PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE U
NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
Porez na dodatu vrednost
Mentor
Student
Prof. dr Milorad Bejatović
Slavića Lazić
Broj indeksa:132/10
Novi Sad 2013.god
.
6
porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela porez. Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje
za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja.
PDV u Srbiji je u primeni od 1. januara 2005. godine.
1.2 Predmet i cilj rada
U društvenom smislu, cilj našeg istraživanja je da ovaj rad pruži informacije o svrsi i cilju
oporezivanja po sistemu PDV- a, kao i da pokažemo njegove prednosti .
Značaj naših istraživanja je u bližem razumevanju poreza na dodatu vrednost I njegovom u
funkcionisanju.
Predmet našeg rada je teorijski prikaz poreza na dodatu vrednost i njegova primena. U
istraživanju smo pošli od pretpostavke da je porez na dodatu vrednost opšti porez na potrošnju i da je
njegovo uvođenje značajno zbog smanjenja sive ekonomije i povećanja budžetskih prihoda.
Cilj naših istraživanja je usmeren na teorijsko funkcionisanje PDV, njegove osobine značaj za
poreski system. U društvenom smislu, cilj našeg istraživanja je da ovaj rad pruži informacije o svrsi
i cilju oporezivanja po sistemu PDV- a, kao i da pokažemo njegove prednosti u odnosu na porez na
promet.
U društvenom smislu, cilj našeg istraživanja je da ovaj rad pruži informacije o svrsi i cilju
oporezivanja po sistemu PDV- a, kao i da pokažemo njegove prednosti u odnosu na porez na promet.
Naučni cilj rada jeste analiza oblasti koja se bavi sistemom PDV-a, njegovim pojmom,
defininisanjem, predmetom oporezivanja i njegovom harmonizacijom sa zemljama Evropske Unije
1.3 Metodološki pristup istraživanju
Uzimajući u obzir specifičnosti proučavanog predmeta istraživanja koristili smo različite
metode kako bi zadovoljili osnovne metodološke zahteve – objektivnost, pouzdanost, opštost i
sistematičnost.
Takođe su istraživana i naučno teorijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna
praksa korišćenjem metoda: analize, sinteze, indukcije, dedukcije,
generalizacije, apstrakcije i posmatranja i analize sadržaja.
7
2.Osnove sistema poreza na dodatu vrednost
2.1 Definicija PDV-a
Porez na dodatu vrednost obično se definiše kao porez koji se obračunava i plaća u svim
fazama proizvodno-prometnog ciklusa na način da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate
vrednosti koja se ostvari u toj fazi proizvodno-prometnog ciklusa. Ovaj porez je dobio naziv po tome
što ga svaki učesnik u ciklusu proizvodnje i prometa plaća samo na vrednost koju je dodao u tom
ciklusu.
PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje
usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako
zakonom nije drugačije propisano.
PDV je porez koji je uključen u cenu proizvoda ili usluga i koji plaćaju krajnji potrošači.
Sistem PDV je zamenio dosadašnji porez na promet, jer je sveobuhvatniji, njime se značajno
proširuje poreska baza, ne samo u pogledu kruga delatnosti i broja poreskih obveznika, već i
predmeta oporezivanja i broja poreskih transakcija, na taj način se znatno više para sliva u državnu
kasu.
Dakle, PDV je porez na potrošnju. Ali, iako deluje jednostavno i lako , utvrđivanje dodate
vrednosti izuzetno je složeno i skopčano s brojnim metodološkim i praktičnim problemima.
1
2.2 Načela PDV-a
Osnovna načela PDV-a vezuju se za pitanje oporezivanja dobara i usluga koje su predmet
međunarodne razmene, i to pre sve ga sa stanovništva mesta oporezivanja. S obzirom na to razlikuju
se dva osnovna načela:
Načelo porekla – podraumeva da se PDV obračunava i naplaćuje za sva dobra i usluge koje
su proizvedene i pružene u zemlji bez obzira da li se prodaju u zemlji ili se izvoze. S druge
strane, sva dobra i usluge koje se u zemlju uvoze ne podležu oporezivanju.
Načelo odredišta – podrazumeva da se dobra i usluge oporezuju u mestu gde se troše, bez
obzira da li su proizvedeni u zemlji ili su uvezeni.
U poreskim sistemima većine zemalja primenjuje se načelo odredišta, primena tog načela predviđena
je Šestom direktivom Evropske unije. Njegova prednost u odnosu na načelo porekla je u tome što
obezbeđuje da dobra i usluge iz zemlje i uvoza imaju isti poreski tretman na domaćem tržištu, što
znači da se porezom ne utiče na konkurentnost.
Osim navedenih osnovnih načela u stručnoj literaturi se javljaju i druga načela koja kao opšta
važe u sistemu PDV-a. Najčešće se navode sledeća pravila:
U vrednost nabavljenih dobara ne obračunava se PDV.
Oporezuje se samo dodata vrednost.
Izvoz dobara se ne oporezuje, a uvoz dobara je oporeziv.
1
Dr.Marko Radičić „Javne finansije-teorija i praksa“, DATASTATUS, Beograd, 2011, str. 152
