosfere
uslovili su tektonski poreme

aji i kraški reljef.

glacijalna (ledni

ka) – visokoplaninska jezera, tzv. gorske o

i –

Durmitor, Šar planina, Bjelasica...

na – bivši rukavci nekih reka koji je vremenom izgubio kontakt sa

glavnim tokom reke – Obedska i Carska bara, Ada ciganlija nastalo
delovanjem

oveka

eolska (Pali

ko jezero)

Svako jezero ima odre

eni upliv vode – za Skadarsko jezero npr. su Mora

a sa severa, Zeta

sa istoka, Reka Crnojevi

a sa Zapada; odliv vode ide rekom Bojanom do Jadranskog mora.

Kopnene vode, iz ugla gledanja

oveka, nisu pravilno raspore

ene – postoje ogromna

prostranstva koja sadrže malo ili su potpuno bez vode (pustinje, Arktik i Antarktik gde je
voda zarobljena u ledu). Ideje ozelenjavanja pustinja postoje u Libiji, Saudijskoj arabija,
Egipat, Izrael i podrazumevaju dovla

enje santi leda sa Arktika i Antarktika i koriš

enje te

vode za navodnjavanje pustinja.

Srbija je relativno bogata vodama

→

da bi se za neku zemlju reklo da je bogata

kopnenim vodama treba da ima 3000 kubika vode po glavi stanovnika u toku jedne godine;
Srbija ima 1500 – po ovom podatku smo siromašni. Srbija je po mnogima izuzetno bogata,

ak jedna od najbogatijih, površinskim i podzemnim vodama jer ovako mala teritorija pripada

trima slivovima – Crnomorskom (80%), Jadranskom (Beli Drim) i Egejskom (Lepenac,

Pč

inja) i na planini Crnoljeva nalazi se hidrografsko

vorište ova tri sliva; ima mo

ne reke

(Dunav, Sava-206km, Južna Morava, Zapadna Morava, Velika Morava, Ibar, Drina, Tamiš,
Tisa...) i bogatu hidrološku mrežu. Nedostatak vode u Srbiji više je posledica zaga

enja vode

nego njenog nedostatka. Po prostornom planu Republike Srbije do 2011-te predvi

eno je

pravljenje 29 akumulacionih jezera u klisurama i kanjonima, prebacivanje reka iz sliva u
sliv... Od tih 29 samo 1 ili 2 akumulaciona jezera su u postupku realizacije.

- 21 -

severne predele. Organska produkcija je „velika“ (materijal koji dolazi u ove vode pretežno je
alohtonog porekla), a razgradnja je vrlo slaba ili je uopšte nema zbog

ega im je boja žuto-

braon i vrlo brzo dolazi do njihovog zatrpavanja. Kiselost je izražena – pH iznosi 4-5.
Kiseonik nedostaje ve

u površinskim slojevima. Kod nas postoje u sklopu Obedske bare.

Ova kategorizacija je uslovna i samo ozna

ava krajnje stadijume dok u prirodi

dominiraju prelazni oblici – oligo do mezotrofne, eu do mezotrofne, mezo do eutrofne, eu do
distrofne.

Svaki vodeni basen ima svoje zone i to se lepo može predstaviti na primeru jednog

jezera. Linija dna jezera, što se kopna ti

e, deli se u tri zone:

litoral – obalski pli

ak i obalna zona

sublitoral – foti

na zona koja se prostire do one dubine do koje svetlost prodire do dna

dubinska (profundal) – mra

na zona u kojoj svetlost ne dopire do dna.

Slobodna voda ozna

ava se kao pelagijal i može biti pelagijal iznad litorala, iznad sublitorala i

iznad profundala.
Živa bi

a vezana za dno, bez obzira na zonu, nazivaju se bentalna; ona koja naseljavaju

slobodnu vodu dele se na: plankton (pasivno se kre

u nošeni vodenim strujama), nekton

(aktivno se kre

u) i pleuston (slobodno plivaju na povšini vode). Jako je teško ta

no odrediti

kojoj grupi pripada neko živo bi

e jer su ona tokom rasta i razvoja naj

eš

e vezana za

razli

ite delove vodenog basena zbog

ega se pripadnost životnoj formi odr

uje prema adultu.

Biljke naseljavaju samo litoral i sublitoral, u profundalu primarnih prizvo

đač

a nema, tu su

prisutni samo sekundarni prizvo

đač

i, potroša

i i razlaga

Razlika izme

u jezera i bare

→

bare proglašene za jezera su Ada Ciganlija (8m dubine),

Skadarsko jezero (prose

na dubina je 7m)...

Ako se posmatra tok jedne reke u izvorišnom toku one su oligotrofne. Razlika u trofišnosti
postoji na nivou mora – sever Jadrana je eutrofan, a jug oligotrofan. Skadarsko jezero je
eutrofno, Ohridsko je oligotrofno, Dojransko je eutrofno. Sava i Dinav su hipereutrofne.

- ZAGA

IVANJE KOPNENIH VODA -

Poslednjih 100 – 200 godina, a naro

ito u 20-om veku,

ovek nemilosrdno zaga

uje

vodu. Zaga

ivanje vode može biti fizi

ko, hemijsko, biološko i radioaktivno.

HEMIJSKO ZAGA

IVANJE podrazemeva ispuštanje hemijskih materija i

jedinjenja u kopnene vode i nije svejedno gde se te materije ispuštaju – da li se ispuštaju u
oligotrofan ili eutrofan vodeni ekosistem, kao što nije svejedno ni šta se od hemijskih
polutanata ispušta. Hemijske materije se grubom podelom mogu svrstati u nekoliko
kategorija:

nerazgradive (nedegradabilne) i teško razgradive – fenoli, pesticidi, DDT, teški
metali (olovo, živa, cink npr.). Ekosistemi se sa njima teško bore i izazivaju
relativno trajno zaga

enje. Preko ekoloških akumulacija, trofi

kih lanaca

(lanaca ishrane) akumuliraju i prenose od fitoplanktona na zooplankton odatle
na ribe, pa na ptice, a preko riba i ptica do

oveka.

Štetnost DDT-ja otkrivena je tek kada se desio pomor divljih pataka u Severnoj
Americi do kojih je stigao upravo preko lanca ishrane, a kod kojih se
postepeno akumulirao u masnom tkivu odakle je krenuo u razgradnju
izazivaju

i toksikaciju.

razgradivi – živa bi

a mogu da ih razgrade, iskoriste i ubace u svoje

metaboli

ke procese pre

iš

avaju

i na taj na

in zaga

eni ekosistem –

- 22 -

autopurifikacija (samopre

iš

avanje) vode i mogu

a je do izvesne mere. U ovu

grupu pre svega spadaju organske materije, mineralne soli, nutrijenti.

Klasi

na posledica zaga

ivanja vode zaga

ivanja organskim materijama i mineralnim

materijama je ubrzavanje ina

e prirodnog procesa eutrofizacije. Eutrofizacija kao prirodan

proces dešava se usled geološkog starenja svakog zatvorenog vodenog basena, neumitno te

i potrebne su desetine hiljada godina da bi se završila. Šema eutrofizacije: oligotrofni basen

→

mezotrofni basen

→

eutrofni basen

→

politrofni basen

→

potpuno zatrpavanje i

zarastanje. Nastaje kao posledica laganog uzdizanja dna, produkcije unutar samog ekosistema.
Sa smenom stanja dubina postepeno opada, javlja se sve više i više biljaka, smanjuje se
vodeno ogledalo i ekosistem od jezerskog prelazi u mo

varni tip ekosistema. Laganim

zarastanjem mo

vare lagano prelaze u vlažne livade u koje se dalje ubacuju žbunaste forme

obrazuju

i otvorene žbunjake. Žbunjaci se postepeno zatvaraju i na na njihovo mesto dolazi

prvo niska, a nakon nje visoka šuma

→

na kraju se na mestu nekog jezera dobija žuma koja to

jezero okružuje odn. VREMENOM SVAKI VODENI EKOSISTEM POSTAJE
TERESTRI

NI EKOSISTEM KOJI GA OKRUŽUJE !!! Istu sudbinu imaju i re

ni tokovi

ija korita imaju tendenciju izravnavanja, a reka mora da otvori tok na nekom drugom mestu.

Svaki vodeni ekosistem sam sebe negira, dostiže svoj antiklimaks suštinski se manjaju

i i

prelaze

i iz vodenog u kopneni. Primer za ovo je Barno jezero na Durmitoru koje je danas

tresava.

Suština ovog procesa leži u tome što je u foti

nom sloju (epilimnionu) oligotrofnog

jezera biološka produktivnost u porastu, ostaci padaju u hipolimnion gde se razlažu. Procesi
razlaganja troše kiseonik i dno hipolimniona postaje anaerobno. Na anaerobnom dnu se
usporavaju aerobni procesi razgradnje, materije se talože i dno se polako uzdiže. Leti su svi
procesi ubrzaniji zbog povišene temperature. Živi svet buja – osim algi uslovi su povoljni i za
bujanje makrofita (viših biljaka) koje postepeno preuzimaju ekosistem pretvaraju

i ga u

varu i proces se dalje nastavlja do dostizanja antiklimaksa.

Ubacivanjem hranljivih materija (pre svega nitrata i fosfata) u vodeni ekosistem

proces eutrofizacije se ubrzava –

ovek svojim delovanjem drasti

no pove

ava koli

inu ovih

materija u ekosistemu. Nitrati i fosfati su poreklom od detrdženata, mineralnih

ubriva

(prirodna - stajska i vešta

ka NPK tipa). Kulminacija ubrzanog procesa eutrofizacije je

cvetanje vode – bujno razvijanje algi i u po

etku život buja do potrošnje zaliha jednog ili više

gradivnih elemenata kada alge po

inju da propadaju i njihovi ostaci padaju na dno. Procesi

redukcije sada preuzimaju dominaciju nad procesima produkcije, potrošnja kiseonika se naglo
pove

ava što vodi uginu

u svih živih bi

a u tom vodenom basenu

→

POZNATA

MANIFESTACIJA KOJA PRATI CVETANJE VODE JE MASOVNO UGINU

E RIBA !!!

Alge koje su pale na dno sada sa njega isplivavaju ispunjene gasovima – pojava tzv.
žabokre

ine.

Zaga

ivanjem eutrofnih voda proces eutrofizacije se još više ubrzava i na taj na

i izuzetno velika jezera mogu postati mrtva – udžbeni

ki primer za to je jezero Iri u Severnoj

Americi u periodu od 1900-te do 1970-te bilo je zaga

ivano od strane brojnih gradova koji ga

okružuju sve do potpune eutrofizacije i smrti; ogroman novac je bio uložen za praznjenje
jezera i

enje ogromnih naslaga mulja i ponovno vra

anje vode. Mulj koji se vadi iz ovih

jezera koristi se kao

ubrivo.

Kod nas sli

na sudbina zadesila je Pali

ko jezero (bara u stvari, zbog dubine od oko 4m) koje

je pre 20-ak godina doživelo kolaps i revitalizovano je. Razlog kolapsa je izlivanje kompletne
kanalizacione mreže Subotice u njega. Danas postoje usavršeni sistemi za pre

iš

avanje, radi

se monitoring na razli

itim mestima; sada su jedini problem farme koje se nalaze po obodima

jezera, a koje bi trebalo iseliti jer nutrijnti do jezera dolaze preko podzemnih voda ili na
razli

ite druge na

ine.

- 24 -

tolstolobika godišnje izbaci 700 - 1000kg nutrijenata ubrzavaju

i na taj na

in proces

eutrofizacije.

FIZI

KO ZAGA

IVANJE obuhvata, pre svega,

vrst otpad. Koli

ina

vrstog

otpada koji pliva rekom je posebno uo

ljiva na branama hidroelektrana, oko splavova, sidrišta

gde se taj otpad zaustavlja. Pored reka postoji veliki broj deponija.

oveku je najlakše da

otpad baca u vodu jer se vodi sistemom voda sve nosi – nosi zaista, ali donekle.

erdap

predstavlja „kloaku“ Evrope jer se sav otpad koji Dunav vu

e tu zaustavlja; taj problem je na

Dunavu relativno dobri rešen saradnjom zemalja kroz koje proti

e – postoji veliki broj

projekata koji uklju

uju

iš

enje ove reke duž njenog toka; pohvalno je što je Srbija tu

aktivno uklju

ena. Drina je teku

a deponija – po njoj pliva desetine tona otpada - pet

ambalaža, šporeti, nameštaj, krupne uginule životinje i sve se to zaustavlja na brani
hidroelektrane Peru

ac. Za

iš

enje se koriste specijalni brodovi i sve to skupo košta, a kada

se o

isti postavlja se pitanje kuda sad sa tim otpadom.

vrsti otpad je i poreklom sa zemlje – kada reka poplavi ona skuplja sav otpad ba

en na njene

obale, ali isto tako na obalama ostavlja veliki deo otpada kada se voda povu

U fizi

ko zaga

ivanje spada i termalno zaga

ivanje (zaga

ivanje temperaturom).

Najizraženije je pored termoelektrana (Kostolac, Nikola Tesla I i II), nuklearnih elektrana i
raznih drugih industrijskih postrojenja smeštenih pored reka, a koje je potrebno hladiti vodom
iz tih istih reka. Za hla

enje se uzima voda iz reke, koristi se za hla

enje turbina nakon

ega

se tako zagrejana vra

a u re

ni tok – tako zagrejana voda drasti

no pove

ava temperaturu

vodotoka na mestu izbacivanja i uti

e na porast temperature vode nizvodno od mesta

izbacivanja (podaci kažu da je Sava na uš

u u Dunav 2°C toplija nego što bi trebala da bude,

a uzro

nik su Nikola Tesla I i II u Obrenovcu). Termalnog zagrevanje je problem i zimi i leti.

Zimi kada se u vodu prose

ne temperature do 4 - 7°C ubaci voda zagrejana do temperature 25

- 30°C što dovodi do biocenoti

kih poreme

aja; nagli porast temperature prvenstveno prija

bakterijama, ali i nekim vrstama riba (pecanje „cveta“ u zoni ispuštanja tople vode); drugim
organizmima naglo pove

anje temperature ne prija i dolazi do masovnog stradavanja pre

svega juvenilnih jedinki i adulata u manjoj meri i kao krajnji rezultat nastaje poreme

sistema. Leti dodatno zagrevanje ve

tople vode vodi dodatnom smanjenju rastvorljivosti

kiseonika u vodi (rastvorljivost O

u vodi opada sa pove

anjem temperature) uz istovremeno

ubrzavanje metaboli

kih procesa u tom vodenom ekosistemu

→

koncentracija kiseonika se

drasti

no smanjuje i vremenom može se ekosistem može dovesti u stanje hipoksije ili

anoksije. Rešenje je uspostavljanju zatvorenih ciklusa vode u postrojenjima – pre vra

anja

zagrejana voda mora da se ohladi.

ZAGA

IVANJE I ZAŠTITA SVETSKOG MORA

Najve

a koli

ina vode na planeti Zemlji sadržana je u morima i okeanima (97%) –

svetsko more zauzima 2/3 (70%) ukupne površina naše planete. Predstavlja jedan od
najvažnijih bioma Zemlje u kome se ostvaruju i od koga zavise biogeohemijski ciklusi
osnovnih elemenata i jedinjenja koji izgra

uju život na ovoj planeti – pre svega vode, zatim i

kiseonika, ugljen dioksida, azota, fosfora, ugljenika, vodonika...

DA NEMA SVETSKOG MORA

SAV ŽIVI SVET BI SE VRLO BRZO UGUŠIO USLED NEDOSTATKA KISEONIKA

!!! Mora su ne samo

najvažniji producenti kiseonika ve

i ukupne biomase na Zemlji – 0,4ha njive pod pšenicom

godišnje produkuje 1,5T biomase, ista ta površina mora godišnje produkuje 10T biomase;
tropske kišne šume po prodoktivnosti bi mogle da se porede sa morem ako bi im površine bile
jednako zastupljene.

- 25 -

Osnovne karakteristike svetskog mora su:

povezanost - svetsko more

ine

etiri okeana: Tihi, Atlantski, Indijski i Severni

Ledeni i 56 mora razli

ite veli

ine. Kaspijsko more je u stvari jezero jer je sa svih strana

zatvoreno kopnom; Mrtvo more nije more ve

slana kopnena voda iz istog razloga.

salinitet koji nastaje spiranjem mineralnih materija sa kopna i njihove akumulacije

u moru. Varira od mora do mora – u tropskim oblastima je ve

i nego u polarnim oblastima;

zavisi od topljenja leda, dotoka velikih reka...

→

Crno more npr. zbog velikog uticaja Dunava

ima daleko manji salinitet u odnosu na isto

ni Mediteran. Prose

na vrednost saliniteta

svetskog mora iznosi 35 ‰.

Živi svet svetskog mora prema na

ini života može se podeliti na:

bentalne (bentosne) – sva živa bi

a koja žive na dnu ili u neposrednoj blizini dna

pelagijalne – svaživa bi

a koja naseljavaju slobodnu vodu i prema životnim

formama se dele na:

plankton – psivno lebde u vodi

nekton – aktivno se kre

pleuston – plivaju po površini vode

Prema vertikalnoj zonaciji morsko dno (bental) može se podeliti na slede

e zone

(nivoe):

supralitoral – zona izme

u granice najviše plime do granice dosezanja kapljica koje

nastaju udarom talasa

→

zona bez vegetacije (zona mlata)

litoral (mediolitoral) – zona izme

u najviše plime i najniže oseke; dosta dinami

zona koja je u jednoj polovini dana pod vodom, a u drugoj van vode

sublitoral – od zone najniže oseke do najve

e dubine na koju svetlost prodire do

dna; to je foti

na zona

ija se dubina razlikuje od mora do mora i zavisi od njegove

produktivnosti – u hladnim morima sa ve

om produktivnoš

u je manja nego u toplim morima.

Stalno je u vodi. Donja granica sublitorala ujedno pretstavlja i donju granicu vertikalnog
rasprostiranja biljaka u moru. Prose

na dubina je 250m i ide do granice kontinentalne padine.

U sastav ove zone ulaze dve podzone:

cirkalitoral – 60 – 80 m dubine

infralitoral od donje granice cirkalitorala do donje granice sublitorala

U sublitoralu je najve

a produkcija biomase. Svetlost prolaze

i kroz foti

nu zonu menja

kvalitet što uslovljava pojavu tzv. hromatske adaptacije i ogleda se u distribuciji, pre svega,
algi – najdublje su rasprostranjene crvene alge, najbliže površini su zelene alge.
Supralitoral, litoral i sublitoral se jednim imenom ozna

avaju kao kontinentalni plato

(kontinentalni šelf).

kontinentalna padina

ije dno se ozna

ava kao batijal. Predstavlja granicu

pružanja kontinenata u moru.

abisal – zona dna iza granice kontinentalne padine – od 3000 – 6500m dubine. Dno

ove zone se

esto ozna

ava kao abisalna ravnica i zauzima 80% morskog dna. Nije ravnica u

bukvalnom smisli re

i ve

se lagano spušta.

hadal – zona najve

ih morskih dubina. Sporadi

an je i naj

eš

e predstavlja kotline i

jarke; najve

e do sada izmerene dubine su 11033m kotlina

elendžer u Pacifiku, i rascep

izme

u Amerike i Japana od 12000m.

Horizontalna zonacija slobodne vode obuhvata:

nerit – obuhvata zone kontinentalnog šelfa; neproziran, naseljava ga najve

i broj

morskih organizama i tu su glavne zone ribolova

okean – obuhvata sve od kontinentalne padine do hadalnih dubina; plava pustinja

- 27 -

V kategorija – najproduktivnija mora

→

produkuju preko 500 mg ugljenika po m

dnevno – severni Atlantik.

Spiranje fosfata i nitrata sa kopna i njihova ukupna akumulacija u morima je prorodan proces.
Putevi vra

anja mineralnih materija na kopno je lokalno preko ekskremenata ptica (

ilska

šalitra) – na Foklandskim ostrvima postoje ogromne koli

ine

ilske šalitre; koriš

enjem

morskih resursa od strane

oveka – ishrana plodovima mora je perspektiva

ove

anstva.

Geološka slika planete Zemlje se menjala, menja se i menja

e se i to je globalni i glavni put

vra

anja materije sa mora na kopno – sedimentne stene mnogih kre

nja

kih planina nastale su

od ljušturica morskih životinja.

Endemizam u vodi je teže prona

i nego na kopnu jer voda izjedna

ava ekološke

uslove.

O zaštiti svetskog mora postoji jako razvijena i obimna zakonska regulativa, u

pravnom smislu jedna od najrazvijenijih ali se istovremeno najmanje poštuje jer velike
površine koje ne pripadaju nikome.

- ZAGA

IVANJE SVETSKOG MORA -

Negativni uticaj

oveka na more ose

a se mnogo manje od negativnog uticaja na

kopnene vode zbog toga što more ima mnogo ve

i kapacitet u odnosu na kopnene vode.

Kapacitet mora u smislu samopre

iš

avanja jeste velik, ali nije neograni

en; mora se razlikuju

po veli

ini; u okviru mora postoje zalivi malih dimenzija i uske komunikacije sa pu

inom, a

oko kojih se

esto nalaze veliki gradovi i luke. Samopre

iš

avanje mora, isto kao i kod

kopnenih voda, mogu

e je samo u slu

aju organskog zaga

ivanja.

zaga

ivanja hemijskim jedinjenjima organskog porekla i nutrijentima (fosfati i

nitrati) za klasi

nu posledicu ima eutrofizaciju. Krajnja manifestacija eutrofizacije plitkih, ve

eutrofnih mora i njegovih delova je cvetanje mora – primeri su: zaliv San Dijego u Kaliforniji,
njujorški zaliv 1965-te godine usled velikog broja farmi pataka u njegovoj blizini.

zaga

ivanje nerazgradivim hemijskim materijama (teški metali – živa, olovo,

bakar, cink, kadmijum...; pesticidi) posebno je opasno jer se akumuliraju u trofi

kim lancima i

najve

u koncentraciju dostižu na nivou

oveka. Primer za ovo je pronalazak pesticida u

masnom tkivu pingvina na Antarktiku.

zaga

ivanje naftom predstavlja i fizi

ki i hemijski oblik zaga

ivanja mora i vrlo je

esto vi

eno. Nafta u svetsko more dospeva na tri na

ina:

havarije tankera koji prevoze naftu – svetom plovi oko 300 tankera sa
kapacitetom preko 200 000 T, a postoji i nekoliko megatankera sa kapacitetom
od preko 500 000 000 T. Havarija tankera sa 10 000 T nafte dovoljna je da
potpuno uništi najproduktivnije more.

ispiranje tankova za naftu pogotovo ako se radi o megatankerima – tanker ne
može da plovi prazan ve

kada isprazni naftu tankove puni vodom radi

stabilnosti (balastna voda). Pri ponovnom prijemu nafte balastnu vodu izbacuje
u more spiraju

i tako i zaostalu naftu. Zbog toga je 1975-te u Londonu doneta

deklaracija po kojoj svi tankeri kapaciteta preko 70 000 T moraju da imaju
posebne rezervoare za balastnu vodu.

havarije naftovoda kojima je more u velikoj meri ispresecano, rafinerija i
bušotina smeštenih u moru ili pored mora.

Nafta se ne može smatrati ni

isto hemijskim, ni

isto fizi

kim zaga

iva

em. Lakša je od

vode, pa pliva po njenoj površini i rasprostire se po ogromnom prostoru. Zbog tamne boje
menja svetlosni režim u vodenim slojevima, spre

ava rastvaranje kiseonika iz atmosfere i

razmenu gasova izme

u atmosfere i hidrosfere. Naftno zaga

enje ugrožava ne samo sve

marinske (juvenilni (nešto više) i adultni, biljke i životinje...) organizme ve

i organizme koji

- 28 -

su vezani za more i zavisni od njega – ptice pre svega jer jednom umrljane osu

ene su na

smrt zbog toga što nafta razlaže masni sloj za perje bez koga ne mogu da lete i ne pomaže
nikakvo kupanje i tuširanje. Naftne mrlje nošene talasima, vetrovima i strujama dospevaju na
kopno pri

emu su peš

ane i muljevite obale najugroženije i na takvim obalama, zbog njihove

poroznosti, prodire u supstrat i podzemnim tokovima se ubacuje u bentos sve do abisala.
Prirodno razlaganje nafte je teško i dugotrajno. Postoje naftne bakterije i gljivice, ukupno
stotinak vrsta koje razlažu naftu i produkte razlaganja koriste za dobijanje energije. Od
gljivica to su vrste roda Aspergilus i Penicilium; od bakterija to su

Bacterium album

Pseudomonas desmoliticum

. Biotehnologija pronalaženja i konstruisanja sojeva bakterija i

gljivica razlaga

a nafte koji

e taj proces obavljati mnogo brže nego divlji sojevi danas je jako

zastupljena.
Za sada mora se pre svega

iste fizi

kim i hemijskim putem. Fizi

iš

enje podrazumeva

brodove koji naftu sakupljaju sa površine. Hemijsko

iš

enje podrazumeva upotrebu posebnih

pena i detrdženata koji naftu emulguju i time olakšavaju njeno sakupljanje; upotrebu
praškaste krede – Francuzi su tako uspešno o

istili Lamanš. Postavlja se pitanje koliko

uptreba hemijskih sredstava zaista

ini po pitanju

iš

enja – kreda npr.

ini da emulgovana

nafta potone odn. samo je sklanja sa površine, a ne iz mora; detrdženti i pene dovode do
hemijskog zaga

enja...

radioaktivno zaga

ivanje dešava se usled odlaganja nuklearnog otpada na

morsko dno posebno u me

unarodnim vodama. Ako se otpad pakuje u posebne, za to

predvi

ene kontejnere tada nema uticaja na živi svet. Nije retko da se ti kontejneri bacaju na

velike dubine gde je seizmika morskog dna nestabilna zbog

ega se dešava da kontejneri

puknu i da se sadržaj izlije u vodu.
Havarije podmornica na nuklearni pogon predstavljaju na

in radioaktivnog zaga

enja.

Podvodne i vazdušne nuklearne probe tako

e – podvodna nuklearna proba uništava

kompletan živi svet na velikim udaljenostima.

- MEDITERAN I JADRANSKO MORE -

Mediteran

Mediteran (Sredozemno more) predstavlja malo, zatvoreno more. Ime mu poti

odatle što deli tri kontinenta (Evropu, Afriku i Aziju) – „nalazi se u sred Zemlje“. Veza sa
Atlantikom je preko uskog Gibraltarskog moreuza. Obala je u velikoj meri razu

ena, ta

razu

enost je posebno izražena u Egejskom i Jadranskom moru. Predstavlja kolevku

savremene civilizacije – tu je nastala zapadna kultura, a sve to je uticalo i i dalje uti

e na

zaga

ivanje ovog mora. Na njegovim obalama smešten je veliki broj milionskih i

višemilionskih gradova (Atina, Barselona, Alžir, Aleksandrija...). Ovi gradovi generišu
zaga

uju

e materije koje pre ili kasnije dospevaju u more. Tako

e velika je koncentracija

industrijskih postrojenja – rafinerije nafte (Bliski Istok), železare, hemijska industrija...

Obalna linija Mediterana iznosi 46000km – prostor koji naseljava 130x10

stanovnika,

a svake godine ga poseti još 100x10

turista. U Mediteran se uliva veliki broj reka - Nil, Po,

Tibar, Dunav (jer Crno more pripada Mediteranu)... i sve ove reke prolaze kroz velike
gradove primaju

i tako zaga

uju

e materije i nose

i ih do mora – godišnji izliv kanalizacionih

voda u ovo more je 500x10

T. Koli

ina ulja i nafte koji na godišnjem nivou u

u u Mediteran

iznosi 1x10

T i najve

im delom poti

u od ispiranja tankova. Od teških metala u ovo more

godišnje dospe 3800T olova i 100T žive. Derdženata godišnje dospe 60000T. Najve

zaga

iva

i su Španija, Franciska i Italija – ¾ zaga

uju

ih materija poti

e iz ove tri zemlje.

Mreža kretanja tankera je veoma gusta.

Morske struje iz Atlantika ulaze kroz Gibraltarski moreuz idu severnom obalom

Afrike kroz zapadni deo Mediterana, prolaze ispod Sicilije, ulaze u isto

ni deo Mediterana i u

- 30 -

Oligotrofan je – srednja koncentracija fosfata u površinskim slojevima je oko 10 puta

manja nego u severnom Atlantiku. Sli

na situacija je sa amonijakom, nitritima, nitratima...

→

sa izuzetkom severnog dela i nekih zaliva (Bokokotorski npr.) jadran spada u kategoriju
niskoproduktivnih mora.

Amplitude plime i oseke su male – od 25cm u Otrantu do 80 (100)m u severnom delu.

* Plima i oseka se mere po vertikali tako da u horizontali iznosi mnogo više. Najve

amplituda plime i oseke registrovana je u Kanadi – 19,6m; Engleska - 17,8m; Francuska -
16,1m *

Pravac strujanja vode – ulazak kroz Otranska vrata

→

isto

na obala

→

zapadna obala

→

izlazak kroz Otranska vrata. Na strujanja vode delom uti

u i vetrovi –

itava lepeza od

kojih dominiraju: severoisto

ni (bura) – duva sa kopna na more, severoisto

ni (jugo) – sa

mora na kopno, severozapadni (maestral).

Ukupna obalna linija iznosi 7860km od

ega na kontinentalnu liniju otpada 3700km, a

na ostrvsku 4160km. Crna Gora ima kontinentalnu liniju od 262 (300)km; ostrvska linija
iznosi 11km – Sv.

e, Sv. Marko, Sv. Nikola, Gospa od Škrpjele, Mamula. Obala

crnogorskog primorja najve

im delom je stenovita, ali postoje i veliki delovi peskovitog tla,

posebno na jugu gde je ve

i uticaj slatkih voda.

Jadran se, kao i sva toplija mora, odlikuje velikim biološkim diverzitetom, ali niskom

organskom produktivnoš

u i malom biomasom (po produkciji spada u III kategoriju)

→

kvalitativno bogat, kvantitativno siromašan. Što se biodiverziteta ti

e smatra se da flora i

fauna, posebno bentalna, još uvek nije dovoljno istražena. Po broju vrsta je malo siromašniji
od Sredozemnog mora – oko 6000 biljnih i životinjskih vrsta. Broj vrsta opada od juga ka
severu (opada diverzitet staništa jer se dubina smanjuje) i sve što živi u Jadranu postoji u
južnom delu uz neke dubinske vrste kojih u srednjem i severnom nema uz istovremeno
pove

nje produktivnosti. Bez sumnje južni Jadran je centar faunisti

kog diverziteta; postoji

jedna endemi

na vrsta – jadranska jesetra (

Acipenser nacalis

). Tokom poslednjih tridesetak

godina uo

ava se smanjenje indeksa diverziteta naro

ito srednjeg i severnog dela; produkcija

fitoplanktona neprekidno raste, a sa njom i ukupna masa pelagijala; kulminacija ovog procesa
desila se krajem 80-ih i po

etkom 90-ih cvetanjem mora. Cvetanje se desilo uz ve

e gradove

u severnom Jadranu, u trš

anskom i venecijanskom zalivu pre svega i u kotorskom zalivu na

jugu. Severni Jadran je zbog eutrofi

nosti, male dubine i upliva reke Po koja vu

e otpad iz

velikog dela Italije izuzetno pogodan za cvetanje.

Zaga

enje teškim metalima je prisutno i posebno je izraženo u severnom delu, na

teritoriji Slovenije gde je glavni zaga

iva

rudnik žive Idrija – pojedine zone bentosa su

potpuno mrtve.

Ugroženost živog sveta

→

simbol je jadranska medvedica (

Monacus monacus

) – vrsta

morske vidre koja je potpuno iš

ezla sa podru

ja Jadrana; ugrožene vrste: sve vrste jesetarskih

riba, morske kornja

e (3 vrste), od školjaka najugroženija je velika palštura (

Pina nobilis

Na promenu biodiverziteta uti

e i neracionalno izlovljavanje (prelov) ekonomski

zna

ajnih grupa – ribe, rakovi, školjke i glavonošci.

Oč

uvanje biodiverziteta južnog Jadrana leži u principu održivosti koriš

enja resursa

koje nudi, a prema pravilima, uputstvima i direktivama organizacija HAO i organizacije UN-a
UNEP i striktnog poštovanja propisa i zakona o zaštiti mora. Ovo podrazumeva ograni

enu

eksploataciju morskih plodova, razvoj metoda njihovog intenzivnog proizvo

enja u

kontrolisanim uslovima – u marikulturi (kavezi sa ribama, školjkama i rakovima zahvaljuju

kojima se ne napadaju prirodne populacije)

→

potencijal Crne Gore je 20 000T ribe u

marikulturi, realno se u ovim uslovima proizvede svega 20T ribe i 40T školjki; Boka kotorska
je idealna za ovakav uzgoj morskih plodova. Marikultura sama po sebi zaga

uje more isto kao

agrikultura zemljište – hrana, preparati... Zabranjene su ko

e (mreža sa tegovima koja se sa

zadnje palube broda spušta na dno i vu

e po dnu; okca su sitna, strogo propisanog dijametra

- 31 -

da bi juvenilni oblici ihtiofaune mogli da pobegnu; neselektivno kupi sve sa dna) osim u
istraživa

ke svrhe – propisana su 23 ko

a broda godišnje na koridorima koji su dalje od obale

i koji još uvek nisu toliko optere

eni, izdaju se posebne dozvole Ministarstva za zaštitu

životne sredine republike Crne gore i obavlja se u prisustvu inspektora. U ilegalno ko

arenje

se ide no

u, marinske inspekcijske službe su korumpirane.

Velika ekonomska šansa Crne Gore leži u njenim portencijalima za marikulturu. U odnosu na
republike bivše SFRJ Crna Gora je u ukupnom ulovu plodova mora ušestvovala sa samo
1,84% (400T) što je doprinelo o

uvanju biodiverziteta u ovom delu Jadranskog mora.

ZAGA

IVANJE I ZAŠTITA ZEMLJIŠTA

Zemljište predstavlja tre

i sastavni i neodvojivi deo životne sredine od izuzetne

važnosti za

oveka. Odlikuje se

itavim nizom specifi

nosti koje, po nekima, ga izdvajaju u

poseban ekosistem. Zbog svoje specifi

nosti, kompleksnosti i uslovljenosti raznim stvarima

može se shvatiti kao kompleks ekoloških faktora. Predstavlja najkonzistentniji deo životne
sredine tako da njegovo zaga

ivanje ima pre svega lokalni karakter mada posledice mogu biti

i globalne. Globalne posledice zaga

ivanja zemljišta ose

aju se preko lanaca ishrane i

trofi

kih piramida.

Zemljištem se bavi pedologija – obimna nau

na disciplina.

Zemljište predstavlja tanak površinski rastresiti sloj zemljine kore (litosfere). Od

mati

ne stene na kojoj leži i od koje vodi poreklo razlikuje se po plodnosti. Nastaje od

geološke podloge (litosfere) u

eš

em klimatskih faktora i kompleksa živih bi

a. U njemu se

dodiruju, prožimaju, litosfera, atmosfera, hidrosfera i biosfera. Plodnost je klju

na re

definisanje ne

ega kao zemljišta i izražena je u njegovoj sposobnosti da zadovolji potrebe

biljaka u pogledu vode i mineralnih materija. Mati

na stena nije u stanju da to obezbedi.

Zemljište ima strukturu koja se razlikuje od strukture mati

ne stene, fizi

ko-hemijski

sastav razli

it od sastava mati

ne stene i biološka svojsva – specifi

an biološko-ekološki

kompleks. Abiogen i biogen zemljišta se u toj meri me

usobno uslovljavaju i prožimaju da

zajedno predstavljaju jedan dinami

an sistem – celinu koju neki izdvajaju kao samostalan

ekosistem.

Izme

u klime, vegetacije i zemljišta postoji tesna veza – klima uti

e na formiranje

zemljišta, zemljište uti

e na formiranje vegetacije, vegetacija uti

e na formiranje zemljišta,

klima direktno uti

e na vegetaciju, vegetacija direktno uti

e na klimu. BIOGENO -

ABIOGENO (BIOGENO – KLIMATSKO) POREKLO ZEMLJIŠTA

→

dokaz za to je

Mesec – ima klimu i geološku podlogu, ali nema živa bi

a = nema zemljišta.

Pedogeneza – proces formiranja zemljišta. Veoma je složena, spora i dugotrajana.

inje površinskim raspadom mati

ne stene (njenim usitnjavanjem)

→

usitnjavanje je

osnovni preduslov za stvaranje bilo kakve rezerve vode i mineralnih materija. Isitnjavanje je
pra

eno akumulacijom vode i neorganskih materija. Za ovu fazu glavna je klima

→

visokoj temperaturu stene se šire, na niskoj temperaturi se skupljaju; smena dana i no

godišnjih doba i sl. uti

e na širenje i skupljanje koje vremenom vodi vodi pucanju.

U procesu pedogeneze postoje tri osnovne faze KOJE TEKU SINHRONO:

usitnjavanje mati

ne stene

koncentracija organskih materija pre svega biljnog porekla i njegovog postepenog

pretvaranja u humus - humifikacija novonastale podloge.

migracija rastvorenih koloidnih elemenata (rastvoreni su u vodi sa kojom zajedno

- 33 -

Sastav zemljišta – mineralnih materija ima najviše (45%), organske materije 5-10%,

vazduha 25% i vode 25%

→

ovo je opšta šema sastava primenljiva za dobro i srednje

razvijena zemljišta; varijacije naravno postoje.

Svojstva zemljišta:

FIZI

KA odnose se na: mehani

ki (granulometrijski) sastav – veli

inu

estica od

kojih je zemljište sastavljeno odn. veli

ina i zastupljenost frakcija u granulometrijskom

sastavu odre

uje fizi

ke karakteristike zemljišta. Po veli

ini i sastavu

estice mogu biti:

koloidne - najsitnije (manje od 0,0001mm)

mulj (0,002mm)

glina

pesak (preko 0,02mm)

šljunak (2 – 20mm)

Aerisanost – koli

ina vazduha u porama zemljišta. Jako je bitna za živi svet.

Vodni kapacitet – sadržaj vode. Voda u zemljištu može biti:

gravitaciona – nema zna

aja za biljke

kapilarna – od najve

eg zna

aja za biljke

higroskopno vezana – mogu da je uzmu samo posebno adaptirane biljke –
kserofite npr.

Toplotni kapacitet
Poroznost
Boja od koje zavisi toplotni kapacitet; crnica, crvenica...

HEMIJSKE – odnose se na: zastupljenost hemijskih elemenata - u zemljištu su

prisutni gotovo svi elementi periodnog sistema. Prema zastupljenosti možemo ih podeliti na
mikro i makro elemente. Nisu tu samo prisutni elementi ve

i jedinjenja (soli npr.) koja oni

grade. Po zastupljenosti elemenata: O - 49% (iz vazduha, vode, razli

itih jedinjenja), Si -

33%, Al - 7,1%, Fe - 3,8%, C - 2%, Ca – 1,4%, K – 1,4%, N - 0,1%, , Mg – 0,6%, Na – 0,6%,
P – 0,08% ...
pH ima najve

i zna

aj. Zavisi od meti

ne stene pre svega, ali iod vegetacije koja se povrh te

stene razvija – zemljišta na kojima se razvijaju

etinarske šume (pre svega bora i smr

e) su

kisela, liš

arske šume – bazno, osim kestena gde je zemljište kiselo.

kre

naj

ka – bazna – pH = 8–9

silikatna – kisela – pH = 3-6

serpentintska – ultrabazna – pH preko 9

meutralna – pH 6-7

Zbog biogeno–klimatogenog porekla, specifi

nog fizi

ko–hemijskog sastava,

složenog biološkog kompleksa zemljište se izdvaja u poseban ekološki faktor –

EDAFSKI

FAKTOR

Biološki kompleks zemljišta obezbe

uje procese redukcije, humifikaciju i

mineralizaciju, jednom re

i obezbe

uje procese kruženja supstance u prirodi, kada su kopneni

ekosistemi u pitanju

→

U ZEMLJIŠTU SVE PO

INJE I U NJEMU SE SVE ZAVRŠAVA

. Život u

zemljištu je velika znanica, ali u isto vreme i velika nepoznanica. Gruba podela bi bila na
biljni (floru) i životinjski (faunu) svet.

flora – makoflora i mikroflora

makroflora – više biljke – zona rizosfere; za zemljište je najzna

ajnija u

kvantitativnom smislu. Obuhvata ne samo korenove ve

i rizome, lukovice,

krtole... i predstavlja bioarmaturu koja zemljište drži na jednom mestu.

mikroflora – bakterije, gljive i alge (zelene i modrozelene; najmanje zastupljene i
to samo u površinskim slojevima). Bakterije su izuzetno brojne i zastupljene i
veoma važne; veliki broj rodova i vrsta još uvek nije opisan; prva asocijacija na

- 34 -

bakterijsku mikrofloru su azotofiksatori (Rizobium i Azotobacter koji atmosferski
azot fiksiraju u zemljištu), amonifikatori (belan

evine razlažu do amonijaka),

celulozne (razlažu celulozu), aktinomicete (prelaz od bakterija ka gljivama ???).
Gljive - najzna

ajniji mineralizatori i tu se misli i na mikroskopske i na

makroskopske vrste.

Fauna – mikrofauna, mezofauna i makrofauna.

mikrofauna – dimenzija 1 -100

m -protozoe, nematode

esti biljni paraziti,

rotatorije...

mezofauna - 100

m – 2mm – Colembola (važni u stelji gde su i najbrojniji),

Rotifera, Protura, krpelji...

makrofauna – sve preko 2mm – Anelida, Miriapoda, Formicidae, Rizopoda,

Diplopoda, Opiliones, Diptera. Arachnida, Molusca, Grilotalpa, neki sisari (krtica,
slepo ku

e...)... – odnosi se na fosorijalne vrste koje

itav život provode u

zemljištu, nizom adaptacija su prilago

eni takvom na

inu života i retko izlaze na

površinu.

- UNIŠTAVANJE ZEMLJIŠTA -

Sa gledišta humane ekologije i ekonomije zemljište predstavlja jedan od osnovnih

prirodnih resursa i od posebnog je zna

aja jer se glavna proizvodnja hrane odvija upravo na

njemu. Kao resurs predstavlja ograni

eno dobro u prirodnom i ekonomskom pogledu – nije u

stanju da uve

ava svoju površinu i kada govorimo o njegovoj obnovljivosti slobodno mežemo

i da je

NEOBNOVLJIVO

→

teorijski je obnovljivo, ali zbog sporosti pedogeneze za resurs se

govori da je neobnovljiv.

„Kupite zemlju, više se ne proizvodi“ Mark Tven

Potrebe za ziratnim (obradivim) zemljištem sve više rastu. Da bi do obradivog

zemljišta došao

ovek uklanja vegetaciju (prirodne ekosisteme) koji su to zemljište stvorili.

Antropogeni faktori uništavanja zemljišta su brojni i postoji sedam glavnih grupa:

POLJOPRIVREDA (

NERACIONALNO I NEADEKVATNO ISKORIŠ

AVANJE ZEMLJIŠTA U

POLJOPRIVREDNE SVRHE

) – odnosi se na savremenu, ekstenzivnu poljoprivredu. U Srbiji 65%

(5 600 000ha) teritorije je pod poljoprivredno zemljište (ekstenzivno i intenzivno obradivo
zemljište) što je mnogo više nego što je Srbiji potrebno. Glavni faktor poljoprivrednog
uništavanja zemljišta je iznošenje supstance iz procesa kruženja – svake godine se vrši žetva
(jedna ili više), žetva se iznosi (ispoš

avanje zemljišta) i ono ostaje golo, bez materije koja

uć

i u procese kruženja. Da bi se izneta materija nadoknadila vrši se

ubrenje prirodnim i

vešta

kim

ubrivima koja se nemilice bacaju zbog zablude da što je

ubriva više i prinos

biti ve

i. Velika koli

ina

ubriva se sliva do vodotokova gde izaziva eutrofizaciju. Višak

ubriva izuzetno prija korovima (nitrofilne biljke).

Savremene agrotehni

ke mere devastiraju zemljište – mašine su teške i sabijaju zemljište

remete

i mu kompletan režim, kvare mu strukturu i sastav, a samim tim i plodnost zbog

ega

su u mnogim zemljama poljoprivredne mašine proizvedene od lakših materijala na ve

oj ceni.

Pesticidi – herbicidi, insekticidi, akaricidi, rodenticidi, fungicidi...; glavni problem je njihova
neselektivnost i uništavanje polovine biološkog kompleksa koji je to zemljište stvorio.
Komasacije (ukrupnjavanje poljoprivrednih površina) – otkup njiva od malih
poljoprivrednika, uklanjanje me

a me

u njima. Ove me

e predstavljaju jako važne

biokoridore, poslednje refugijume biljnog i životinjskog sveta koji kasnije mogu da doprinesu
u progradaciji i sukcesiji agroekosistema u autohtoni ekosistem, a ujedno su i veoma važni u
biološkoj borbi protiv štetnih organizama. Uklanjanje me

a sa ekološke ta

ke gledišta je

apsolutni promašaj i u zapadnim zemljama se vlasnicima velikih njiva pla

a da odre

ene

delovima daju državi za projekte reintrodukcije autohtone vegetacije.

- 36 -

da oslabi i promeni pravac. Jedan pojas visine 10m štiti 100-300m dubine teritorije
zemljišta. Šumari su sjajni u pogledu zaštite i po Prostornom planu Republike
Srbije planirano je da do 2011-te planirano da pošumljena teritorija Vojvodine
popne na 14% (sada je oko 7%).

nivalna (erozija snegom) – lavine

glacijalna (erozija ledom)

Nivalna i glacijalna erozija karakteristi

ne su za visoke planine i kod nas ih

nema.

ove

anstvo erozija je opasnija od nuklearnog rata

→ č

ove

anstvo je od svoje propasti

udaljeno onoliko koliko iznosi debljina zemljišta po njegovim nogama.
Odbrana od erozije – lep primer u pustinjama je nanošenje granja na dine

ime se kompenzuje

nedostatak vegetacije i usporava dezertifikacija.
Posledice erozije –

avolja varoš npr.

URBANIZACIJA – gubici zemljišta prilikom podizanja gradova su neminovni, ali

mogu biti racionalniji

→

ljudska naselja ne treba podizati na najplodnijem zemljištu – ovo je

bilo poznato još u doba Marije Terezije – puteve ukopavala u brda, u neplode krajeve. Prof.
Dimitrije Periši

je priznao da je grad

Čač

ak udžbeni

ki primer katastrofalnog prostornog

planiranja – ovaj grad od 80 000 stanovnika zauzima teritoriju najplodnije zapadnomoravske
crnice koliko je potrebno za prehranjivanje jednog milionskog grada.

INFRASTRUKTURA – putevi, pruge, kanali, dalekovodi i direktno je vezana za

urbanizaciju. Najviše napada plodne re

ne doline i ravnice. 2,5% teritorije (teritorija veli

ine

bivše SFRJ) SAD je pod infrastrukturom. Infrastruktura u Srbiji zauzima teritoriju veli

ine

Beograda.

HIDROTEHNIKA – izgradnja akumulacionih jezera koja podrazumeva

potapanje klisura i kanjona u cilju vodosnabdevanja ili izgradnje hidrocentrala (snabdevanje
strujom). Potapa se zemljište i vegetacija,

esto se uništavaju staništa endemi

nih i reliktnih

biljaka. Po novom zakonu pre potapanja mora se skloniti sva vegetacija i odvojiti i evakuisati
plodno zemljište; zakon se ne poštuje i nepoštovanje zakona za jednu od posledica ima i
ubrzanu eutrofizaciju jezera i njegovo zatrpavanje.
Izgradnja nasipa pored reka
Kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje – na teritoriji PKB kompleksa u pan

eva

kom ritu

postoji mreža kanala od 950km (veli

ine kanala Dunav-Tisa-Dunav) na 25ha

ZAGA

IVANJE može biti direktno i indirektno

direktno zaga

ivanje podrazumeva deponije komunalnog otpada i deponije

industrijskog otpada (jalovišta i pepelišta). U Srbiji postoji 130 zvani

registrovanih deponija komunalnog otpada od

ega samo zrenjaninska ima status

sanitarne sa sistemima za ??? vode da ne idu u reke, sistemima za degradaciju
(hvatanje, otplinjavanje) metana. Na deponijama metanogene bakterije intenzivno
rade, stvara se velika koli

ina metana koji je lako zapaljiv i gorenjem se osloba

u atmosferu gde doprinosi pove

anju efekta staklene bašte; uhva

eni metan može

se koristiti za zagrevanje gradova.
Neminovno je, samo je pitanje šta se može uraditi da se smanji

indirektno – preko vazduha i vode

→

sve

ime zagadimo vodu i vazduh pre ili

kasnije do

e do zemljišta

EKSPLOATACIJA RUDA IZ POVRŠINSKIH KOPOVA – uglja pre svega, ali i

drugih ruda. Ovo je najdirektniji mogu

i vid uništavanja zemljišta mehani

kim putem. Smatra

se da se u svetu 40x10

T plodnog zemljišnog suptrata godišnje uništi na ovaj na

in. Ovaj

in uništavanja zahvata bez razlike sve regione Zemlje. Ruda se nalazi ispod geološke

podloge na razli

itoj dubini – odnos uglja i jalovine (geološka podloga) je 1:4. Do uglja se

kopa bagerima koji kopaju kroz zemljište, a bez prethodnog sklanjanja plodnog dela – meša

- 37 -

se plodno zemljište i jalovina i sve se to odlaže na neko drugo plodno zemljište (spoljašnje
odlagalište) menjaju

i reljef tog terena (u ravnici se prave brda npr.)

→

uništena su dva

plodna zemljišta – prvo na mestu kopanja i drugo na mestu spoljašnjeg odlagališta. Ugalj se
vadi, sagoreva u termoelektrani i kao nusprdukt tog sagorevanja dobija se pepeo (1/3 – ¼
sagorelog uglja ide u pepeo) koji se odlaže preko zemljišta pored termoelektrane gde se pravi
pepelište. Pepelišta u Srbiji zauzimaju 1800ha – kostola

ko npr. je veli

ine 250ha,

obrenova

ka su od 600ha i dva od po 200ha; godišnje se u Srbiji produkuje 5-8x10

T pepela

ega se samo 40000T godišnje upotrebljava za prizvodnju gra

evinskih blokova, nasipanje

puteva i sl. Pepeo ima pov

an fond radioaktivnosti zbog

ega gra

evinski inspektori i zaštitari

ne daju da se koristi za gradnju stambenih objekata. Perspektiva koriš

enja je u izgradnji

puteva npr.
Postoji eolska erozija pepela – vetar raznosi pepeo

ime se zaga

uju druga plodna zemljišta.

Osim pepela kao nusproizvod sagorevanja dobija se SO

, NOx koji izazivaju kisele kiše i

njima se vra

aju u zemljište i vode.

Revitalizacija (povratak života jalovini) i rekultivacija – na jalovinama ne treba odmah i

i u

rekultivaciju i podizati agroekosisteme jer je takvo zemljište bogato teškim mtalima (bor
npr.). Revitalizacija podrazumeva prvo nivelaciju (poravnavanje) terena. Slede

i korak je

bacanje kre

a (CaCO

) u cilju neutralisanja kiselosti zemljišta. Nakon toga se baca u

fabrikama specijalno prizveden humus radi vra

anja i poboljšanja organo-mineralnog

kompleksa. Prve biljke koje se na ovakvo zemljište sade su lucerke – simbioza sa
azotofiksiraju

im bakterijama zemljište oboga

uje azotom; lucrka se ne kosi ve

se zaorava

nekoliko puta. Nakon lucerke na red dolaze zahtevnije biljke i drve

e na kraju. Od drve

jalovine i pepelišta se odli

no vezuju topolama, bagremom i tamariksom i ove biljke je

mogu

e odmah posaditi. Rekultivacija dolazi na kraju, kada se ispoštuju sve ove faze.

U smislu emitovanja zaga

uju

ih materija u atmosferu Beograd se nalazi u okruženju velikih

površinskih kopova. REIK Kolubara je južno – u kolubarskim ležištima Srbija ima 2,5x10

rezervi. Na istoku je Kostolac sa rezervama od 400x10

T sa planom eksploatacije žice koja

ide ispod Dunava; godi

nje Kostolac prizvede 10x10

→

za 40 godina je završio.

Kosovski ugljenokopi prema zvani

nim podacima imaju 12x10

T bilansiranih rezervi lignita.

Godišnje Srbija troši 40x10

T – kada bi zaposlila sve termoenergetske kapacitete do

maksimuma trošila bi 70x10

T godišnje. Za 25 godina potroši

e 1x10

T i po procenama uz

takvu potrošnju sa ugljem završavamo izme

u 2050-te i 2090-te godine, zavisno od

intenziteta potrošnje. Ako zadrži kosovske ugljenokope lignita ima za narenih 300 godina.
Sagorevanje u termoelektranama predstavlja najgluplji na

in potrošnje fosilnih goriva – u

uglju je hrana – koriste ga petrohemija i farmaceutska industrija.

KOROVI

Prva asocijacija na pojam korova se biljne vrste, ovde tako

e spadaju i životinje odn.

svi živi organizmi koji nanose štetu agrikulturama. Tema je veoma aktuelna danas, opšte je
poznata, ali i kontroverzna. Problematika korova vezuje se za ogromne površine kopna koje
su pod poljoprivrednim kulturama – Srbija npr. 5 600 000 – 5 700 000 ha zemljišta (65%
teritorije); 57% teritorije Beograda je poljoprivredno zemljište, ovome se još dodaj 6% na
livade i pašnjake i 6% na vo

njake i vinograde = ukupna površina Beograda pod obradivim

površinama iznosi preko 70%.

Problem korova je do skora bila privilegija agronomije. Ekolozi i biolozi se zalažu da

korovi ne budu privilegija agronomije ve

da se i oni uklju

e i daju doprinos rešavanju ovog

problema ako ni zbog

ega drugog onda zbog ekoloških implikacija do kojih suzbijanje

- 39 -

segetalna vrsta ekološki pozicionirana na useve strnih žita (pšenica pre svega). Iz kukolja je
ekstrahovan

AGROSTEMIN

, biološki preparat sa biostimulativnim efektom na pove

anu

produktivnost žita - tretiranjem agrosteminom produktivnost se pove

ala za 20 – 30%;

preparat je patentirala Danica Gaji

. Doma

a nau

na javnost je osporavala patent i uspela je

tek u inostranstvu – u Južnoj Americi je imala ogroman proboj.

- KARAKTERISTIKE KOROVA -

Korovi imaju veliki broj biološko – ekoloških karakteristika:

IZRAŽENA SPOSOBNOST SAMOODRŽAVANJA – sposobnost samoodržanja

je izraženija nego kod kultivisanih vrsta. Ogleda se na više nivoa – fiziološkom, ekološkom,
morfoanatomskom... na svim nivoima organizacije živog bi

a. Korovi imaju produženo

vreme klijanja (mogu klijati u prole

e, pred po

etak žetve, seme se donosi pred po

etak ili

kraj žetve...), dužina života varira, vreme plodonošenja i sazrevanja je razli

ito, razlikuju se

po na

inu razmnožavanja – samo vegetativno ili kombinacija vegetativnog i generativnog...

SPOSOBNOST PRILAGO

AVANJA U ODNOSU NA KULTURU – udžbeni

primer za ovo je lanak (

Camelina sativa

) segetalna vrsta koja se isklju

ivo javlja u usevima

lana i izme

u lanka i lana postoji velika morfološka sli

nost

ak i na nivou semena nastala

dugotrajnom selekcijom. Drugi primeri su:

Agrostema gitago

;

Consolida regalis

– žavornjak

koja prati agroekosisteme, mada se pojavljuje i u ruderalnim;

Centaurea cyanus

– žitni

razli

ak i

itav red dobio je naziv Centauretalia cyani.

VISOKA PLASTI

NOST (MORFOANATOMSKA VARIJABILNOST) – veliki

broj primera – zuba

a (

Cynodon taxilon

) kada se razvija u nekom zasadu sa gustim sklopom

razvija pojedina

ne busenovima dok su u otvorenijem sklopu busenovi bujni;

Setalia glauca;

Capsela bursa pastoris

– na maloj udaljenosti uo

avaju se velike morfološke razlike me

jedinkama – niske sa par ljuš

ica do preko pola metra visokih jedinki

→

razlika zavisi od

staništa – gde je ugaženo tu rastu niske, a gde je netaknuto postoje visoke jedinke; pepeljuga
(

Chaenopodium album)

– ruderalna vrsta koja u uslovima suše razvija neoteni

ne oblike

(niski, sa par semenki), a na svežim staništima je jako visoka, do 3m i robusna sa 700 000
semenki po biljci.

ŠIROKE EKOLOŠKE VALENCE U ODNOSU NA KULTIVISANU BILJKU –

korovske biljke su adaptirane na staništa stvorena od strane

oveka, a svi agroekosistemi, bez

obzira u kom delu sveta se nalaze su sli

ni - u svim agroekosistemima uslovi su izjedna

eni

→

široka ekološka valenca je posledica ove sli

nosti. Me

u korovima stenovalentne vrste su

retke i to su pre svega segetalne vrste.

KOSMOPOLITIZAM – široko su rasprostranjeni i me

u njima nisu poznati

endemiti što opet proizilazi iz izjedna

avanja agroekosistema.

r SELEKCIONISTI (REPRODUKTOVNI SELEKCIONISTI) – produkuju veliku

koli

inu semena i ulažu veliki reproduktivni napor u cilju preživljavanja stalnih promena koje

se u agroekosistemu dešavaju. Prose

no produkuju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada

semenki po biljci; drasti

an primer je pepeljuga sa 700 000 semenki ili bunika sa 1000000

semenki po individui.

POLIPLOIDIJA – neke vrste su zahvaljuju

i poliploidiji postale korovske. Primeri

su: krpiguz (

Galium aparine

), palamida (

Cirsium arvense

Poa anua

Solanum nigrum

– ove

vrste se javljaju kao diploidne i poliploidne. Samo poliploidne vrste su: masla

ak (

Taraxacum

officinale

Poligonum aniculare

– pti

ji troskot, popovac (

Condevulus arvensis

), mišljakinja

(

Stelaria media

Senetio vulgaris

, pirevina (

Agropirum reptans

)...

DOMINACIJA TEROFITA – me

u korovima dominiraju jednogodišnje biljke

koje nepovoljne uslove preživljavaju u obliku semena – dobra strategija posebno kada je u
kombinaciji sa velikom produkcijom semena. U

eš

e terofita ide od 40 do 75% od ukupne

- 40 -

flore staništa i zavisi od intenziteta obrade površina – slabiji intenzitet – 40% zastupljenost
terofita, jak intenzitet do 75%.

- PODELA KOROVA -

Kriterijumi za podelu korova su razli

iti, pe se prema tome i sami korovi dele na više

ina.

KOROVI U UŽEM I ŠIREM SMISLU RE

I gde se biolozi i ekolozi zalažu da se

kao korovi tretiraju samo korovi u užem smislu re

NA OSNOVU USEVA U KOJIMA SE RAZVIJAJU – korovi pšenice, kukuruza,

raži, je

ma, še

erne repe. Jednostavnije se mogu podeliti na korove strnih žita (pšenica, raž,

am...) i korovi okopovine (kukuruz, še

erna repa...) – ova dva staništa se me

usobno

razlikuju kako na ekološkom tako i na vegetacijskom planu

NA OSNOVU HEMIJSKIH MATERIJA KOJE SADRŽE – otrovni i neotrovni,

štetni i manje štetni, a sve na osnovu toga da li i u kojoj meri sadrže alkaloide.

NA OSNOVU ZAHTEVA U POGLEDU KVALITETA ZEMLJIŠTA – da li

preferiraju zemljište bogato azotom, kalcijumom, natrijumom...

BIOLOŠKA PODELA – podeljeni su prema na

inu života na tri grupe:

autotrofni

monokarpni (razmnožavaju se samo semenom i plodonose samo
jednom)

polikarpni (razmnožavaju se vegetativno i generativno i plodonose više
puta)

parazitski – kradu sintetisanu organsku materiju

stablovi – Cuscuta (vilina kosica) koja može parazitirati i korove

korenovi - Orobanchia

poluparazitski – od doma

ina uzimaju samo vodi i mineralne materije, a sami

vrše fotosintezu.

stablovi –- bela imela (

Viscum album

) i žuta imela (

Lotanthus

europeus

)

korenski – Melampirum, Pedicularis (usljivac) – jako lepe biljke

PREMA NA

INU RASPROSTIRANJA

autohorni – sami se rasprostiru; retki su

anemohorni – rasprostiru se vetrom – Asteraceae npr.

hidrohorni koji koriste vodu; retki su

zoohorni – koriste životinje i zavisno od na

ina prenošenja mogu biti

endozoohorni rasejavaju se izmetom

epizoohorni – ka

e se na krzno

antropohorni – jedan od najbitnijih na

ina rasejavanja zbog

egamnoge

korovske vrste su alohtone iz druge flore. Introdukcija može biti slu

ajna i

namerna, pa se prema tome korovske vrste dele na

boiletofite – svesno introdukovane

aboiletofite – slu

ajno, nenamerno introdukovane

Svesna introdukcija podrazumeva unošenje neke vrste pre svega zbog estetike.
Ako se takva vrsta oslobodi može se velikom brzinom raširiti po okolnim
ekosistemima nanose

i im velike štete.

ini slu

ajne introdukcije su razli

iti – nedovoljno pre

iš

eno seme

(današnji kriterijumi su strogi i svako seme koje ulazi u promet mora biti
savršeno pre

iš

eno i pro

i karantin), upotreba stajnjaka koji je prepun semena

korovskih biljaka, obrada zemljišta kojima se seckaju rizomi i svako par

ence

- 42 -

preventivne (pasivne, indirektne) u koje spadaju:

stvaranje i gajenje rezistentnih sorti – sadašnjost i budu

nost prevencije; ulazi

u domen geneti

ki modifikovanih organizama

agrotehni

ke mere

prostorna izolacija – odnosi se na setvu, njivu, useva, kulture

uklanjanje biljnih ostataka – treba ih što pre ukloniti da bi se sklonila
„žarišta“ štetnih organizama

primena rokova setve – setva se uskla

uje (neuskla

uje) sa

pontogenetskim razvojem korova i u velikoj meri može da eliminiše
posledice delovanja štetnih organizama

iš

enje semena i sadnica od šteto

ina – seme ne može da se proda dok

nije apsolutno

isto, ali se ipak provu

e po nešto zbog

ega se danas

primenjuje karantin

sistem obrade zemljišta – dubokim oranjem se semena korovskih
biljaka guraju duboko pod zemlju odakle ne mogu da isklijaju

ubrenje

plodored – na jednoj poljoprivrednoj površini ne treba stalno saditi istu
kulturu ve

ih treba menjati na godišnjem nivou; zna

ajno jer šteto

ine

koje su vezane za jednu kulturu ne mogu sa se razviju naredne sezone.

zakonske (karantinske) mere – svaka ozbiljna država propisuje oštre zakonske
mere kada su štetne vrste u pitanju

kurativne (aktivne, direktne):

fizi

ke (mehani

ke)

biološke

hemijske

biotehnološke i/ili biotehni

ke – proizvodi poreklom od živih bi

a koji se

koriste u borbi protiv drugih štetnih organizama.

Fizi

ka borba protiv štetnih organizama podrazumeva

itav serijal na

ina i

metoda od kojih su neki:

sakupljanje insekata i njihovih legala – najteže

postavljane lepljivih pojaseva, lovnih biljaka (ne insektivorne biljke ve

zamke na

biljci koja privla

i insekte), lovnih stabala, lovnih posuda, kopanje šan

eva

postavljanje svetlosnih klopki – koriš

enje forosenzitivnosti insekata

upotreba rentgenskih i infracrvenih zraka, elektri

ne struje, ultrazvuka i radioaktivnog

zra

enja – INEP (Institut za primenu nuklearne energije u poljoprivredi) u Beogradu

upotreba pregrejane vode i vodene pare

promena temperature

smanjenje vlažnosti

Hemijske metode su danas naj

eš

e upotrebljavane jer su hemijska sredstva jaka,

deluju brzo, efikasna su, standardizacija je laka u pore

enju sa drugim metodama. U zaštiti

agroekosistema klju

nu ulogu preuzima od II svetskog rata; pre toga, od 19-og veka(od 1860-

ih godina) do II svetskog rata biološki koncept borbe je bio jedini. Nakon II svetskog rata
hemijska industrija po

inje sa naglim razvojem i primena hemijskih sredstava u spre

avanju,

suzbijanju, uništavanju i odbijanju štetnih organizama potpuno potiskuje biološke metode.
Sva hemijska sredstva koja se koriste u borbi protiv štetnih organizama objedinjena su jednim
imenom –

PESTICIDI

(

pestis

= bolest, kuga;

cedere

= ubiti). Prema nameni pesticidi se dele na

fungicide, herbicide, akaricide, nematocide, molusicide, rodenticide... Najve

e grupe pesticida

su fungicidi i insekticidi.

- 43 -

U okviru upotrebe fungicida postoji nekoliko „era“ koje obeležavaju upotrebu

odre

enog fungicida – sumporna do 1882-ge, bakarna do 1934-te i organska traje od

1934-te godine do danas.

Insekticidi koji su se koristili do 1940-te bili su na prirodnoj bazi:

nikotin (rastvaranje dve-tri cigarete u

aši hladne vode i nakon dva do tri dana time se

prskaju biljke)

piretrum (biljka buha

koja raste kao ruderalna biljka na Mediteranu sadrži piretrin –

efikasan biološki insekticid u upotrebi i danas)

jedinjenja arsena.

Tokom 50-ih godina razvijaju se

etiri grupe insekticida razli

itog stepena perzistentnosti

(postojanosti – koliko dugo postoje dok se prirodnim putem ne razlože) i toksi

nosti:

organohlorni

organofosfatni

karbamatni

piretroidi

DDT, jedan od široko upotrebljavanih insekticida, sintetisao je Othmar Zeigler 1873-

godine, a insekticidna svojstva su otkrivena tek 1939-te od strane Paul-a Müller-a koji je za
ovo otkri

e dobio Nobelovu nagradu i od tada je široko upotrebljavan za suzbijanje vaši

izaziva

a tifusa. Prednosti su mu da je veoma efikasan, jeftin i slabo toksi

an. Nedostaci

akumulacija u masnom tkivu sisara, nedegradabilnost u prirodi, perzistentnost u zemljištu 4-
30 godina i položivot u zemljištu od 3 do 10 godina i to aldrina 1 - 4, a diealdrina 1 - 7
godina. Pre par godina u Botani

koj bašti ra

ena je studija uticaja na životnu sredinu

izgradnje staze, klupa i hidrantske mreže kada je uzet profil zemljišta i dat na analizu. U
zemljištu su prona

ene ogromne koli

ine DDT-ja koji u bašti nije koriš

en najmanje 10

godina.

Kao posebni problemi upotrebe hemijskih sredstava javljaju se:

ogromni troškovi razvoja novih pesticida – 50 hemi

ara radi na sintezi 10 000

jedinjenja godišnje; na svake dve do tri godine izbaci se jedan novi preparat, testiranje svakog
potencijalnog preparata traje 5 – 8 godina pre dobijanja dozvole.

uništavanje ozonskog sloja – problem fumiganata (metilbromid) – u atmosferi se

od njih stvaraju gasovi koji uništavaju ozonski sloj

razvoj rezistentnosti kod ciljnih grupa – multipla i ukrštena i pove

ava se iz godine

u godinu

→

1948 – samo 14 insekatskih vrsta je rezistentno, 1966 – 366, a 1974 – 447

rezistentnih vrsta.

Upotreba hemijskih sredstava za sobom vu

itav niz negativnih ekoloških posledica

i biološki koncept borbe ponovo izlazi na površinu potiskuju

i hemijska sredstva.

GRAD KAO EKOLOŠKI SISTEM – PROBLEMATIKA URBANE

EKOLOGIJE

10.

PREGLED I EKOLOGIJA URBANIH STANISTA

Urbana ekologija predstavlja posebnu ekološku disciplinu koja prou

ava život u

specifi

nim uslovima sredine koji vladaju u gradskim i industrijskim naseljima. Pod

specifi

nim uslovima sredine ne misli se samo na

oveka kao dominantno živo bi

e u ovom

tipu ekosistema, ve

i na floru i faunu koja naseljava ove sredine. Na temu urbane ekologije

- 45 -

Lenjingrada za vreme II svetskog rata, Kabula – Avganistan od strane ruske vojske, Sarajeva
za vreme rata u Bosni...).
Da bi imao dovoljne koli

ine hrane

ovek na ra

un prirodnih stvara posebne, poluautonomne,

ekosisteme – agroekosisteme. Prose

ne dnevne potrebe milionskog grada za hranom iznosi

2000T. Svaki grad ima „svoj“ agroekosistem – za Beograd to je PKB osnovan 1945-te godine
kao glavna hranidbena osnova (proizvodnja hrane biljnog i životinjskog porekla) ne samo
Beograda ve

i velikog dela teritorije Srbije. Da bi se izgradio došlo je do isušivanja

ogromnih mo

varno-ritskih podru

ja u južnom Banatu i njihovog pretvaranja u plodno

zemljište. Zahvata teritoriju od 25 000ha od

ega je 17 000ha od osnivanja do danas pod

intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom zbog

ega se postavlja pitanje koliko još PKB

može da uzdrži.
Osim hrane gradski ekosistem zahteva ogromne koli

ine vode i energije koje tako

e doprema

iz svoje okoline. Po jednom, možda malo preteranom, prora

unu dnevne potrebe milionskog

grada za vodom iznose 625x10

litara vode, 4000T uglja, 280T nafte, 2700T prirodnog gasa i

1000T auto goriva (benzin).
U životnu sredinu grad dnevno vra

a (izbacuje) 500 000T otpadnih voda, 2000T apsolutnih

otpadaka (preterano za naše uslove, ali ne i za razvijene zemlje – U Srbiji svako dnevno izbaci
po 600 grama

vrstog otpada – Beograd ubedljivo vodi sa koli

inom od 1300T dnevno i sav

otpad se odlaže na Vin

ansku deponiju), u atmosferu emituje 150T

estica, 100T azotnih

oksida, 430T CO...

→

grad da bi opstao iz životne sredine uzima sve, a životnoj sredini

uglavnom vra

a samo otpad.

Specifi

nost grada se ogleda na klimatskom (mezoklimatskom) nivou – klima u gradu

nije ista kao na njegovoj periferiji. Prose

na godišnja temperatura vazduha u gradu je za 0,5-

1,3°C viša u odnosu na periferiju zbog

ega su klimatolozi uveli novi termin –

GRAD SE

PONAŠA KAO TOPLOTNO OSTRVO

. Sa višom temperaturom smanjuje se reltivna vlažnost

vazduha i u proseku je za 20% niža od relativne vležnosti vazduha na periferiji. Osun

amost

je manja u gradu. Obla

nost i padavine su ve

e iznad grada –

estice koje grad emituje u

atmosferu se ponašaju kao kondenzaciona jezgra zbog

ega se na grad padavine izlivaju brže i

lakše – bilo bi bolje da je obrnuto jer su padavine potrebnije obradivim površinama koje grad
hrane. Kada bi se napravila ruža vetrova grada bi se jako razlikovala po delovima grada –
gra

evine i ulice razli

ite širine i dužine menjaju pravac vetrova – u klimatologiji grada

postoji fenomen

BETONSKIH KLISURA

(Geneks kula npr. gde vetar stalno cirkuliše bez obzira

da li u ostatku grada duva ili ne).

Živa bi

a koja naseljavaju grad (

SINURBANA

(

SINANTROPNA

)

FLORA I FAUNA

) su veoma

interesantna sa aspekta ekologije i mnoga od njih se koriste kao bioindikatori.

U faunu grada spadaju sinantropne i hemisinantropne životinje koje su jako dobro

prilago

ene životu sa

ovekom i u ovako izmenjenim uslovima su našli savršena staništa.

Prva asocijacija na grad su pacovi (

Ratus ratus

R. norvegicus

) i postoje zvani

ni podaci o

tome koliko koji veliki grad ima pacovaa po glavi stanovnika (Njujork 6 npr.), kompletan
precizan monitoring sistem koji daje podatke o prenamnožavanju, žarištima, šteti i javne i
privatne službe za deratizaciju. Osim pacova grad naseljavaju psi i ma

ke poreklom pre svega

od odba

enih ku

nih ljubimaca – u Beogradu postoji oko 200 – 400 hiljada pasa lutalica, a

optimalno bi bilo 30 000; jedan od problema vezanih za preveliki broj pasa je taj što
potamane veliki broj ma

aka lutalica koje drže pacovsku populaciju pod kontrolom.

Golubovi su tako

e jako zastopljeni – na zapadu ih smatraju lete

im pacovima jer su

akumulatnti stotinak virusnih i bakterijskih oboljenja koja mogu preneti na

oveka; brojnost

ne treba da bude prevelika –

NE TREBA HRANITI GOLUBOVE

!!! Ornitofauna Beograda broji oko

150 (možda i 200) razli

itih vrsta u koje spadaju i stanarice i sezonski prisutne ptice (u

Botani

koj bašti registrovano je 50 vrsta) – ga

ci, vrane, vrapci, senice, svrake, sove, laste... ;

- 46 -

vrane gradu prave veliki problem jer se hrane na deponijama, a u gradu spavaju i prave
probleme.
Od sinurbanih vrsta kao dominantne i jako dobro prilago

ene su buba švaba (

Blata orientalis

)

i buba rus (

Blata germanica

), kao i pacovi žive na mra

nim, vlažnim i hranom bogatim

staništima.
* Komarci ne pripadaju sinurbanoj fauni *
Gradski sekretarijat za zaštitu zdravlja najve

i deo novca iz godišnjeg budžeta daje za

prskanje komaraca, veliki deo novca ide na saniranje problema pasa lutalica.
Generalno gledano sinurbana fauna se deli na reliktnu i adventivna (alohtonu, introdukovana).
Reliktna fauna podrazumeva životinje koje su grad naselile pre srednjeg veka – ku

ni cvr

ak,

posteljna stenica. Adventivna podrazumeva neke Medioteranske vrste koje se u gradu
ponašaju kao epilitne

(epi lithos

= na steni) – u gradu pronalaze staništa sli

na prirodnim

→

golub i lasta u gradu pronalaze staništa sli

na klisurama i kanjonima,

avke, slepi miševi.

Sinantropi i hemisinantropi su preadaptirani na urbane uslove sredine.

Biljni svet grada ozna

ava se kao sinurbana flora (vegetacija).

Grad kao ekosistem podeljen je na podsisteme:

stan (ekologija stanovanja) vodi se kao posebna subdisciplina u okviru

urboekološke nauke

→

u stanu

ovek provodi polovinu svog života i stanovi predstavljaju

životno važane prostore koji se me

usobno drasti

no razlikuju. Ekologija stanovanja bavi se

samim prostorom (da li je u pitanju stan ili ku

a), veli

inom tog prostora, njegovom

lokacijom (deo grada u kome se nalazi, pozicija u okviru stambenog kompleksa); da li, koliko
i kakve prozore ima i kako su ti prozori orijentisani; da li ima grejanja i kakva je njegova
vrsta; koliko je toplo; da li je izložen buci, aerozaga

ivanju; broj, raspored i veli

ina

prostorija; komšiluk... svim onim što formira ekološke uslove stanovanja

radno mesto (ekologija radnog mesta) – radno mesto je podjednako važan prostor

koji se odlikuje kompleksom ekoloških faktora koji variraju od situacije do situacije u
zavisnosti od samog opisa radnog mesta. Nije svejedno gde se radi i u kakvim uslovima se
radi.

esto je skop

ana sa zaga

ivanjem, bukom, vibracijama koje prate buku.

slobodan prostor (ekologija slobodnog prostora) - - ulica, park i sl. Može biti

uto

ište od zaga

uju

ih materija, ali isto tako u njemu se može biti izložen razli

itim

vidovima zaga

enja – moralnom i fizi

kom zaga

enju.

bolni

ki prostor (klini

ka ekologija) – uslovi gde se le

e bolesnici, higijena, hrana.

Po studijama bela boja je najgori izbor za kre

enje bolnica jer deluje depresivno na psihu

zbog

ega se klini

ka ekologija i psihologija zalažu da zidovi budu okrešeni pastelnim bojama

sa slikama, ako je to mogu

e, prijatnom muzikom u pozadini što deluje opuštaju

e. Postoji

itav niz studija o na

inima le

enja.

prostori za dodatne aktivnosti – kulturološki prostori (muzeji, bioskopi, pozorišta,

klubovi, kafi

i...) gde treba voditi ra

una o nivou buke, koli

ini duvanskog dima, štetnim

svetlosnim efektima, moralnom zaga

enju...

ovek se u toku jednog dana suo

ava sa najrazli

itijim ekološkim situacijama koje se na

malom prostoru brzo menjaju i sve ove promene predstavljaju stres kome smo svi svesno i
nesvesno izloženi. Za razliku od grada u prirodnim ekosistemima, bez uticaja

oveka,

situacija je manje-više stabilna.
Izlaz iz ove situacije je u filterima kojima se smanjuje nivo zaga

enja, izmeštanje industrije

na periferiju grada, reciklaža otpada, primarna selekcija otpada na izvoru a ne na deponiji,
rešavanje problema manjka zelenih površina,

iš

enje obala reka (240km obale Save i Dunava

u Beogradu), rešavanje problema vodosnabdevanja, izmeštanje kanalizacionih izvoda iznad

- 48 -

mikroklimatske razlike. Usko lokalizovane klimatske i orografske posebnosti u kombinaciji
sa drugim abioti

kim faktorima, odre

uju, u znatnoj meri, prirodni okvir pojedina

nih

organskih vrsta, a sa tim u vezi i biodiverziteta u celini.

OSNOVNE FIZI

KO-GEOGRAFSKE I GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERITORIJE

SRBIJE I CRNE GORE

RELJEF - u makroreljefu Srbije i Crne Gore izdvajaju se tri osnovne tektonske celine:

Panonski basen

(ravni

arski regioni panonske nizije)

Koji južnim delom pripada Srbiji, obuhvata slede

e geomorfološke celine:

a) Aluvijalne ravni i re

ne terase duž velikih reka (Dunav, Tisa)

b) Lesne zaravni (Banatska, Titelska, Tele

ka i Sremska) visine izme

u 100 i 140 m

c) Brdsko-planinska uzvišenja, odnosno ostrvske planine (Fruška Gora i Vrša

ke planine)

Brdsko-planinska oblast centralnog podru

ja zemlje

Brdsko-planinska (Planinsko-kotlinska) oblast Srbije i Crne Gore u orografskom i

geomorfološkom pogledu je izvanredno heterogena i složena, u osnovi je sa

injavaju 5

planinskih (masa) sistema razli

ite starosti:

a) Rodopske planine, odnosno ogranci rodopskog sistema u severnoj, centralnoj i južnoj
Srbiji, razlomljen u Tercijaru na gromadne planine i kotline
b) Karpatske mla

e vena

ne planine

iji južni ogranci dopiru do severoisto

ne Srbije i

prirodno se nastavljaju na planine Balkanskog sistema
c) Balkanski planinski sistem (mla

e vena

ne planine) u isto

noj i jugoisto

noj Srbiji

d) Dinarske mla

e vena

ne planine Crne Gore i Metohije (Prokletije i ogranci), zapadne

Srbije, Starog Vlaha i Raške oblasti
e) Skardo-pindska mla

a vena

na planinska masa koja obuhvata Šar-planinu i njene ogranke,

Koritnik i Paštrik na Kosovu i Metohiji.

Jadransko primorje u Crnoj Gori (primorski - priobalni region južnog dela

Jadranske obale u Crnoj Gori)

Odlikuje se slabo razu

enom obalom u kojoj se izdvajaju dve celine:

a) Duboki zaliv fjordovskog tipa (Boka Kotorska) sa pretežno kamenitom obalom izuzev

Tivatskog zaliva, gde ima sedimenata i mo

varnih slatina

b) Plitki zalivi i malobrojna ostrva (Paštrovi

ko-Ulcinjsko priobalje) sa peskovitim i

šljunkovitim plažama

iji je kontinuitet razbijen kamenitim hridima i klifovima.

Ove tri geomorfološki dobro izdiferencirane celine me

usobno su povezane nizom

postepenih prelaza, reljefnim oblicima kao što su široke re

ne doline, prostrana i blago

zatalasana pobr

a, nizije i župe izme

u planinskih sistema.

GEOLOŠKA PODLOGA

Osnovni oblici:

1) Silikatne stene kisele do neutralne reakcije

a) magmatske stene
b) metamorfne stene
c) sedimentne stene

- 49 -

2) Silikatne stene bazne i ultrabazne reakcije

a) ultrabazne eruptivne stene (serpentiniti i peridotiti)
b) ofiolitski pojas

3) Karbonatne stene neutralne do bazne reakcije

a) klasti

ne stene

b) sedimentne stene

4) Les i pleistocenski nevezani sedimenti i nanosi

a) peskovi
b) aluvijalni nanosi

ZEMLJIŠTE

Zemljište je relativno tanak površinski sloj litosfere Zemlje, složeni koloidno-biološki

sistem nastao dugotrajnim uzajamnim delovanjem mati

ne stene (geološke podloge), klime

(makro-, mezo- i mikroklime) i živih bi

a (pre svega biljaka, mikroorganizama i gljiva).

Zemljište se odlikuje plodnoš

u izraženom kroz razli

ito prisustvo neophodnih mineralnih

supstanci, vode i gasova. Mati

na stena i mineralni sastav su osnova na kojoj se zemljišta

stvara i razvija zahvaljuju

i životnoj aktivnosti brojnih organizama uz neprestani protok vode

i vazduha. Tokom nastajanja zemljišta, odnosno tokom pedogeneze odvijaju se procesi
raspadanja mati

nog supstrata, mineralizacije i humifikacije organskih materija, izlu

ivanja i

ispiranja mineralnih elemenata. Na osnovu toga se, po vertikalnom profilu podloge i
zemljišta, formiraju i menjaju genetski horizonti (A-akumulativni, B-iluvijalni, C-mati

stena), oblikuju

i osnovne tipove zemljišta, evolucione stadijume, od genetski mladih

(inicijalnih) do genetski razvijenih tipova zemljišta. Zemljište je biogenog porekla, od
izuzetnog zna

aja za sva živa bi

a, ekosisteme i biosferu u celini.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMLJIŠTA SRBIJE I CRNE GORE

U mozaiku razli

itih zemljišta Srbije i Crne Gore, koja se na malim prostorima

smenjuju i dopunjuju, stvaraju

i veliki broj prelaza i valera, mogu

e je razlikovati osnovne

tipove zemljišta svrstane manje-više na sli

an na

in od strane naših brojnih pedologa:

automorfna

zemljišta koja nastaju dugotrajnim prirodnim pedogenetskim procesima u

uzajamnoj zavisnosti sa klimom, vodnim režimom, fizi

ko-hemijskim osobinama mati

stene, i tipom vegetacije, odnosno njenim razli

itim varijantama; to su, po pravilu, zonalna,

klimatogena zemljišta, razli

ito razvijena i razli

ito plodna;

higromorfna

zemljišta koja nastaju dejstvom bliske podzemne vode ili neposrednim

uticajem vodenih tokova, odnosno plavljenjem. Naj

eš

e, to su azonalni tipovi zemljišta,

razli

ito razvijena i razli

ito plodna;

halomorfna

zemljišta koja nastaju pod dejstvom velikih koli

ina soli u podlozi. Ova zemljišta

su kod nas, u najve

em procentu, intrazonalnog karaktera, vezana za suvu kontinentalnu stepsku

ili mediteransku (submediteransku) klimatsku zonu, razvijena, slabo plodna;

subhidri

zemljišta koja nastaju na dnu sporoteku

ih ili staja

ih voda, slabo razvijena i

slabo plodna.

U okviru navedenih osnovnih tipova zemljišta razlikuje se nekoliko podtipova i

varijanti.

- 51 -

pokrajinama) oko 50 novih fitocenoza. Prema tome, ukupan vegetacijski diverzitet teritorije
Srbije

ini 550 do 600 razli

itih biljnih zajednica.

U Prodromus-u biljnih zajednica Crne Gore (Ble

čić

, V., Lakuši

, R., 1976) navedene

su 454 vegetacijske jedinice, ta

nije 37 klasa, 53 reda, 97 sveza i 267 asocijacija. Valja

napomenuti da su autori u ovaj Prodromus uvrstili i vegetaciju ruderalnih i segetalnih staništa,
priobalnih podru

ja kopnenih voda, primorskih slatina, makrofitsku flotantnu vegetaciju,

submerznu vegetaciju slatkih, bo

atih voda i Jadranskog mora.

Bogatstvo i specifi

nosti ekosistemske raznovrsnosti teritorije Srbije i Crne Gore

najbolje se mogu sagledati kroz pregled osnovnih tipova staništa (vegetacije ovog podru

ja).

TIPOVI STANIŠTA NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE

U pregledu tipova staništa izložena je me

unarodna standardizovana klasifikacija

predeonih tipova ”CO(o)R(diantion of)IN(formation on)E(nvironment) Habitat Codes” -
CORINE, (1990), svedena tj. dopunjena za teritoriju Srbije i Crne Gore. Ovom klasifikacijom
svaki tip staništa ima svoj internacionalni kod (šifru) i naziv tipa staništa, što omogu

ava brzu

i laku identifikaciju predeonih tipova.

1. MORSKA I PRIMORSKA (OBALNA) STANIŠTA

1.1.

Otvorene vode mora:

ina

okeana i mora, kao i more iznad kontinentalnog šelta

1.2.

Zatvorene vode mora:

Zalivi

i morski kanali, uvale i zatoni "fjordovi" i morski prolazi

(Boka Kotorska)

1.3.

Plimna uš

a reka:

Rukavci

i tokovi reka niži od nivoa plime, uklju

uju

i vodu i korito

rukavaca, tj. toka (npr. Ulcinj, Ada, delta Bojane)

1.4.

Muljevite i peš

ane ose

ine

: Mediolitoralne, pretežno ravne površine uglavnom bez

vegetacije koje bar delimi

no plavi plima (npr. zaliv Solila u Tivatskom zalivu)

1.5.

Slane i slatinske mo

vare, slane i slatinske utrine i slane i slatinske stepe

: Staništa

periodi

no plavljena plimnim vodama (Tivatski zaliv, Ulcinjske solane), kao i obalska

i kontinentalna halofilna vegetacija (Slano Kopovo)

1.6.

Obalske peš

are i peš

ana žala

: Sve peš

ane obale i primorske peš

are nastale

dejstvom vetra naseljene i vezane zajednicama maritimnih biljaka (Velika Ulcinjska
plaža, Štoj, Jaz)

1.7.

Šljunkovita žala:

Pokrivena sitnim kamenom, nastala dejstvom talasa (Petrovac na

moru, plaža u Baru, Žanjica)

1.8.

Morski klifovi i kamenite obale

: Izloženo vertikalno stenje uz samo more, kao i niske

kamenite obale (ostrvo Sv. Nikola kod Budve, obala izme

u Jaza i Budve, Petrovac).

1.9.

Ostrvca, školji i hridi

: U moru ili usred ve

ih vodenih površina (Ulcinj, hrid

eran)

2. KOPNENA VODENA STANIŠTA

2.1.

Staja

e vode (slatke)

: Prirodna i vešta

ka (uklju

uju

i i akumulaciona) slatkovodna

jezera, blata, bare, ribnjaci i vešta

ki kanali

2.2.

Staja

e vode (bo

ate)

: Slana jezera, poikilohaline bare i kanali na slatinama (npr.

Melenci: jezero Rusanda; Ulcinj: Zogajsko blato)

2.3.

Teku

e vode

: Sve reke, re

ice i potoci

3. ŽBUNASTA I TRAVNA STANIŠTA

- 52 -

3.1.

Šibljaci, šikare, vrištine i klekovine

: Na teritoriji Srbije i Crne Gore mogu

e je

razlikovati dva osnovna, jasno izdiferencirana tipa

Šibljaci kontinentalnih brdsko-planinskih delova Srbije i Crne Gore - šibljaci
jorgovana isto

ne Srbije, šibljaci ruja, gloga i trnjine, oštre kleke, kao i žbunaste

formacije i šikare koje nisu trajni stadijum vegetacije.

subalpijske vrištine i klekovina borovnice i sibirske kleke na visokim posebno
silikatnim planinama Srbije i Crne Gore, klekovina bora pretežno na kre

nja

kim

planinama, klekovina bukve, itd.

3.2.

Tvrdolisno grmlje, gariga i makija

: Mediteranska i submediteranska ve

nozelena,

tvrdolisna vegetacija (makija, pseudomakija, bušljici), šikare i stadijumi prirodne
obnove i degradacije ovih šuma (poluostrvo Luštica, ostrvo Sv. Nikola)

3.3.

Frigana

: (neadekvatan naziv za naše podru

je) obuhvata vegetaciju jastu

astih,

mirišljavih, bodljikavih termomediteranskih ve

nozelenih ili listopadnih niskih

žbuni

a (vegetacija kamenjara na padinama Primorskih Dinarida i submediteransko

zale

3.4.

Suva travna staništa na kre

njacima i pseudostepa

: Suva termofilna nizinska i

brdska travna staništa na pretežno kre

nja

kim podlogama, peskovima ili

kamenjarima, kao i rubne formacije termofilnih šuma (npr.

emovsko polje)

3.5.

Suva travna staništa na silikatima

: Travna staništa na jako zakišeljenim podlogama;

travna staništa na dekalcifikovanim peskovima, kao i na ultrabaznim silikatima
(serpentinska staništa zapadne i jugozapadne Srbije, silikatna staništa u pobr

u južne

Srbije)

3.6.

Visokoplaninska i borealna travna staništa

: Visokoplaninska (alpijska) i

predplaninska (subalpijska) travna staništa (rudine), obi

no iznad gornje šumske

granice (iznad 1800 m.n.v.) na razli

itim geološkim podlogama

3.7.

Vlažne livade i visokotravne zajednice

: Prirodne ili blago meliorirane vlažne ili

zamo

varene dolinske livade

3.8.

Mezofilna travna staništa

: Pašnjaci i nizinske, brdske, predplaninske i planinske

livade-košanice, uklju

uju

i i one na

ubrenim i odvodnjavanim podlogama.

4. ŠUME

4.1.

Širokolisne listopadne šume

: Šume i šumarci od autohtonog listopadnog drve

a sa ili

bez ve

nozelenog širokolisnog drve

4.2.

Prirodne

etinarske šume

: Šume i šumarci od autohtonog

etinarskog drve

a (šume

smr

e, smr

e-jele, omorike, belog i crnog bora, munike i molike)

4.3.

Mešovite šume

: Mešovite šume i šumarci od listopadnog i

etinarskog drve

a (šume

bukve i jele na skoro svim našim višim planinama)

4.4.

Aluvijalne i vrlo vlažne šume i šikare

: Šumske formacije na aluvijalnim podlogama u

poplavnim zonama reka, u mo

varama i ritovima (poplavne šume vrbe i topole,

poljskog jasena, crne johe, itd.)

4.5.

Širokolisne ve

nozelene šume

: Mediteranske šume u kojima preovla

uje širokolisno

nozeleno tvrdolisno drve

e, pre svega hrast crnika (npr. zaliv Trašte i Luštica u

Boki Kotorskoj), crnikine šume na severnim stranama Rumije i u kanjonu Cijevne,
lovorove šume na ostrvima Skadarskog jezera

5. TRESAVE I MO

VARE

5.1.

Visoke tresave

: Jako zakišeljena staništa, sa mahovinama tresetnicama na kojima se

javlja i raštrkano kržljavo grmlje. Nekadašnja Vlasinska tresava pripadala je ovom

- 54 -

kao što su Prokletije, Šar-planina, Kopaonik, Durmitor, Komovi, Bjelasica, Orjen, Stara
planina, Tara, itd. mogu se ozna

iti ne samo u regionalnim i nacionalnim, ve

i u globalnim

razmerama kao najve

i centri biološke raznovrsnosti na teritoriji Srbije i Crne Gore. Naravno,

ne treba izgubiti iz vida i predele, prostorno relativno male i ograni

ene kao što su npr.

Deliblatska peš

ara, Obedska i Carska bara, Koviljski rit, Slano Kopovo, itd. koji

predstavljaju skup ekosistema i ekotona od posebnog zna

aja za o

uvanje flore i faune, a

samim tim i kao centara ekosistemskog diverziteta naše zemlje.

OSETLJIVI - FRAGILNI EKOSISTEMI SRBIJE I CRNE GORE

Posebna grupa ekosistema kojima se danas sve više poklanja pažnja, su tzv. fragilni

ekosistemi. To su ekosistemi koji pod uticajem razli

itih negativnih antropogenih uticaja trpe

trajne, a

esto ireverzibilne promene koje dovode do menjanja floristi

kog i faunisti

kog

sastava, poreme

aja cenoti

kih odnosa i sa tim u vezi funkcionisanja datog ekosistema.

Jednom re

ju, takvi ekosistemi gube svoje prirodne odlike i pretvaraju se u razli

ite

degradacione stadijume,

ime se trajno gubi izvorna biološka raznovrsnost koja ih je

karakterisala.

To zna

i da u procesima degradacije fragilnih ekosistema nestaju mnoge, po pravilu

ugrožene biljne i životinjske vrste zna

ajne za regionalni ali i globalni genofond i

biodiverzitet. U grupu fragilnih ekosistema SRJ ulaze slede

i tipovi:

Visokoplaninski ekosistemi iznad gornje šumske granice koji obuhvataju izvorne
alpijske stene, kamenjare, rudine i snežanike

Subalpijska zona ekosistema klekovine (bora krivulja)

Gornja granica šumskih ekosistema

Planinski i visokoplaninski ekosistemi tresetišta

Oligotrofna glacijalna jezera

Stepski ekosistemi

Mali vodeni ekosistemi eutrofnog tipa (bare, mo

vare, pištoljine, lokve)

Ekosistemi morskih peš

anih obala

Ekosistemi sedrenih naslaga (duž oligotrofnih re

nih tokova u brdskim i planinskim

tokovima)

STANJE I UGROŽENOST

Bez obzira na izuzetno visok stepen ekosistemskog diverziteta, recentna vegetacija, a

samim tim i ekosistemi Srbije i Crne Gore, danas su u velikoj meri ugroženi. Naravno, stepen
ugroženosti pojedinih vegetacijskih oblika (ekosistema) nije isti i zavisi pre svega od vrste i
intenziteta antropozoogenog pritiska, prostornog položaja (pristupa

nosti) i ekonomskog

interesa

oveka za njihovu eksploataciju.

U tom pogledu najugroženija je, bez sumnje, šumska vegetacija, kako liš

arskog, tako

etinarskog tipa iz vegetacijskih klasa

: Quercetea ilicis, Querco-Fagetea, Vaccinio-Picetea

Erico-Pinetea

. Ina

e, poznata je

injenica da bi ovi vegetacijski tipovi, zajedno sa ostalim,

manje zastupljenim tipovima higrofilne vegetacije iz klasa

Alnetea glutinosae

Salicetea

purpurae

, kao i šumo-stepskom vegetacijom iz sveze

Aceri tatarici-Quercion

, zauzimali po

potencijalu 85% ukupne teritorije Srbije i Crne Gore.

utim, usled intenzivne i

esto nerazumne i neplanske eksploatacije u daljoj i bližoj

prošlosti, šumska vegetacija je danas svedena na jedva 27% od ukupne površine naše zemlje,
sa uo

ljivom tendencijom daljeg smanjivanja i progresivne degradacije.

- 55 -

Pri tome su naro

ito mediteranske tvrdolisne ve

nozelene šume hrasta crnike iz klase

Quercetea ilicis

u tolikoj meri uništene, degradovane i pretvorene u vegetaciju makije, garige

i kamenjara, da danas predstavljaju pravu retkost u mediteranskom pojasu Crne Gore.

Oč

uvanih šuma hrasta crnike danas prakti

no nema, sem nekoliko preostalih grupa stabala ili

šumaraka. Zahvaljuju

i posleratnoj zabrani kozarstva neke submediteranske šume su se

obnovile, tako da danas niske šume i šikare dominiraju našim primorjem, sa ohrabruju

naznakama progradacije ka pravim šumama.

Nizijske šume hrasta lužnjaka iz sveze

Quercion roboris

, verovatno su najviše

eksploatisan tip listopadnih šuma u našoj zemlji. Danas ih ima u nekoliko malobrojnih
rezervata i zabrana (Šalina

ki lug), kao kompleksima relativno o

uvanih starih šuma.

utim, njihovo podmla

ivanje i obnova su danas u velikoj meri otežani zbog razli

itih

melioraciono-irigacionih radova ili izgradnje nasipa uz same obale reka. Tako

e je velika

ugroženost prirodnih poplavnih šuma koje se zamenjuju plantažama brzorastu

ih vrsta

(kanadska topola) koje ni izdaleka ne mogu da zamene autohtone plavne šume.

Šumska zona hrastova sladuna i cera pobr

a Srbije i Crne Gore iz sveze

Quercion

frainetto

dugo je bila izložena totalnim se

ama i pretvaranju u obradive površine. Prirodna

obnova ovih šuma te

e sporo zbog nepovoljnih klimatskih uslova koji se karakterišu sušnim

ili polusušnim periodom.

etinarska zona vegetacijske sveze

Vaccinio-Piceion

Srbije i Crne Gore je ograni

ena

na planinsko-subalpijske regione, a u najve

em procentu

etinarske šume

ine gornju šumsku

granicu na našim visokim planinama. Ove su šume izuzetno osetljive na eksploataciju i
nemogu

e ih je obnavljati. To su tamne

etinarske sm

eve ili jelovo-smr

eve šume. Najbolji

pokazatelji njihove narušenosti i osetljivosti su velike površine pod pašnjacima koji su nastali
na ra

un ovih šuma, kao i visokoplaninske goleti i erozivna podru

ja ispod gornje šumske

granice. Daleko je teža situacija sa

etinarskim šumama subalpijske zone i gornje šumske

granice koju izgra

uju endemoreliktni

etinari

Pinus peuce

Pinus heldreichii

. Ove šume se

razvijaju u subalpijskim regionima Srbije i Crne Gore na planinama koje su pod uticajem
mediteranske klime (Prokletije, Šar-planina, Durmitor, Orjen, Rumija). Posle se

e ovih šuma,

obnova je nemogu

a uglavnom zbog nepovoljnih klimatskih uslova.

Pored šumske, izuzetno visok stepen ugroženosti uo

ljiv je u stepskoj vegetaciji iz

klase

Festucetea vaginatae

ije se malobrojne preostale površine, kao svojevrsni refugijumi

kserotermnih relikata i panonskih endemita, nalaze pod velikim udarom poljoprivredne
proizvodnje ili neracionalnog i ekološki neopravdanog pošumljavanja. Svedeni samo na male
fragmente obodnih delova Fruške Gore, Deliblatske peš

are i Vrša

kog brega, ovi ekosistemi

se danas nalaze na granici potpunog iš

ezavanja sa podru

ja Srbije i Crne Gore.

Vegetacija kontinentalnih (pre svega Vojvo

anskih) slatina iz klasa

Thero-

Salicornietea

Festuco-Puccinellietea

dovedena je danas na granicu iš

ezavanja jer su

staništa na kojima se nalaze ovi tipovi vegetacije, sem toga što su i prostorno ograni

ena na

veoma male fragmente, ugrožena meliorativnim zahvatima, prekomernom ispašom i
izgradnjom ribnjaka ili saobra

ajnica. Ovi izuzetno retki i specifi

ni ekosistemi panonskog

tipa imaju neznatan ekonomski, ali veliki nau

ni (ekološki) zna

aj kao poslednji preostali

kontinentalni refugijumi halofitske flore na teritoriji Srbije i Crne Gore.

Hidrofilna i higrofilna vegetacija, odnosno ekosistemi bara, mo

vara i ritova

obuhva

ena klasama

Phragmitetea, Lemnetea, Potametea

, spada u kategoriju najugroženijih

oblika vegetacije SRJ. Dalje isušivanje, nitrifikacija, eutrofizacija i melioracija malobrojnih
preostalih "oaza" sa ovim tipovima vegetacije preti da ozbiljno i nepovratno ugrozi i redukuje
izuzetan floristi

ki, faunisti

ki i ekosistemski diverzitet kojim se ova staništa odlikuju.

Vegetacija, odnosno ekosistemi planinskih tresava iz klase

Scheuchzerio-Caricetea

fuscae

kao jedan od najzna

ajnijih refugijuma borealnih relikata na Balkanskom poluostrvu,

predstavlja tipi

an primer fragilnih ekosistema na podru

ju Srbije i Crne Gore. Ugrožava ih,

- 57 -

Takvih objekata na teritoriji Srbije do sada ima 256 i to su npr.: BOTANI

KA BAŠTA

"JEVREMOVAC", BANJI

KA ŠUMA, STABLO KOD MILOŠEVOG KONAKA,

PETNI

KA PE

INA, RESAVSKA PE

INA,

AVOLJA VAROŠ, VRELO MLAVE,

KANJON LAZAREVE REKE, PRIZRENSKA BISTRICA, itd.

PRIRODNE RETKOSTI

su biljne ili životinjske vrste, ili njihove zajednice kojima je

ugrožen opstanak u prirodnim staništima ili im populacije brzo opadaju, a podru

rasprostranjenja se smanjuje, ili su retke po rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju
poseban zna

aj sa ekološkog, biogeografskog, genetskog, privrednog, zdravstvenog i

drugog stanovišta.

Na osnovu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti (Službeni glasnik republike Srbije br.

50/93), lista vrsta koje uživaju potpunu zaštitu broji 215 vrsta vaskularnih biljaka, kao i 427
vrsta životinja.

Na osnovu Uredbe o stavljanju pod kontrolu koriš

enja i prometa divlje flore i faune

(Glasnik republike Srbije od 8. aprila 2005 god. Br 31), lista biljaka koje uživaju delimi

zaštitu broji 157 biljnih vrsta.

VAŽNIJI ME

UNARODNI PROGRAMI I INICIJATIVE ZA ZAŠTITU I

OČ

UVANJE

BIODIVERZITETA, ODNOSNO PRIRODNIH VREDNOSTI OD ZNA

AJA ZA NJEGOVO

OČ

UVANJE

GLOBALNE INICIJATIVE

: Pored me

unarodnih konvencija i sporazuma, koji sadrže

spiskove vrsta, jedan broj me

unarodnih inicijativa tako

e je od zna

aja za o

uvanje biološke

raznovrsnosti na globalnom nivou prilago

en je i razvijen 1994. od strane Komisije IUCN za

nacionalne parkove i zašti

ena podru

ja:

PROGRAM

OVEK I BIOSFERA (UNESCO's Man and Biosphere Programme), skr.

MAB, UNESCO, (Pariz, 1970.), razvija prirodnja

ku i sociološku osnovu za

racionalno koriš

enje i o

uvanje resursa biosfere, kroz posebne mere, kao što je

stvaranje svetske mreže rezervata biosfere. U ovaj program za sada je sa teritorije
Crne Gore uvršten DURMITOR SA KANJONOM REKE TARE. U okviru ovog
programa, koji objedinjava zaštitu biodiverziteta, kulturnih vrednosti i ekonomskog
razvoja odre

enog podru

ja, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije je izradio

stru

nu osnovu i predlog na osnovu kojeg je 2001. godine Park prirode Golija upisan u

listu rezervata biosfere kao "GOLIJA - STUDENICA". U okviru istog programa,
Zavod je pripremio predlog projekta «Potencijalna mreža rezervata u Srbiji» sa
nazna

enih deset podru

ja. Za rezervate biosfere predloženi su:

1. N

ACIONALNI PARK

ERDAP

2. N

ACIONALNI PARK

AR PLANINA

3. P

ARK PRIRODE

TARA PLANINA

4. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

BEDSKA BARA

5. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

ELIBLATSKA PEŠ

ARA

6. P

ROKLETIJE

7. K

UČ

AJSKE PLANINE

dok su u postupku proglašenja:

1. N

ACIONALNI PARK

ARA

2. G

ORNJE

ODUNAVLJE

- 58 -

KONVENCIJA O SVETSKOJ BAŠTINI (Convention concerning the Protection of the World

Cultural and Natural Heritage - World Heritage Convention) 1975, UNESCO, Pariz,
štiti kulturno i prirodno nasle

e od izuzetne svetske vrednosti kroz, izme

u ostalog,

popisivanja mesta svetske baštine (World Heritage Sites). U okviru konvencije o
svetskoj prirodnoj baštini, u listu je do sada uklju

en samo KANJON REKE TARE.

Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije je pripremio stru

nu osnovu predloga za

nominaciju pet zašti

enih dobara u Srbiji za upis u listu svetske prirodne baštine:

NACIONALNI PARK

ERDAP

NACIONALNI PARK

AR PLANINA

NACIONALNI PARK

ARA

4. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

ELIBLATSKA PEŠ

ARA

5. S

POMENIK PRIRODE

AVOLJA VAROŠ

KONVENCIJA O PODRU

JIMA VODENIH STANIŠTA OD ME

UNARODNOG

ZNA

AJA NARO

ITO KAO STANIŠTA PTICA (Convention on Wetlands of

International Importans Especialy as Waterfowl Habitat - Ramsar Convention) 1975,
Gland, obezbe

uje o

uvanje podru

ja vodenih staništa, naro

ito onih koja su od

unarodnog zna

aja, podsti

čuć

i izme

u ostalog, mudro koriš

enje, me

unarodnu

saradnju i stvaranje rezervata. To je jedna od retkih me

unarodnih konvencija koju je

Srbija i Crna Gora “ratifikovala” (održan je kontinuitet SR Jugoslavije kao zemlje

lanice), a od specifi

nog je zna

aja za o

uvanje biodiverziteta (ne samo ptica). U

Srbiji i Crnoj Gori do sada u ovaj program su uvrštena slede

a podru

ja:

1. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

UDAŠKO JEZERO

(

1977)

2. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

BEDSKA BARA

(

1977)

3. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

TARI

EGEJ

-C

ARSKA BARA

(

1996)

4. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

LANO

OPOVO

(

2004)

5. N

ACIONALNI PARK

KADARSKO JEZERO

U toku je priprema dokumentacije za nominaciju slede

ih podru

ja:

1. L

ABUDOVO OKNO

2. P

EŠTERSKO POLJE

Tako

e, pokrenuta je inicijativa za nominaciju slede

ih zašti

enih prirodnih dobara kao novih

Ramsarskih podru

ja:

1. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

ORNJE

ODUNAVLJE

2. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

OVILJSKO

-P

ETROVARADINSKI RIT

3. S

PECIJALNI REZERVAT PRIRODE

ASAVICA

SVETSKA STRATEGIJA ZA ZAŠTITU I TRAJNU ODRŽIVOST ŽIVLJENJA (BRIGA

ZA ZEMLJU: World Conservation Strategy, and the subsequent Strategy for
Sustainable Living - Caring for the Earth) u zajedni

koj organizaciji IUCN, UNEP i

WWF, stara se o strategiji mreže za o

uvanje prirodnih vrednosti i praksu, radi (1)

održavanja osnovnih ekoloških procesa i sistema koji omogu

uju življenje; (2)

oč

uvanja geneti

kog diverziteta i (3) obezbe

ivanja trajno održivog koriš

enja vrsta i

ekosistema.

- 60 -

SRBIJA

CRNA
GORA

NACIONALNI PARK

PARK PRIRODE

PREDEO

REZERVAT PRIRODE

SPOMENIK PRIRODE

256

PODRU

JA OD KULTURNOG I ISTORIJSKOG ZNA

AJA

PRIRODNE RETKOSTI - BILJNE VRSTE

215

PRIRODNE RETKOSTI - ŽIVOTINJSKE VRSTE

427

314

UKUPNO ZAŠTI

ENIH PRIRODNIH DOBARA U SRBIJI

1033

UKUPNO ZAŠTI

ENIH PRIRODNIH DOBARA U CRNOJ GORI

430

UKUPNO ZAŠTI

ENIH PRIRODNIH DOBARA U SCG 1463

UKUPAN PROCENAT ZAŠTI

ENE TERITORIJE

(3,3)
6,6%

(6,2) 8,0%

UKUPAN PROCENAT ZAŠTI

ENE TERITORIJE U SVETU

3,0%

12.

Ocuvanje i zastita biodiverziteta - ex situ zastita

13.

BIOLOŠKI MONITORING ZAGADJENOSTI VAZDUHA

MONITORING predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja elemenata životne sredine

u prostoru i vremenu. Cilj je prikupljanje podataka kvantitativne i kvalitativne prirode o
prisustvu i distribuciji zaga

iva

a, pre

enje emisija i imisija, izvora zaga

enja i njihovog

rasporeda, transporta polutanata i odre

ivanje njihovih koncentracija na odre

enim mernim

kama (Munn, 1973).

Jedan od najorganizovanijih i najsavršenijih monitoring sistema je METEOROLOŠKI

MONITORING koji je uspostavljen još u prošlom veku i pokriva mrežu ogromnog broja
meteoroloških stanica (I, II, III reda) širom Planete. Meteorološki monitoring obuhvata
sukcesivno pra

enje, osmatranje i beleženje velikog broja klimatskih parametara (vlažnost

vazduha, temperaturu, padavine, vazdušni pritisak, itd.). Nezaobilazni segment monitoring

- 61 -

sistema je BIOLOŠKI MONITORING koji podrazumeva primenu živih organizama kao
BIOINDIKATORA promena u životnoj sredini u prostoru i vremenu.

Termin BIOINDIKATORI prvi je upotrebio Clements, 1920. godine da bi ozna

organizme koji svojim prisustvom na staništu jasno ukazuju na ekološke uslove staništa.
Fizi

ko-hemijske metode monitoringa su nezaobilazni segment ovog sistema, s obzirom da

pružaju egzaktne podatke o prisustvu i distribuciji zaga

iva

a i pra

enju emisija i imisija

zaga

iva

a. Me

utim, one nisu dovoljne same po sebi, niti mogu isklju

iti biološki

monitoring.

BIOINDIKACIJU je mogu

e izvoditi na svim nivoima organizacije živih sistema,

evši od molekularnog, preko biohemijsko-fiziološkog, celularnog, individualnog,

populacionog, specijskog, biocenološkog (ekosistemskog), biomskog završno sa biosfernim.

Prednost biološke indikacije u odnosu na fizi

ko-hemijske metode pra

enja

zaga

ivanja životne sredine leži u

injenici da živi organizmi mogu da pokazuju EFEKAT

AKUMULACIJE ZAGA

UJU

IH MATERIJA u toku dužeg vremenskog perioda. S druge

strane, fizi

ko-hemijske motode istina daju egzaktnije podatke, ali su oni dostupni samo u

no odre

enom trenutku vremena. MDK - MAKSIMALNO DOZVOLJENA

KONCENTRACIJA je ona koncentracija zaga

uju

ih materija koja ne dovodi do promena u

zdravstvenom stanju ljudi. Ove maksimalno dozvoljene koncentarcije definišu i propisuju
naj

eš

e zdravstvene organizacije koje u žiži interesovanja imaju samo ljudsku populaciju. To

naravno ne zna

i da su to istovremeno i MDK za ostale žive organizme.

Lišajevi kao bioindikatori

Do danas je u svetu opisano negde oko 17.000-25.000 vrsta lišajeva.Tek 1867. godine
konstatovano je da se radi o specijalnom i specifi

nom živom bi

u kojeg

ine dva potpuno

razli

ita simbiontska organizma: gljiva (veoma

esto iz filuma Ascomycotina) i alga (iz

filuma Cyanobacteriophyta i Chlorophyta). Danas je poznato da je lišaj kao organizam u
suštini specifi

an vid simbioze shva

en u najširem smislu ENDO-PARAZITO-

SAPROFITIZAM.
GLJIVA je kao graditelj ovog simbiontskog organizma dobila stalan i siguran izvor organskih
materija sintetisanih od strane alge u procesu fotosinteze.
ALGA je kao u

esnik u simbiozi dobila ve

e i šire mogu

nosti za osvajanje razli

itih manje

ili više nepovoljnih uslova spoljašnje sredine. Osnovne odlike:

1. Lišajevi su organizmi koji imaju talus i pripadaju nižim biljkama – TALOFITAMA
2.

U odnosu na prethodnu

injenicu, oni vodu sa mineralnim materijama (ali

istovremeno i zaga

uju

im materijama) upijaju celom površinom tela.

3. Dogove

ni su, žive 30-80 godina i ne odbacuju stare i manje funcionalne delove

talusa. Na taj na

in mogu da akumuliraju štetne materije tokom dužeg perioda

vremena (kumulativni efekat). Tu se pre svega misli na SO2, CO2, okside azota,
jedinjenja fluora,

čađ

, prašinu, itd.

4. Rastu veoma sporo (u proseku rastu 3-8 mm godišnje).
5. Odlikuju se razli

itim morfološkim tipovima:

Korasti tip lišajeva
Listasti tip lišajeva

Žbunasti tip lišajeva

6. Imaju specifi

an tip razmnožavanja (putem SOREDIJA, SORUSA i IZIDIJA).

7. Imaju poseban tip metabolizma koji im omogu

ava da fotosintetišu i na veoma niskim

temperaturama (

ak i do -25 ºC).

- 63 -

Visoko zaga

enje Umereno zaga

enje

Neznatno
zaga

enje

Minimalno
zaga

enje

Hypogymnia
physodes

Evernia prunastri

Parmelia caperata Usnea subfloridana

Xanthoria parietina Foraminella ambigua Graphis scripta

Parmelia perlata

Lecanora dispersa

Lecanora chlarotera Bryoria fucescens

Degelia plumbea

Diploicia canescens Ramalina farinacea

Physconia distorta Ramalina fraxinea

Lepraria incana

Lecidella
elaeochroma

Opegrapha varia

Teleoschistes
flavicans

LIŠAJSKE ZONE U GRADU
I ZONA - ZONA LIŠAJSKE PUSTINJE
II ZONA - ZONA VRLO ZAGA

ENOG VAZDUHA

III ZONA - ZONA SREDNJE ZAGA

ENOG VAZDUHA - "ZONA BORBE"

IV ZONA - ZONA RELATIVNO

ISTOG VAZDUHA

Mahovine kao bioindikatori

Izdvajanje zona u gradu na osnovu mahovina:

I ZONA -

najviša koncentracija SO2

konstatovano samo 7 vrsta mahovina koje su

tolerantne na povišene koncentracije SO2 i

čađ

i u vazduhu kao što su

Tortula murali, Funaria

hygrometrica, Bryum argenteum...
II ZONA –

nešto niža koncentracija SO2 -

Bryum capillare, Eurhynchium, Brachytecium

salebrosum...
III ZONA

– još niža koncentracija SO2 – “relativno

ist vazduh” konstatovana 21 vrsta

mahovina. Manja koncentracija sumpor-dioksida u ovoj zoni omogu

ava i prisustvo vrstama

koje su osetljive na prisustvo visokih koncentracija SO2.

Amblystegium serpens, Tortula

ruralis...
IV ZONA –

najniža koncentracija SO2 – “

ist vazduh”. Konstatovano 48 vrsta mahovina i

obuhvata one delove Beograda koji se nalaze uglavnom na perifernim delovima istraživanog
podru

ja. Me

u njima se posebno isti

u vrste koje se smatraju indikatorima

istog vazduha

Grimmia pulvinata

Orthotrichum anomalum

Orthotrichum diaphanum...

14.

Biološki monitoring zagadjenosti vodenih ekosistema

15.

BIOLOŠKI MONITORING ZAGADJENOSTI ZEMLJIŠTA I

BIO(FITO)REMEDIJACIJA

Nezaobilazni segment monitoring sistema je BIOLOŠKI MONITORING koji

podrazumeva primenu živih organizama kao BIOINDIKATORA promena u životnoj sredini
u prostoru i vremenu. BIOINDIKACIJU je mogu

e izvoditi na svim nivoima organizacije

živih sistema, po

evši od molekularnog, preko biohemijsko-fiziološkog, celularnog,

- 64 -

individualnog, populacionog, specijskog, biocenološkog (ekosistemskog), biomskog završno
sa biosfernim. U biološkom monitoringu zaga

enosti zemljišta naj

eš

e se koriste

VASKULARNE BILJKE (vrste, njihove populacije i fitocenoze) kao FITOINDIKATORI.

Potencijalno, svaka biljna vrsta može biti upotrebljena kao bioindikator stanja životne

sredine. Neophodan preduslov za to je poznavanje kako biologije, tako i ekologije
(idioekologije) svake pojedina

ne vrste koja se koristi kao bioindikator. Potrebno je tako

poznavati i širinu ekološke valence vrste za svaki pojedina

an faktor spoljašnje sredine

(temperaturu, vlažnost, svetlost, pH zemljišta, itd.). Ekološka valenca svake organske vrste za
bilo koji faktor spoljašnje sredine može biti uža ili šira. Taj princip se može primeniti i za
koncentraciju zaga

uju

ih materija u životnoj sredini. TENOVALENTNI ORGANIZMI su

oni koji imaju užu ekološku valencu, a u smislu zaga

uju

ih materija pogodniji su za biološku

indikaciju jer se koriste za kvalitativnu analizu promena u životnoj sredini. URIVALENTNI
ORGANIZMI su oni koji imaju širu ekološku valencu, a u smislu zaga

uju

ih materija manje

su pogodni za biološku indikaciju jer se koriste za kvantitativnu analizu promena u životnoj
sredini (koli

ina, odnosno brojnost organizama, gustina, itd.).

VASKULARNE BILJKE KAO BIOINDIKATORI

Kao stanovnici svih delova životne sredine (voda, vazduh, zemljište) vaskularne biljke

mogu precizno ukazati na ekološke uslove životne sredine. U odnosu na osnovne abioti

faktore staništa (kao npr. vlažnost, kiselost zemljišta, koli

ina azota u zemljištu, svetlost,

temperatura) sve populacije bilo koje biljne vrste mogu se grupisati u 5 osnovnih grupa
(Landolt, 1977, Koji

et al., 1994). Na svaki abioti

ki faktor životne sredine biljne vrste

odgovaraju specifi

nim kompleksom biohemijsko-fizioloških, morfo-anatomskih adaptacija,

kao i opštim izgledom (habitusom), što uslovljava postojanje

itavog niza prelaznih oblika i

formi u smislu ekoloških grupa biljaka u fitoindikaciji stanja životne sredine. Zbog toga su
uvedeni BIOLOŠKI INDEKSI za 5 NAJOSNOVNIJIH ABIOTI

KIH FAKTORA životne

sredine i definisani su EKOLOŠKI INDEKSI (broj

ane vrednosti) za svaki navedeni faktor.

Na osnovu indikatorskih vrednosti biljke su grupisane u kategorije (5-7) koje obuhvataju
raspon od "najnižih" do "najviših" oblika (adaptivnih tipova) u smislu odgovora na pojedini
abioti

ki faktor spoljašnje sredine.

VASKULARNE BILJKE KAO INDIKATORI I HIPERAKUMULATORI TEŠKIH METALA U

ZEMLJIŠTU

Vaskularne biljke mogu precizno ukazati na prisustvo i intenzitet razi

itih zaga

uju

materija (teški metali, hemijske materije, itd.) u vazduhu i zemljištu, kako u prirodnim
ekosistemima, tako i u urbanim sredinama. U biomonitoringu teških metala naj

eš

e se

analiziraju listovi i kora drve

a, ali je tako

e preporu

ljiva primena korenova i rizoma u

proceni zaga

enja. Akumulacija teških metala u biljkama, u ve

im koncentracijama ukazuje

na relativno pove

anje i širenje zaga

enja na staništu.

Teški metali se definišu kao oni hemijski elementi koji imaju karakteristike metala i

koji imaju atomski broj ve

i od 20. Naj

eš

i teški metali koji se javljaju kao zaga

iva

i i

kontaminanti zemljišta su: KADMIJUM (Cd), HROM (Cr), BAKAR (Cu), ŽIVA (Hg),
OLOVO (Pb), i CINK (Zn).

Primena viših biljaka u indikaciji zaga

enosti zemljišta zasniva se na njihovoj

sposobnosti da "absorbuju" metale (posebno teške metale) i druge toksi

ne supstance iz

- 66 -

(zemljišta) koja su oboga

ena olovom (Pb), cinkom (Zn) i kadmijumom (Cd), tzv.

KALAMINSKA zemljišta. Ova vrsta zajedno sa vrstom

Brassica juncea

predstavlja model za

istraživanje fiziologije i biohemije usvajanja teških metala. Zbog ovakvih njihovih
sposobnosti intenzivno se prou

avaju one biljke hiperakumulatori i/ili indikatori koje su

endemi

ne za pojedine tipove zemljišta oboga

enim metalima.

BAKAR (Cu) u velikim koli

inama podnose

Minuartia verna

, ekotipovi

Silene

vulgaris

, zatim

Gypsophila patrinii

u centralnoj Aziji,

Polycarpaea spirostylis

u Australiji,

neke vrste roda

Gladiolus

u Africi, itd.

Na CINK (Zn) su otporni ekotipovi vrsta

Minuartia verna

, zatim vrste

Silene vulgaris

Armeria maritima, Thlaspi alpestre

subsp.

calaminare

Viola calaminaria

itd. (ime

calaminare

poti

e od španske re

i "calamine" koje ukazuje na tip podloge bogate cinkom i

silicijumovim oksidima).

OLOVO (Pb) akumuliraju

Agrostis tenuis

Minuartia verna

Festuca ovina

KADMIJUM (Cd) akumuliraju

Minuartia verna

Thlaspi alpestre

subsp.

calaminare

Pojedine biljke koje nagomilavaju izuzetno štetne hemijske elemente kakvi su ARSEN

ili SELEN, nazivaju se i toksikofite. Tako

Jasione montana

Calluna vulgaris

, kao i

Agrostis

tenuis

akumuliraju ARSEN, dok se u listovima

Astragalus racemosus

Xylorhiza tortifolia

, ili

vrsta iz roda

Stanleya

mogu na

i velike koli

ine SELENA. Izuzetnu mogu

nost akumulacije

raznovrsnih jona teških metala (pre svega OLOVA) i drugih toksi

nih supstanci ima i tropska

flotantna biljka

Eichhornia crassipes

zbog

ega se danas široko primenjuje u pre

iš

avanju

jezera i drugih vodenih ekosistema.

Jedna od najinteresantnijih i najkontroverznijih biljaka za biološku indikaciju

zaga

enosti zemljišta u urbanim ekosistemima je

Ailanthus altissima

- kiselo drvo (pajasen)

(Jovanovi

et al, 1997). Ova vrsta je introdukovana iz jugoisto

ne Azije u Evropu (London)

sredinom 18-tog veka sa prvobitnom namerom da služi kao hrana za uzgoj svilene bube.
Danas je kiselo drvo jedna od najbolje prilago

enih adventivnih liš

arskih vrsta na

kompleksne uslove zaga

enih gradskih biotopa. Stoga su i ra

ena istraživanja ukupne

brojnosti, populacione strukture, kao i uporedna prou

avanja morfo-fizioloških karakteristika

jedinki koje se razvijaju u uslovima ekstremno zaga

enog zemljiša (kao i vazduha) na

razli

itim ruderalnim staništima uže gradske zone Beograda. Cilj je bio bolje poznavanje

ukupnog adaptivnog mehanizma (biohemijsko-fiziološkog i morfo-anatomskog) kiselog
drveta u urbanim uslovima.

Totalnim prebrojavanjem populacija vrste

A. altissima

, na podruju uže gradske zone

Beograda, konstatovano je tokom perioda 1990-1992. godina, prisustvo ukupno 7362 jedinke.
Najve

a gustina populacije zabeležena je u obodnom - obalnom pojasu pored Save i Dunava,

dok je najmanja gustina populacije bila duž centralnih ulica Beograda.

Analizom zastupljenosti razli

itih uzrasnih klasa, utvr

ena je najve

a brojnost

klijanaca, juvenila i izbojaka s jedne strane, kao i vegetativnih adulta s druge strane. Ovakav
odnos ukazuje na pogodnost ekoloških uslova urbanih biotopa za razvoj i izuzetnu
ekspanzivnost vrste

A. altissima

na podru

ju Beograda. Najve

i primerak vrste

A. altissima

konstatovan je na Kalemegdanu sa pre

nikom stabla od 123 cm i visinom od 13 m.

Za razliku od drugih vrsta drve

a prisutnih u drvoredima i na ruderalnim staništima

Beograda, kod kojih su patološke promene na listovima usled velike koncentracije
zaga

uju

ih materija uo

ljive ve

na prvi pogled, kiselo drvo uspeva na istim staništima bez

ikakvih, makroskopski i mikroskopski, vidljivih ošte

enja na listovima

U listovima kiselog drveta koje se razvija u uslovima zaga

ene sredine konstatovana

je ve

etkom vegetacione sezone relativno velika koli

ina ukupnog hlorofila (a+b), koja

premašuje sadržaj hlorofila u listovima jedinke koja se razvija u nezaga

enoj sredini (što je

svojevrstan paradoks). Tokom sezone, u listovima ovih biljaka, koli

ina ukupnog hlorofila se

neprestano pove

ava i najve

u vrednost postiže u avgustu. Istovremeno, u listovima iz

- 67 -

nezaga

ene sredine, sadržaj hlorofila tokom sezone konstantno opada, sa minimumom u julu

mesecu i blagim pove

anjem u vlažnijem jesenjem periodu.

Morfo-anatomska analiza lista kiselog drveta iz nezaga

ene sredine ukazuje na

njegovu helio-mezokseromorfnu gra

u. Odre

ene strukturne promene u uslovima zaga

ene

sredine predstavljaju pove

anu kseromorfizaciju koja odražava prilago

avanje na stresne

uslove urbanih staništa. Promene u anatomskoj gra

i listova vrste

A. altissima

iz zaga

ene

sredine ogledaju se u redukciji veli

ine

elija palisadnog tkiva lica lista i diferencijaciji

poslednjeg sloja

elija mezofila koji je oblikom i položajem netipi

an za palisadni parenhim,

u pove

anju koli

ine kristala i idioblasta, kao i upadljivim brojem hloroplasta u

elijama

mezofila.

Na osnovu svega do sada iznetog može se zaklju

iti da su vaskularne biljke kao

bioindikatori, OSNOVA BIOLOŠKOG MONITORINGA ZAGA

ENOSTI ZEMLJIŠTA u

urbanim sistemima, jer bogatstvo i raznovrsnost ruderalne flore i vegetacije proporcionalni su
karakteru i intenzitetu antropogenih uticaja u urbanim ekosistemima. Poznavanje ekologije
ovih vrsta i zajednica, kao i puteva i mehanizama njihovih adaptacija na USLOVE STRESA
(koji po pravilu vladaju u urbanim biotopima), predstavlja imperativ savremenih
urbanoekoloških istraživanja koja treba da pruže odgovor na mnoga pitanja iz oblasti
URBANE EKOLOGIJE.

- 69 -

složenog odnosa koji postoji izme

u rizosfere i mehanizama koji su zasnovani na sposobnosti

biljaka da usvajaju i translociraju metale iz zaga

ene sredine.

Prednosti fitoremedijacije

Jedna od najja

ih prednosti fitoremedijacije, kao i nekih drugih biotehnologija, kao što

je na primer bioremedijacija, je ta što ona spada u jednu od jeftinijih biotehnologija koja je uz
to i prirodna «environmental friendly», odnosno njenom primenom ne optere

uje se dodatno

životna sredina jer se kao

inioci pre

iš

avanja koriste isklju

ivo prirodni objekti tj. one vrste

koje i ina

e mogu da rastu ili rastu na datom zaga

enom podru

ju.

Pilipovi

i sar. navodi kao prednost to da se obezbe

ivanje energije za ovu

biotehnologiju odvija na potpuno prirodan na

in jer biljke same koriste energiju sunca u onoj

meri u kojoj im je neophodna kako za rast, razvoj i obavljanje svih fizioloških procesa, tako i
za mehanizme fitoremedijacije.

Zatim, ovom biotehnologijom postižu se i neke propratne pojave koje nisu od malog

zna

aja za o

uvanje životne sredine, a

iji zna

aj se menja u zavisnosti od toga koja se biljna

vrsta ili vrste primenjuje u fitoremedijaciji. Sadnjom nekih drvenastih vrsta stvaraju se i
zaštitni pojasevi koji mogu efikasno da smanje buku u regionu i da predstavljaju zaštitu od
vetra, da smanje emisiju ugljen dioksida u atmosferu, da stvore nova staništa za razvoj faune
ili da predstavljaju izvor biomase za se

u stabla na kraju tretmana ukoliko ih je potrebno

ukloniti sa date lokacije.

Nedostaci fitoremedijacije

Prema Ernst-u uspešnost fitoremedijacije zavisi od:

stepena zaga

enja zemljišta,

dostupnosti metala za usvajanje korenovima biljaka (biodostupnost), i

sposobnosti biljaka da absorbuju i akumuliraju teške metale u svojim organima

S druge strane postoje ograni

enja u smislu tipa zaga

enja (toksi

ne materije) koji je

prisutan u prirodi kao i na njegovu koncentraciju, jer ukoliko ta koncentracija prevazilazi
kapacitet vrste za tolerantnost prema toksi

noj materiji, ona

e na nju delovati supresivno pa

možda i letalno. Ovo se posebno odnosi na zaga

enja poreklom od pesticida. Dakako, jedan

od tako

e veoma važnih

inioca kada je u pitanju primenljivost i uspešnost fitoremedijacije

jeste i dostupnost zaga

uju

e materije biljci i njenoj rizosferi. Da bi se zaga

uju

a materija s

uspehom mogla sanirati ona prvo ne sme biti preduboko s obzirom da je mesto dešavanja
vezano za zemljište koje okružuje korenove biljaka tj. rizosferu. Zatim ona ne sme biti suviše

vrsto vezana za

estice zaga

enog zemljišta, kao što to može biti slu

aj kada imamo veliki

udeo frakcije gline u istom. Glina je poznata po tome da ima veliku mo

adsorpcije molekula

na svojoj površini. Korenovi biljaka

e najbolje i najlakše usvajati one molekule, jone i atome

koji se nalaze rastvoreni u zemljišnom rastvoru.

Odabir vrste koja

e se primeniti u fitoremedijaciji je kriti

an korak koji odre

uje

uspešnost fitoremedijacije. Zato je poznavanje vrsta, njihove celokupne ekologije, kao i
fiziologije i osobina njihovih tkiva i organa, odnosno anatomije i morfologije od vitalnog
zna

aja.

U sažetoj formi Pilipovi

i sar. isti

e slede

e nedostatke i ograni

enja fitoremedijacije:

primena je ograni

ena na pli

a zemljišta,

primena je ograni

ena kod pojedinih vrsta vodotokova,

za svaku biljnu vrstu postoje pesimalne vrednosti ekoloških faktora pa tako i u
pogledu tolerancije biljaka prema toksi

nim materijama,

- 70 -

vremenski period za odvijanje uklanjanja zaga

enja iz životne sredine je ve

i nego

kod neke druge metode, na primer mehani

kog uklanjanja,

fitoremedijacija je efikasna samo na umereno hidrofobna jedinjenja,

postoji potencijalna opasnost da do

e do ulaska toksina u lanac ishrane unošenjem

biljnih tkiva sa akumulirnim zaga

uju

im materijama u životinje i njegova dalja

distribucija kroz lanac ishrane.

Mehanizami fitoremedijacije i vrste fitoremedijacionih tehnika

Na osnovu na

ina delovanja biljaka na polutante današnja nauka izdvaja nekoliko

razli

itih sistema fitoremedijacije zemljišta i voda, koji se prema Pilipovi

i sar. mogu

klasifikovati na slede

i na

in:

1 . F i t o a k u m u l a c i j a / F i t o e k s t r a k c i j a

Fitoekstrakcija je upotreba viših biljaka s ciljem da se pomo

u njih uklone zaga

uju

materije, primarno teški metali, iz zemljišta. U ovom pristupu koriste se biljke koje su
sposobne da usvajaju kontaminantne putem korenovog sistema i translociraju i/ili akumuliraju
ih do nadzemnih delova (stabla i listova). Po dostizanju odre

enog stepena rasta i razvoja vrši

se žetva biomase iznad površine zemlje i na taj na

in se deo ukupne koli

ine teških metala

koji se nalazi u zemljištu, uklanja. Utvr

eno je, dakle, da biljke poseduju prirodan potencijal

da uklone teške metale iz zemljišta, kao što su: Cu, Co, Fe, Mo, Mn, Ni, Zn, koji su u malim
koli

inama biljkama neophodni za nesmetan rast i razvoj, ali Cd i Pb, koje pojedine vrste

biljaka tako

e akumuliraju, nemaju poznatu fiziološku aktivnost u biljnom organizmu.

Razli

ite biljne vrste mogu da usvajaju i koncentruju razli

ite teške metale pa

ak i

radioaktivne elemente i olovo. Demonstracioni projekti izvedeni su na više lokacija, kao što je

ernobilj u Rusiji, koji je bio teško zaga

en radioaktivnim elementima nakon havarije

nuklearnog reaktora. Tako npr. utvr

eno je da zemljišta kontaminirana URANIJUMOM

mogu da se tretiraju LIMINSKOM KISELINOM što za 100 puta pove

ava mogu

nost

usvajanja i koncentracije ovog radioaktivnog elemanta od strane korenovih sistema biljaka,
jer ova kiselina pove

ava rastvorljivost uranijuma u vodi i njegovo usvajanje.

Skoro je uvr

eno da AMONIJUMOVI JONI pove

avaju sposobnost usvajanja

CEZIJUMA iz zemljišta od strane biljka tako da vrsta

Amaranthus retroflexus

ak do 40 puta

više usvaja ovaj radioaktivni element iz kontaminiranog tla od ostalih biljaka. Tokom jedne
vegetacione sezone (tj. 3 meseca) uklonjeno je oko 3 % od ukupne koli

ine cezijuma iz tla,

što zna

i da bi celokupna koli

ina ovog radioaktivnog elementa bila uklonjena za oko 15

godina.

Biljke su razvile mehanizme koji ih štite od potencijalnog stresa jer su teški metali za

biljke toksi

ni. Tolerancija prema sredini u kojoj imamo prisustvo pove

anih koli

ina teških

metala, nastaje kao posledica dva mehanizma: ne usvajanja metala i detoksifikacije metala.
Biljke koje poseduju prvi mehanizam ne usvajaju metale iz podloge, spre

avaju

i time

njihovo prenošenje iz korena do izdanaka. Za razliku od njih druga grupa biljaka apsorbuje
teške metale, ali ih u svojim

elijama vezuje za molekule niske molekularne mase, ili katališu

redoks reakcije kojima menjaju hemizam metalnih jona.

Iako mehanizam geneti

ke kontrole procesa hiperakumulacije teških metala u biljnom

tkivu još uvek nije dobro shva

en, genetska istraživanja pokazala su da su za tolerantost

biljaka prema teškim metalima odovorni neki major geni na njihovim genskim mapama.

Smatra se da najve

i broj vrsta biljaka poseduje pod prirodnim uslovima mikorize.

Simbioza sa gljivama ima potencijal da pove

a absorpcionu površinu korena i stimuliše

- 72 -

S druge strane korenov sistem pove

eva aktivnu površinu za odvijanje degradacije

zaga

uju

ih materija, on zatim poboljšava aeraciju zemljišta, sadržaj vlage u zemljištu i

uopšteno doprinosi stvaranju optimalnijih usplova za dejstvo mikroorganizama.

Prednosti ove metode su

in situ

uslovi razgradnje zaga

uju

ih organskih jedinjenja,

što doprinosi znatnoj uštedi materijalnih sredstava pri sanaciji zaga

enja, zatim smanjena je

mogu

nost premeštanja zaga

enja iz zemljišta u biljku i dalje u lanac ishrane, ili iz biljke u

atmosferu. Nedostatak ove metode je u tome što je za odvijanje ovog procesa potrebno dosta
vremena, što može biti izrazito nepovoljno kada zaga

eno zemljište ima loše vodno-vazdušne,

ili mehani

ke osobine, koje dodatno usporavaju razvoj mikroorganizama i njihovo dejstvo

kao i razvoj samih korenovih sistema biljaka.

Ova vrsta fitoremedijacije je naro

ito uspešna za razgradnju organskih jedinjenja

poreklom iz nafte i derivata, zatim za jedinjenja BTEX kompleksa (benzen, toluen, etil-
benzen i ksilen), pesticide, itd.

4 . F i t o d e g r a d a c i j a / F i t o t r a n s f o r m a c i j a

Fitodegradacija ili fitotransformacija podrazumeva degradaciju zaga

uju

ih materija

putem metaboli

kih procesa samih biljaka, pri

emu se to razlaganje odnosno degradacija

može odvijati unutar samih biljaka, u okolini biljke pod dejstvom njenih enzima
(dehalogenaze, oksigenaze) ili izlu

ivanjem enzima biljaka u samo zemljište. Dakle osnovni

mehanizmi u ovoj fitoremedijaciji su usvajanje i metabolizam zaga

uju

ih materija.

Osobine molekula zaga

uju

ih jedinjenja kao što su rastvorljivost, hidrofobnost i

polarnost umnogome odre

uju stepen uspešnosti ove biotehnologije. Umereno hidrofobna

organska jedinjenja naj

eš

e bivaju usvojena, dok jako hidrofobna ostaju vezana za površinu

korena ponekad razložena u njemu, ali retko dalje translocirana. Što se polarnosti ti

e prema

Bell nepolarni molekuli molekularne mase ispod 500 bi

e vezani za površinu korena, dok

polarni molekuli biti usvojeni i translocirani. Pilipovi

i sar. smatraju da se topole mogu

uspešno koristiti za fitodegradaciju trihloretana, atrazina, TNT-a i vešta

kih

ubriva kojima su

zaga

ene podzemne vode.

Metoda fitodegradacije korisna je pri tretiranju zaga

enog plitkog zemljišta, zatim

podzemnih i površinskih voda i to u širokom opsegu klimatskih prilika. Prednosti ove metode
se ogledaju u tome što se fitodegradacija može primeniti kod onih zemljišta koja nemaju
vijabilnu i aktivnu mikrofloru, koja bi svojom aktivnoš

u tako

e mogla doprineti razlaganju

zaga

uju

ih materija. Nedostatak je mogu

nost obrazovanja toksi

nih metabolita i

uproizvoda metabolizma o

emu se mora striktno voditi ra

una prilikom opredeljivanja i

implementacije ove metode u praksi.

5 . F i t o v o l a t i l i z a c i j a

Fitovolatilizacija je proces usvajanja, transporta i osloba

anja zaga

uju

ih materija,

putem mehanizma transpiracije kod viših biljaka uz otpuštanje zaga

uju

ih materija u istom

ili modifikovanom obliku u atmosferu. Emisija putem transpiracije manje toksi

nih ili

netoksi

nih jedinjenja je završna faza ove fitoremedijacije. Po

etna faza je usvajanje iz

zaga

enog medijuma toksi

ne ili opasne materije, zatim njena translokacija do mesta

metaboli

ke promene i sama promena putem metaboliti

kih mehanizama u

elijama tkiva

biljnog orgnizma.

Fitovolatilizacija se može uspešno primenjivati za tretiranje podzemnih voda,

zemljišta, sedimenata i muljeva. Da bi se ona mogla s uspehom odigravati potrebno je da

- 73 -

budu ispunjeni neki uslovi. Kada je u pitanju zaga

eno zemljište onda je neophodno da ima

dobre vodne osobine da bi se zaga

uju

a materija mogla usvojiti. Pošto se kod ove metode

radi o procesu transpiracije svi oni

inioci koji uti

u na odvijanje transpiracije kod biljaka

mogu pozitivno ili negativno uticati i na fitovolatilizaciju. Naime, klimatski uslovi,
temperatura, padavine, insolacija, vazdušni pritisak i vetar znatno mogu uticati na efikasnost i
koli

inu transpirisane zaga

uju

e materije.

Ukoliko do

e do transformacije zaga

uju

e materije u manje štetna jedinjenja postoji

mogu

nost da nakon transpiracije do

e do dalje transformacije pod uticajem sun

eve energije

u procesu fotodegradacije.

Problem kod fitovolatilizacije može da predstavlja emisija u atmosferu štetnih

jedinjenja koja mogu da imaju kancerogeno dejstvo, kao što je vinil hlorid, koji se u nekim
slu

ajevima dobija metabolizmom trihloretena. Drugi nedostatak predstavlja mogu

nost

akumulacije štetnih metabolita i me

u-proizvoda u biljnim tkivima i plodovima

ime ona

mogu da u

u u lanac ishrane.

16.

BIOLOŠKA BORBA PROTIV ŠTETNIH ORGANIZAMA

Glavni razlozi traganja za alternativama hemijske zaštite:

uticaj rezidua na zdravlje ljudi

visoka cena pesticida

neselektivnost mnogih pesticida – osim šteto

ina ubijaju

itav niz korisnih živih bi

razvoj rezistentnosti kod ciljanih vrsta šteto

ina

efekti na neciljane organizme

prenamnoženje sekundarnih šteto

ina – ubijanje primarnih šteto

ina stvara uslove

za namnožavanje sekundarnih šteto

ina na koje koriš

eni pesticid ne deluje, to zahteva

dodatnu primenu nekog drugog hemijskog sredstva

visoki troškovi sinteze novih pesticida i dobijanja dozvola za primenu

opasnosti prilikom proizvodnje, transporta i aplikacije – svi pesticidi su otrovi i

mora se voditi ra

una o adekvatnom pakovanju, jasno vidljivim oznakama i etiketama,

merama zaštite pri upotrebi, prodavci moraju biti kvalifikovani

uticaj na životnu sredinu

visoke cene netretiranih poljoprivrednih proizvoda – organska hrana je hit u svetu

i na tržištu razvijenih zemalja ima visoku cenu

antipesticidna legislativa i zabrane nekih pesticida – postojanje antipesticidnog

zakonodavstva i zabrane mnogih pesticida

politi

ki pritisci (pokreti "zelenih", izborne kampanje)

psihološko dejstvo
Klju

na godina za razvoj strategija alternativne borbe bila 1985-ta kada je održan

simpozijum Ameri

kog entomološkog društva pod nazivom Biološka borba u integralnom

pest menadžmentu kada je prvi put zagovarana biološka borba protiv štetnih organizama.

- 75 -

Najzastupljeniji su. Veoma su cenjeni paraziti, parazitoidi i predatori. Parazitoidi

doma

ina parazitiraju sve dok ga ne ubiju. Najjednostavnije re

eno svoja jaja polažu u jaja i

larve doma

ina, njihove larve se hrane doma

inom do njegove smrti. Me

u njima naj

eš

e su

koriš

ene vrste iz slede

ih redova i familija: Hymenoptera (fam. Braconidae, Ichneumonidae,

Encyrtidae, Aphelinidae, Eulophidae, Pteromalidae) i Diptera (fam. Tachinidae).
Trichogrammatidae neuspešne u klasi

noj ali široko koriš

ene u augmentacionoj borbi;

koriš

ene su za suzbijanje Lepidoptera.

Paraziti se hrane na ra

un doma

ina, ali ne dovode do njegove smrti. Mu

u njima se

esto

koriste slede

i redovi i familije: Thysanoptera, Hemiptera (fam. Anthocoridae, Pentatomidae,

Reduviidae), Coleoptera (fam. Carabidae, Coccinellidae, Staphylinidae), Neuroptera (fam.
Chrysopidae), Diptera (fam. Cecidomyiidae, Syrphidae), Hymenoptera (fam. Formicidae),
potklasi Acari, redu Aranea (fam. Thomasiidae, Argiopidae). Školski primeri koriš

enja

entomofaga u borbi protiv štetnih insekata:

Posebni problemi koji zahtevaju posebne mere borbe javljaju se u staklenicima bez

obzira da li se koriste za gajenje vo

arskih i povrtarskih kultura ili su u sklopu botani

kih

bašti. U biofabrikamma se prizvodi

itav niz prirodnih agenasa za kontrolu šteto

inau

staklenicima od kojih su neki:

Phytoseiulus persimilis

(Phytoseiidae),

Amblyseius cucumeris

(Phytoseiidae),

A. mckenziei (=Neoseiulus barkeri)

(Phytoseiidae),

Encarsia formosa

(Hymenoptera, Aphelinidae),

Diglyphus isaea

(Hymenoptera, Eulophidae),

Dacnusa sibirica

(Hymenoptera, Braconidae),

Aphidoletes aphidimyza

(Diptera, Cecidomyiidae). Phytoseiidae

predstavljaju predatorske grinja koje se hrane grinjama pau

inarima posebno štetnim u

staklenicima.

Mikroorganizmi u biološkoj borbi

Upotreblajvaju se virusi, bakterije i gljive. Od virusa naj

eš

e upotrebljavani su:

Baculoviridae (nuklearne poliedroze 2-10 mm, nuklearne granuloze 0,5 mm, bez proteinskih
inkluzija) i Reoviridae (citoplazmati

na poliedroza). Generalno su slabo koriš

eni - Tobako

mozai

ni virus je u SSSR-u koriš

en protiv korovskih vrsta familije Solanaceae.

Od bakterija koriste se:

Bacilliaceae, Bacilus

spp.,

Bacilus thuringiensis

(14 serotipova) soj

kurstaki

, soj

thuringiensis

i pokazale su se kao fenomenalno sredstvo posebno u zaštiti od

gubara posebno

Bacilus thuringiensis

Gljive se koriste kao patogeni u velikom broju slu

ajeva. Neke od koriš

enih:

Verticilium

lecanii, Metarhizium anisopliae, Beauveria bassiana, Hirsutella thompsoni, Nomurea riley,
Gulicinomyces claviasporus, Entomophthora

spp.

Biljku treba zaraziti odgovaraju

om gljivom da bi se gljivi

no oboljenje manifestovalo i

širilo. Problem sa gljivama je što su zavisne od spoljašnjih uslova i imaju uzak spektar
doma

ina.

Nematode u biološkoj borbi

Nematode se javljaju kao štetne, ali mogu biti i korisne i takve su iskoriš

ene u

biološkoj borbi. Ovo podru

je je još uvek dosta neistraženo i proboj se tek o

ekuje. Od

Nematoda danas se koriste vrste iz familija Steinernematidae i Heterorhabditidae. Imaju niz
pozitivnih, ali i negativnih osobina. Pozitivne osobine: obligatni su patogeni sa širokim
spektrom doma

ina - 100 vrsta insekata iz 10 redova, bakterije nisu patogene ako se

neposredno uvedu, septikemija, mutualizam: nematode – bakterije. Negativne osobine:
osetljive na nisku vlažnost i UV zra

enje, efikasne samo u zemljištu, 1940. prva velika in

vitro proizvodnja, vešta

ka podloga, augmentaciona biološka borba.

- 76 -

Grinje u biološkoj borbi

Predstavljaju biljne krpelje i uglavnom su monofagi. Još uvek su dosta neistražene i

predstavljaju potencijalni agense u biološkoj borbi. Sa aspekta biološke borbe naro

ito se

isti

u tri roda superfamilije Eriphyoidea – Aceria, Eriophyes i Vasates.

Ribe u biološkoj borbi

Koriste se za regulisanje brojnosti populacije algi i vaskularnih biljaka. Primeri lošeg

koriš

enja riba je introdukcija belog amura i tolstolobika u Savsko jezero

Biljke u biološkoj borbi

Podrazumeva alelopatske odnose – biljkom se napada druga biljka. Primer je

Coronilla varia

(Fabaceae) koja raste kao ruderalna biljka i produkuje hemijske materije

kojima odbija druge biljne vrste. Amerikanci su pomo

u ove biljke eliminisali nepoželjnu

vegetaciju koja se razvijala duž puteva.
Drugi primeri biljaka koje ne dozvoljavaju rast drugim biljkama u svojoj blizini su

Taxus

bacata

(tisa) - taksin,

Robinia pseudoacacia

(bagrem) - robinin,

Juglans regia

(orah) –

juglandin.

Biološko suzbijanje korova

Uspešno je koriš

eno na 50 vrsta korova. Drugi izvori govore de je pokušano na 525

biljnih vrsta, a neka uspešnost (ne totalna) je izvedena na 117 primeraka – upravo zbog
sporosti i manjeg spektra delovanja mnogi,

ak i me

u biolozima, ovaj na

in borbe

osporavaju. Odnos broja radova na temu biološka borba : pesticidi je 1915-te bio je 1:1, 1925-
te 0,3:1, 1939-te 1:6, 1946-te 1:20, 1959-te 1:40

→

broj radova koji se ti

u pesticida iz godine

u godinu raste.

Najbolji efekat je koriš

enje organizama koji uništavaju reproduktivne organe, ali se u

nedostatku istih koriste oni koji udaraje na vegetativne.

Faktori ograni

avanja primene biološke borbe

Brojni su i tu spadaju:

klima – odre

uje da li

e vrsta koja se upotrebljava mo

i da opstane !!!*

vreme introdukcije

odsustvo sinhronizacije životnih ciklusa prirodnog neprijatelja i šteto

ine

pogrešan soj - može napraviti ve

u štetu nego korist !!!

razli

ite preference vezane za stanište

nedostupnost plena (doma

ina)

kompeticija sa prirodnim neprijateljima – nešto iz autohtone faune (flore) može biti
prejak kompetitor introdukovanoj vrsti

predatorstvo – neko iz autohtone faune može koristiti introdukovanu vrstu kao hranu

parazitizam i hiperparazitizam – more se voditi ra

una o potencijalnim parazitima koji

mogu napasti introdukovanu vrstu

odsustvo alternativnih doma

ina . u smislu alternativnih doma

ina za adulta, ako jse

larva hrani ciljnom vrstom. O ovome se mora voditi ra

una da ne bi došlo do

uništavanja korisnih vrsta. !!!

- 78 -

Mantis religiosa

- polifagni predator

Gubar (Lymantria dispar)

Šteto

ina koja se na 3 – 4 godine prenamnožava (populacione eksplozije) kada dolazi

do golobrsta. Preferira hrastove zbog

ega se mislilo da je monofag, ali se ispostavilo da u

periodu golobrsta, kada uništi hrastove prelazi na drugo drve

e (napada

ak i vo

njake i

vinograde) ne biraju

i. Gradacije gubara imaju katastrofalne posledice za šumarstvo. Pre

nekoliko godina je pola miliona hektara šume bilo napadnuto gubarom. Nakon parenja ženke
polažu veliki broj jaja na stablima i ugibaju. Do

aure postoji šest larvenih stadijuma.

Prirodni kontrolori brojnosti su muve Tachinidae

ije larve su endoparaziti gusenica

gubara. U periodu gradacije one su nemo

ne. Osim ovih postoje i druge vrste koje se njima

hrane. Upotreba preparata forej – Bacilus turigiensis proizvodi kristalasti protein koji se
rastvara u vodi ili koristi suv i njime se prskaju šume iz vazduha ili sa zemlje; kada protein
ostane na listu larve ga unose jedu

i listove; u gastrointestinalnom traktu dovodi do paralize i

uginu

a. U fazi ispitivanja je upotreba repelenata na bazi ektrakta izolovanog iz jasena jer

gubar ne

e na jasen.

Kontrola: monitoring centri koji prate legla gubara i procenjuju kriti

nu masu i

mogu

e prenamnoženje i alarmiraju. Kada je reagovanje potrebno angažuje se lokalno

stanovništvo i pla

a se dnevnica da se priru

nim alatom skidaju legla i kasnije se gomile pale.

Efikasno je i natapanje legala mazutom. Ako se larve izlegu pristupa se trešenju sa stabala i
paljenju.Ako fizi

ke mere ne urode plodom prelazi se na hemijske – prskanje insekticidama.

U stabilnom, o

uvanom, potpuno prirodnom ekosistemu do prenamnožavanja gubara

e do

i !!! Do gradacije dolazi samo u poreme

enim ekosistemima.

17.

SINURBANA (RUDERALNA) FLORA I VEGETACIJA I NJEN ZNA

U GRADSKIM EKOSISTEMIMA

URBANA EKOLOGIJA je posebna ekološka disciplina koja prou

ava život biljaka,

životinja i

oveka u specifi

nim uslovima spoljašnje sredine koji vladaju u gradskim, seoskim

i industrijskim naseljima. Kada je re

o biljkama koje žive u gradskim uslovima one se

nazivaju SINURBANA FLORA I SINURBANA VEGETACIJA.

Sinurbana (ruderalna, sinantropna) flora i vegetacija predstavlja jedan od najmla

ih i

najdinami

nijih floristi

ko - vegetacijskih kompleksa koji se razvija uglavnom u ljudskim

naseljima, kao i i u drugim antropogeno formiranim sredinama koje se povremeno ili
permanentno nalaze pod direktnim ili indirektnim uticajem

ovekovog delovanja. Prisustvo

antropogenih uticaja ima svakako odlu

uju

i zna

aj za pojavu, razvoj, rasprostranjenje i

dinamiku ruderalne flore i vegetacije. Nasuprot tome, uticaj klimatskih, geoloških,
pedoloških, orografskih, istorijskih i drugih abioti

kih ekoloških faktora, izmenjen je u velikoj

meri i "ujedna

en" delovanjem

oveka koji presudno uti

e na formiranje specifi

nog

kompleksa ekoloških uslova u ekosistemima kao što su ljudska naselja (Jovanovi

, 1994).

Ovaj tip flore i vegetacije je SEKUNDARNOG i TERCIJERNOG TIPA koja se

razvija u ljudskim naseljima i drugim antropogeno formiranim sredinama koje se
POVREMENO ili PERMANENTNO nalaze pod uticajem razli

itih oblika

ovekovog

- 79 -

delovanja. Ruderalna flora i vegetacija pripada KOROVSKOJ FLORI I VEGETACIJI U
ŠIREM SMISLU i relativno je autonomna komponentna ekosistema gradskih i industrijskih
naselja a sastavna je komponenta one najneposrednije životne i radne sredine.

Za razliku od KOROVSKE FLORE I VEGETACIJE U UŽEM SMISLU (segetalni

korovi poljoprivrednih kultura), ruderalna flora i vegetacija (naziv RUDERALAN poti

e od

lat. re

i "

rudus, ruderis

" - krhotina, ruševina) razvija se i održava na staništima koja su pod

stalnim uticajem

oveka, ali NE U CILJU stvaranja poljoprivrednih površina. To

podrazumeva prostore pored puteva, staze, ograde, plo

nike, trotoare, dvorišta, nasipe pored

železni

kih pruga, zidove, krovove, obale reka u urbanim naseljima, razne deponije, uli

utrine, gradilišta, ruševine, zapuštene travnjake, napuštene placeve, ekonomska dvorišta,
groblja, me

e, obode kultivisanih površina i parkovskih površina, itd. Svi ovi tipovi staništa

omogu

avaju rast, razvoj, reprodukciju i širenje ANTROPOFITA, biljaka vezanih i

prilago

enih na ekološke uslove koje stvara i razvija ljudska populacija (

antropos

ovek).

Prilago

ene na ove specifi

ne,

esto veoma nepovoljne, uslove staništa kako u

pogledu higri

kog i termi

kog režima i karaktera podloge, tako i u pogledu mehani

kih

uticaja kao što su gaženje, košenje, ispaša, paljenje i sl., ruderalne biljke, zahvaljuju

i svom

velikom biološkom potencijalu i odsustvu kompeticije vrsta karakteristi

nih za primarne

ekosisteme, veoma lako "osvajaju" ovakva staništa javljaju

i se najpre kao pionirske vrste, da

bi kasnije kroz rali

ite sukcesivne faze došlo do uspostavljanja stabilnijih cenoti

kih odnosa

koji su uslovljeni vrstom i intenzitetom razli

itih antropogenih uticaja. Uopšte govore

ruderalna flora i vegetacija se razvija na svim onim površinama na kojima je prisutno
delovanje

oveka, ali NE ORGANIZOVANO nego SPONTANO (anarhi

no).

Karakteristike ruderalne flore i vegetacije:

a) Antropogena uslovljenost (antropogeni karakter), kao najzna

ajnija odlika

ruderalne vegetacije odre

uje i ostale njene bitne karakteristike, kao što su:

b) Vrlo izražena dinami

nosti (promenljivosti) - uslovljena nestabilnoš

u samih

ruderalnih staništa

c) Mikrofragmentarnosti u rasprostranjenju (uslovljena specifi

nim

mikrokompleksima ekoloških faktora koji su prisutni na relativno malim
površinama u ljudskim naseljima)

d) Velika morfo-anatomska varijabilnost njenih cenobionata

Pojam ruderalne vegetacije podrazumeva spontano razvijen zeljasti biljni pokriva

koji ima veliki zaštitni biopotencijal posebno u gradovima u kojima je prisutan visok stepen
aero i drugih oblika zaga

enja. U takvim uslovima izmenjene i

esto veoma narušene sredine,

ruderalne biljke se javljaju s jedne strane kao AKUMULATORI ŠTETNIH -
ZAGA

UJU

IH MATERIJA (pepeo,

čađ

, prašina, gasovi - CO

, SO

, NOx, teški metali,

azotna i fosfatna jedinjenja, olovo, itd.) a istovremeno, s druge strane biljke su i
PRODUCENTI KORISNIH MATERIJA (kiseonik, fitoncidne materije, biomasa, itd.)
(Jovanovi

et al., 1990).

Izvesni štetni uticaju ruderalne flore i vegetacije ne samo da nisu neutralisani, ve

su i

neuporedivo nadmašeni mnogobrojnim pozitvnim (fitosanacionim) efektima koje ovaj
specifi

an tip flore i vegetacije ostvaruje u uslovima urbanih biotopa.

Negativni efekti ruderalne flore i vegetacije ogledaju se u tome što su one:

a) Žarišta nekih biljnih bolesti

- 81 -

Rastresitije zemljište

Povoljniji vodni režim zemljišta

Povoljniji temperaturni režim

Biljne vrste koje naseljavaju nitrifikovana ruderalna staništa su npr.:

Chenopodium

album

L.,

Atriplex hastata

L.,

Atriplex tatarica

L.,

Amaranthus retroflexus

L.,

Amaranthus

blitoides

Watson,

Amaranthus lividus

L.,

Urtica dioica

L.,

Parietaria officinalis

L.,

Conium

maculatum

L.,

Xanthium italicum

Moretti,

Artemisia vulgaris

L.,

Arctium lappa

L., itd.

Za razliku od primarnih i sekundarnih oblika vegetacije koji su u velikoj meri

pruo

eni, ruderalna flora i vegetacija na podru

ju Srbije, samo je delimi

no istražena,

verovatno s toga što je kao tercijeran tip vegetacije (manje atraktivna i ekonomski manje
zna

ajna) bila neopravdano potcenjena i dugo vremena zapostavljena. Ova konstatacija ipak

nije važila za podru

je Vojvodine, koje je u tom smislu najbolje pru

eno pre svega

zahvaljuju

i radovima profesora Živka Slavni

a, koji daje zna

ajne priloge poznavanju kako

tipi

nih ruderalnih zajednica, tako i nitrofilnih tipova vegetacije

itave Vojvodine i korovske

vegetacije žitarica i okopavina. S druge strane ruderalna flora i vegetacija pojedinih ve

gradova otpo

ela je pre svega radovima Branislave Šajinovi

(Šajinovi

, 1968, 1971), koja se

bavila prou

avanjem ovih tipova vegetacije na podru

ju Novog Sada.

Svakako najobimnija studija ruderalne flore i vegetacije na podru

ju uže Srbije

ura

ena je za podru

je Beograda. Podru

je Beograda, s obzirom na svoju veli

inu, geografski

položaj, klimatske, geološke, geomorfološke, hidrološke, istorijske i druge karakteristike, kao
i s obzirom na dinamiku svoga razvoja i neujedna

enost urbanizacije, obiluje razli

itim

kategorijama ruderalnih staništa i predstavlje izvanredan MODEL-OBJEKAT za opšta i
specifi

na istraživanja ruderalne flore i vegetacije.

Ukupna površina obuhva

ena ovim istraživanjima odnosi se na uže gradsko podru

grada Beograda, prostire se na teritorijama 10 gradskih opština, kao i izvesne periferne -
ruralne delove grada, ali i obale Save i Dunava, što je upotpunilo sliku o raznovrsnosti
razli

itih tipova staništa. Ruderalna staništa na podru

ju Beograda su u odnosu na kompleks

antropogenih uticaja kao odlu

uju

ih za razvoj ruderalne flore i vegetacije, svrstana su u 5

osnovnih kategorija, sa

itavim nizom prelaznih podkategorija i varijanti:

1. ZIDOVI I KROVOVI
2. GAŽENE RUDERALNE POVRŠINE
3. RUDERALNE POVRŠINE U KOJIMA ODSUSTVUJE GAŽENJE
4. VLAŽNE HIGROFILNE RUDERALNE POVRŠINE
5. NASUTI PESKOVI

U okviru pomenutih ruderalnih staništa istraživanog podru

ja utvr

eno je prisustvo

671 biljne vrste, podvrste i varijeteta vaskularnih biljaka sa 330 rodova i 70 familija. Me

najzastupljenijim familijama posebno se isti

Asteraceae

Poaceae

Brassicaceae

Lamiaceae

, kao i

Chenopodiaceae

Scrophulariaceae

Polygonaceae

Euphorbiaceae

Solanaceae

Amaranthaceae

. Najzastupljeniji rodovi su svakako:

Chenopodium

Amaranthus

Polygonum

Artemisia

Verbascum

Atriplex

, itd. Ovakav taksonomski spektar

flore, s obzirom na pretežno sinantropnu ekologiju velikog broja vrsta, ukazuje u velikoj meri
na ANTROPOGENI KARAKTER I SPECIFI

NOST analizirane flore.

Analizom zastupljenosti životnih formi biljaka u sastavu ruderalne flore na podru

Beograda, utvr

ena je dominacija HEMIKRIPTOFITA i TEROFITA. Dominacija

hemikriptofita u skladu je sa dominantnom zastupljenoš

u ove životne forme u flori Srbije,

dok je visoko dominantno u

eš

e životne forme terofita u direktnoj vezi sa nestabilnoš

- 82 -

(efemernoš

u) ve

ine ruderalnih staništa u kojima

ovek svojim

estim intervencijama ometa

razvoj, pre svega, višegodišnjih biljaka. Jednogodišnji karakter, odnosno relativno ograni

vegetacioni period u okviru kojeg ove biljke "kompletiraju" svoj ontogenetski razvoj upravo
je specifi

an odgovor (adaptacija) ruderalnih biljaka na nestabilna i kratkotrajna staništa u

urbanim sredinama.

Areal spektar ukupne ruderalne flore karakteriše se dominacijom vrsta širokih areala u

ijem rasprostranjenju važnu ulogu (posredno ili neposredno) ima i

ovek. Šire

i se pre svega

antropohorno, ruderalne vrste naseljavaju u prvom redu otvorena, biološki relativno prazna
(pionirska) staništa koja su cenološki, a samim tim i kompetitivno nedovoljno stabilizovana,
uglavnom intenzivno insolirana, termofilna, higri

ki nestabilna i po pravilu nitrifikovana.

Zna

ajno u

eš

e "adventivnog" i kosmopolitskog areal tipa, posebno karakteriše kako

ruderalnu floru u celini, tako i ruderalnu floru na podru

ju Beograda.

Fitocenološkom analizom ruderalne vegetacije koja se razvija na podru

ju Beograda

utvr

eno je prisustvo 17 biljnih asocijacija od kojih su 4 asocijacije novoopisane za nauku, kao i

2 novoopisane subasocijacije. Sve asocijeacije svrstane su u 9 razli

itih vegetacijskih sveza, 8

vegetacijskih redova i 6 vegetacijskih klasa.

Ass.

Polygono - Bidentetum tripartitae

Lohm. 1950 - sastojine ove tipi

no ruderalne

zajednice higrofilnog karaktera, razvijaju se u vidu vrlo uskih zelenih pojaseva na peskovito
muljevitim, ravnim, vlažnim, nitrifikovanim i periodi

no plavljenim obalama reke Save i

Dunava, kao i na obodima kanala i bara pored ovih reka koja su uglavnom periferno locirana
van domašaja intenzivne urbanizacije. Glavni edifikatori su vrste

Polygonum lapathifolium

Bidens tripartita

Ass.

Chenopodio rubri - Amaranthetum adcsendentis

- ova pionirska ruderalna

zajednica se razvija na ravnim, vlažnim, muljevitim, nitrifikovanim i periodi

no plavljenim

obalama Save i Dunava u Beogradu. Tipi

ne sastojine ove zajednice razvijaju se u vidu više

ili manje kontinuiranog zelenog pojasa (širine 10-20 m), neposredno uz samu re

nu obalu.

Glavni edifikatori su vrste

Chenopodium rubrum

Amaranthus lividus

var.

adscendens

Ass.

Bromo - Hordetum murini

- sastojine ove asocijacije razvijaju se u obliku bujnih,

širih ili užih travnih pojaseva duž puteva, ivica trotoara ili staza, a

esto i fragmentarno

izolovane na mikrostaništima oko elektri

nih stubova ili stabala u drvoredu. Sve su to po

pravilu tople, suve do umereno vlažne, suncu izložene površine u kojima je prisutno umereno
gaženje, umereno

ubrenje otpacima organskog i neorganskog porekla, kao i povremeno

košenje. Glavni edifikatori su vrste

Bromus sterilis

Hordeum murinum

Ass.

Arctio - Artemisietum vulgaris

- ova zajednica se razvija u vidu visokih i

robusnih sastojina zatvorenog sklopa na zaparloženim površinama duž slabo promentih ulica,
na zaparloženim praznim placevima koji se ne obra

uju, zapuštenim ekonomskim dvorištima

u kojima je direktno mehani

ko antropogeno delovanje svedeno na najmanju mogu

u meru.

Glavni edifikatori su vrste

Arctium lappa

Artemisia vulgaris

Ass.

Tanaceto - Artemisietum vulgaris

- ova asocijacija karakteriše pre svega periferne

delove gradskih, prigradskih i seoskih naselja. Tipi

na staništa ove zajednice su umereno

nitrifikovane, suncu izložene ili delimi

no zasen

ene površine koje su donekle vlažne. Na

podru

ju Beograda konstatovane su isklju

ivo na skeletogenoj podlozi od hrpa gra

evinskog

otpada na velikoj deponiji na Adi Huji. Glavni edifikatori su vrste

Tanacetum vulgare

Artemisia vulgaris

Ass.

Sambucetum ebuli

Felföldy - ova zajednica je tako

e karakteristi

na za periferne

delove gradskih naselja jer se njena staništa pored obilnog prisustva amonijaka i nitrata u
zemljištu odlikuju i odsustvom neposrednih mehani

kih antropogenih uticaja, kao što su

gaženje, košenje. Tipi

na staništa ove zajednice su ravni ili uzdignuti prostori pored puteva i

ulica, padine nasipa pored reka, puteva ili železni

kih pruga, smetlišta, ruševine starih

gra

evina, rubovi oko šuma i živica, bunjišta i sl. Glavni edifikator je vrsta

Sambucus ebulus

- 84 -

su vrste

Lolium perenne

Plantago major

Taraxacum officinale

Poa annua

Trifolium

repens

Vegetacija nasutih peskova na podru

ju Beograda

Ova po mnogo

emu jedinstvena kategorija ruderalnih staništa zastupljena je u ve

meri na podru

ju Novog Beograda, gde su ogromne površine bivše mo

vare, u poslednjih

nekoliko decenija meliorisane i nasute peskom ili zemljištem za potrebe izgradnje stambenih
naselja. To su najmla

a i ekološki ekstremna kategorija staništa, koja se odlikuju slede

karakteristikama: a) intenzivno insolirane površine b) velika amplituda dnevnih temperaturnih
kolebanja, naro

ito tokom leta c) izuzetno nepovoljan vodni režim staništa d) slaba

nitrifikovanost podloge e) izuzetno nepovoljan hemijski sastav i mehani

ke osobine nasutog

peska.

U skladu sa ekstremno nepovoljnim ekološkim uslovima staništa, kao i relativnom

"mladoš

u" ovih površina, ne može se govoriti o nekoj konkretnoj, fitocenološki jasno

definisanoj zajednici. Ovde se pre svega radi samo o INICIJALNIM FAZAMA i razli

itim

RAZVOJNIM STADIJUMIMA progresivne sukcesivne serije. U tom smislu, vegetaciju
nasutih peskova Novog Beograda karakterisala bi 3 OSNOVNA RAZVOJNA
(SUKCESIVNA) STADIJUMA u kojima je zna

ajno prisustvo tipi

nih psamofitskih

elemenata.

Oenothera biennis - Bromus tectorum

- stadijum

Euphorbia sequierana - Bromus tectorum

– stadijum

Senecio vernalis – Silene vulgaris

- stadijum

Na osnovu svega izre

enog, može se zaklju

iti da se ruderalna flora i vegetacija na

teritoriji Beograda odlikuju izuzetno velikim diverzitetom (671 vrsta vaskularne flore i 17
razli

itih asocijacija ruderalne vegetacije). Ovakva floristi

ko - vegetacijska raznovrsnost

rezultat je ne samo veli

ine istraživanog podru

ja, njegovog geografskog položaja,

klimatskih, geoloških, geomorfoloških, pedoloških, hidroloških i istorijskih karakteristika, ve

je rezultat i dinami

nosti razvoja i neujedna

enosti njegove urbanizacije koja je, na velikim

prostorima Beograda, uslovila postojanje razli

itih kategorija ruderalnih staništa.

Pored istraživanja ruderalne flore i vegetacija Novog Sada i Beograda, tokom

poslednje decenije realizovana su i publikovana (kroz diplomske i magistarske radove)
istraživanja sinantropne flore i vegetacije slede

ih ve

ih ili manjih gradova na teritoriji SRJ:

Kosovska Mitrovica, Kragujevac, Loznica, Smederevska Palanka, Kikinda, Niš, Vranje,
Grocka, a u toku je i izrada doktorske disertacije za podru

je Podgorice.

Kao sastavni i nezaobilazni deo neposredne životne i radne sredine

oveka, ruderalne

biljke i vegetacija koje one izgra

uju predstavlja, ipak, zna

ajan - spontano razvijeni

fitosanacioni faktor koji u uslovima veoma zaga

ene životne sredine u gradovima ostvaruje

itav niz pozitivnih efekata.

18.

METODOLOGIJA KARTIRANJA URBANIH BIOTOPA I IZRADE

KATASTRA ZELENIH POVRŠINA

Kartiranje urbanih biotopa podrazumeva:

- 85 -

raš

lanjavanje teritorije grada na tipi

ne biotope – radi se prema gradskom

urbanisti

kom planu

grafi

ko - kartografsko predstavljanje njihove veli

ine i distribucije

inventarizaciju sadržaja i specifi

nosti abioti

ke i bioti

ke sredine – opširno i

kompletno istraživanje abiotske i biotske komponente

vrednovanje bitopa – ovim se biotopi raš

lanjuju u dodirljive i nedodirljive – one

koji se smeju i one koji se ne smeju menjati

Grad i priroda su dugo sagledavani kao suprotnosti. Što je grad bio "gradskiji" to je

manje prirode bilo u njemu. U me

uvremenu smo nau

ili da grad i prirodu nije neophodno

podrazumevati kao suprotnost, mada se to i dalje dešava. Naprotiv, gradovi za "prirodu"
imaju važnu ulogu, pod uslovom da ne predstavljaju barijeru, ve

da su povezaniu regionalni

sistem veza biotopa. Zbog toga, karta urbanih i suburbanih biotopa predstavlja klju

ni deo

informacionog sistema u mnogim gradovima sveta, a kartiranje i vrednovanje gradskih
biotopa predstavlja, pored ostalog, planersko oru

e za integraciju zaštite biodiverziteta u

proces urbanisti

kog planiranja. Vezano ša ovo postoje razna teoretska razmatranja koliko su

gradovi, bez obzira na narušenost prirode, u budu

nosti važni za održavanje biodiverziteta,

neki

ak ido dotle da govore kako

e se sudbina biodiverziteta odlu

ivati u gradu

→

onog

trenutka kad bitku za o

uvanje biodiverziteta izgubimo u gradu izgubili smo je i na

planetarnom nivou.

U praksi kartiranje biotopa nalazi mnogobrojnu primenu i njen prakti

ni zna

aj i

vrednost je neprocenjiv. Nekoliko prakti

nih mogu

nosti koje karta biotopa pruža:

izrada Studija o proceni uticaja izgradnje razli

itih objekata na životnu sredinu.

Zakonska obaveza (ušla je i u Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije) je da za bilo
koji objekat koji investitor želi da napravi (od zgrade do klupe) uz razne dozvole mora da
priloži studiju o proceni uticaja tog objekta na životnu sredinu. Investitor je tako

e dužan da 2

ili 5% ukupne investicione vrednosti datog objekta uplati na ra

un Ministarstva za zaštitu

životne sredine; novac prikupljen na ovaj na

in plasira se za rešavanje više ili manje

urgentnih problema zaga

ivanja životne sredine. Studije uticaja mogu biti osnovne i strateške

i nemogu

e ih je raditi bez karte biotopa.

izrada planova predela i planova sistema zelenih površina gradova bez kojih se

sistemi zelenih površina ne mogu praviti ni povezivati

planiranje veza biotopa – ove veze su jako važne za živi svet i

oveka; studija

govori o veli

ini, stepenu izolovanisti, fragmentiranosti. Urbanizacija razdvaja biotope.

nau

ni rad u oblasti urbane ekologije – bez karti biotopa nemogu

e je baviti se bilo

kakvim nau

nim radom vezanim za oblast urbane ekologije jer karte predstavljaju osnovu od

kojih se kre

izdvajanje zašti

enih podru

ja i izrada programa zaštite i razvoja – kartiraju

biotope uo

avaju se površine koje zavre

uju da budu stavljene pod neki vid

in situ

zaštite.

Top

ider je trnutno najaktuelniji – Zavod za zaštitu prirode ga priprema u svojoj studiji za

stavljanje pod zaštitu kao spomenik prirode II kategorije – objekat od velikog zna

aja. Isto

tako kartiranje može izdvojiti pojedina

ne strukture koje treba uvrstiti u program zaštite – na

teritoriji Beograda postoji oko 86 stabala koja kao individue predstavljaju spomenike prirode
(platan kod Miloševog konaka npr.).

Beograd je jedan od gradova i starih evropskih prestonica koji do skora (do 2001) nije

imao informacioni sistem odnosno bazu podataka i kartu urbanih i suburbanih biotopa.
Uprava Beograda 2001-ve godine shvata da treba da se strateški opredeli da budu

e planiranje

razvoj grada radi na principima održivosti posebno kada se radi osistemu zelenih površina.
Ovakvo planiranje i formatiranje gradova u skladu je sa me

unarodnim (evropskim)

propisima i otvara vrata za pogodnosti koje se dobijaju od te iste Evrope za njihovo
sprovo

enje. S obzirom na ovakvo strateško opredeljenje budu

eg planiranja Beograda

- 87 -

5. kopnene vode
6. vlažna staništa van zone slobodno staja

e ili teku

e vode (mo

vare, ritovi, vlažni ugari

i periodi

no suva staništa)

7. poljoprivredne površine
8. živice, šibljaci, grupe drve

a i šume uglavnom van kontinualno izgra

enog gradskog

tkiva

9. biotopi bez ili sa slabo razvijenom vegetacijom (stene, litice, odseci, pe

ine i drugi

podzemni sistemi)

10. površine koje nisu obuhva

ene u tipologiji

Podru

je pilot projekta se nalazi u srednjoj zoni Beograda i obuhvata ve

im delom

izgra

eno podru

je razli

itih namena, struktura i stepena zauzetosti: poljoprivredne površine,

napušteno zemljište, deponije, slivove tri potoka i dr, pa je zbog raznovrsnog koriš

enja bilo

pogodno za proveru predložene metodologije i klju

a za kartiranje biotopa. Pri radu najpre je

teritorija ove celine raš

lanjena na tipove biotopa. Kao podloga koriš

eni su karta postoje

koriš

enja zemljišta u razmeri 1:5000 iz 2001. i ortofotosnimci u razmeri 1:5000 iz 2003

(traženo je da se Beograd ponovo snimi ortofotosnimcima 2006-te godine, ali nije odobreno).
Kartografske podloge su georeferencirane u državnom koordinantnom sistemu i tako
pripremljene za rad u softverskom paketu MapInfo Professional 7.0. Granice tipova biotopa
izdvajane su digitalizacijom direktno na ekranu kao poligoni minimalne površine od 500 m2
(izuzetno kao polilinije ili ta

ke). Ovakva preliminarna karta tipova biotopa proverena je na

terenu i dopunjena tipovima, podtipovima i varijacijama biotopa (šetnja po terenu i provera na
licu mesta – da bi se npr. trš

ak jasno deginisao kroz njega se mora pro

i). Rezultat je

predstavljen na karti – izme

u ostalog na teritoriji Voždovca na

eno je preko 30 biotopa.

Detaljno snimanje je vršeno samo na reprezentativnim i selektivno odabranim

lokacijama unutar analiziranog podru

ja – na primer sve vrbove šume na teritoriji Beograda,

ma koliko ih malo bilo,ne mogu biti snimljene, ali na odre

enim podru

jima se mogu snimiti

do detalja uklju

uju

i i životinje. Podaci sa reprezentativnih podru

ja se primenjuju za ne

snimljene. Na podru

ju grada na ekranu je zaokruženo 163758 poligona razli

itih biotopa od

ega je 504 snimljeno u totalu, izvrednovano i ocenjeno ocenama od 1 (potpuno bezzna

ajni

biotopi) do 7 (nedodirljivi biotopi). Kriterijumi ocenjivanja sastoje se iz šest delova:

bazi

ni zna

aj biotopa (biotop zašti

en po evropskim i svetskim konvencijama o

zaštiti staništa i koji ne sme biti urbanizovan– bare, mošvare i trš

aci)

svojstvenost za dati prostor

starost –

to je starije to je vrednije i mogu

nost regeneracije – koliko godina za

treba obnovu pod pretpostavkom da se sve pose

biodiverzitet i da li predstavlja stanište neke endemi

ne i reliktne vrste; da li je

stanište neke ugrožene vrste

stepen optere

enosti biotopa – bez uticaja

oveka (ocena 1), neznatno optere

en,

veoma malo optere

en, izuzetno optere

en i totalno optere

en (ocena 5)

veli

ina, fragmentiranost i izolovanost biotopa – fragmentiranost i izolovanost

nemaju isti zna

aj živi svet – pokretne vrste lakše prolaze iz jednog u drugi izolovani biotop

nego nepokretne
Tendencija je da se biotopi ocenom 6 i 7 nikako ne smeju dirati i menjati, a kamoli
urbanizovati, oni ocenjeni ocenom 5 moraju pro

i svu mogu

u proceduru istraživanja pre

nego što se izda dozvola za gradnju, a oni sa ocenama 3, 2 i 1 da mogu biti urbanizovani, ali
uz definisanje odgovaraju

e cene – kvantifikacija svega što taj biotop naseljava (svaka biljka i

životinja koje

e biti sa tog staništa uklonjene imaju svoju jasno definisanu cenu i u skaldu sa

tim se formira cena datog zemljišta).

Kartiranje i vrednovanje gradskih biotopa predstavlja visoko stru

an posao koji se

zasniva na dobrom poznavanju i brzom prepoznavanju razli

itih ekološko-geografskih,

- 88 -

floristi

ko-vegetacijskih, faunisti

kih i pejzažno-arhitektonskih karakteristika i sadržaja datog

prostora. Pripremljeni klju

pokazao se kao dobra osnova za kartiranje gradskih biotopa na

celoj teritoriji generalnog urbanisti

kog plana (GUP) Beograda (važi do 2021 godine), koje je

zapo

eto krajem 2005 godine, a završeno krajem 2007. U ovoj fazi u

estvovao je veliki broj

biologa tako da su pokrivene i biljke i životinja – od insekata na nivou 218 izabranih
indikatorskih vrsta, 1500 vrsta biljaka, 70 vrsta riba, 8 ili 15 vrsta vodozemaca,172 vrste ptica
i 62 vrste sisara. Na teritoriji Beograda živi 2/3 faune vodozemaca i sisara, više od 2/3 faune
gmizavaca, 1/2 ornitofaune Srbije i kompletna ihtiofauna dunavskog sliva. Na bazi ovoga
izvršena su vrednovanja.
Istovremeno, s obzirom na veli

inu Beograda i raznovrsnost njegovih biotopa, predloženi

klju

se lako može prilagoditi i drugim ve

im gradovima Srbije kakvi su Novi Sad, Niš,

Kragujevac, Kraljevo i drugi – ovi, manji, gradovi neke od varijacija biotopa mogu samo
nemati.

itav postupak kartiranja bitan je jer:

izvršena je integracija ekoloških principa u proces urbanog planiranja – do sada

ovoga nije bilo i urbanisti su prostor koji im je dat za planiranje shvatali kao prazan, živi svet
tog prostora ih nije zanimao zbog

ega je ur

enost Beograda, sa izuzetkom Novog Beograda,

haoti

planiranje razvoja grada na principima održivosti

kartiranje i vrednovanje biotopa = redovna planska procedura. Ovome treba

priklju

iti i ažuriranje jer nije re

enje samo jednom uraditi kartu. Potreban je plan detaljne

regulacije jer je karta sada neophodna i mora se konsultovati i koristiti.

realna slika stanja životne sredine – strateške procene uticaja

edukacija potencijalnih korisnika i afirmacija rezultata projekta – potencijalni

korisnici su gradska uprava, urbanisti, opštinska uprava, gra

ani

→

treba ih naterati da slušaju

predavanja iz ove oblasti.

definisanje i monitoring indikatora održivog razvoja – ukazuju na pozitivne odn.

negativne trendove razvoja grada. U ove vrste treba ubrojiti i invazivne vrste, a ne samo
autohtone.

definisanje – institucionalizacija prava i pravila koriš

enja postoje

ih podataka,

ažuriranje baze podataka i nova snimanja – Be

na primer ažurira podatke na svakih 5 godina.

Podaci treba da budu javni u skaldu sa jasno definisanim pravima i pravilima.

definisanje cene biotopa - po m

odnosno po hektaru površine – motiv je

itave

pri

e i najvažnije je od svega – kvantifikacija svega što živi na datom prostoru i cena

zemljišta u skladu sa tim. Z

EMLJIŠTA SA OCENAMA

NEMAJU CENU I NE TREBA DA BUDU NA

PRODAJU VE

SE MORA INSISTIRATI NA NJIHOVOM ODRŽAVANJU I ZADRŽAVANJU U PRIRODNOM

STANJU NA PRODAJU

!!!

II deo

ZAGA

IVANJE HRANE

Dr. Dragan Kataranovski

u stranim materijama koje se mogu na

i u hrani treba razlikovati dve osnovne grupe:

materije koje se svesno dodaju sa ciljem da se hrana nutriciono obogati ili da se

modifikuju njena svojstva

- 90 -

ANTIOKSIDANSI se dodaju hrani u cilju njene zaštite od oksidativnih procesa

ime se produžava rok upotrbe. Umesto antioksidanasa u mnogim razvijenim zemljama danas

se koristi hladna pasterizacija – izlaganje konzervirane hrane radioaktivnom zra

enju.

Od prirodnih antioksidanasa poznati su tokoferoli, askorbinska kiselina, askorbil-diacetat,
flavonoidi (kvercetin, rutin...)...
U sinteti

ke antioksidanse spadaju: galna kiselina, butil-hidroksi-anizol, hidrohinon,

tiokarbamid, katehol...

KUHINJSKA SO, kao

esto koriš

ena, u ve

im koncentracijama može izazvati

veliki broj problema epidemi

nog karaktera kao što je pove

anje krvnog pritiska i s’tim u

vezi umanjen životni vek. Treba je izbegavati u dijeti pacijenata sa kardiovaskularnim
oboljenjima.

ANTIMIKROBIJALNI AGENSI – kumarin, dimetil-aminoazobenzen, azotni

trihlorid...
1927 godine u Americi je otkriven krvav proliv kod krava izazvan detelinom u silaži koja nije
bila dovoljno dobro obra

ena – bila je bu

ava. Analizom bu

ave deteline konstatovano je da

u njoj ima dosta kumarola koji je kada se u velikim koli

inama našao u organizmu uspeo da

naruši proces hemostaze (zgrušavanja krvi) što je dovelo do krvarenja. Kumarol pripada grupi
4-hidroksi-kumarina i primenjuje se u veterinarskoj i humanoj medicini za le

enje razli

itih

vidova tromboze (npr. vakarin u tabletama 2-3mg dnevno).
Kumarin je našao primenu kao rodenticid – 0,005% se dodaje hrani i 5-6 dana od dana
konzumiranja dovodi do uginu

a jedinki bez simptoma trovanja što je veoma važno jer je za

pacove poznato da ukoliko je smrt iznenadna i sa simptomima trovanja signaliziraju ostatku
populacije da tu hranu ne jedu. Jedinke otrovane kumarinom umiru od iznemoglosti, kao da
su stare.
Kumarinska jedinjenja imaju teratogeno dejstvo koje se manifestuje spre

avanjem razvoja

nosne kosti usled

ega se razvija fetus sa nosi

em uvu

enim u lice.

OSTACI LEKOVA – sve je ve

a upotreba nekih vrsta veterinarskih lekova što

povla

i sve ve

e nalaze njihovih rezidua u mesu. Od lekova najviše se upotrebljavaju

antibiotici i drugi antimikrobni hemoterapeutici. U našoj zemlji koriš

enje antibiotika je

relativno ravnomerno, smanjuje se potrošnja sulfonamida dok se u

eš

e ksiloterapeutika,

antimikrobnih i antiparazitskih lekova i hormona brzo uve

ava. U veterinarskoj madicini i

industriji najkoriš

eniji su antibiotici (23%), antiparazitici (15%), sulfonamidi (6,5%),

hormoni (1%) i drugi hemoterapeutici (10%).
Antibiotici : sulfonamidi u mesu razli

itog porekla

→

gove

e - podjednako zastupljeni,

teletina - dominiraju antibiotici, svinjsko - dominiraju sulfonamidi, ov

ije – sulfonamidi nešto

zastupljeniji.
Na

oveka rezidue lekova mogu imati toksi

no dlovanje, izazvati alergije, indukovati

rezistenciju mikroorganizama, izazvati supresiju imunološkog sistema, mutageni, teratogeni i
kancerogeni efekat.
Grupe lekova

ije su rezidue najzna

ajnije u higijeni mesa:

Antibiotici:

penicilini – alergije i rezistencija

aminoglikozidi – neurotoksini

neomicin – rezistencija

streptomicin – alergije

tetraciklini – poreme

aj osifikacije i teratogeni efekat

makrolidi

ertromicin – toksi

an efekat

olaendromicin – rezistencija

- 91 -

tilozin – rezistencija

hloramfenikol – aplasti

na anemija i imunosupresija

Hempterapeutici:

nitrofurani

furazolidon – mutagen

nitrofurazon – kancerogen

fluratadon – neurotoksin

sulfonamidi – neurotoksi

nost i alergije

sulfodimidin – kancerogen, izaziva

rezistencije

kinosalini – kancerogeni i izaziva

i rezistencije

nitromidazoli – kancerogeni

dimetridazol, ipronidazol, ronidazol

Antiparazitici

benzimidazoli – imunosupresija

imidazotioli – toksi

nost

Sedativi

promazini (komselen) – neurotoksi

nost

Hormoni

tireostatici (dietilstilbestrol) – kancerogen, toksi

Opšta ocena opasnosti rezidua lekova: niska – antiparazitici, sedativi, biostimulatori; srednja –
penicilin, aminoglikozidi, sulfonamidi i kinosalini; visoka – hloramfenikol, nitrofuranol,
nitroamidazol i dietilstilbestrol.
Kontrola rezidua lekova u mesu podrazumeva balans izme

u spre

avanja ekonomskih šteta sa

jedne i smanjivanje mogu

e nepopravljive štete koje rezidue sa sobom nose sa druge strane.

Spre

avanje ekonomske štete postiže se rutinskom kontrolom ve

eg broja uzoraka životinja

ime se dolazi do identifikacije i kvantifikacije rezidua, procenjuje upotrebljivost sto

hrane, analiziraju se podaci dobijeni monitoringom i dobijaju definitivni rezultati
upotrebljivosti mesa, mleka i mle

nih proizvoda u ljudskoj ishrani. Umanjvanje mogu

nepopravljive štete postiže se kontrolom mesa i organa u klanicama i proizvodnom prometu.
Mnogi od antibiotika se mogu na

i u mleku i mle

nim proizvodima. Maksimalno prihvatljive

koncentracije za pojedina

ne antibiotike u ppm propisane od stane Svetske zdravstvene

organizacije 1984. su: bacitracin 1.200, hloramfenikol 0.000, hlorotetraciklin 0.020, penicilin
0.006, eritromicin 0.04, neomicin 0.150, ampicilin 0.01, tilozin 0.000, nistatin 1.100,
sulfonamid 0.100, streptomicin 0.200

Kada se govori o mleku

POD HIGIJENSKI ISPRAVNIM SE PODRAZUMEVA ONO KOJE NE SADRŽI

PATOGENE ORGANIZME

NJIHOVE TOKSINE I RAZNE DRUGE ŠTETNE MATERIJE ORGANSKOG I

NEORGANSKOG POREKLA

. M

LEKO MOŽE U OGRANI

ENIM KOLI

INAMA SADRŽATI SAPROFITSKE

BAKTERIJE I SOMATSKE

ELIJE

ALI MORA IMATI BESPREKORNE ORGANOLEPTI

KE OSOBINE

–

BOJU

MIRIS I UKUS

Broj somatskih

elija izme

u 300 000 i 500 000 po mililitru mleka ukazuje na visok nivo

subklini

kog mastitisa. Uzimanje uzoraka mleka iz razli

itih regiona Srbije ustanovljena je

slede

a zastupljenost somatskih

elija:

kraljeva

ki region: 19% uzoraka – do 1 000 000/ml; 30% - preko 1 000 000/ml

šaba

ki region: 8,5% - preko 1 000 000/ml; 15% - 500 000 do 1 000 000/ml, 76% -

300 000 do 500 000/ml.

Požareva

ki subregion – najbolje mleko

→

94% - do 500 000/ml; 6,4% - do

1 000 000/ml

- 93 -

bolesti, nestanak hrane, sirovina za dobijanje energije i problem zaga

enja. Na osnovu

mogu

nosti tog vremena ra

eni su modeli rešavanja problema i prema tim modelima

predvi

ena su rešenja problema hrane, energije, iskorenjivanja bolesti i prenaseljenosti. Jedini

bez predvi

enog rešenja ostao je problem zaga

ivanja - ne postoji tehnologija koja daje nulto

zaga

enje.

Biološki efekti posledica su prisustva zaga

iva

a u životnoj i radnoj sredini. Najmanje

prisutno u svesti laika i stru

njaka je uticaj zaga

enja na geneti

ki materijal jer je najmanje

ljiv. Fiziološki efekti su najuo

ljiviji, posledice su vidljive u sredstvima javnog

informisanja,

esto se govori o kancerogenom, teratogenom i smrtnom uticaju polutanata.

Geneti

ki efekat se javlja sa zadrškom zbog

ega se naj

eš

e takve posledice ne povezuju sa

uzrokom. Ovi efekti nisu bezna

ajni ni retki i zaslužuju više pažnje.

Postoje dva osnovna puta delovanja zaga

enja na geneti

ki materijal:

mutageni efekat – germinativne (prenose se na potomstvo i daju efekat na nivou

populacije) i somatske (efekat se ne prenosi na potomstvo) mutacije. Kada se pove

mutaciona stopa vodi pove

anju polimorfizama.

* u

i se iz molekularne i mikrobiologije*

nemutageni efekat – pod dejstvom zaga

iva

a dešava se izmena sredine u

fizi

kom u hemijskom smislu što za posledicu ima izmenu pravca i delovanja prirodne

selekcije.
Za oba puta zejedni

ko je da uklju

uju mehanizam prirodne selekcije s’tom razlikom što

pove

anje mutacione stope vodi da selekcija deluje na novonastale entitete ili na smanjenje

postoje

eg geneti

kog polimorfizma sa manjom frekvencom populacije. Sa druge strane kod

izmene sredine nema promene kvaliteta i kvantiteta geneti

kog polimorfizma i sredina deluje

u okviru postoje

e geneti

ke varijabilnosti.

Nemutageni efekat zaga

enja najbolje se može prikazati na dva primera – fenomenu

industrijskog melanizma i fenomenu rezistentosti na toksi

nu supstancu.

- FENOMEN INDUSTRIJSKOG MELANIZMA -

Predstavlja pojavu fenotipske varijabilnosti koja se ogleda u postojanju svetlo i tamno

pigmentisanih jedinki u populacijama odre

ene vrste, geneti

ki je determinisana i

registrovana je na preko 200 razli

itih vrsta – insekti, ptice, pauci,

ak i neki vodozemci.

Najilustrativniji primer je vrsta leptira

Biston betularia

, dosta krupan, no

ni leptir, sa

jednom generacijom godišnje. Kod ove vrste leptira pojavljuje niz razli

ito pigmentisanih

formi: forma tipica – svetla i naj

eš

a, forma carbonaria – potpuno tamna, forma insolaria sa

tri stepena tamnosti pigmentacije. Za razli

ite forme odgovoran je alelski polimorfizam

odre

enog genskog lokusa i ukrštanje se dešava po Mendelovim pravilima. Forma carbonaria

je dominantna, forma tipica je recesivna. Generalno gledano kod svih vrsta kod kojih je
industrijski melanizam ispitivan dominantan alel determiniše tamnu obojenost, a recesivan
svetlu i vezano je za somatske autozome. Izuzeci od pravila postoje – recesivna tamna boja i
alel na X hromozomu.

Promene koje su se dešavale vezane su za Veliku Britaniju 1848 godine, po

etak

urbanizacije i industrijalizacije, koriš

enje parne mašine i uglja kao fosilnog goriva. Prema

podacima iz entomoloških zbirki pre idustrijalizacije 99% jedinki u populaciji bilo je svetlo
(forma tipica), a samo 1% tamno (forma carbonaria)

→

dominantni homozigoti i heterozigoti

zajedno su

inili 1%, a recesivni homozigoti 99%. Intenziviranjem industrijalizacije dolazi do

toga da se u roku od 50 godina u populacijama lokalizovanim u regionu sa najrazvijenijom
industrijom javlja preko 90% tamno obojenih jedinki – pozitivna korelacija izme

aerozaga

enja i dominacije tamno obojenih jedinki. Zašto se ovo dogodilo? Jedna mogu

nost

bila je da je zaga

enje uticalo na izmenu genofonda preko pove

anja mutabilnosti;

- 94 -

laboratorijskim analizama ova hipoteza je odba

ena – pokazalo se da

čađ

nema mutageni

efekat. Druga mogu

nost je da se promenila adaptivna vrednost razli

itih fenotipova odn. da

se promenio pravac delovanja prirodne selekcije – ovo se pokazalo kao ta

no i danas se zna

da se sa stepenom zaga

enja sukcesivno pove

ava broj tamnih jedinki.

U ovom slu

aju postoji fenomen klinalne varijabilnosti i to navodi na razmatranje

adaptivne varijabilnosti i adaptivnog zna

aja geneti

kog polimorfizma koji se nalazi u centru

pažnje – klinalni raspored nije stohasti

ki i samim tim mora da ima neku zakonitost po kojoj

se javlja. U ovom slu

aju zakonitost je promena adaptivnih karakteristika u zavisnosti od

sredine koja se menja po odre

enom gradijentu.

Slede

e pitanje koje se name

e je da li postoji neki mehanizam kojim se dovodi do toga da

izvrši ovako velika promena u geneti

koj strukturi populacije ispitivanog organizma? Pod

velikom promenom se podrazumeva da je za 50 generacija frekvenca od 99% svetlih formi
pala na ispod 10%

→

selektivni pritisak je 0,20 što je veoma veliko za prirodne populacije.

Uzrok promene sredine je antropogeni faktor.

Selekcija deluje razli

itim intenzitetom, ali neprekidno tokom života jednog

organizma. U ovom slu

aju

SELEKCIJA DELUJE NA NIVOU VIJABILITETA ADULTNIH JEDINKI

– pri

posmatranju izlovljavanja leptira od strane predatora (ptice peva

ice) jasno je uo

eno da u

svetloj okolini (nezaga

ena okolina gde je kora drve

a obrasla lišajevima zbog

ega su svetla)

forma tipica je manje vidljiva na stablima. U zaga

enoj sredini lišajeva nema, stabla su tamna

(dodatno tamnosti stabala doprinosi i taloženje

čađ

i) i svetla forma leptira je vidljiva za

predatore, dok je tamna forma skoro nevidljiva – favorizovanje tamne forme u cilju ve

preživljavanja.

Drugi metod istraživanja bio je lov, markiranje, puštanje i ponovno izlovljavanje

jediki svih formi. Pri ponovnom izlovljavanju prebrojavaju se markirane jedinke i odnos
formi u okviru ponovo ulovljenih na osnovu

ega se dolazi do posrednih zaklju

aka o tome

koja forma i u kojim uslovima sredine dominira me

u preživelim. U zaga

enoj sredini me

ponovo izlovljenim dominiraju tamne jedinke, a u nezaga

enoj svetle.

eni su eksperimenti sa skidanjem lišajeva sa polovine obraslog drveta i zatamnjivanje te

polovine vodenim rastvorom gara. Kada su na takvo stablo nasumi

no puštane tamne i svetle

forme leoptira pokazalo se da se vremenom jedinke razdvajaju po sredinama gde su manje
vidljive – svetle odlaze na svetlu, tamne na tamnu

→

u ponašanju

Biston betularia

postoji

mehanizam da bira onu sredinu gde

e biti manje uo

ljiv jer mu se tako pove

ava vijabilitet.

Evolucija ovog leptira išla je u pravcu da je najve

i selektivni pritisak na nivou vijabiliteta.

50-ih godina prošlog veka zbog velikih problema sa aerozaga

enjem u Velikoj

Britaniji doneti su rigorozni zakoni

ijim sprovo

enjem je došlo do obrtanja frekvence tamnih

i svetlih jedinki u populacijama koje su bile izložene aerozaga

enju. Oporavak genofonda nije

išao istom brzinom kao i prethodna promena – jedan od razloga je da tamne jedinke (homo i
heterozigot) imaju ve

u adaptivnu vrednost (*pokazano u laboratorijskim uslovima)

→

ovo

objašnjava zašto u prirodnim populacijama nisu potpuno eliminisane ili podlegle spontanoj
mutagenezi. Veliki selekcioni pritisak ipak nije doveo do gubitka varijabilnosti jer tamna
forma, kao retka, ima prednost pri parenju (ženke

eš

e biraju mužjake sa retkom formom)

što doprinosi održavanju geneti

kog polimorfizma. Isto važi i za svetle forme u zaga

enoj

sredini.

- FENOMEN REZISTENTNOSTI NA TOKSI

NE SUPSTANCE -

Prisustvo toksi

nih supstanci je jedan od naj

eš

ih vidova zaga

enja. Fenomen

rezistentnosti je posledica fenotipske varijabilnosti koja se ogleda u tome da neke jedinke
podnose ve

u koncentraciju toksi

nih supstanci (tolerantnije su na prisustvo toksi

supstance) u odnosu na ve

inu pripadnika populacije. Rezistentnost na toksi

ne supstance je

- 96 -

bila pre tretmana. Razlog za ovo je porast frekvence heterozigota koji predstavljaju izvor
genotipova sa fenotipskim odrazom rezistentnosti (heterozigotna prednost). Zbog toga svaka
slede

a primena toksi

ne supstance mora po

eti sa koncentracijama ve

im nego prethodnog

puta.

Postoje slu

ajevi gde je ono što je za rezistentnost dominantno recesivno za neku

drugu fenotipsku karakteristku. Primer za ovo je rezistencija pacova na valfarin – toksi

supstanca koja spre

ava koagulaciju krvi, veoma koriš

ena u praksi jer jedinke umiru par

dana nakon konzumiranja mamca i ne signaliziraju ostatku populacije da su otrovane.
Rezistentnost je vezana za mutaciju

ija posledica je smanjena sinteza K vitamina –

rezistentni pacovi ve

imaju poreme

enu koagulaciju

→

poreme

aj koagulacije je recesivna

osobina, ali dominantna u pogledu rezistencije.

Ako je toksi

na supstanca ujedno i mutagen javljaju se dva spregnuta procesa – proces

pove

ane mutageneze i proces prirodne selekcije. Ta sprega može voditi bržoj pojavi i ve

stepenu rezistencije ili njenom padu – može se desiti pove

ana stopa mutacija koje ne vode

rezistenciji koje

e prirodna selekcija eliminisati kao nepovoljne za date uslove sredine. Ako

se mutacijama pove

a stopa alela koji daju rezistenciju selekcija to može favorizovati.

Problem rezistencije na toksi

ne supstance veoma je kompleksan i najbilje se može

ilustrovatina primeru rezistencije

Agrostris tenius

na bakar.

Kod ove trave javlja se fenotipska raznolikost u pogledu podnošenja razli

itih koncentracija

bakra. Rezistencija je geneti

ki determinisana i vezana je za tri genska lokusa. Mesto gde je

vršeno ispitivanje je napušteni rudnik bakra sa zaostalom jalovinom

ijim ispiranjem se dobija

zemljište sa razli

itim koncentracijama bakra u sebi. Ako se povu

e granica izme

zaga

enog i nezaga

enog zemljišta testiranjem biljaka uo

ava se da se na zaga

enom delu

javljaju ve

inom rezistentne, dok je na nezaga

enom dokumentovano prisustvo i jednih i

drugih s’tim da koncentracija rezistentnih opada sa udaljavanjem od granice. Jasno je da
nerezistentna biljka ne može opstati na zaga

enom staništu, ali zašto rezistentna biljka ne

opstaje na

istom zemljištu???Adaptivna vrednost rezistentnih biljaka na

istom zemljištu je

mala. Ako se tome doda i kompeticija sa nerezistentnim razlika u adaptivnoj vrednosti je još
ve

a. Za ostvarivanje rezistentnosti kod biljaka postoji 7-8 mogu

ih mehanizama –

izbacivanje toksi

ne supstance, njeno magacioniranje, konverzija u netoksi

nu formu,

detoksifikacija vezivanjem za druge molekule... Svi ovi mehanizmi stalno su prisutni i troše
energiju. Na

istom zemljištu ta energija je uzalud utrošena što se automatski odražava na

prinos.

Sakupljanjem semena biljaka sa zaga

enog i nezaga

enog zemljišta i njihovim

prosejavanjem dobija se slede

a situacija: na zaga

enom zemljištu dobija se veliki procenat

semena rezistentnih , ali i mali procenat semena nerezistentnih biljaka; na

istom zemljištu

dominiraju semena nerezistentnih, ali postoji i mali procenat semena rezistentnih biljaka. Ovaj
mali procenat „neodgovaraju

ih“ semena predstavlja geneti

ko optere

enje za populaciju, a

objašnjenje njihovog pojavljivanja leži u oprašivanju vetrom – vetar polen prenosi sa
zaga

enog na nezaga

eno zemljište i obrnuto – migraciono optere

enje nastalo usled protoka

gena. Populacije nastoje da spre

e uzrok koji dovodi do narušavanja koadaptivnih sistema

(dominantni genotipovi izgra

eni kroz evoluciju). Mehanizam kojim se to postiže je

spre

avanje prenošenja polena – biljke sa zaga

enog zemljišta cvetaju ranije u odnosu na

biljke sa nezaga

enog (ovo se posebno odnosi na biljke grani

nog pojasa gde je prime

ena

razlika u cvetanju od

ak 7 dana). Posledica ovoga je postepena specijacija ova dva sistema,

vremenom

ak i gubitak reproduktivnog kontakta.

AGA

IVANJE SREDINE NE DOVODI SAMO DO IZMENE ORGANIZAMA VE

MOŽE DOVESTI I DO

ETKA SPECIJACIJE

AK I DO OBRAZOVANJA POTPUNO NOVIH VRSTA

!!!

- 97 -

COVEK I ZIVOTNA SREDINA-PREDMET I SISTEMSKI PRISTUP

Ekologija predstavlja klju

nu disciplinu u okviru zaštite životne sredine. Centralna tema

zaštite životne sredine u okviru studija biologije je

ZAŠTITA PRIRODE

Ako je astronomija bila vode

a nauka 16. i 17. veka (Kopernik, Kepler, Galilej), a ako

je 18. vek je obeležila klasi

na fizika (mehanika) Isaka Njutna, onda je prakti

itav 19. vek

- vek biologije (organske evolucije)

arlsa Dravina, u

ijem se okrilju u njegovoj drugoj

polovini razvila ekologija (Ernst Hekel, 1866). Ipak osnovano je pretpostaviti da

e ekologija

svoj odlu

uju

i uticaj, u sistemu nauka uopšte, dobiti i dobija upravo danas, na po

etku 21.

veka, sli

no kao što su pe

at ukupnom nau

nom mišljenju 20. veka dale kvantna i nuklearna

fizika.

O odnosu

oveka i životne sredine možda najbolje govori slede

a poruka:

Zbog

predmeta koji zadovoljavaju njegovu trenutnu lakomost, svuda unštava krupne biljke koje

uvaju tlo, što brzo dovodi do neplodnosti tla koje naseljava, prouzrokuje usahnu

e izvora,

uklanja životinje koje su tu nalazile svoju hranu, i dovodi do toga da su veliki delovi kugle
zemljine, nekada veoma plodni i u svakom pogledu veoma naseljeni, sada goli, neplodni,
nenastanjivi, pusti. Reklo bi se da je predodre

en da, pš{to zemljinu kuglu u

ini

nenastanjivom, sam sebe iskoreni

(Žan Batist Lamark

1809, Zoološka filozofija)

Slobodno se može re

i da smo danas na samo korak od ispunjavanja Lamarkovor

proro

anstva.

U globalne ekološke probleme današnjice spadaju:

narušavanje ozonskog omota

poja

anje efekta staklene bašte

gubitak biodiverziteta

deforestizacija (gubitak šumskog pokriva

a) izvu

ena iz gubitka biodiverziteta

kao poseban problem – Brazil godišnje se

e 50 000km

tropske kišne šume, ostale zemlje

Centralne i Južne Amerike otprilike još toliko (tih 100 000km

je površina

itave teritorije

bivše SRJ) uništavaju

i nemilice najproduktivniji kopneni ekosistem na planeti.

kvalitet i raspoloživost vode za pi

dezertifikacija – širenje pustinja

aerozaga

enje

Odnos ekologije i zaštite životne sredine – ekologija je prirodna nauka koja se bavi

uodnosima koji se uspostavljaju me

u organizmima i njihovim okruženjem (životnom

sredinom). Klju

ne re

i za ekologiju su

INTERAKCIJE

STANIŠTE

. Naziv poti

e od od gr

ke re

oikos

= ku

a, dom, stanište i može se posmatrati kao ekonomija prirode – nauka koja se bavi

proizvodnjom i raspodelom organske materije na planeti.

Nauka o životnoj sredini može se posmatrati kao interdisciplinarno polje prirodnih,

društvenih i tehni

kih nauka – u sebi objedinjuje ekologiju, biologiju, hemiju, klimatologiju,

okeanografiju, geologiju, arheologiju, antropologiju, sociologiju, istoriju, politi

ke nauke,

inženjerstvo, ekonomuju i etiku.

- 99 -

oru

a i oružja, pronalazi vatru, po

inje da je koristi i kontroliše – zna

aj vatre je nemerljiv jer

obezbe

uje termi

ku obradu hrane

ime uništava veliki broj parazita, obezbe

uje toplotu u

hladnom periodu i koristi je za kr

enje šuma.

ovek prime

uje da se nakon požara vegetacija

obnavlja, da je obnova vegetacije pra

ena obrazovanjem travnatih zajednica koje privla

stada biljojeda donose

i mu tako obilje hrane životinjskog porekla. Kulturnu revoluciju

obeležava i po

etak koriš

enja govora

ime sti

e nemerljivu prednost u odnosu na ostale

vrste. Komunikacija obezbe

uje prenošenje znanja i iskustava.

* Bušmani i dan danas žive na ovom nivou; u plemenu su najcenjeniji stari ljudi koji poseduju
mnogo znanja i iskustva koja mogu preneti na mla

e generacije*

Vremenom i pored kulturne revolucije brojnost populacije je dostigla plato na kome se
zadržala do slede

e „prevare“

agrarna revolucija pre 10 – 12 000 godina – period domestifikacije biljaka i

životinja (domestifikacija = ovladavanje i kontrola životnog ciklusa neke biljke ili životinje).
Sa domestifikacijom

ovek sebi obezbe

uje više resursa i pravljenje zaliha

ime omogu

ava

imanje ve

eg broja potomaka.

*Bušmani imaju recesivan odnos prema broju

lanova plemena – regulacija uklju

uje kasno

stupanje u brak, redukovan broj seksualnh kontakata, dozvoljeno je ubijanje dece, posebno u
godinama kada su resursi jako ograni

eni, jer pleme mnogo mora da investira u decu do

starosti od 12 godina kada

e po

eti da doprinose (de

aci kao lovci, devoj

ice kao

sakuplja

i)*

Pardoks je taj da Bušmani i druga plemena na sli

nom nivou nikada ne umiru od gladi, dok

kod savremenog

oveka glad i pored svega predstavlja veliki problem – veoma smo ranjivi i

zavisni od klime.
U ovom periodu dolazi do razvoja gradova – parazita ekosistema koji se razvijaju na ra

viška vrednosti seoskih doma

instava. Grad ne proizvodi i mora da ima stalan input. Veliki

broj ljudi na malom prostoru za posledice ima blizak kontakt me

u njima i lakše širenje

infektivnih bolesti.

industrijsko - tehnološka (nau

na) revolucija po

ela je pre oko 200 - 250 godina i

traje i dalje, mada se današnjica sve

eš

e ozna

ava kao informati

ka revolucija. Po

ela je sa

otkri

em parne mašine i prelaskom sa manufakture na industrijsku proizvodnju. Prati je razvoj

svih oblasti nauke što doprinosi produženju životnog veka.

Danas se nalzimo u tre

em demografskom skoku i eksponencijalni rast ljudske

populacije se nastavlja. Priroda se protiv eksponencijalnog bori otporom sredine teže

i da J

krivu prevede u S (sigmoidnu) krivu, da brojnost populacije dovede do odre

enog platoa i tu

je zadrži. Otpor sredine predstavljaju ograni

avaju

i faktori – voda, hrana, bolesti, predatori,

paraziti –

itav kompleks abioti

kih i bioti

kih faktora koji na tu organsku vrstu deluju.

Promena brojnosti svake populacije zavisi od

etiri ekološka parametra - nataliteta,

mortaliteta, imigracija i emigracija. Posmatrano na planetarnom nivou za ljudsku populaciju
nema imigracija i emigracija – za promenu brojnosti zna

ajni su samo natalitet i mortalitet. Za

demografske skokove najzna

ajniji faktor je mortalitet –

OVEK JE U SVAKOM

DEMOGRAFSKOM SKOKU ZNA

AJNO SMANJIVAO STOPU MORTALITETA

Kako zaustaviti rast populacije??? Svetski ratovi, epidemije, smanjivanje stope nataliteta
(kontrola ra

anja i ograni

avanje broja potomaka) koje se danas primenjuje u Kini, Indiji.

Demografska tranzicija bazira se upravo na obaranju stope nataliteta ispod stope mortaliteta.

Za razliku od svih ostalih organskih vrsta

ovek se realizuje u svetu koji osim

ekoloških faktora koji vladaju u prirodi uklju

uje i druge sadržaje - nacionalnu pripadnost,

status, veroispovest, politi

ki sistem, moralne i pravne regulative... te je ekologija

oveka

složena jer je i sama životna sredina kojoj on pripada složenija u odnosu na sredinu svih
ostalih organskih vrsta.

ovek je i dan danas Homo naturalis – organska vrsta koja se relizuje

u stratumu fizi

ko-bioloških pojava, procesa i zakona, biotopa i biocenoza, ali nije samo to –

- 100 -

ovek je i Homo faber jer se realizuje u stratumu znanja (zanat, prirodno–tehni

ke nauke),

ume

a (nauka, alat), tehnike, tehnoloških sistema i tehni

kog napretka; Homo oeconomicus –

stratum ekonomije, ekonomskih principa i zakonitosti, privredni sistem i privredne strukture,
ekonomski rast; Zoon politicon – stratum socijeteta gde se realizujemo kao jedinka, porodica,
društvo i država, u okviru društvenog poretka i društvenog razvitka; Anthropos filosofos –
stratum vrednosti i normi, moralnih i pravnih regulativa, moralnog napretka

→

Homo sapiens

= Homo naturalis + Homo universalis.

ovek pre svega zavisi od okoline – bez resursa koje mu ta okolina pruža nema

tehnologije, ekonomije niti socijalne organizacije – faktora neophodnih da bi opstao. Naša
neophodnost za resursima preseca krugove kruženja materije i proticanja energije,
narušavamo ih i menjamo okolinu dovode

i do poreme

aja.

U pogledu koli

ine raspoloživih resursa planeta je zatvoren sistem. Thomas Malthus

(1766-1834) ekonomista iz Londona u publikaciji „Studija populacije“ prime

uje da je

Engleska oskudna u poledu resursa i da se koli

ina resursa pove

ava aritmeti

kom (a+b), a

brojnost stanovništva geometrijskom (axb) progresijom. Rešenje bi bilo u regulaciji broja
siromašnih – bogatih nema mnogo i za njih ima dovoljno resursa, siromašni koji pove

avaju

svoju brojnost požele

e da budu bogati, a ako se obogate ne

e biti resursa za sve.

Rimski klub, najja

a nevladina organizacija, kre

e 60-ih godina; 1967 godine Aurelio neki

tamo

, jedan od vlasnika korporacije FIAT prepoznaje probleme vezane za kvalitet životne

sredine, resursa, pove

anja brojnosti ljudske populacije i uvi

a potrebu za pronalaženjem

rešenja. Oko sebe okuplja tim eksperata iz razli

itih oblasti prirodnih, društvenih i tehni

kih

nauka koji treba daju odgovor na pitanje kuda ide ova planeta i šta

e biti sa

ovekom? Kao

rezultat 1972-ge izlazi publikacija pod nazivom „Granice rasta“ u kojoj se pojavljuje prvi
kompjuterski model predvi

anja do 2100-te godine u odnosu na parametre: raspoloživi

resursi, brojnost ljudske populacije, raspoloživost hrane, industrijska proizvodnja i
zaga

ivanje.

Brojnost populacije raste i raš

e mnogo više u nerazvijenim zemljama.

Ekološka stopa – potrošnja resursa / površina koriš

enog zemljišta po glavi stanovnika

u okviru pojedinih država. Najve

a je u SAD. Generalno gledano mnogo je ve

a u razvijenim

nego u nerazvijenim zemljama.

Ujedinjene nacije ulažu napore za bolju i kvalitetniju životnu sredinu i s’tim u vezi

organizuju se me

unarodne konferencije vezane za probleme kvaliteta sredine koja nas

okružuje:

I. Konferencija ujedinjenih nacija o životnoj sredini (Stokholm, 1972)

II. Konferencija o životnoj sredini i razvoju „Samit o zemlji“ (Rio, 1992)

III. Konferencija – Samit o održivom razvoju (Johanezburg, 2002)

Konferencija u Riu donosi nekoliko zna

ajnih dokumenata: Deklaracija iz Ria,

nekoliko konvencija i programa (program zaštite svetskih šuma, program vezan za klimatske
promene npr.) i Konvenciju o zaštiti biodiverziteta i

esto se ozna

ava kao Konferencija o

održivom razvoju.

Održivi razvoj podrazumeva trajan, uskla

en razvoj –

RAZVOJ USKLA

EN SA

RESURSIMA KOJE

EMO KORISTITI NA NA

IN I U OBIMU DA I GENERACIJE KOJE POSLE NAS

DOLAZE IMAJU PRAVO NA SVOJ SOPSTVENI RAZVOJ

. Uskla

eni razvoj podrazumeva da se

možemo razvijati na ra

un:

prirodnih resursa - biološki resursi (hrana, drvena gra

a...), minerali, fosilna goriva,

voda

ekonomskih resursa – nacionalni dohodak, stepen ekonomske razvijenosti, tip
privrednog razvoja

društvene nadgradnje – socijalna struktura, kultura, istorija, religija

- 102 -

spektra). Sve ispod vidljivog dela spektra je kratkotalasno, a sve iznad je dugotalasno
zra

enje.

Sunce emituje ogromnu koli

inu energije, do Zemlje dolazi samo ½ milijarditog dela koja je

više nego dovoljna za klimatske uslove koji na planeti vladaju.
Kratkotalasno zra

enje – hladni talasi odlikuju se malom talasnom dužinom (UV, jonizuju

radioaktivno), ali velikom energijom i prodornoš

u. Dugotalasno zra

enje – topli talasi (bliski

i daleki deo infracrvenog, mikrotalasi, radiotalasi, TV talasi) odlikuju se velikim talasnim
dužinama i malom prodornoš

Sve što do

e do površine atmosfere ne

e do

i do površine planete – zna

ajan deo (34%)

elektromagnetnog zra

enja bi

e apsorbovan od strane oblaka,

estica prašine, same atmosfere

i ne

e u

i u aktivnu energiju termi

kog režima Zemlje. Sun

evi zraci koji do

u do površine

planete doživljavaju transformaciju na aktivnoj površini – iz kratkotalasnog i vidljivog prelaze
u dugotalasno, sa aktivne površine

e se reflektovati i u vidu toplote odlaziti u atmosferu.

Razli

ite površine imaju razli

it indeks refleksije (albedo efekat) – neke površine apsorbuju i

zadržavaju veliku koli

inu zra

enja dok druge sa visokim procentom reflektuju Sun

eve zrake

bez transformacije u toplotu. Albedo efekat travnate površine je 16–26%, listopadne šume –
niži nego travnate površine,

etinarske šume 5-15%, površina pod usevima 15-25%, tundre

15-20%, pustinje 25-30%, asfalitanih puteva 5-10%, lednika 30-40%, svežeg snega 75-95%,
starog snega 40-70%, gle

era 20-40%, vode kada je Sunce u zenitu 3-10%, vode kada je

Sunce na izlasku odn. zalasku 10-100%. Što je albedo efekat niži površina je zagrejanija.

Kada pogledamo planetu sa aspekta klime kao distributivni ekološki karakteri se

pojavljuju temperatura, koli

ina padavina i vazdušna kretanja. Srednja godišnja temperatura

na ekvatoru razlikuje se od one na polovima ili u umerenoj zoni. Razlike u temperaturi
javljaju se usled toga što sun

evi zraci na ekvator padaju pod pravim uglom, a polove

prakti

no dodiruju u jednoj ta

ki. S

REDNJA GODIŠNJA TEMPERATURA SNIŽAVA SE ZA

0,5°C

SVAKIH

100

KM IDU

I OD EKVATORA KA POLOVIMA I SA SVAKIH

100

M NADMORSKE VISINE

Temperatura se tako

e menja u toku dana i no

U pogledu dužine dana i no

i postoji pravilnost koja je karakteristi

na za geografske

širine i dužine, vezana je za elemente i karakteristike klime – na Ekvatoru dužina dana i no

je prakti

no jednaka tokom

itave godine; sa pomeranjem ka polovima menja se u toku

godine. U Beogradu dan je najduži 20-ti na 21-vi jun (letnja ravnodnevnica), a najkra

i je 20-

ti na 21-vi decembar (zimska kratkodnevnica). Idu

i dalje prema polovima - u Sankt

Ptersburgu npr. leti no

traje po 4 sata, a zimi dan 4-5 sati. Promena dužine dana i no

i uzrok

su smene godišnjih doba na umerenim geografskim širinama jer se menja dužina perioda u
kome ima elektromagnetnog zra

enja Sunca. Zemlja je najbliža Suncu zimi, a najudaljenija

leti; nagnutost zemlje (ugao eklipse) od 23°27’’ donosi da je ½ planete u toku okretanja oko
svoje ose i okretanja oko Sunca tokom jedne polovine godine bliža, a tokom druge udaljenija
od Sunca i prima

e sun

eve zrake pod druga

ijim uglom. Kada na severnoj hemisferi po

prole

e na južnoj kre

e jesen.

Osim Sunca i koli

ine toplote za raspored živog sveta odgovorna je i vlažnost.

Atmosfera nije stati

na ve

se nalazi u ciklusu kruženja. Na nivou planete može se prepoznati

nekoliko petlji (pravilnih

elija) kretanja vazduha koje se ozna

avaju kao

HEDLEJEVE PETLJE

mogu

e je razlikovati šest od kojih su tri na severnoj i tri ne južnoj hemisferi. Rezultat su

rotacije Zemlje i isparavanja vode sa površine svetskog mora i kopnenih ekosistema. Na
nivou ekvatora isparavanje je najintenzivnije jer Sun

evi zraci padaju pod pravim uglom.

Topli vazduh koji se ovako zagreva dolazi u gornje slojeve atmosfere gde se hladi; kada se
ohladi vazduh ima manju sposobnost rastvaranja vodene pare, dolazi do njene kondenzacuje i
na Zemlju se vra

a u obliku padavina. Najve

a koli

ina padavina vra

a se na mesto odakle je

isparila. Zbog vazdušnih kretanja na kopno se vrati za 14% više vodenog taloga u odnosu na

- 103 -

ono što je sa kopnenih ekosistema isparilo – kada bi sve što je isparilo ponovo palo samo na
more ciklusa kruženja vode ne bi bilo. Voda se u more vra

a re

nim slivovima.

Deo toplog vazduha se suši i kao hladan se pomera ka severnoj i južnoj hemisferi. Hladan
vazduh kao teži pada prema površini planete. Mesta gde taj suv vazduh pada su bezvodna,
odlikuju se malom godišnjom koli

inom padavina. Odatle

e se kao topao kretati ka Ekvatoru

pokupiti vodenu paru i tu isprazniti. Šest Hedlejevih petlji objašnjava postojanje s’jedne
strane vodom bogatih, a sa druge strane gotovo potpuno bezvodnih zona na Zemlji.

Vetrovi mogu biti sa promenljivim (nedominantnim) i nepromenljivim (dominantnim)

pravcem. Do 30-og stepena geografske širine vetrovi nemaju dominantan pravac (vetrovi su
promenjljivi); od 30-og do 60-og stepena dominantni vetrovi su zapadni; od 60-og stepena
dominiraju isto

ni vetrovi.

Petlje i pravci duvanja vetrova osim rasporeda padavina imaju uticaj na kretanje

morskih struja koje predstavljaju bitan faktor klimatskih karakteristika odre

enih podru

ja.

Golfska struja donosi toplu, a Labradorska hladnu vodu uti

čuć

i tako na razli

itu klimu

podru

ja pored kojih prolazi, a koja se nalaze na istim geografskim širinama. S

VETSKO MORE

JE U CIKLUSU KRUŽENJA MORSKIH STRUJA

GLOBALNO ZAGREVANJE I POJA

AN EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Deo elektromagnetnog zra

enja Sunca dolazi do Zemlje gde se jedan deo transformiše

u toplotu i koristi za zagrevanje planete – vode, zemljišta, generisanje vetrova..., mali deo
(0,5-1%) zelene biljke iskoriste za proces fotosinteze, a deo se vra

a u kosmos u vidu

dugotalasnog zra

enja. Deo tih dogotalasnih, toplotnih zraka atmosfera zadržava ne

dozvoljavaju

i tako odlazak sve toplote sa planete. Ovo se postiže gasovima staklene bašte i

bez efekta gasova staklene bašte termi

kih uslova koji na Zemlji vladaju ne bi bilo i

temperatura bi iznosila -240°C. E

FEKAT GASOVA STAKLENE BAŠTE JE PRIRODNA

KARAKTERISTIKA

EMLJE I BEZ NJEGA ŽIVOTA NA NAŠOJ PLANETI NE BI BILO

. Narušavanje

atmosfere vodi poja

anju ovog efekta i predstavlja globalni problem današnjice.

Efekat izra

ivanja je najve

i u toku vedrih zimskih no

i kada se izra

uje najve

a koli

ina

toplote – pri obla

nom vremenu temperatura se pove

avai nema mrazeva.

* Paljenje vatre radi zaštite vo

a od mrazeva nije da bi to vo

e vatrom bilo zagrejano ve

bi dimom prekrio vo

njak i napravio vešta

ki efekat staklene bašte *

Gusta atmosfera ima ve

i kapacitet apsorpcije dugutalasnog zra

enja odn. dugotalasno

zra

enje nema visok kapacitet prolaska kroz prepreke.

* Zagrevanje automobila leti – kratki talasi i vidljivi deo spektra mogu kroz staklo, ali dugi ne
mogu *

Suština globalnog zagrevanja je da je smanjem kapacitet atmosfere za propuštanje dela

dugotalasnog zra

enja i oni se umesto da je napuste zadržavaju zagrevaju

i Zemlju.

Pravu prirodu poja

anog efekta staklene bašte teško je predvideti. Danas ve

ina nau

nika

smatra da

e do

i do zagrevanja – u narednih 40 godina o

ekuje se pove

anje srednje godišnje

temperature na globalnom nivou izme

u 1 i 5 stepeni. Realnost je povla

enje leda na

gle

erima Aljaske za 105km (period 1794 – 2005). Kao posledica predvi

a se i promena u

koli

ini padavina. Ve

ina regiona u unutrašnjosti kontinenata posta

e suvlja, na priobalju

padati više kiše zbog toplije morske vode, ekološke zone (zonobiomi) pomeri

e se ka višim

geografskim širinama izazivaju

i poreme

aje u poljoprivredi. Promena u temperaturi vode

vodi

e promeni u cirkulaciji morskih struja. Engleska bi bez golfske struje za 100 godina bila

okovana ledom.
Zagrevanje planete podrazumeva i zagrevanje svetskog mora – najve

eg pufera ugljen

dioksida. Što je voda toplija ona ima manji potencijal za rastvaranje CO

- 105 -

intenzitet narušavanja ve

i u odnosu na formiranje

ime se smanjuje debljina ozonskog

omota

a i dozvoljava prolaz ve

e koli

ine UV zraka.

Ozonske rupe – mesta ošte

enja ozonskog omota

a odn. mesta gde je tanji nego što bi

trebao da bude.

Najvažniji uzro

nik narušavanja ozonskog omota

a su fluorohloro-karbonati (freoni).

Pronalazak ovih jedinjenja predstavljao je veliko tehnološko dostignu

e i nau

nicima koji su

ih otkrili doneli su Nobelovu nagradu iz oblasti hemije. Imaju široku primenu u proizvodnji
stiropora, pur pene, zbog male specifi

ne težine i velike disperzione mo

i koriste se kao

raspršiva

i u dezodoransima, lakovima za kosu..., upotrebljavaju se u rashladnim ure

ajima.

Smatrani su neutralnim u odnosu na životnu sredinu. Vreme života im je 30-50 godina.
Štetnost je posledica dugotrajnosti i male specifi

ne težine. Zbog male specifi

ne težine lako

dospevaju u gornje slojeve atmosfere gdeu stratosferi UV zreci deluju na fluorohlor-karbonate
osloba

aju

i lako atome hlora. Slobodan atom hlora vezuje se za ozon i razgra

uje ga daju

O i O

. Cl

O je nestabilan i pod dejstvom Sunca atom hlora se izbacuje i reakcija se

ponavlja – jedan atom hlora može oko 100 000 puta reagovati sa ozonom.

Akcije ze smanjenje upotrebe fluorohloro-karbonata – dezodoransi sa znakom OZON

FREE, frižideri bez freona...

Narušen ozonski omota

predstavlja jedan od bitnih faktora narušavanja

biodiverziteta. Vodozemci su visoko osetljivi na narušavanje ozonskog omota

a – zlatna

krasta

a (

Bufo periglens

) sa Kostarike otkrivena je 1964 kao nova vrsta, a danas je u

izumiranju. Da je izumiranje direktna posledica ozonskih rupa zaklju

uje se na osnovu toga

što se samo stanište nije menjalo. Promene u brojnosti i diverzitetu vodozemaca mogu biti
sjajni bioindikatori promena indeksa UV zra

enja. Razlog leži u vlažnoj površini tela koja ih

ini osetljivim na UV zrake.

Ozon se može formirati u troposferi. Prirodne situacije koje do ovoga dovode su oluje

kada je obrazovanje ozona posledica elektri

nih pražnjenja.

U troposferi iznad gradova u letnjim mesecima ozon se obrazuje kao posledica

prisustvu azotnih oksida (komponenta izduvnih gasova), pove

anog UV zra

enja i visoke

temperature kada nastaje

FOTOSMOG

. Pove

ana koncentracija ozona deluje inhibitorno na rad

cilija respiratornog trakta i na taj na

in onemogu

ava zaštitnu refleksnu reakciju organizma na

zaga

enu sredinu – kašalj i izbacivanje mukusa

ime se organizam normalno brani od

zaga

uju

estica. Lokalno stanovništvo u gradovima sa problemom fotosmoga pati od

poreme

aja respiratornih organa – emfizem plu

a (strukturni poreme

aj alveola koje više nisu

u formi grozda ve

se slepljuju, postaju kesaste

ime se smanjuje respiratorna površina) kao

endemsko oboljenje u takvim sredinama; bronhijalni spazam (kontrakcija bronhijalnih miši

i smanjen otvor bronhijalne tube). Vlasti Atine, jednog od gradova sa problemom fotosmoga,
u letnjim mesecima

esto redukuju ili potpuno zabranjuju vožnju automobila.

KISELE KIŠE

Globalni problem atmosfere je kada se vra

aju padavine sa pH daleko ispod pH

vrednosti normalnih atmosferskih padavina. Normalna pH vrednost atmosferskih padavina
iznosi 5,6 – 6,0. Nakon bombardovanja pH vrednost kiša koje su padale iznosila je ispod 2, ali
su se zbog duvanja dominantnih zapadnih vetrova ovako kisele padavine u najve

oj meri

izlile nad Rumunijom

. Iako je termin kisela kiša u širokoj upotrebi

BILO KOJA

ATMOSFERSKA PADAVINA MOŽE IMATI POVE

ANU KISELOST

(postoji i kiseli sneg).

Osnovni uzro

nici ovog fenomena su oksidi koji se u atmosferu emituju pri

sagorevanju fosilnih goriva. Najve

i doprinos daju oksidi sumpora koji predstavljaju rezultat

- 106 -

sagorevanja uglja, pre svega u termoelektranama za koje se smatra da daju 70% ukupnog
doprinosa zakišeljavanju atmosfere.

Prvi put su prime

ene krajem IX veka, prvi ih je konstatovao i o njima pisao jedan

engleski farmaceut. Živeo je na obali Lamanša i analiziraju

i i upore

uju

i pH kiše koja je tu

padala i one koja pada iznad Londona primetio je da kiša koja pada iznad Londona (jedan od
glavnih industrijskih centara gde su bile smeštene najve

e fabrike) ima znatno nižu pH

vrednost. U fabrikama osnovno energetsko gorivo bio je ugalj

ijim sagorevanjem se dobijala

temperatura potrebna za dobijanje vodene pare koja se koristila za pokretanje parnih mašina.

predstavlja

PRIMARNI POLUTANT

– kao takav u životnoj sredini ne mora izazvati

poreme

aj, ali može stupiti u hemijsku reakciju sa nekim drugim polutantom ili sa ne

im što

je sastavni deo te sredine. U atmosferi SO

reaguje sa vodenom parom i prelazi u sumporastu

kiselinu -

SEKUNDARNI POLUTANT

. Horizontalana i vertikalna strujanja uzrokuju da se ti

sekundarni polutanti mogu vratiti na mesta jako udaljena od izvora zaga

enja. Ako je vazduh

suv SO

e reagovati sa kiseonikom oksidiju

i se do sumpor- trioksida koji

e se kretati nošen

vazdušnim strujama i kada se sretne sa vazduhom bogatim vodenom parom sa njom

reagovati daju

i sumpornu kiselinu.

Bitan doprinos zakišeljavanju atmosfere daju i azotni oksidi, tako

e nastali

sagorevanjem fosilnih goriva. Reaguju na isti na

in kao i SO

vra

aju

i se na Zemlju u obliku

azotaste odn. azotne kiseline.

Uticaj kiselih kiša na životnu sredinu je izuzetno negativan – menjaju pH zemljišta,

menjaju pH površinskih i podzemnih voda, direktno uti

u na morfoanatomske promene kod

biljaka, dovode do sušenja biljaka i

itavih kompleksa šuma. Biljke se suše se od vršnih

delova ka bazi stabala jer je zakišeljavanjem spre

eno upijanje vode, smanjen je vodeni

pritisak i bez vode prvo ostaju vršni delovi. Pove

ana kiselost dovodi do pove

ane mobilnosti

teških metala iz zemljišta koji sada efikasnije ulaze u biljke. Još jedna posledica
zakišeljavanja podloge je njena sterilizacija (uništavanje mikroorganizama koji predstavljaju
bitnu komponentu ekosistema - razlga

i koji mineralizuju organsku komponentu). Efekat

kiselih kiša najviše se ose

a u odnosu na

etinarske sastojine jer kiše najviše padaju na

velikim nadmorskim visinama – visinske zone su prepreka kretanju vazdušnih masa; osim
toga za razliku od liš

ara

etinari su aktivni tokom

itave godine. Tip podloge je tako

e jako

bitan – na našim prostorima dominira kre

nja

ka (ekstremno bazna) podloga na kojoj kada

e u kontakt sa kiselim kišama dolazi do reakcije neutralizacije zbog

ega se kod nas

posledice kiselih kiša ne ose

aju u tolikoj meri.

Problem se odnosi i na akvati

ne ekosisteme –

VLAŽNE PUSTNJE

predstavljaju jezera u

kojima je ihtiofauna potpuno izumrla jer su ribe izuzetno osetljive na promenu pH. Šve

ani u

jezera ubacuju kre

njak cilju neutralizacije kiselosti i spasavanja ihtiofaune.

Montrealskim i Kjoto protokolom pokušava se na me

unarodnom nivou prepoznati

emisija primarnih polutanata i kuda oni putuju vazdušnim strujama (ko i gde „izvozi“
primarne polutante). Prave se matrice proizvodnje i „uvoza“ na osnovu kojih se prave
bilateralni i multilateralni dogovori smanjenja emisije sumpornih i azotovih oksida.

eška je

jedna od prvih centralnoevropskih zemalja koja je smanjila emisiju gasova koji doprinose
efektu staklene bašte i kiselih kiša,

ak je na tržištu svoje kvote prodavala Slova

koj.

Na prostore bivše SFRJ najviše primarnih polutanata dolazilo je iz centralne Evrope

zbog otvorenog prostora Panonske nizije, veliki deo bio je vezan je za severni deo Italije od

ijeg efekta je naviše stradao Velebit kao prirodna prepreka vlažnim vazdušnim masama.

Prirodne prepreke i samim tim najugroženiji na teritoriji Evrope su Alpi, Karpati i Stara
planina.

Osim za ekosisteme kisele padavine su veliki problem za gra

evinske objekte,

arhitekturu, spomenike (u njujorškom Centralnom parku spomenik pove

en Kleopatri koji je

- 108 -

Taksonomsko ure

enje specijske raznovrsnosti – živi svet je podeljen na pet carstava

(Vitaker). Kriterijumi za prepoznavanje i klasifikaciju u carstva su tip

elije (prokarioti i

eukarioti), broj

elija koje izgra

uju telo (jedno

elijski eukarioti – alge, protozoe i

jedno

elijske gljive i tri carstva više

elijskih eukariota – biljke, životinje i gljive).

Danas se koristi i podela na tri domena – Bacteria, Arhea i Eucaria. Virusi nisu uklju

eni u

ovu podelu jer se realizuju u okviru predstavnika bilo kog carstva. * Virusi se danas smatraju
mogu

im rešenjem evolucije – omogu

uju horizontalni transfer gena i to ne samo me

razli

itim vrstama ve

i me

u razli

itim carstvima *. Carstva na planeti traju – imaju svoj

vremenski i prostorni kontinuum.

Broj opisanih vrsta danas se kre

e oko 1 750 000. Procene o broju insekata na osnovu

otkri

a novih vrsta u krošnjama drve

a tropske kišne šume idu do 10-30 miliona vrsta – u

odnosu na ove procene ukupan specijski diverzitet planete diže se na 80 - 100 miliona vrsta.
Revizije ovih procena govore da su ove spekulacije preterane i da bi broj vrsta mogao biti oko
10 000 000. Na žalost mnoge od neotkrivenih vrsta

e si

i sa scene pre nego što nau

noci

budu svesni njihovog postojanja i iš

ezavanja. Rezultat iš

ezavanja pre svega

e biti

narušavanje staništa u kome su obitavale.

PECIJSKI DIVERZITET NIJE MEHANI

KI ZBIR POJEDINA

NIH VRSTA

!!! U

SEBE UKLJU

UJE

INTERAKCIJE ME

U VRSTAMA

(primer zavisnosti opstanka amazonskog oraha od orhideja –

oprašiva

i amazonskog oraha su p

ele kod kojih mužjak ženku može da prona

e samo ako je

ova prethodno posetila cvet orhideje

→

ako nestanu orhideje reprodukcije me

u p

elama ne

biti, orah

e ostati bez oprašiva

a i ne

e više biti njegovog reproduktivnog razmnožavanja) =>

NEMA VRSTA KOJE POSTOJE BEZ RAZLOGA

– sve je na neki na

in povezano; interakcije

predstavljaju klju

ni ekološki termin. Majer je konstatovao da vrsta A ne postoji ako ne

postoji vrsta B, C, D, ...

→

biti vrsta A nije inherentno svojstvo

per se

svojstvo razli

itosti

u odnosu na vrstu B, C, D, ... U

GROŽAVANJE JEDNE GRUPE PREDSTAVLJA PROBLEM I DRUGIM

TAKSONIMA JER SU VRSTE POVEZANE I MANJE ILI VIŠE ME

USOBNO ZAVISNE

Geneti

ki diverzitet predstavlja raznovrsnost unutar vrste. Svaka jedinka je prostorni i

vremenski ise

ak genofonda organske vrste kojoj pripada. Niko od nas ne uklju

uje sve gene

koji pripadaju vrsti

Homo sapiens

, svi mi koji toj vrsti pripadamo

inimo genofond vrste.

Raznovrsnost gena koju svaka jedinka nosi omogu

ćić

e nove kombinacije gena.

Zašto biti raznovrstan??? Zato što se menjaju uslovi sredine i razli

ite strukture geneti

kog

materijala žive organizme

ine spremnim za te promene i da

e mogu

nost odgovora na te

promene.
Danas su promene u životnoj sredini mnogo brže u odnosu na mogu

nosti evolutivnog

odgovora zbog

ega veliki broj vrsta silazi sa scene.

Jedna

ina biodiverziteta:

B = S – I gde je

B – biodiverzitet
S – specijacija (nastanak novih vrsta)
I - iš

ezavanje

SPECIJACIJA I IŠ

EZAVANJE U PRIRODI SU NORMALNI PROCESI

;

BIODIVERZITET PREDSTAVLJA

TRENUTNI PRESEK OVA DVA PROCESA

Ekosistemski diverzitet – razli

iti zonobiomi na zemlji

VAKA ORGANSKA VRSTA ŽIVI U IDEALNIM USLOVIMA I PREDSTAVLJA IDEALNO REŠENJE

U ODNOSU NA SPECIFI

NO STANIŠTE U

IJEM TROFI

KOM SISTEMU JE NAŠLA SVOJE MESTO

–

termin ekstremni uslovi je u odnosu na naše poimanje sredine.

Na odnos biodiverziteta i funkcionisanje staništa postoje razli

ita gledanja:

Charles Elton (1958) - direktan linearan odnos izme

u diverziteta (broja vrsta) i

funkcionisanja ekosistema

Paul i Anne Erlich (1981) - diverzitet vrsta unutar jednog ekosistema je analogan

- 109 -

zakivcima u trupu aviona. Gubitak nekoliko zakivaka/vrsta verovatno može biti zanemarljiv,
ali gubitak ve

eg broja može izazvati katastrofu/destrukciju aviona/ekosistema

Brian Walker (1992) - hipoteza suvišnih ili hipoteza nebitnih putnika

→

ina

vrsta unutar ekosistema može biti smatrana putnicima unutar jednog aviona. Funkcionisanje
ekosistema/sigurnost leta zavisi od klju

nih vrsta/

lanova posade

John Lawton (1994) – hipoteza svaka vrsta za sebe

→

nema prepoznatljive

zavisnosti izme

u broja vrsta unutar jednog ekosistema i njegove funkcionalnosti

- RAZLOZI GUBITKA BIODIVERZITETA DANAS -

Specijacija i izumiranje predstavljaju prirodne procese, ali se izumiranje danas javlja

kao jedan od centralnih problema gubitka biodiverziteta. Danas veliki broj vrsta izumire u
kratkom vremenskom intervalu – dnevno sa scene nestaju 74 vrste odn. 27 000 vrsta godišnje
(procene Edvarda Vilsona). Sa 100 izumrlih vrsta tokom dana stopa izumiranja postaje 1000
puta ve

a od procenjene (normalne). Ako se intenzitet izumiranja nastavi ovim tempom u

narednih 30 godina moglo bi da nestane 20% recentnih vrsta.

Smatra se da broj današnjih vrsta predstavlja samo 0,2% od ukupnog broja vrsta koje

su bile prisutne na planeti – 99,8% vrsta je iš

ezlo.

Tokom istorije Zemlje dešavale su se katastrofe pra

ene masovnim ekstinkcijama:

I. ordovicijum (pre 440 000 000 godina) kada je izumrlo 25% svih porodica životinjskog

carstva; preživeli su trilobiti

II. devon (pre 370 000 000 godina) gubi se 19% porodica uklju

uju

i i trilobite

III. perm (pre 250 000 000 godina), smatra se najve

om katastrofom – gubi se 54%

porodica

IV. trijas (pre 210 000 000 godina), gubi se 23% porodica

V. kreda (pre 60 000 000 godina), karakteriše ga izumiranje dinosaurusa.

VI. danas, antropogeno izazvano izumiranje može se po razmerama porediti sa izumiranjem

iz doba krede. Prvi put je jedna vrsta odgovorna za izumiranje.

Posle svakog izumiranja sledi adaptivna radijacija neke druge vrste (posle dinosaurusa sisari
su po

eli da se šire)

→

svako masovno izumiranje vodi oporavku biodiverziteta.

Danas su uslovi i razlozi izumiranja razli

iti od prethodnih. Ranija izumiranja bila su vezana

za geotektoniku svetskog kopna i mora – jedinstveno kopno Pangee se razdvajalo odnose

i i

zatrpavaju

itave komplekse ekosistema.

Osnovni razlozi gubitka biodiverziteta mogu se predstaviti akronimom HIPPO:

= habitat alteration (narušavanje staništa) – najve

i broj vrsta sa scene danas silazi jer je

ovek svojom delatnoš

u narušio njihova staništa. Z

AŠTITA NEKE VRSTE NIŠTA NE VREDI AKO

SE NE ZAŠTITI I NJENO STANIŠTE

(kompleks bioti

kih i abioti

kih faktora). Kada se izgubi

stanište povratak vrsta je jako težak i uspeh reintrodukcije zavisi od toga koliko su stanište i
uslovi koji na njemu vladaju o

uvani. Naj

eš

i tip narušavanja staništa je njegova

fragmentacija (brane, poljoprivredne površine, urbanizacija, infrastruktura...). U originalnom
staništu prave se otvori, šupljine, jedinstveno stanište se deli na pojedina

ne delove. Šupljine

se šire, originalno stanište postaje sve manje i manje, delovi postaju sve više izolovani, gubi
se protok gena i dolazi do inbridinga i pojave geneti

kih optere

enja. Koridor gena je jako

bitan u konceptu zaštite u cilju omogu

avanja razmene geneti

kog materijala. U Kanadi

preko autoputeva prave

itave šumske komplekse za medvede.

erdap primer zatvaranja

protoka jesetarskim ribama.

= invasive species (invazivne, introdukovane, alohtone vrste) – problem sa tim vrstama je to

što se nad njima nema kontrole (nisu u kompleksu bioti

kih odnosa sa organizmima koji se

nalaze u okviru životnih zajednica u koje su unešene - nema prirodnih neprijatelja koji

- 111 -

može se koristiti samo za vrste kod kojih je ovaj period kra

i od 10 godina – kod slonova npr.

besmisleno je koristiti ovu procenu jer tri generacije traju jako dugo).

Spiskovi ugroženih vrsta i kategorija ugroženosti nalaze se u tzv. crvenim knjigama.

Ako se posmatra diverzitet u geološkoj istoriji Zemlje uo

ava se da je promena

brojnosti vrsta biljaka vodila uporedom trendu porasta porodica insekata – direktna korelacija
evolucije sveta insekata i evolucije biljaka

→

entomofilne biljne vrste i polinatori. Osim

insekata porast brojnosti biljaka vodio je i diverzitetu u okviru svih grupa kopnenih
ki

menjaka – gubitak biljnog pokriva

a danas predstavlja gubitak funkcionalnih veza koje su

se tokom istorije uspostavljale i ako se nastavi ima

e dalekosežne posledice na celokupan

životinjski svet i

oveka.

- BIODIVERZITET NA PROSTORIMA SRBIJE -

1995-te godine napisana je „Crvena knjiga flore Srbije“. Od Pan

čić

a koji je 1865-te

napisao knjigu „Flora kneževine Srbije“ do danas 195 biljnih taksona je prepoznato kao
kruti

no ugroženi ili iš

ezli; od toga 5 taksona koji su iš

ezli bili su endemiti – originalne i

neponovljive kombinacije gena koje su trajno sišle sa scene.
Napisana je i „Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije“.
Nisu samo ugrožene biljke i leptiri, ugrožene su i mnoge druge vrste sa ovih prostora, ali
nema eksperata koji

e to konstatovati.

- ZAŠTITA BIODIVERZITETA -

Zašto štititi biodiverzitet??? Razlozi su fundamentalni, aplikativni, nau

ni i estetski i

kulturni.

Fundamentalni zna

aj biodiverziteta - biodiverzitet kao fenomen uklju

uje

raznovrsnost ekoloških interakcija, koje su se u dugogodišnjoj evoluciji uspostavljale izme

razli

itih organskih vrsta i koje u stvari

ine osnovu postojanja, složenosti, stabilnosti i

funkcionisanja svakog pojedina

nog ekosistema, bioma, odnosno biosfere u celini. B

BIODIVERZITETA NEMA BIOGEOHEMIJSKIH CIKLUSA

!!! Ž

IVOT JE IMPERATIV ŽIVOTU

!!!

Oč

uvanje biodiverziteta nije o

uvanje lepih predela – lepota pejzaža može se iskoristiti za

impresioniranje širokih narodnih masa, da kroz estetsku dimenziju prirodu zavole i shvate
zna

aj i potrebu za njenim o

uvanjem.

Raznovrsnost je funkcionalna, a ne estetska dimenzija – bez funkcionalne raznovrsnosti
lepote predela nema.D

A BI SA

UVALI ŽIVOT NA PLANETI MORAMO SA

UVATI BIODIVERZITET

!!!

Aplikativni zna

aj biodiverziteta - treba prepoznati u

injenici da je celokupna

evolucija organske vrste

Homo sapiens

, a samim tim i ljudske civilizacije u celini, kako u

prošlosti i sadašnjosti tako i u budu

nosti vezana za koriš

enje širokog spektra bioloških

resursa. Geni, vrste i ekosistemi koji imaju aktuelnu ili potencijalnu vrednost za

oveka

predstavljaju fizi

ke manifestacije globalnog biodiverziteta, odnosno biološke resurse.

Pitanja vezana za biološke resurse, njihov obim i diverzitet, strukturu i geografski raspored
oduvek su bila od izuzetnog ekonomskog, ali i politi

kog zna

aja. Podru

ja visokog

biodiverziteta sa svim njegovim aplikativnim potencijalima, nalaze svoje mesto u svim
ozbiljnim geostrateškim i geopoliti

kim studijama kao i u razvojnim planskim dokumentima,

gde se kao osnovna pitanja javljaju: Ko šta poseduje od biološke raznovrsnosti? Odakle šta
dolazi? Samo od sebe name

e se pitanje Koliko se

ega može eksploatisati? Kao i ostale vrste

usmereni smo na prirodne resurse. Nema privredne grane u koju biološki resursi nisu
uklju

eni. Kako koristiti resurse? Primenjivati eksploataciju ili održivo koriš

enje? Potrebno

je na

i ravnotežu izme

u zaštite i koriš

enja bioloških resursa. Na taj na

in se, prakti

generalno, prihvata koncept održivog/uskla

enog koriš

enja, koje po definiciji Konvencije o

- 112 -

biodiverzitetu podrazumeva: K

ORIŠ

ENJE KOMPONENTI BIOLOŠKOG DIVERZITETA NA NA

IN I U

OBIMU KOJI NE VODI KA DUGORO

NOM SMANJENJU BIOLOŠKOG DIVERZITETA

ODRŽAVAJU

I NA

TAJ NA

IN NJEGOV POTENCIJAL RADI ZADOVOLJAVANJA POTREBA I TEŽNJI SADAŠNJIH I BUDU

GENERACIJA

in i obim eksploatacije je važan. To prakti

no zna

i da se biološki resursi ne mogu

koristiti stihijski, bez prethodne procene stanja i na

ina njihovog koriš

enja.

Pri tome se kao osnovni kriterijumi zaštite i koriš

enja bioloških resursa javljaju:

koli

ina resursa, upotrebljivost resursa, ugroženost i osetljivost resursa i obnovljivost resursa.

Za ishranu upotrebljivo je 10 000 biljnih vrsta, 5 000 se koristi u ishrani od

ega 4 biljne

kulture dominiraju sa 66–70% zastupljenosti– pšenica, pirina

, kukuruz i krompir. Što se

hrane životinjskog porekla ti

e osnovni hranidbeni resurs planete je riba – osnovna je hrana za

veliki broj zemalja; riblje brašno se koristi za prehranu svinja i goveda kao dodatak fosfora u
ishrani. Fosfor se zemljištu vra

a i preko izmeta. Svinjetina i govedina su zajedno zastupljene

koliko riba.

Zna

aj biodiverziteta može se predstaviti na tri primera:

Zea mays

(kukuruz) je biološki invalid jer je dugogodišnjom selekcijom nativni

kukuruz izgubio veliki deo geneti

kog potencijala u pogledu osetljivosti na sušu i parazite.

Jedno od najve

ih otkri

a iz oblasti botanike je pronalazak divljeg srodnika kukuruza

Zea

diploperenis

(teosinte) na prostoru Meksika, planinski lanac Sierra de Manantlan. Teosinte

ima isti broj hromozoma kao doma

i kukuruz, postoji mogu

nost geneti

kog inžinjeringa i

transfera gena

ime se osvežavaju ispoš

ene linije

Zea mays

-a. Teosinte živi na samo 6

hektara. U funkciji njegove zaštite kroz UNESCO MAB (Man And Biosphere) program u
Meksiku je zašti

eno podru

je planinskog lanca Sierra de Manantlan od 135.000 hektara jer je

jedini na

in zaštite teosinte-a o

uvanje intaktnog staništa.

Enzim

taq

polimeraza nezamenljiva za PCR ekstrahovana je iz bakterije

Termus

(Termophilus) aquaticus

, koja živi u termalnim izvorima Jeloustona SAD - najstariji svetski

Nacionalni park (proglašen je 1872)

Apis mellifera carnica

sa prostora Srbije 1989. uneta u SAD radi suzbijanja krpelja

Varroa jacobsoni

– inicijelni geneti

ki materijal dobijen je od matica koje su nosile otpornost

na krpelja. P

ele koje su potekle od ove linije bile su otporne i na jednu ameri

ku autohtonu

vrstu krpelja

Acarapis awudii

Relevantni me

unarodni dokumenti i njihova primena kao imperativ za o

uvan

biodiverzitet i našu budu

nost:

centralni – Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Rio, 1992)

Ramsarska konvencija o zaštiti mo

varnih staništa

Ženevska konvencija o zaštiti svetskog mora

Bernska konvencija o zaštiti staništa

Bonska konvencija o zaštiti migratornih vrsta, pre svega ptica

Aktuelna strategija zaštite biodiverziteta na planetarnom nivou zasniva se na

kombinaciji slede

ih kriterijuma: bogatstvu vrsta odre

enog podru

ja, stepenu endemizma i

tipu/jedinstvenosti staništa.

Bogatstvo vrsta odre

enog podru

ja - odre

ena podru

ja planete Zemlje odlikuju se

velikim brojem vrsta po jedinici površine i prvi korak je prepoznati takve delove kopna ili
vode. Jedan od kriterijuma je prepoznavanje pojedina

nih država sa najve

im brojem vrsta na

svojoj teritoriji - tzv. megadiverzitetnih država. Ovakva strategija favorizovana je od strane
World Wildliffe organizacije i istraživa

a Russell Mittermeier-a.

Za definisanje ovakvih država koristi se lista vrsta ki

menjaka (slatkovodne ribe, vodozemci,

gmizavci, ptice i sisari), vaskularnih biljaka i dnevnih leptira jer su ovi taksoni najbolje
prou

eni širom sveta; ostali taksoni su nejednako prou

eni širom sveta.

- 114 -

Koridori (Corridors, fizi

ka me

upovezanost jezgara), obezbe

uju transfer gena;

mogu biti podeljeni u tri ili

etiri tipa na osnovu oblika i izgleda:

linearni koridori

linearni koridori sa

vorištima (proširenjima)

koridori u obliku malih ostrvaca o

uvanih primarnih staništa, „s kamena na

kamen“ (Stepping stone corridors)

predeoni koridori (Landscape corridors)

Puferske zone (Buffer Zone)

Podru

ja obnavljanja (Restoration Area)

Koncept target vrsta (vrste od ciljnog zna

aja za zaštitu)

U funkciji adekvatnog vrednovanja prirodnih potencijala prostora Srbije, osim

koncepta «vru

ih ta

aka» od posebnog je zna

aja ista

i Program aktivnosti zaštite endemi

nih

i ugroženih vrsta i njihovih staništa na prostoru Evrope – Target Species of European
Concern (Ciljne vrste od evropskog (konzervacionog) zna

aja). Ovaj Program nalazi se u

funkciji implementacije programa Pan European Ecological Network (Pan evropska ekološka
mreža). Teritorija Evrope koja je pokrivena ovim Programom (Pan evropska teritorija)
uklju

uje sadašnje administrativne granice Evrope, kao i evropski deo Turske i Kipar. Kod

nekih taksonomskih grupa u vrednovanje su uklju

ene i vrste koje nastanjuju Azijski deo

Turske, kao i ostrvski arhipelag Makaronezija (Azori, Kanarska ostrva, ostrva Madeire).
Program „Ciljne vrste od evropskog zna

aja” tako

e je primenjen za vaskularne biljke,

dnevne leptire, slatkovodne ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare.
Kako u Evropi živi na hiljade biljnih i životinjskih vrsta neophodno je prvenstveno uraditi
jednu vrstu kvalifikovanog odabira, odnosno selekciju vrsta za koje se smatra da zaslužuju
status „

Target Species

“ (Ciljne vrste). U tom smislu kao „Target Species“ su ozna

ene one

vrste koje ispunjavaju bar jedan od slede

ih kriterijuma:

unarodna zakonodavna zaštita, na osnovu ovog kriterijuma vrsta ispunjava

uslov da bude ozna

ena kao „Target Species“, ako se nalazi na nekoj od lista me

unarodnih

konvencija, sa odgovaraju

im obavezuju

im merama zaštite

Status ugroženosti, vrste

ije je preživljavanje u bliskoj budu

nosti ugroženo i na

globalnom nivou, pri

emu se ta procena zasniva na kombinaciji dva kriterijuma: retkost i

trend smanjivanja brojnosti. Ove vrste nalaze se na IUCN Red list (Crvena lista Me

unarodne

unije za zaštitu prirode)

Geografska distribucija (endemizam) - vrste

ija je globalna distribucija

ograni

ena na Evropu ili je visoko karakteristi

na za Evropu

Razli

iti ve

postoje

i me

unarodni pravni dokumenti/instrumenti omogu

avaju

identifikaciju i zaštitu vrsta od evropskog ili globalnog zna

aja. Ovi pravni instrumenti

uklju

uju:

Bern Convention (Konvencija o zaštiti evropskog živog sveta i prirodnih staništa),
koju kao ekološka mreža prati Emerald Network

Bonn Convention (Konvencija o o

uvanju migratornih vrsta divljih životinja), koju

prati ekološka mreža Natura 2000

European Union Habitats (Konvencija o zaštiti staništa), koju prati ekološka mreža
Natura 2000

Birds Directive (Direktiva o pticama), koju prati ekološka mreža Natura 2000.

U skladu sa kriterijumima IUCN-WCMS, teritorija Srbije i Crne Gore zajedno sa planinskim
delom Albanije, Bugarske i Gr

ke predstavlja jedan od šest evropskih i jedan od 153 svetska

centra biodiverziteta. Biomi koji se javljaju na teritoriji Srbije i Crne Gore: zonobiom stepe i
šumo-stepe, zonobiom listopadnih šuma, zonobiom mediteranskih ve

nozelenih šuma i

- 115 -

žbunja, orobiom

etinarskih borealnih šuma, orobiom visokoplaninske "tundre“. Osim ovih

bioma na teritoriji Srbije i Crne Gore tako

e prepoznajemo: razli

ite tipove slatkovodnih

ekosistema i Jadransko more kao deo kompleksnog ekosistema svetskih mora i okeana.
Ekosistemsku prati specijska raznovrsnost – teritoriju Srbije i Crne Gore naseljava približno
70% evropskih vrsta sisara, 75% evropskih vrsta ptica, 52% evropskih vrsta slatkovodnih
riba, 79% mediteranskih vrsta riba, 39% evropskih vrsta vaskularnih biljaka i zna

ajan broj

endemi

nih i reliktnih vrsta.

POJAM ŽIVOTNOG PROSTORA I KONCEPCIJA GEOGRAFSKOG

DETERMINIZMA

Intenzitet promena i poreme

aja u kvalitetu životne sredine

esto je u korelaciji sa

geografskim karakteristikama nekog podru

ja.

Zemlja kao nebesko telo predstavlja nepravilnu loptu površine 510x10

ega

361x10

zauzima voda i 149x10

kopno odnosno u procentima 70,8% voda i 29,2%

kopno. Kopno i voda nisu jedinstvene celine – kopno se sastoji od 6 velikih kontinentalnih
plo

a izme

u kojih se nalazi 4 okeana i 156 mora razli

ite veli

ine.

Na površinu Zemlje Sun

evo zra

enje pada pod razli

itim uglovima – oo Ekvatora na

koji pada pod uglom od 90° upadni ugao se smanjuje ka polovima. Od upadnog ugla
Sun

evih zraka zavisi

itav niz abioti

kih faktora (temperatura, vlažnost, kretanje vazdušnih

struja...). Razli

ite površine u manjoj ili ve

oj meri apsorbuju odnosno reflektuju te Sun

eve

zrake. Indeks refleksije ozna

ava se kao albedo efekat i predstavlja se u procentima - travnate

površine 16–26%, listopadne šume – niži nego travnate površine,

etinarske šume 5-15%,

površina pod usevima 15-25%, tundre 15-20%, pustinje 25-30%, asfalitanih puteva 5-10%,
lednika 30-40%, svežeg snega 75-95%, starog snega 40-70%, gle

era 20-40%, vode kada je

Sunce u zenitu 3-10%, vode kada je Sunce na izlasku odn. zalasku 10-100%.

Spoljašnji izgled Zemljine kore ozna

ava se kao reljef. Reljefni oblici su veoma

razli

iti i zavise od geološkog sastava, tektonskih pokreta, temperature, vlažnosti, insolacije,

ekspozicije... Na živi svet i sredinu reljef ima direktan i indirektan uticaj. Oblici reljefa uti

na rasprostranjenost klimatskih faktora, zemljište, tip vegetacije, hidrološku mrežu... ;
planinski grebeni mogu spre

iti prodor hladnog i vlažnog vazduha, kao i raznih polutanata, a

isto tako mogu biti razlog zadržavanja vazduha boljeg ili lošijeg kvaliteta. Planinske stene
okrenute ka jugu su prisojene i znatno pogodnije za

oveka nego osojene stene okrenute

severu. Reljefne specifi

nosti uti

u na kvalitet obradivog zemljišta i na stepen naseljenosti

odre

enog podru

ja – 80% svetskog stanovništva živi na nadmorskoj visini ispod 500m.

Maksimalna visina nakojoj se sre

u oblici života je 10km (spore gljiva, bakterije...);

maksimalna dubina na kojoj je detektovan život je 8-10km

→

živa bi

a naseljavaju sloj

debljine samo 20km, gotovo bezna

ajan u odnosu na ukupne dimenzije planete. Vidljivi deo

Sun

evog spektra dopire samo nekoliko desetina metara i fotosinteza je prilago

ena

dostupnom zra

enju – u gornjim slojevima odvija se pomo

u hlorofila, a u dubljim pomo

drugih tipova pigmenata.
Za organizaciju života klju

ni su primarni producenti.

a gustina naseljenosti je u dolinama reka iz dva razloga – za reke je vezana

urbanizacija; re

ne doline se odlikuju izuzetno plodnim zemljištem.

Kotline se odlikuju fenomenom temperaturne inverzije – sloj hladnog vazduha se

zadržava bliže zemlji dok se topao diže u visinu.

U korelaciji sa reljefom je i hidrologija – smer oticanja površinskih voda. Kontinenti i

okeani su meridionalno izduženi (pravac sever-jug) što predstavlja jedan od faktora koji uti

- 117 -

Srednjem i Dalekom Istoku, malarija, žuta groznica i bolest spavanja u Africi, endemska
nefropatija na Balkanu... Da bi do bolesti došlo potrebna su tri faktora: uzro

nik, vektor

(prenosilac) i recipijent (

ovek i/ili životinja). Pove

anje uzro

nika i vektora dovodi do

epidemija – kuga (1339-1342) npr. kada je stradala 1/3 stanovništva Evrope. Prevencija se
vrši na nivou uzro

nika ili vektora.

MONITORING predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja elemenata životne sredine

u prostoru i vremenu. Cilj je prikupljanje podataka kvantitativne i kvalitativne prirode o
prisustvu i distribuciji zaga

iva

a, pre

enje emisija i imisija, izvora zaga

enja i njihovog

rasporeda, transporta polutanata i odre

ivanje njihovih koncentracija na odre

enim mernim

kama (Munn, 1973).

Jedan od najorganizovanijih i najsavršenijih monitoring sistema je METEOROLOŠKI

MONITORING koji je uspostavljen još u prošlom veku i pokriva mrežu ogromnog broja
meteoroloških stanica (I, II, III reda) širom Planete. Meteorološki monitoring obuhvata
sukcesivno pra

enje, osmatranje i beleženje velikog broja klimatskih parametara (vlažnost

vazduha, temperaturu, padavine, vazdušni pritisak, itd.). Nezaobilazni segment monitoring
sistema je BIOLOŠKI MONITORING koji podrazumeva primenu živih organizama kao
BIOINDIKATORA promena u životnoj sredini u prostoru i vremenu.

Termin BIOINDIKATORI prvi je upotrebio Clements, 1920. godine da bi ozna

organizme koji svojim prisustvom na staništu jasno ukazuju na ekološke uslove staništa.
Fizi

ko-hemijske metode monitoringa su nezaobilazni segment ovog sistema, s obzirom da

pružaju egzaktne podatke o prisustvu i distribuciji zaga

iva

a i pra

enju emisija i imisija

zaga

iva

a. Me

utim, one nisu dovoljne same po sebi, niti mogu isklju

iti biološki

monitoring.

Biološki monitoring je iz metodoloških razloga podeljen u odnosu na to u kojoj od

oblika životne sredine se prate promene, na: BIOINDIKACIJU je mogu

e izvoditi na svim

nivoima organizacije živih sistema, po

evši od molekularnog, preko biohemijsko-fiziološkog,

celularnog, individualnog, populacionog, specijskog, biocenološkog (ekosistemskog),
biomskog završno sa biosfernim.

10.

ZDRAVSTVENI EFEKTI NARUSENE I ZAGADJENE ZIVOTNE

SREDINE

- BUKA -

Pod terminom buka podrazumevaju se svi neželjeni zvuci poreklom od ljudske aktivnosti.

U fizi

kom smislu pod bukom se podrazumevaju akusti

ni fenomeni koje nazivamo zvukom

(zvucima). Ve

ina tih zvuka koji se

uju u gradovima predstavljaju kumulativni efekat svih zvuka

koji iz spoljašnje sredine dolaze. Zvu

ni talasi se kroz vodu prenose oscilacijama koje imaju svoju

amplitudu (frekvenciju), a kroz

vrsta tela vibracijama. Predstavlja specifi

an vid fizi

kog

zaga

ivanja izazvan zvu

no talasnom kretanjem.

- 118 -

U slobodnoj prirodi fenomen buke postoji – prati vulkanske erupcije, zemljotrese i oluje i

životinje takve vibracije ose

aju. Svaka buka koja se u prirodi javi za životinje predstavlja signal

za opasnost. Vibracije tako

e mogu da služe za komunikaciju me

u životinjama.

U gradu buka je normalna pojava i na nju su adaptirani i ljudi i životinje. Sinantropne

životinje na fenomen buke reaguju potpuno druga

ije od predstavnika iste vrste koji naseljavaju

staništa u prirodi.

Zvuk se može opisati sa

etiri parametra:

ina – pritisak zvu

nih talasa; izražava se amplitudom u decibelima (dB)

frekvencija

fluktuacije – ja

i ili slabiji zvuk

karakter (boja) – niz pojedina

nih ili sveukupnih osobina (piska, huk...)

Danas postoje ustaljeni parametri na osnovu kojih se izražava ja

ina intenziteta delovanja

buke – monitoring buke u urbanom ekosistemu. Dozvoljeni nivo buke se reguliše zakonski jer u
razli

itim dobima dana buka deluje razli

ito na organizam.

Maksimum zvu

nog efekta je jedan od osnovnih parametara i predstavlja

maksimalnu vrednost ja

ine zvuka tokom nekog perioda ili pojedina

nog zvu

nog doga

aja.

Postoji odre

eni nivo zvu

nih efekata koji se može podneti bez ošte

enja pre svega slušnog

aparata.

Ekvivalent zvu

nog efekta je prose

na vrednost zvuka tokom nekog vremenskog

perioda. Naj

eš

e se izražava tokom 24h, ali može i u toku nekog drugog (dužeg ili kra

eg)

vremenskog intervala u dB.

Dnevno-no

ni zvu

ni efekat je promet ja

ine zvuka tokom 24h sa prometom u

periodu od 22.00 – 06.00. Visok nivo buke je najopasniji u periodu kada ljudi spavaju.

Nivo intenziteta buke tokom vremenskog perioda i periodi

nog zvu

nog doga

aja

Statisti

ki zvu

ni efekat zvu

ni efekat vremenski promenljive buke izražen kao

procenat vremena u odnosu na merni period – koliko vremena dnevno i kada smo izloženi buci.

U urbanim ekosistemima buka je stalno prisutna i zbog te stalnosti može se slobodno re

da se radi o potpuno novom fizi

kom faktoru. Glavni izvori buke su drumski, železni

ki i

vazdušni saobra

aj (kumulativnim efektom daju najve

i doprinos buci), industrija (najve

i pikovi

buke poti

u od nje) i kulturno-sportske aktivnosti. Sporadi

ni izvori buke mogu biti vodeni

saobra

aj (lu

ki gradovi i gradovi pored velikuh reka), gradilišta, kopovi i rudarski baseni. U

gradu postoji i rekreaciona buka koja poti

e od velikog broja ljudi na malom prostoru i razli

itih

javnih doga

aja.

Granica tolerancije kod

oveka je 55-65dB (55dB no

u, 65dB danju); buka preko 65dB

nadražajno deluje na

oveka i nosi odre

ene posledice. Stalna ili dugotrajna izloženost buci od

70dB izaziva zujanje u ušima, a od 120dB vodi trajnim ošte

enjima sluha.

Pojedina

ni udeo u stvaranju buke:

drumski saobra

aj – najviše buke stvaraju automobilske gume, dizel motori više

nego benzinski, kamioni više nego kola. Automobil pravi buku od oko 60dB

železni

ki saobra

aj – izloženost ovoj vrsti buke zavisi od gustine mreže. Najguš

železni

ka mreža nalazi se u Slova

koj, a najve

a buka je u Švajcarskoj zbog rezonancije sredine

(planinska država)

vazdušni saobra

industrija – proizvodi najja

u buku

vodeni transport
Na

oveka buka uti

uznemiravaju

e – uznemirava, pove

ava nervozu što izaziva pove

anje krvnog

pritiska i ubrzan rad srca; mnogo je štetnija no

u nego danju jer no

no uznemiravanje uti

e na

kvalitet sna.

- 120 -

Zaga

enje u gradu je ve

e nego u okolini – kondenzacija je 10 puta ve

a, emisija

izduvnih gasova 5-15 puta ve

a, ukupna solarna radijacija je manja (zimi je UV zra

enje do

30 puta manje, leti je ve

e), relativna vlažnost vazduha je ve

a. Grad se sa aspekta klime

može okarakterisati kao

URBANO TOPLO I SUVO OSTRVO

i kao takav predstavlja zaseban

ekosistem u odnosu na okolinu. Organske vrste koje naseljavaju grad prilagodile su se ovim
uslovima i mnoge su u gradu našle savršeno mesto za život. Ruderalne biljke predstavljaju
pionirske vrste – vrste koje prve naseljavaju nova staništa. Životinje koje su jako dobro
prilago

ene životu uz

oveka nazivaju se

SINANTROPNE VRSTE

. S

EMISINANTROPNE VRSTE

tako

e žive blizu

oveka, ali ne uz njega i nisu toliko dobro prilago

ene životu u urbanoj

sredini.

11.

EKOLOSKE PROMENE U PRIRODI POD DEJSTVOM COVEKA

Pod uticajem

oveka dolazi do promena u brojnosti populacija razli

itih životinja. Ove

promene podrazumevaju smanjenje ili pove

anje brojnosti jedinki u zavisnosti od pre svega

sposobnosti jedinki da se prilagode drasti

nim promenama koje nastaju delovanjem

oveka.

Osim toga

ovek slu

ajnim ili namernim delovanjem na neko podru

je unosi strane vrste

uti

čuć

i tako na promenu diverziteta. Promene diverziteta nekog podru

ja mogu biti pozitivne i

takve treba podržavati i stimulisati, ali su mnogo

eš

e negativne i ostavljaju trajne posledice

ije je efekte teško ili

ak nemogu

e ispraviti.

Urbanizacija i sve to ide uz nju se danas smatra najve

im faktorom ugrožavanja

biodiverziteta. Gradovi se sve više šire, da bi opstali mora ih pratiti industrija, agrikultura,
mesta eksploatacije bioloških resursa i infrastruktura; sve to zauzima ogromne prostore
fragmentišu

i prirodno stanište i stvaraju

i od jedinstvene celine veliki broj malih, prostorno

izolovanih jedinica. Ve

ina terestri

nih vrsta ne može pre

i ovu barijeru i to je jedan od

glavnih uzroka pove

ane smrtnosti jedinki, ali i izumiranja

itavih vrsta.

Drugi zna

ajan faktor predstavljaju invazivne vrste koje su manje ili više vezane za

oveka. Invazivne vrste su sve vrste koje su delovanjem

oveka (slu

ajno ili namerno)

dospele u ekosisteme u kojoma prirodno ne žive. Ako opstanu u novom ekosistemu jako brzo
se šire i

esto prave velike probleme. Limitiraju

i faktor za opstanak su abioti

ki uslovi jer u

novom ekosistemu naj

eš

e nemaju prirodnih neprijatelja.

Navedeni faktori na biodiverzitet mogu delovati direktno ili inditrektno. Direktno

delovanje podrazumeva sužavanje areala i smanjivanje brojnosti vrsta unutar populacija.
Indirektno deluju preko uništavanja staništa.

Na promenu biodiverziteta nekog podru

ja može se uticati introdukcijama i

reintrodukcijama i osnaživanjem postoje

ih populacija

- INTRODUKCIJE -

Predstavljaju namerno ili nenamerno širenje organskih vrsta sa originalnog staništa

antropogenim uticajem. Razlozi namernog prenošenja vrsta su razli

iti – hrana, ukrasne vrste,

borba protiv štetnih organizama... Glavni krivac za akcidentalne introdukcije je transport i
mogu

nost prelaska velikih udaljenosti za kratko vreme.

Namerne introdukcije su deo projekata, rade se sa odre

enom namenom – pove

anje

privrede, lova i ribolova, u šumarstvu, za ozelenjavanje površina, u poljoprivredi, ukrasne
vrste, mere borbe protiv štetnih organizama... U prirodnim staništima dozvoljene su samo u
dva slu

aja – kada se koriste kao biološka borba, naj

eš

e protiv invazivnih vrsta ili u slu

aju

- 121 -

korisne introdukcije kada introdukovana vrsta ima skoro identi

ne funkcije u ekosistemu kao

vrsta koja je nestala (nestala vrsta se zamenjuje introdukovanom).

Sve vrste koje se nalaze van prirodnog areala ozna

avaju se kao

INTRODUKOVANE

ili

ALOHTONE

u okviru kojih se

INVAZIVNE

mogu izdvojiti kao posebna kategorija – vrste koje se

brzo pove

avaju brojnost i širenjem prave velike probleme.

Osnovni problem uzrokovan introdukcijama je vešta

ko narušavanje biogeografskih

barijera. Jedna vrsta svoju ekološku valencu realizuje interakcijom sa sredinom i ta inerakcija
joj dozvoljava odre

eno rasprostranjenje i prirodno taj areal ne može napustiti jer postoje

odre

ene barijere (reljef pre svega) koje joj to ne dozvoljavaju. Dejstvom

oveka barijere se

mogu pre

i i u novom staništu može opstati ako joj to klimatski uslovi dozvole. Vijabilna

populacija se tada može uspostaviti

ak i od malog broja jedinki i kolonizovati ogromne

prostore.

Posmatrano kroz istoriju prime

uje se da se jako veliki broj introdukcija dešava nakon

otkrivanja kontinenata, kada su migracije sa jedne strane okeana na drugu postale u

estale.

U odnosu na poreklo introdukovanih vrsta posoji fenomen evropeizacije svetske faune –
najve

i broj evropskih vrsta nalazi se van prirodnog staništa. Daleko manji broj vrsta je

poreklom sa drugih kontinenata.

Kada do unosa nove vrste do

e da bi opstala moraju biti zadovoljena tri uslova:

aklimatizacija – njena ekološka valenca mora da bude takva da
može opstati u lokalnoj klimi

naturalizacija – mora izdržati ekološki pritisak nove sredine
(predatori, paraziti, kompetitori)

kolonizacija – širenje areala

Ako se zadovolje samo prva dva kriterijuma vrsta na novom podru

ju opstaje, ali se ne širi

ostaje lokalno rasprostranjena i na tom mestu ne dostiže veliku brojnost. Ako po

ne sa

kolonizacijom svrstava se u podkategoriju invazivnih vrsta.

Slu

ajni prenos organskih vrsta:

balastne vode – punjenjem tankova unose se i živi organizmi (ki

menjaci i

beski

menjaci) i smatra se da oko 70% vrsta dnevno na ovaj na

in može biti introdukovano.

ostali vidovi saobra

aja i transporta – posebno kada su insekti u pitanju (za razvoj

vijabilne populacije dovoljna je jedna ženka sa jajima)
Transport je glavni uzrok slu

ajnih introdukcija. Procenjeno je da je u hamburškoj luci samo

30-ak procenata beski

menjaka je autohtono – drasti

no smanjen broj nativnih vrsta

uzrokovan introdukcijama. Brodovi donose i terestri

ne organizme – 490 registrovanih

alohtonih vrsta u istoj luci (4 guštera, 7 zmija, 2 vodozemca, 2 mekušca i veliki broj razli

itih

artropoda).

Invazivne vrste su posebna kategorija introdukovanih vrsta koje u novom staništu

dostižu veliku brojnost, brzo se šire i ugrožavaju autohtonu floru i faunu. Danas se pod ovim
nazivom

esto nalaze i vrste lokalnog karaktera

iji istorijski areal se ne poznaje, a koje usled

razli

itih razloga po

inju da šire svoj areal (šakal npr.). Neke od ovakvih vrsta su

oportunisti

ke vrste – vrste koje su se adaptirale na život uz

oveka što im omogu

ava širenje.

Najbolji primer je slu

aj Novog Zelanda i Australije koji predstavljaju veoma stare i fragilne

ekosisteme sa velikim slobodnim prostorima (upražnjene ekološke niše). Nakon otkri

a ljudi

su namerno donosili odre

ene vrste, pre svega placentalne sisare, kompetitivno daleko

nije od autohtone torbarske faune što za posledicu ima izumiranje velikog broja lokalnih

vrsta. Pravi pokolj napravile su kuna belica, lisica i druge lovne vrste.

Najinvazivnije vrste:

Boiga irregularis

zmija koja je dospela na ostrvo Guam 40-ih godina prošlog veka i

nakon samo 20-30 godina naselila je 90% ostrva; hranila se jajima lokalnih ptica ili je lovila
same ptice i smatra se da je uzrok nestanka do 90% populacije odre

enih vrsta

- 123 -

Predstavlja alat u obnavljanju prirodnog biodiverziteta nekog podru

ja koji

podrazumeva premeštanje organske vrste iz delova gde je ta vrsta introdukovana u delove
njenog prirodnog, istorijskog areala odakle je nestala. Danas je jedan od omiljenih
konzervatorskih alata jer su efekti brzo i jako vidljivi. Osnovni cilj je osnivanje vijabilne
populacije na prirodnom staništu iz koga je vrsta nestala i da ta vrsta na tom staništu trajno
opstane i ostane. Drugi cilj je da ta vrsta po

ne da igra neku od klu

nih uloga u tom

ekosistemu. Reintrodukovana vrsta po lokalnu zajednicu može imati velik ekonomski i
kulturni zna

aj (ekološki i turisti

ki programi npr.). Cilj je tako

e obnoviti prirodu podru

ja u

kome se reintrodukcija vrši.

Lokalna sredina mora osetiti benefit tog projekta jer u osnovi svakog nestanka leži

kompeticija sa

ovekom – istrebljenja zbog direktnog ugrožavanja

oveka i proizvoda

njegovog rada ili zbog narušavanja staništa. U suprotnom antropogeni faktor

e dovesti do

propadanja projekta. Projekti se mogu koristiti za razvijanje ekološke svesti i za stanovništvo
atraktivnije vrste mogu prokr

iti put vra

anju i manje atraktivnih.

RVI USLOV ZA POKRETANJE PROJEKTA REINTRODUKCIJE JE POSTOJANJE ADEKVATNOG

STANIŠTA

!!!

Evropski dabar bio je široko rasprostranjen, ali je potpuno nestao zbog lova (krzno,

hrana – katoli

ka crkva ga je smatrala posnom hranom) i izlu

evina kastorijalnih žlezda

(dabrovina) sa namenom obeležavanja teritorije koje su u anti

ko doba koriš

ene za le

enje

psihi

kih bolesti, a u srednjem veku kao nosa

parfema. Populacije su do po

etka 20-og veka

preživele samo na teritoriji Ukrajine, Nema

ke, Belorusije, Francuske i Norveške. Procenjuje

se da je 20-ti vek do

ekalo svega 1200 jedinki koje su poslužile kao populacioni rezervoar za

projekte reintrodukcije širom Evrope. Danas ga nema samo na teritoriji Velike Britanije,
Portugalije, Italije, Bugarske, Gr

ke, Makedonije i Albanije. Nakon reintrodukcije procenjeno

je da ukupna brojnost iznosi oko 700 000, ali se i dalje smatra ugroženim jer mu je raspored
mozai

an.

Problem inbridinga kod dabra nije problem jer se javlja i u prirodnim uslovima –

populacije se me

usobno malo razlikuju na geneti

kom nivou. Zbog toga se bez posledica

može uvesti mali broj jedinki na jednu teritoriju. Reintrodukcija se uvek radi na dva sli

lokaliteta radi pove

anja verovatno

e uspeha. Cilj je da se životinjua raširi, a ne da ostane

samo na lokalitetu na koji je donesena – stanište ne treba da bude izolovano.
Kod nas reintrodukovani su na Zasavici.

Pristup je kompleksan, radi se studija izvodljivosti i kada se životinja donese radi se

monitoring

ime se prati njeno ponašanje i kretanje. Problemi mogu nastati sretanjem

bizamskog pacova, dabra i nutrije. Bizamski pacov i nutrija predstavljaju invazivne vrste. Sve
tri vrste su semiakvati

ne, kompetitivne i niše im se preklapaju; ekološki je veoma

interesantno kakav

e rezultat sukoba biti. Zapaženo je da nutrija potiskuje bizamca. Razlika

u ove tri vrste je što dabar prezimljuji jedu

i koru drve

a dok nutrija

itave godine jede

zeljaste biljke; postoji i mala diferencijacija u profilu reke koju naseljavaju.

Domestifikacija u sebe uklju

uje proces domestifikovanja i diverzitet

domestifikovanih organizama. Prema definiciji predstavlja potpuno ili delimi

no uklju

ivanje

divljih organskih vrsta u kulturne zajednice ljudi. N

IJE ISTO ŠTO I PRIPITOMLJAVANJE

–

pripitomljavanje podrazumeva samo deo uklju

ivanja, pre svega, životinja u zajednice ljudi

(npr. cirkuski tigrovi su pripitomljeni, ali nisu domestifikovani). Domestifikacija
pripitomljavanje podrazumeva i išla je pravcem pripitomljavanja mladih životinja – na
po

etku životinje su prvo morale biti pripitomljene da bi bile domestifikovane. Tako

e ne

podrazumeva pot

injavanje organskih vrsta

oveku –

ovek vrste prilago

ava svojim

potrebama, ali u toj interakciji ne ostaje intaktan ve

se i ljudske zajednice menjaju.

OMESTIFIKOVANE VRSTE SU ODVOJENE OD MEHANIZAMA DELOVANJA PRIRODNE

SELEKCIJE

(npr. cirkuski tigrovi nisu odvojeni od ovih mehanizama jer se ne vrši selekcija

- 124 -

nadarenih životinja ve

se one samo dresiraju). N

A DOMESTIFIKOVANE ŽIVOTINJE DELUJE

VEŠTA

KA SELEKCIJA

. Selekcioni faktor je

ovek koji favorizuje postojanje jedne, više ili

kombinacije morfoloških, anatomskih, fizioloških ili biohemijskih karakteristika.

U procesu domestifikacije dolazi do interakcije izme

u domestifikatora i

domestifikovane vrste i obe vrste trpe promene koje su ireverzibilne jer dolazi do me

usobne

zavisnosti (npr. kolaps civilizacija usled loše žetve – rimsko carstvo, južnoameri

civilizacije; ako bi se danas odrekli žetve brojnost ljudi bi se smanjila). Odnos domestifikatora
i domestifikovane vrste predstavlja interspecijsku interakciju koja se bazira na mutualisti

kom

odnosu gde vrsta dobija optimalne,

ak savršene uslove za opstanak (danas su mikroklimatski

uslovi u sto

arstvu dovedeni do savršenstva). Odnos predstavlja pozitivnu povratnu spregu –

pove

anje prinosa i proizvodnje vodi pove

anom broju ljudi; kolaps proizvodnje može

dovesti do pada

itavih civilizacija.

Sam proces nastao je u neolitu. Prvi domestifikovani organizam bio je pas tj. vuk (pre

oko 12 000 godina). Od po

etka nove ere ništa novo nije domestifikovano. Uklju

ivanje neke

vrste u proces traje generacijama pri

emu se favorizuju odre

ene, željene, karakteristike

datog organizma i kroz civilizacije menja se ekonomski i svaki drugi zna

aj koji ta vrsta ima

oveka (do otkri

a Amerike funkcionisali smo bez kukuruza i krompira, danas ne možemo

da zamislimo život bez njih).

Uticaj koji domestifikacija ima na domestifikovane vrste je skoro potpuno reverzibilan

– skoro sve domestifikovane vrste,

ak i biljke, mogu da podivljaju. Od životinja da podivlja

ne može ovca, kokoška podivljava teško, a najbrže podivljava svinja. Psi i ma

ke tako

e jako

brzo podivljavaju, prime

ena je kompeticija me

u njima i lisicama odn. divljim ma

kama, a

postoje podaci i o obrazovanju novih vrsta nastalih na ovaj na

in. Divlji konji Amerike u

stvari su podivljali pitomi konji.

Dešava

e se i u budu

nosti jer je potencijal i zna

aj organskih vrsta ogroman, posebno

u odnosu na biotehnologiju. Domestifikuju se i domestifikova

e se u cilju produkcije hrane,

lekova, kao vidovi biološke birbe protiv štetnih organizama, kao ukrasne biljke ili životinje,
ku

ni ljubimci...). Me

u biljkama postoji veliki potencijal za domestifikaciju – 25000 sa

lekovitim dejstvom i 30000 jestivih.

Centri domestifikacije bili su predeli sa nepovoljnim delom godine i javila se kao

rezultat potrebe za obezbe

ivanjem hrane. Desila su se tri velika talasa – u prvoma talasu

domestifikovan je pas, u drugom ovca, koza, gove

e, svinja, magarac, a u tre

em konj, lama,

kamila, kuni

i i ma

ka; od ptica domestifikovane su kokoška, guska, patka i

urka, a od

insekata p

ele i svilene bube. Teško je proceniti ta

no vreme domestifikacije ptica i insekata,

ali se sa sigurnoš

u zna da je bilo odavno. Centri domestifikacije: podru

je Mediterana, Južna

Amerika (Andi), Centralna Amerika, centralna i jugoisto

na Azija, Etiopija.

U umerenom klimatskom pojasu bili su glavni i najstariji centri domestifikacije i

poklapaju se sa centrima civilizacije

→

domestifikacija nastaje sa razvojem civilizacije i

neraskidivo je vezana za urbanizaciju. Uslov za nastanak civilizacije je dovoljna koli

ina

hrane u nepovoljnom periodu godine – rezerve hrane za zimu dozvoljavaju bavljanje drugim
aktivnostima. Osim umerenog pojasa domestifikacija se razvija i u suptropskom pojasu i
vezana je za postojanje sušnog perioda.

Motivi za domestifikaciju bili su razli

iti kroz istoriju – hrana, pi

e (pivo, vino, mleko

i mle

ni proizvodi), lekovi (u lekovitim svojstvima biljaka leži budu

nost domestifikacije),

biotehnologija (proizvodnja proteinskih preparata u cilju zaštite), eksperimentalni i test
organizmi (pacov, E. coli, drozofila), ku

ni ljubimci i ukrasne biljke.

Domestifikovana vrsta je istrgnuta iz mehanizma prirodne i pod uticajem je vešta

selekcije gde

ovek kao selekcioni faktor favorizuje karakteristike koje su mu od zna

aja zbog

ega takve organske vrste trpe

itav niz promena.

- 126 -

MENJACI – od 5000 vrsta domestifikovano je 30-40; osim psa i ma

ke svi

taksoni se koriste u ishrani ili kao pomo

. Domestifikovani taksoni imaju skoro globalno

rasprostranjenje – nema ih samo na Antarktiku.
Globalno zna

ajni su goveda (1.3 mld), ovce (1.2 mld), svinje (850 mil), kokoši (10 mld).

Lokalno zna

ajni:

Camelus bactrianus, Camelus dromedarius, Llama, Vicuna, Rangifer

tarandus, Bos javanicus

. Veoma lokalni zna

aj imaju: azijski slon, krznašice, laboratorijske

životinje, kanarinci.

AKVAKULTURA – primenjuje se u 136 zemalja i gaji se 200 vrsta od

ega je svega

nekoliko vrsta stvarno domestifikovano dok su ostale semidomestifikovane. Gaje se ribe,
kornja

e, školjke i drugi mekušci, akvati

ne biljke (niže - sa velikim potencijalom za

produkciju sto

ne i ljudske hrane i više), žabe. Danas još uvek nije dovoljno razvijena,

posebno ako se posmatra u odnosu na sto

arstvo i ratarstvo, ali se smatra da

e napredovati u

budu

nosti. Danas me

u vode

im zemljama nalaze se Japan i Kina sa produkcijom od

12x10

T godišnje. Po produkciji morske akvakulture su ve

e od slatkovodnih.

GLJIVE – koriste se u ishrani, za proizvodnju posebnih oblika hrane (bu

avi sirevi

npr.), dobijanje alkoholnih pi

a (pivo –

Saccharomyces cerevisiae, S. calsbergensis

, vina,

sakea -

Aspergillus aryzae

), u farmaceutskoj industriji (Penicillium). Kako me

unarodne

konvencije zabranjuju eksploataciju nekih vrsta (postoje kvote za eksploataciju divlje vrste po
jedinici mase na nekom podru

ju slobodne prirode) rešenje je u domestifikaciji.

MIKROORGANIZMI – imaju široku primenu: proizvodnja hrane i pi

a (sir,

jogurt, maslac –

Lactobacillus, Lactococcus, Streptococcus

), biopesticidi (

Bacillus

thuringiesis

– parakristalno se koristi za prskanje komaraca), biološki agensi, eksperimentalni

organizmi (

E. coli

), biotehnologije (pre

iš

avanje otpadnih voda, bioremedijacija nafte…)

BESKI

MENJACI (kopneni, akvati

ni su u akvakulturama) – puževi, insekti

(medonosna p

ela, svilena buba, razni polinatori). Mogu se koristiti i kao biološki agensi u

borbi protiv štetnih organizama.

Ljudsko društvo kakvo postoji danas je nezamislivo bez glavnih i sporednih

domestifikovanih organizama zbog

ega je o

uvanje njihovog diverziteta veoma zna

ajno.

Zaštita podrazumeva

in-situ

ex-situ

, zaštitu na nivou vrsta, podvrsta, kategorija… Geneti

diverzitet neophodan je za budu

nost zbog

ega je zaštita na geneti

kom nivou tako

neophodna. Domestifikacdija smanjuje geneti

ku varijabilnost, a time i vijabilnost zbog

ega

se divlji srodnici moraju sa

uvati i zaštiti jer obezbe

uju nove sorte u novim uslovima –

prastari geni postoje samo u genofondu divljeg tipa (primer je zaštita divljeg srodnika
kukuruza). Kako u biti raznovrsnosti života na zemlji leže mutacije razli

ite strategije se

koriste za izazivanje istih kod domestifikovanih vrsta – zra

enjem žitarica poja

ava se

mutabilnost i dobijaju novi sojevi.

Domestifikacija je vodila gubitku geneti

kog diverziteta i razli

ite vrste su u

razli

itom stepenu taj diverzitet izgubile (asparagus je izgubio najviše,

ak 98%). Zbog toga

svaki institut koji se bavi proizvodnjom ima banku semena u kojoj održava originalni
genofond.

12. Proizvodnja energije i ugrozavanje zivotne sredine
13. Voda kao prirodni resurs. Dobijanje,tehnoloska obrada i zastita voda
14. Izvori i rezerve obnovljivih prirodnih oblika energije
15. Prirodni resursi, klasifikacija i perspektive koriscenja
16. Oblici E i njihova struktura
17. Izvori i rezerve neobnovljivih prirodnih oblika E
18. Proizvodnja E od strane coveka kao proces i biosferi

- 127 -

ENERGETSKI RESURSI

Istorijat upotrebe prirodnih resursa po

inje pre 460 000 godina kada se na podru

današnje Kine prvi put u istoriji ljudskog roda koristi vatra. Vatrom se

ovek greje, temi

obra

uje hranu, kr

i šume... Svi uticaji na životnu sredinu su lokalnog kakartera jer se

produkti sagorevanja ugra

uju u procese fotosinteze. Domestifikacija biljaka i životinja (pre

10-12 000 godina) tako

e predstavlja koriš

enje prirodnih resursa. Negativan uticaj na

okolinu po

inje sa industrijskom revolucjiom (pre oko 250 godina).

Istorijski prikaz koriš

enja resursa: pre 460 000 godina – vatra, pre 11 000 godina –

koriš

enje toplih izvora za kupanje i kuvanje u Japanu, domestifikacija konja u Ukrajini,

koriš

enje vetra za pokretanje jedrenjaka na Nilu, pasivna solarna energija za zagrevanje

doma

instava – Stara gr

ka 2-3 vek p.n.e., prvi rudnici uglja (Kina), prva ekstrakcija

prirodnog gasa, vodenice, vetrenja

e u srednjm veku (Evropa), ekstrakcija uglja u Evropi 12-

13 vek n.e., prva komercijalna eksploatacija nafte u Pensilvaniji 1835., prvo izvla

enje nafte

sa pu

ine (Kalifornija, 1900.), prve solarne

elije 1950 godine.

Energetski resursi se mogu podeliti u dve velike grupe:

primarni u koje spadaju

neobnovljivi –

fosilna (nafta, ugalj i zemni gas) i nuklearna goriva (rude

radioaktivnih elemenata). Neki od ovih resursa se i dan danas obrazuju – proces
fosilizacije biljaka i životinja postoji i danas, ali se zbog sporosti obrazovanja (koli

ina

koja se potroši za jedan dan obrazuje se najmanje 1000 godina) nafta i ugalj svrstavaju
u neobnovljive resurse; sfagnumske tresave stvaraju najnekvalitetniji ugalj (treset).

obnovljivi

(alternativni) – voda, Sunce, vetar, morske struje i talasi,

geotermalni izvori i biomasa (drvo) u razumnim koli

inama

sekundarni za

ije dobijanje se mora upotrebiti neki od primarnih resursa; ovi resursi su

elektri

na struja i vodonik koji se smatra gorivom budu

nosti.

Trend svetske potrošnje energetskih resursa – 70-ih godina svetska potrošnja nafte

prevazilazi svetsku potrošnju uglja i taj trend se, uz stalne poraste, zadržava do danas; svetska
potrošnja uglja i zemnog gasa tako

e je u porastu. 2000-te godine kao energetski resursi

dominiraju neobnovljivi sa 86% ukupne svetske potrošnje (ugalj 23%, nafta 35%, zemni gas
21% i nuklearna goriva 7%), a 14% energije dolazi od obnovljivih resursa (od toga: drvo
79,7%, hidroenergija 16,7%, geotermalna energija 3,2%, solarna energija 0,3%, vetar 0,2%,
energija plime i oseke 0,03%).

U globalnoj produkciji elektri

ne energije resursi u

estvuju u slede

oj zastupljenosti:

ugalj 40%, nafta 8%, prirodni gas 17%, nuklearna goriva 12%, obnovljivi energetski resursi
19% (od toga: hidroenergija 89%, biomasa 5,2% i sve ostalo zajedno 5,2%).
Potrošnja elektri

ne energije po glavi stanovnika najve

a je u Americi i Kanadi.

Svetska potrošnja fosilnih goriva od 1950 do 2010: potrošnja prirodnog gasa raste, ugalj je
1950-te bio najeksploatisanije fosilno gorivo i trend njegove potrošnje se nastavlja; nagli skok
potrošnje nafte koja je danas najeksploatisanija i predvi

a se da

e rezerve biti istrošene do

2050-te.

Predikcije u odnosu na budu

nost i energetsku sigurnost kada su fosilna goriva u

pitanju nisu ohrabruju

e – nestašica goriva kojoj prethode astronomski visoke cene. Najve

deo potreba za energijom podmiruje se koriš

enjem neobnovljivih resursa, u odnosu na njih

alternativni resursi se danas koriste u malom procentu.

- 129 -

Pepeo se odlaže na deponijama (pepelišta) veli

ine nekoliko desetina hektara na koje se

odvozi u te

nom stanju – odnos pepela i vode u Drmnu je 1 : 5(7). Vodeno ogledalo bi moralo

da bude neprekidno prisutno na pepelištu, ali se dešava da usled visokih temperatura do

e do

isparavanja vode i mikroskopske

estice pepela se tada raznose vetrom. Pucanjem zidova

pepelišta dolazi do izlivanja pepela u re

ne ekosisteme. Pre par godina desilo se izlivanje

jednog pepelišta u Mlavu. Pokušava se revitalizacija i rekultivacija pepelišta. Treba koristiti
biljne vrste koje dobro vezuju podlogu da ne bi došlo do raznošenja pepela vetrom.

Iz dubokih kopova koji mogu biti i do nekoliko hiljada metara dubine vadi se kameni

ugalj mnogo ve

eg kvaliteta, ali eksploatacija sa sobom nosi velike probleme:

zatrpavanja rudni

kih okna

nailazak na

epove metana i eksplozije sa fatalnim posledicama

neminovnost nailaska na rezervoare podzemnih voda (akviferi) iz kojih treba

pumpama izvla

iti vodu. Kada se voda izvu

e javlja se problem njenog odlaganja – ova voda

je toksi

na i ne može upotrebljavati. Odlaže se u jalovišta gde se talože sedimenti sadržani u

toj vodi i ova mesta postaju centri toksi

nosti odn. centri kondenzacije teških metala.

Problemi ovog tipa vezani su za sve dubinske kopove. Kod nas takav primer je Brskovo
(Mojkovac) – jalovište rudnika olova – crna ekološka ta

ka Crne Gore. Izlivanje ovog

jalovišta u reke dovelo bi do ekološke katastrofe nesagledivih posledica za

itav Dunavski sliv

(potencijalno izlivanje desilo bi se u Taru odatle bi preko Drine dospelo u Savu zatim Dunav i
na kraju Crno more).
Kod nas rudnik kamenog uglja je Aleksina

ki.

Najve

e potvr

ene rezerve uglja: Amerika 24%, Rusija, Kina, Indija... Najve

proizvo

đač

i potroša

uglja je Kina

iji je to osnovni energetski resurs, Amerika tako

proizvodi i troši veliku koli

inu uglja s’

im u vezi je veliki problem kiselih kiša na teritoriji

ameri

kog kontinenta jer se najve

a koli

ina tog uglja koristi u termoelektranama Amerike i

Kanade.

NAFTA

Poreklom je od uginulih, fosilizovanih životinja, pre svega morskih od kojih najve

doprinos formiranju nafte daje fitoplankton. Uginuli organizmi padaju na morsko dno, bivaju
zatrpani geotektonskim pokretima dospevaju

i tako u anerobnu zonu u kojoj vlada povišena

temperatura i visok pritisak. Fitoplankton daje najve

i doprinos nafti jer je bogat uljem (uljane

kapi zbog manje specifi

ne težine u odnosu na vodu obezbe

uju lebdenje u vodi) koje kao i

svaka masno

a predstavlja glavni depo energije. Najbolji indikatori nalazišta nafte su

ljušturice morskog zooplanktona (Foraminifera, Radiolaria...) – velika koli

ina ostataka

zooplanktona ukazuje da su na tom mestu postojale bogate zajednice fitoplanktona.

Nafta i dalje predstavlja najkoriš

enije fosilno gorivo. Sagorevanje naftnih derivata

najzastupljenije je u saobra

aju – motori sa unutrašnjim sagorevanjem i derivati nafte kao

osnova za njihovo pokretanje.

Naftni tornjevi se mogu nalaziti na kopnu i moru (u pli

acima ili na otvorenom moru).

Tehnologija za eksploataciju uklju

uje tornjeve, pumpe, skladišta i rafinerije u kojima se vrši

prerada sirove nafte. Prvi komercijalni naftni toranj nalazi se u Tenesvilu (Pensilvanija, 1859)
– rupa iz koje je pokuljala nafta bila je samo pola metra dubine.
Bez obzira na ogromne koli

ine deponovanog biljnog i životinjskog materijala danas, samo

malo više od jednog veka od prvog kopa, ve

se javljaju problemi vezani za ograni

enost

ovog resursa – nekada je bilo dovoljno zakopati ašov ili dva da nafta pokulja, danas je
potrebno kopati duboko.

Osnovni mehanizam eksploatacije je primarna ekstrakcija – bušenjem se osloba

velikog pritiska pod kojim se nalazi i kulja na površinu Zemlje. Kada iza

e prva koli

ina

pritisak više nije dovoljno jak da ostaci sami iza

u tada se sloj zemljišta sa naftom cedi kao

- 130 -

sun

er – pumpama se ubrizgava atmosferski vazduh i morska voda – voda odozdo i gas

odozgo prave pritisak dovoljan da izbaci i poslednje kapi. Nakon izvla

enja transportuje se do

rafinerija gde se prera

uje. Svaka rafinerija u stvari predstavlja destileriju – sirova nafta ulazi,

zagreva se i kondenzuje na razli

itim temperaturama. Kondenzacija na razli

itim

temperaturama služi za odvajanje pojedinih naftnih derivata (teška nafta, dizel, kerozin...) – ni
jedna rafinerija ne proizvodi sve naftne derivate ve

su specijalizovane za do 3.

Eksploatacija i koriš

enje nafte i njenih derivata na životnu sredinu ostavlja niz negativnih

posledica - zaga

ivanje morskih i kopnenih ekosistema kao posledica izlivanja nafte, ispiranja

tankova ili havarija naftovoda
Kako predstavlja fosilno gorivo u sebi uklju

uje prisustvo ugljenika, sumpora i

azota, pa se sagorevanjem osloba

aju oksidi ovih elemenata – CO, CO

, SO

, NOx

ime se

doprinosi pove

anju efekta staklene bašte i pojavi kiselih kiša

U pogledu potvr

enih rezervi nafte zemlje stoje ovako: Saudijska Arabija, Irak,

Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Venecuela, Rusija, Amerika, Libija, Nigerija. Sa aspekta
proizvodnje i potrošnje nafte - najve

i proizvo

đač

i su: Saudijska Arabija 11,8%, Rusija

10,7%, Amerika 9,9%, Meksiko 9,5%, Kina; najve

i potroša

i: Amerika gde se potroši ¼

svetske nafte, Kina 7%, Japan 6%, Nema

ka, Rusija.

PRIRODNI GAS

Uvek se nalazi iznad nafte, istog je porekla i nastaje kada se proces fosilizacije

odigrava pri izuzetno visokom pritisku i temperaturi. Eksploatacija se vrši istovremeno sa
naftom.

Danas se sve više insistira na primeni gasa kao pogonskog goriva u drumskom

saobra

aju jer je pokazano da je u odnosu na ugalj i naftu neutralniji u pogledu doprinosa

pove

anju efekta staklene bašte i kiselim kišama.

Najve

e svetske potvr

ene rezerve pripodnog gasa imaju: Rusija 30%, Iran 14%,

Saudijska Arabija, Emirati, Amerika, Venecuela. Rusija je najve

i proizvo

đač

sa 22%,

Amerika je najve

i potroša

sa 26%

NUKLEARNE ELEKTRANE I NUKLEARNA GORIVA

Princip rada nuklearne elektrane isti je kao i kod termoelektrane sa tom razlikom

što se kao osnovni energent za zagrevanje vode koriste nuklearne reakcije cepanja
uranijumovih i plutonijumovih šipki – reakcija fisije koja osloba

a ogromnu koli

inu toplotne

energije. Naj

eš

e koriš

eno nuklearno gorivo je U

235

. Reakcija fisije podrazumeva ga

anje

jezgra U

235

jednim slobodnim neutronom kada on prelazi u vrlo nestabilan U

236

i njegovo

jezgro se cepa. Vidovi cepanja su razli

iti – jedan od vidova je na Ba

144

i Kr

uz osloba

anje

tri neutrona. Svaki od ova tri slobodna neutrona pogodi

e novo jezgro U

235

. Bljesak koji prati

reakciju ozna

ava osloba

anje velike koli

ine energije koja se koristi za zagrevanje vode.

Da bi se reakcija odigravala u kontrolisanim uslovima u reaktoru je potrebno spuštati
temperaturu. Kontrola temperature u reaktoru mora biti konstatna – jedna sekunda nepažnje
dovoljna je za katastrofu kakva je zadesila

ernobil. Sistemi usporavanja reakcije fisije su

razli

iti: hla

enje reaktora vodom koja da bi kružila oko reaktora mora biti pod pritiskom

od 200atm jer

e u protivnom pre

i u vodenu paru; apsorberi slobodnih neutrona u reaktoru –

ako se u jedinici vremena oslobodi velika koli

ina neutrona bombardova

e veliki broj jezgara

i ubrzava

e reakciju. Apsorberi privla

e slobodne neutrone, spre

avaju ih da bombarduju

jezgra i na taj na

in usporavaju reakciju.

- 132 -

bila elektrana koja je u kotlarnicama sagorevala ugalj proizvode

i tako dovoljne koli

ine

toplote da vodu zagreva do pare

ija snaga pokre

e razli

ite mašine. Gradovi postaju centri

zaga

enja, pojavljuje se smog kao rezultat sagorevanja uglja. Engleska magla nastala je kao

rezultat njene zavisnosti od uglja i postojanja velikih industrijskih centara.

Gašenje fabri

kih dimnjaka postiže se izgradnjom termoelektrana – fabri

ke mašine

pokre

e struja iz temoelektrane, kasnije hidroelektrane ili nuklearke.

OBNOVLJIVI ENERGETSKI RESURSI -

VODA
Pokriva ¾ Zemljine površine i obuhvata kopnene vode (površinske i podzemne),

svetsko more i vodu zarobljenu u lednicima polova. Ciklus kruženja vode predstavlja
najvažniji ciklus na planeti – isparava sa vodenih površina, pre svega sa svetskog mora
(najve

e isparavanje je na Ekvatoru), kondenzuje se u atmosferi i na Zemlju vra

a u vidu

padavina. Na kopno padne 14% više padavina nego na more. Najviše padavina padne na
planine odakle se, zahvaljuju

i reljefu, re

nim koritima vra

a u more.

Kao izvor energije može se koristiti na najrazli

itije na

ine.

Hidroelektrane

Koriste energiju vodenog toka površinskih voda odre

enog silom gravitacije. Turbinu

hidroelektrane okre

e snaga vodenog stuba. Za rad neophodno je zaustaviti deo re

nog toka i

napraviti akumulaciju odre

ene koli

ine vode. Izme

u akumulacije i primarnog re

nog korita

pravi se visinska razlika vodenog stuba. Prolaskom vode okre

e se turbina i generiše struja.

Prednost koriš

ena hidroelektrane je u tome što nema sagorevanja uglja ili koriš

enja

nuklearnih goriva ali...

Nedostaci i problemi vezani za životnu sredinu:

primarni re

ni ekosistem izgradnjom brane postaje jezero

ime se menja kompletan

biocenoti

ki kompleks. Ovaj ekosistem sada uti

e na okolne kopnene ekosisteme menjaju

odre

ene mikroklimatske karakteristike u njima (temperaturni režim npr. zbog velikog

potencijala vode za akumulaciju toplote, pove

ana vlažnost vazduha, ve

i broj dana sa

maglom...)
izgradnja akumulacionog jezera podrazumeva potapanje nekog terestri

nog

ekosistema, a kako se to obi

no radi u kanjonima i klisurama koji su naj

eš

e refugijumi iz

perioda glacijacije i kao takvi staništa endemi

nih i reliktnih biljaka dolazi do nepovratnih

gubitaka
spre

avanje migracija riba – izgradnja

erdapa zaustavila je migracije jesetarskih

riba (pastrmka i moruna) koje iz mora putuju u reku na mrest. Rešenje ovog problema je
pravljenje ribljih staza – bo

ni tok koji omogu

ava da reka ostane primarni ekosistem. Bo

staze smanjuju kubikažu vode koja prelazi preko turbina zbog

ega ih hidroinžinjeri naj

eš

ne ostavljaju.
pucanje akumulacija u slu

aju zemljotresa. Osim toga sam vodeni stub može

uzrokovati zemljotrese.
usporavanje re

nog toka vodi tome da ovaj postane taložnik sedimenata koje re

tok nosi uklju

uju

i tu i polutante (Dunav je u Rumuniji

istiji jer

erdap sve istaloži) zbog

ega se taj pesak ne može koristiti kao gra

evinski materijal (eventualno za puteve); takve

sredine su anoksi

ne. Kao svako jezero akumulacija vremenom prelazi u terestri

ni ekosistem

i tada polutanti spiranjem kroz zemljište mogu lako dospeti do podzemnih voda.
potapanjem vegetacije ona se dovodi u anoksišnu sredinu gde celulozu razlažu
metanogene bakterije, osloba

a se metan u atmosferu i poja

ava efekat staklene bašte - primer

Brazila.

- 133 -

Geotermalna energija
Ciklus kruženja vode koji uklju

uje magmu koja zagreva velike podzemne rezervoare

vode (akvifere) i ona se na površinu zemlje vra

a kao topli termalni izvori ili gejziri iz kojih

se izbacuje vodena para. Voda iz toplih izvora vekovima se koristi za kupanje.

Vodena para iz gejzira se propušta preko turbine i koristi za dobijanje ekološki

potpuno

iste elektri

ne energije. Island je zemlja koja na ovaj na

in dobija struju. Kao

potpisnik Kjoto protokola Island je bio u ogromnim obavezama zbog doprinosa zaga

ivanju

atmosfere jer poseduje veliku ribarsku flotu. Rešenje su pronašli u koriš

enju vodonika kao

pogonskog goriva – struja koju dobijaju na ekološki potpuno

ist na

in omogu

ava elektrolizu

vode u gorionim

elijama; kretanje jona vodonika ka negativnoj elektrodi izaziva razliku

potencijala – dobija se jednosmerna struja; vodonik se ponovo spaja sa kiseonikom dodatim iz
vazduha i u spoljašnju sredinu se izbacuje

ista voda.

Energija kretanja mora

snaga plime i oseke koristi se u posebnim elektranama kakve postoje u Francuskoj,
na nivou Lamanša gde razlika izme

u plime i oseke iznosi 6m. Morski zaliv se zatvara i pravi

se akumulaciono jezero; zbog plime i oseke voda dva puta dnevno u zaliv ulazi i dva puta
dnevno iz njega izlazi. Na mestu ulaza odn. izlaza vode postavlja se prepreka sa rotorom
unutar nje; voda okre

e rotor i na taj na

in se generiše elektri

na energija.

razlika u temperaturi izme

u površinskih i dubljih slojeva vode – toplom vodom

se zagreva amonijak i pretvara u gas koji se koristi za pokretanje generatora; hladna voda
kondenzuje amonijak i ciklus se ponavlja.
snaga talasa – elektrane se prave na obalama gde talasi stalno udaraju. Morska
voda se gura ispod prepreka u kontrolisani zatvoreni prostor gde se nivo vode podiže

ime se

sabija vazduh pod pritiskom. Vazduh koji biva snagom talasa sabijen prolazi kroz „ventilator“
okre

ćuć

i tako generator. Povla

enje vode pravi vakuum koji propeler okre

e u suprotnom

pravcu.
Za pokretanje rotora talasi se mogu koristiti i direktno, sli

no kao što se koriste plima i oseka.

SUNCE

Sunce predstavlja termonuklearni reaktor sastavljen od 28% helijuma i 72% vodonika.

Ima kapacitet za narednih 6x10

godina. Energija Sunca je veoma eksploatisana, ali još uvek

nije dostigla mogu

e potencijale. Na

ini eksploatacije su razli

iti.

Solarni paneli – grad Gaviotas (Kolumbija) koji leži na velikoj nadmorskoj visini
solarne panele koristi za zagrevanje vode kojom se snabdevaju doma

instva.

Kompleks Slovenska plaža (Budva) koristi solarne panele za grejanje vode u hotelu
Solarne elektrane – sun

eva energija se koristi za dobijanje elektri

ne energije.

Jedna takva elektrana nalazi se u južnoj Kaliforniji i koristi dva tornja za grejanje vode.
Pojedina

ne ogledala raspore

ena su u obliku sedišta u Koloseumu - toku jednog dana, od

izlaska do zalaska Sunca, maksimalan broj ogledala je sa maksimalnom efikasnoš

u usmeren

prema sun

evim zracima. Odbijanjem od sferi

nih ogledala sun

evi zraci se usmeravaju u

centralnu, žižnu, ta

ku koja se nalazi na tornju. U tornju se voda zagreva do vodene pare i

koristi se za pokretanje turbina.

Drugi na

in postavljanja ogledala je u obliku leja u povrtnjaku. „Brazde“ izme

u leja

su tako

e ogledala, iza tih ogledala prolaze cevi u kojima se voda zagreva i tako dobijena

vodena para koristi se za dobijanje elektri

ne energije.

U nerazvijenim zemljama ili izbegli

kom kampovima zagrevanje vode za kuvanje vrši

se pojedina

nim ure

ajima koji rade na solarni pogon.

Fotovoltne

elije predstavlja direktan na

in dobijanja elektri

ne energije hemijskim

- 135 -

elektrolizu vode dobijaju koriste

i vodenu paru iz gejzira. Danas ribarski brodovi Islanda nose

vodoni

elije i elektromotore umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem i koriste

vodonik kao gorivo. Prelaskom na vodonik Island je prestao da bude jedan od najve

emitera CO

u atmosferu.

Želiš da pročitaš svih 136 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Čovjek i životna sredina

Prijava dokumenta

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Želiš da pročitaš svih 136 strana?

Slični dokumenti

Gospodarstvo BiH

Sociologija skripta

Preduzetnicka ekonomija

uvod u pravo

Skripta sociologija za pravni fakultet

Nuklerana medicina

Zaštita biodiverziteta: značaj, uzroci smanjenja i propisi

Radioaktivna kontaminacija okoline i čoveka i principi dekontaminacije

Erp sistemi

Električni precipitatori (filteri) u termoelektranama

Društvo spektakla

Timski rad u projektnim aktivnostima na primeru kompanije Nordeus

Rendgenska analiza proteina: kristalizacija i analiza strukture lizozima

Plan rada ASAP 2024

Bosna srednji vijek

Analiza osnovnih funkcija menadžmenta na primeru preduzeća Swisslion-Takovo d.o.o.

Makroekonomska ravnoteža

Rešeni zadaci iz mehanike: zakon o promeni kinetičke energije i količine kretanja

Zeoliti: struktura, osobine i primena

Istraživanje kao instrument odlučivanja

Prva faza uvođenja AMI/MDM sistema u JP EPS

Forenzički značaj analize morfijuma

Analiza propisa u oblasti bezbednosti saobraćaja

SISTEMSKI SOFTVER- OPERATIVNI SISTEM

Organizacija ishrane u bolnici

HEMORAGIJSKE GROZNICE

Merenje telesne temperature

KARAKTERISTIKE STARENJA I SPECIFICNOSTI BOLESTI U STAROSTI

Sida: etiologija, epidemiologija, klinička slika, dijagnostika, lečenje i prevencija

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS

Alkoholizam

Proces upravljanja ljudskih resursa

Procesi komercijalnog poslovanja 1 skripta

UPRAVNO PRAVO I

seminarski

Korelacija izmedju debljine intime i medije karotidnih arterija i aktivnosti bolesti u reumatoidnom artritisu

GUILLAIN-BARRE SINDROM

Tradicionalna primjena ljekovitih biljnih vrsta na podrucju opcine Tutin

Radioaktivnost

Policijski stres

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

KOMUNIKOLOGIJA

SIMULACIJA

Regresiona analiza: statistički metod modeliranja odnosa

Linearni trend: analiza i primena u statistici

Komunikologija

TEORIJA ODLUCIVANJA

Biznis plan – Prodavnica autodijelova

Turbine: konstrukcija, podela i primena u energetici

Diplomatsko i konzularno pravo

Finansijko izvjestavanje i poslovno odlucivanje

INTERSTERALEN PROSTOR I MEGJUZVEZDENA MATERIJA

Mikobakterije

Znacaj upravljanja organizacionim promenama

Primena elemenata sportskih igara u mlađem školskom uzrastu

Projektni pristup obrade sadržaja iz upoznavanja okoline

Pojam, uloga, karakteristike i značaj tradicionalnih organizacionih struktura: primer kompanije “Siemens”

Pojam i značaj logistike u špediciji

Razvoj komunikacionih veština dece sa oštećenjem sluha u predškolskim ustanovama

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije