Inženjerska komora Srbije

Program permanentnog usavršavanja

Predavanje

NOVE EVROPSKE NORME ZA PROJEKTOVANJE –

- EVROKOD 2 ZA PRORA

UN BETONSKIH

KONSTRUKCIJA

(prvi deo)

Prof. Dr Života Periši

, dipl.gra

.inž.

Mr Nenad Peci

, dipl.gra

.inž.

Mr Nataša Stojanovi

, dipl.gra

.inž.

Beograd, 19. maj 2008.

(prvi put održano 17.02.2006.)

SVESKA 2

Prof. dr ŽIVOTA PERIŠI

(februar 2006.god.)

EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE
I NAŠE GRA

EVINARSTVO

1. UVOD

Gra

evinski konstrukteri Jugoslavije su još na Prvom savetovanju o uvo

enju

Evrokodova za konstrukcije u naše gra

evinarstvo, koje je održano pre više od jedne

decenije, 1995. godine u Beogradu, doneli odluku da preduzmu mere da se Evrokodovi,
u perspektivi, usvoje kao naši budu

i nacionalni standardi. Bila je to dalekovida i smela

odluka jer je u to vreme naša zemlja bila pod sankcijama, nismo uopšte bili

lanovi

Evropskog komiteta za standardizaciju

CEN

-a, kojem je Komisija Evropske Zajednice

poverila izradu Evrokodova, a u toj deceniji je, i u Evropi, tek zapo

ela realizacija

programa Evrokodova za konstrukcije i izrada ostalih Evropskih standarda u
gra

evinarstvu.

2. ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA ZA KONSTRUKCIJE

Ideja da se izrade jedinstveni modeli standarda koje bi sve zemlje koristile kao
osnovu za svoje nacionalne standarde za projektovanje i gra

enje svih vrsta

konstrukcija od razli

itih materijala, pojavila se još sedamdesetih godina prošlog veka.

Zasluge za te po

etne korake u pravcu internacionalne graditeljske standardizacije

pripadaju najzna

ajnijim me

unarodnim nau

nim i stru

nim organizacijama iz oblasti

gra

evinskog konstrukterstva, me

u kojima su vode

e bile: Me

unarodno udruženje za

mostove i konstrukcije

IABSE

(International Association for Bridge and Structural

Engineering),

Evro-me

unarodni komitet za beton

CEB

(Euro-International Committee

for Concrete),

unarodno društvo za prethodno naprezanje

FIP

(Fédération

Internationale de la Précontrainte),

Evropska konvencija za

eli

ne konstrukcije

ECCS

(European Convention for Constructional Steelworks)

i Me

unarodni savez laboratorija

za ispitivanje i istraživanje materijala i konstrukcija

RILEM

(International Union of

Testing and Research Laboratories for Materials and Structures).

Sve te organizacije

formirane su ubrzo posle Drugog svetskog rata i tadašnja Jugoslavija je bila me

u njiho-

vim osniva

ima i aktivnim

lanovima. I danas su to najja

e svetske organizacije u ovoj

oblasti. Jedino je nedavno došlo do spajanja CEB-a i FIP-a u jedinstvenu organizaciju:
Me

unarodnu federaciju za beton

fib (Fédération internationale du béton - International

Federation for Structural Concrete).

Ove organizacije su tada obrazovale Zajedni

ki komitet za sigurnost konstrukcija,

koji je narednih godina objavio ve

i broj studija i dokumenata koji su imali za cilj

približavanje propisa vode

ih evropskih zemalja u pojedinim oblastima gra

evinarstva.

Najzna

ajniji od tih dokumenata bili su:

Jedinstvena opšta pravila za razli

ite vrste

konstrukcija i materijala

i poznati

Model propisa CEB-FIP za armiranobetonske i

prethodno napregnute konstrukcije

(Model Code CEB-FIP)

iz 1978. godine. Ve

slede

e godine te dokumente preveli su na naš jezik i objavili nastavnici i saradnici

Gra

evinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Danas, iz ove perspektive, možemo

da konstatujemo da tom pionirskom poslu treba da zahvalimo što su naši potonji pra-
vilnici za betonske konstrukcije tako rano prihvatili filozofiju grani

nih stanja i savremene

koncepte sigurnosti konstrukcija.

Za Drugo savetovanje, 1997. godine, pripremljeni su prevodi osnovnih delova ostalih
6 Evrokodova i pokrenuta je, i u slede

im godinama stalno dopunjavana, Biblioteka:

Evrokodovi za konstrukcije i jugoslovenski pravilnici i standardi u oblasti
gra

evinskog konstrukterstva,

koja danas ima ukupno 44 toma, na blizu 12.000

stranica. Njen najve

i deo

ine Evrokodovi u fazi predstandarda, koji

e uskoro biti

zamenjeni novim standardima, ali je njena današnja dragocena vrednost u tome što
sadrži Zbirku svih jugoslovenskih pravilnika i standarda, u 15 tomova, na više od 6.000
stranica, od kojih najve

i broj tek treba da promenimo i usaglasimo, ili zamenimo sa

Evropskim standardima.
Jedan od zna

ajnih rezultata tih napora je da su danas naši graditelji u dobroj meri

upoznati sa savremenim iskustvima i tendencijama u evropskom gra

evinarstvu, da su

se ve

oprobali u primeni Evrokodova i da su nova teorijska i prakti

na saznanja, kroz

Evrokodove za konstrukcije, dobrim delom ve

ušla u nastavu na našim fakultetima.

Zna

ajno je i zapaziti da je prema Evrokodovima za konstrukcije, u toj fazi

predstandarda, u Evropi delimi

no ili u celini projektovan i izgra

en ve

i broj zna

ajnih

objekata, posebno onih koje su gradili konzorcijumi velikih evropskih gra

evinskih firmi.

4. KONVERZIJA EVROKODOVA ZA KONSTRUKCIJE

IZ PREDSTANDARDA U EVROPSKE STANDARDE

etkom ovog veka, posle skoro desetak godina od usvajanja prvih Evrokodova

kao predstandarda, EU je odlu

ila da na osnovu primedbi i predloga, i dosadašnjih

iskustava u primeni, otpo

ne proces konverzije Evrokodova za konstrukcije iz faze

predstandarda

ENV

u Evropske standarde

EN.

U odnosu na program Evrokodova u fazi predstandarda, izdvojen je samo Evrokod:
Osnove prora

una konstrukcija, koji je dobio oznaku Evrokod 0, tako da

e sada biti 10

Evrokodova, sa ukupno 58 posebnih delova, na oko 8.000 stranica:

EN 1990 Evrokod 0: Osnove prora

una konstrukcija

delova

EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije

EN 1992 Evrokod 2: Prora

un betonskih konstrukcija 4

EN 1993 Evrokod 3: Prora

eli

nih konstrukcija

EN 1994 Evrokod 4: Prora

un spregnutih konstrukcija

elika i betona 3

EN 1995 Evrokod 5: Prora

un drvenih konstrukcija

EN 1996 Evrokod 6: Prora

un zidanih konstrukcija 4

EN 1997 Evrokod 7: Geotehni

ki prora

EN 1998 Evrokod 8: Prora

unske odredbe za seizmi

otpornost konstrukcija 6

EN 1999 Evrokod 9: Prora

un konstrukcija od aluminijuma 5

_____________________

Ukupno delova

Osim Evrokodova, za zgrade i druge gra

evinske objekte predvi

a se blizu 500

drugih Evropskih standarda, od kojih se jedan broj direktno odnosi na primenu
Evrokodova za konstrukcije a ostali

e biti neophodni inženjerima svih ostalih struka koji

se bave projektovanjem, gra

enjem i proizvodnjom gra

evinskih materijala i proizvoda

za gra

enje i održavanje gra

evinskih objekata. Treba imati u vidu da CEN pokriva

ukupno 17 proizvodnih grana odnosno oblasti, od kojih je jedna gra

evinarstvo

(Construction),

a da samo za gra

evinarstvo ima 51 poseban Tehni

ki komitet, od kojih

je svakako najve

i CEN/TC 250 za Evrokodove za konstrukcije.

Broj Evrokodova i broj njihovih delova nije se zna

ajnije promenio u odnosu na pred-

standarde ali je u mnogim delovima sadržaj radikalno izmenjen, što je i logi

no, jer su

uzete u obzir sve pozitivne i negativne kritike, rezultati uoporednih analiza i iskustva u
projektovanju i primeni, kao i opšti napredak teorije i struke u prethodnoj deceniji.
Zadržana je dosadašnja forma da se odredbe dele na

principe

i na

pravila za

primenu.

Prvi su generalni stavovi i definicije za koje nema alternative, ili zahtevi i

analiti

ki modeli za koje alternative nisu dopuštene, ukoliko nije druga

ije odre

eno, a

drugi, generalno prihva

ena pravila koja su u saglasnosti sa principima i zadovoljavaju

njihove zahteve.
Sav taj ogroman posao, prema planovima CEN-a, treba da bude završen do kraja
2006. godine, osim dva ili tri dela Evrokodova koji ce biti završeni po

etkom 2007.

godine. Detaljni podaci o stanju izrade Evrokodova za konstrukcije i ostalih prate

Evropskih standarda za gra

evinarstvo, samo u okviru programa koji je stavljen u

zadatak CEN-u, može se na

i na internetu, na web-sajtu CEN-a:

http://www.cenrm.be/cenorm/index.htm

, oblast

Business domains/All domains by

subject/Construction.

Radi uvida u obim materijala koji obuhvataju Evrokodovi, i stanje

njihove izrade, u daljem tekstu prikaza

e se stanje na dan 01. februara 2006. godine.

Do tada su objavljena ukupno 32 dela Evrokodova a još 11 je prošlo kroz formalno
glasanje zemalja

lanica i sada je u postupku ratifikacije i tehni

kih priprema za obja-

vljivanje. Do sada su objavljeni:

EN 1990 Evrokod 0
EN 1991 Evrokod 1:

Deo 1-1: Opšta dejstva – Zapreminske mase, sopstvene težine i stalna

optere

enja za zgrade

Deo 1-2: Opšta dejstva – Dejstva na konstrukcije izložene požaru
Deo 1-3: Opšta dejstva – Optere

enja od snega

Deo 1-4: Opšta dejstva – Optere

enja od vetra

Deo 1-5: Opšta dejstva – Termi

ka dejstva

Deo 1-6: Opšta dejstva – Dejstva u toku izvo

enja

Deo 2:

Saobra

ajna optere

enja na mostovima

EN 1992 Evrokod 2:
Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade

Deo 1-2: Opšta pravila – Prora

un konstrukcija za dejstvo požara

Deo 2: Betonski mostovi – Prora

un i pravila za konstrukcijske detalje

EN 1993 Evrokod 3:
Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade
Deo 1-2: Opšta pravila – Prora

un konstrukcija za dejstvo požara

Deo

1-8: Prora

un veza

Deo

1-9: Zamor

  Deo 1-10:  Žilavost materijala i svojstva po debljini
EN 1994 Evrokod 4:
  Deo 1-1:  Opšta pravila i pravila za zgrade
  Deo 1-2:  Opšta pravila – Prora

un konstrukcija za dejstvo požara

Deo 2: Opšta pravila i pravila za mostove
EN 1995 Evrokod 5:
Deo 1-1: Opšta pravila – Uobi

ajena pravila i pravila za zgrade

Deo 1-2: Opšta pravila – Prora

un konstrukcija za dejstvo požara

Deo

Mostovi

koji su u Evrokodovima ozna

eni kao informativni, kao i reference i druge podatke koji

se odnose na prora

unske podatke i postupke koji nisu kontradiktorni sa odredbama

Evrokoda a treba da pomognu u njegovoj primeni. Posle izrade Nacionalnog aneksa,
slede

e tri godine dopuštena je koegzistencija nacionalnih i Evropskih standarda. A

posle 2010. godine u zemljama

lanicama CEN-a svi sadašnji nacionalni propisi i

standardi koji nisu saglasni sa Evropskim standardima mora

e da se stave van snage.

6. PROJEKAT UVO

ENJA EVROKODOVA

U NAŠE GRA

EVINARSTVO

Na osnovu svega što je izloženo, naše gra

evinarstvo u narednim godinama o

ekuje

veoma ozbiljan i dugotrajan zadatak da usvojimo i implementiramo evropske
gra

evinske standarde u našu teoriju i praksu. S obzirom da Srbija i Crna Gora još nije

lan evropskih integracija, mi nismo obavezni da se strogo pridržavano rokova i

procedure za uvo

enje Evropskih standarda koje je usvojila EU, ali je naš interes da u

tome što manje zaostanemo. Jer o

igledno je da

e u bliskoj budu

nosti naši

gra

evinari, i sve druge struke vezane za gra

evinarstvo, morati da koriste Evrokodove

i druge Evropske standarde za sve gra

evinske radove u našoj i van naše zemlje.

utim, o tom izuzetno složenom i obimnom zadatku u ovom trenutku se u našoj

zemlji nedovoljno vodi ra

una, ili bar nedovoljno efikasno niti organizovano. Prevo

enje

i objavljivanje prvih 5 delova najzna

ajnijih Evrokodova je samo prvi, mali korak u tom

pravcu.
Delovi Evrokodova koji su sada prevedeni ima

e dvojaku namenu. Prvo, to su

doslovno, tehni

ki korektno prevedeni delovi Evrokodova na srpski jezik. Za prevod je

koriš

ena engleska verzija Evrokodova a samo za Evrokod 2 uporedo su konsultovane i

francuska i nema

ka verzija. U stru

nom smislu to nije bio lak zadatak jer se puno

stru

nih pojmova po prvi put pojavljuje u nasoj tehni

koj literaturi. Zbog toga je usvojeno

da svi takvi termini pored prevoda budu ostavljeni i u originalu, imaju

i u vidu i da

naši graditelji, po svoj prilici, sve više biti prinu

eni da standarde koriste u originalu, a ne

samo u prevodu. Naš Zavod za standardizaciju je nedavno inovirao sastav Komisija za
Evrokodove koji su sada prevedeni, njima su prevodi dostavljeni na razmatranje i treba
o

ekivati da

e ubrzo biti odobreni i usvojeni kao naši nacionalni SCS EN standardi, bez

ikakvih izmena u odnosu na originalan tekst Evrokodova, kako ga je CEN usvojio.

Drugo, ti prevodi

e odmah služiti kao osnova za rad ekspertskih grupa koje

Komisije imenovati za analizu i izradu predloga za naše nacionalne parametre. Primera
radi, samo u Delu 1-1 Evrokoda 2: Prora

un betonskih konstrukcija, postoji 121

parametar od

ije preporu

ene vrednosti svaka zemlja može da odstupi. S obzirom da

se ta dopuštena odstupanja uglavnom odnose na parametre sigurnosti elemenata i
konstrukcija, i na geološke, klimatske i druge uslove sredine u odgovaraju

oj zemlji, ne

treba posebno napominjati da izbor tih vrednosti može da ima zna

ajne posledice na

sigurnost konstrukcija i naro

ito na ekonomi

nost gra

enja, pa je zato analiza

nacionalnih vrednosti koje

e se predložiti i usvojiti u Nacionalnim aneksima od pre-

vashodnog zna

aja.

utim, osim usvajanja nacionalnih parametara, preostaje drugi deo Nacionalnih