1
1. UVOD
Peč alkohol ( al-kohl ) je arapskog porekla i ima značenje „vrlo fin“ ili „onaj koji pali, žari“.
Kada govorimo o alkoholu kao sastojku alkoholnog pića, mislimo na hemijsko jedinjenje iz grupe
alkohola koje se zove etanol ( C2H5OH ). Sva alkoholna pića su manje-više, rastvor etanola u nekoj
količini vode, sa dodatkom drugih materijala nastalih u procesu proizvodnje pića.
Alkoholna pića se dobijaju na tri načina:
1. FERMENTACIJA
ili
VRENJE,
tako se dobija vino. Sveži groždjani sok bogat šećerom,
pod dejstvom enzima iz ljuske groždja, pretvara se u alkohol i ugljen-dioksid. Kad
koncetracija alkohola dostigne 14% proces se prirodno prekida.
2. PREVIRANJE
, tako se dobija pivo. U osnovi je sličan vrenju, ali nešto komplikovaniji.
Plodovi ječma, raža, pšenice ili kukuruza, svi bogati skrobom, navlaže se da bi se podstaklo
klijanje. Skrob se tom prilikom pretvara u šećer. Stavljanjem odušenog klijanog zrnevlja u
slad, dodavanjem vode, hmelja ( radi gorkog ukusa ) i ćelija kvasca dolazi do vrenja, tj.
pretvaranje šećera u alkohol i ugljendioksid. Vrenje se veštački prekida kada se postigne
željena jačena piva, obično izmedju 3% i 5%.
3.
DESTILACIJA,
dobijaju se žestoka pića, kao što su: rakija, viski, dzin, votka. Zrnevlje
žitarica ili povrće izlažu se fermentaciji sve dok skrob ne predje u šećer, šećer u alkohol.
Zagrevanjem ovako dobijene tečnosti do ključanja, deo vode isparava, a alkohol se sa ostalim
isparenjima vode, u specijalnoj aparaturi, kondenzuje u tečnost koja se naziva rakija.
Procenat alkohola u ovakvim pićima je vrlo visok i kreće se od 40% do 50%.
Brzina upijanja alkohola u organizmu nije uvek ista. Slabija pića, kao i ona koja se piju razblažena,
„sporije hvataju“. Brzo pijenje „na eks“, dovodi do bržeg opijanja nego lagano i dugotrajno pijenje.
Uzimanje hrane za vreme pijenja usporava pražnjenje želuca, a samim tim i brzinu opijanja. Delovanje
alkohola i nekih lekova, a posebno lekova za umirenje, može da dovede do komplikacija u vidu
pospanosti, rastrojenosti, gubitka svesti.
Trbalo bi naglasiti da je alkohol, pre svega, otrov. Unet u određenoj količini u organizam on izaziva
teško trovanje, praćeno komom koja se nakon 5-10 časova završava smrću usled paralize centra za
disanje. Smrtonosna doza akohola iznosi izmedju 4 i 5 gr čistog alkohola po kilogramu telesne težine, što
odgovara količini od ¾ do 1litar žestokog pića popijenog odjednom.
Od ukupno unetog alkohola u organizam svega 2% se izbaci urinom. Čak i kad se stimuliše
povećano izbacivanje urina, lučenje znoja i disanje, ovim putem se ne može eleminisati više od 10%
unetog alkohola. Preostalih 90% mora da prodje kroz proces metaboličke razgradnje u jetri.
Alkoholizam, nažalost, znatno otežava život ili izaziva poremećaje i kod članova porodice
alkoholičara.
2
Akoholičar se obično postaje u najproduktivnijem periodu života. Ljudi koje ubrajamo u
alkoholičare izostaju sa posla, u proseku oko dva meseca godišnje, a često izazivaju i sukobe na radnom
mestu. Oni rano postaju nesposobni za rad, a njihov radni vek se skraćuje za oko deset god
2.
FAKTORI
NASTAJANJA ALKOHOLIZMA
Postoji nekoliko grupa teorija o uzrocima javljanja alkoholizma koje se, obično dele na:
1. BIOLOŠKI
ili
FIZIOLOŠKI FAKTOR-
alkoholizam je zasnovan na poremećajima
metabolizma, razmena materije. Prema tim teorijama, u organizmu se javlja poremećaj i
deficit u nekim materijama, kao u aminokiselinama, cinku, magnezijumu i dr., što onda neke
ljude čini sklonim alkoholizmu. Medjutim, kako kažu neki stručnjaci iz ove oblasti
( Despotović ), „nije još dokazano da poremećen metabolizam neke čini predisponiranim za
alkohol“, ali će ovakva istraživanja pomoći da se prouči biohemijska osnova javljanja
alkoholizma. Jedna ekstremna biološka teorija, tj. teorija o alkoholizmu kao naslednom
poremećaju takodje nije dokazana. Deca alkoholičari češće postaju alkoholičari zbog uticaja
roditelja i posledica njihovog alkoholizma, a ne zbog naslednih uzročnika.
2. PSIHOLOSKI FAKTOR-
polazi od pretpostavke da je alkoholizam poslednoca poremećaja
ličnosti, odnosno „alkoholizam ne dolazi iz boce nego iz čoveka“. Psiho-analitičari dovode u
vezu probleme u najranijem dobu život sa kasnijim psihičkim smetljama, pa i alkoholizmom.
Bihejvioristi gabide kao naučni oblik ponašanja, k0ao ponavljanje pijanja u ciju rasterećenja
napetosti. Transakcionalisti posmatraju alkoholizma kao međusobni odnos alkoholičara i
osoba iz okoline, kao oblik društvene igre u kojoj svako ima neku dobit.
3. SOCIOKULTURNI FAKTOR-
ističe značaj socijalnog okruženja u kome pojedinac živi,
kao i značaj tradicije, običaja i pravila koje to okruženje poštuje. U praksi, to bi značilo da će
napeta osoba pre potražiti u alkoholu “lek“ za svoje stanje u koliko živi u sredini koja
odobrava pijenje alkoholičnih pića. Značajna je i uloga porodice u izgradnji stavova prema
životu, pa i prema pijenju. Radna sredina i njen stav prema pijenju takodje su važni za razvoj
alkoholizma. Tu su još i ekonomski faktori:
o
niska cena alkoholnih pića
o
dostupnost u prodaji
4
stanju da napravi razliku izmedju ranijeg, umerenog i socijalno prihvatljivog pijenja, i
sadašnjeg, problematičnog i prekomernog pijenja. Postoji više odbrambenih taktika:
MINIMIZIRANJE
znači konstantno umanjivanje svega što je problematično
u vezi sa pićem.
NEGACIJA
znači poricanje svih problema izazvanih pijenjem, pa i samog
pijenja, čak i kad je ono očigledno
RACIONIZACIJA
je neprekidno opravdanje pijenja
PROJEKCIJA
znači drugačije tumečenje realnih dogadjaja sa ciljem da se
drugima pripišu sopstvene greške izazvane pijenjem
POTISKIVANJE
je odbrana zaboravljanjem neprijatnih dogadjaja u vezi sa
pijenjem
SOCIJALNA KOMPARACIJA
je uporedjivanje sopstvenog pijenja sa
pijenjem drugih ljudi koji piju više, a radi umanjivanja značaja sopstvenog
pijenja.
PSIHOTIČNI POREMEĆAJI-ALKOHOLNA LUDILA
jesu najteže psihičke
komplikacije:
PATOLOŠKO NAPETO STANJE je oblik alkoholnog ludila koji može
nastupiti i kod nealkoholičara, čak i posle manjih količina popijenog
alkoholnog pića. Ovo stanje nastupa naglo. Osoba zahvaćena ovim stanjem
doživljava zastrašujuće iluzije i vizuelne halucinacije u obliku raznih zveri
koje joj ugrožavaju život. Kod lečenih alkoholičara to se tumači kao namerno
dovodjenje u stanje neuračunjivosti. Ovo ludilo traje od nekoliko minuta do
nekoliko sati i završava se dubokim snom lečenju je neophodna hospitalizacija
i stručna medicinska pomoć.
DELIRIJUM TREMENS jeste najčešće alkoholno ludilo. Javlja se posle
višegodišnjeg pijenja alkoholnih pića, i to pretežno žestokih. U nastajanju
delirijuma važni vaktori jesu:infekcije, povrede glave i opšti pad odbrambenih
snaga organizma. U nekom slučajevima mogu da se jave kratkotrajne vidne i
slušne halucinacije. Delirijum tremens nastupa predveče i noću. Javlja se
intenzivan strah, praćen nesanicom. Izražene su halucinacije u sveri čula vida i
dodira. Prateći telesni znaci delerijuma jesu: izraženo trešenje ruku i celog
