UVOD U JEVANĐELJA

Šta su jevanđelja?

Evangelion

( gr.) – Dobra vest, radosna vest; Ovo nije biblijska reč, već je standardna

grčka reč; u ratu znači pobeda, ustoličenje i rođenje rimskih vladara, dobra vest svetu; u
kontekstu Starog zaveta izbavljanje naroda od strane Boga (Isaija 52:7); Isus je cesto
koristio ovu reč (u Marku 1:15 – Ovaj stih se zove sažetak Hristovog propovedanja; 1.
Sol. 1:5 Pavle prenosi radosnu vest).

Jevanđelje

– propovedanje, prenošenje dobre (radosne) vesti; odnosilo se i na pisanje

dokumenata koji su deo pisanog kanona.

Žanr jevanđelja

Žanr – vrsta literature
1. Jevanđelja su istorijski dokument
- oni imaju svoje kompozicije
- Jevanđelja su data u određenom istorijskom kontekstu
- Jevanđelja su istorijski tačna (Luka 1:1-4 i Jov. 21:24 – suštinsko pitanje: istinito ili
ne?)
2. Jevanđelja su književna dela
- Pažljivo su konstruisana
- Imaju svoje karaktere, zaplete, problem, perspektivu
3. Jevanđelja su teološka dela
- Orhrabruju one koji veruju
- Ubeđuju one koji ne veruju (Evađelista – onaj koji piše jevanđelje)

Jevanđelja su istorijski narativi pisani sa teološkim ciljem.
Sva jevanđelja su otprilike iste dužine jer su pisana na papirusima (dužina jedne rolne)

Zašto su jevanđelja napisana?

7 ciljeva koji ne isključuju jedni druge:

1. Istorijski cilj – bilo je potrebno da neko zapiše Isusove reči i dela
2. Katehetski cilj – u cilju podučavanja, kao udžbenik o Isusu
3. Liturgisjki cilj – materijal za bogosluženje
4. Ohrabrujući cilj – da ohrabri vernike
5. Teološki cilj – zbog potreba da se reše određene diskusije (u crkvi se javljale

ponekad jeresi)

6. Apologetski cilj – odbrana vere (nevernici napadaju)
7. Evangelizacioni cilj – pisan da dovede ljude Hristu

KERIGMA - poropovedanje o životu, smrti, vaskrsenju i vaznesenju Isusa Hrista
DIDAHE – Podučavanje

Jedinstvo i različitosti Jevanđelja

Svako jevanđelje predstavlja jednog Isusa, ali pošto svaki pisac piše drugačije javljaju se
male razlike (kao 4 portreta).
Matej: Isus kao jevrejski Mesija, car, slavan; najsistematičniji pisac
Marko: Isus kao Sin Božji koji strada; dramatičan pisac
Luka : Isus spasitelj svih ljudi; najrazvijenije teme
Jovan : Isus večni Božji Sin, pobednik groba; zalazi u teologiju Otkrivenja 4. poglavlja
Mnogi pokušavaju da spoje sve u jedno veliko Jevanđelje.

Celzus Porfirije

- najveći kritičar hrišćanstva. Julije ima slično shvatanje – njih dvojica

su rekli: Data su 4 jev. u kojima postoje protivrečnosti. Zato treba da bude jedno.

Irinej

– lionski biskup, živeo u 2. veku, branio jevanđelja od jeresi; pokušavao da objasni

zašto ima 4 jevanđelja: 4 kraja sveta, 4 zaveta u SZ, 4 živa bića u Jezekilji i Otkrivenju.
Kaže da postoji 1 jev. koje je zapisano na 4 načina.

Martin Hengel

– rekao da je zbog različitosti jako iznenađujuće da je rana crkva uspela

da se odupre iskušenju da 4 jev. zameni za jedno.

Tacijan

– 170.god - napravio „Diatesaron“ – sastavio 4 jevanđelja u jednu veliku

harmoniju za potrebe Sirijske crkve:



Postoji nekoliko svedočanstava o Isusu koji se temelje na izveštaju 4 očevidaca



Razlika je prihvatljiva jer je aposolska crkva dozvolila 4 jev.



Svaki izveštaj treba ceniti



Sva jevanđelja treba prihvatiti na njihov način: 4 jev. – jedan Isus



Harmonizacija je opravdana kad postavljamo istorijska pitanja



4 jev. = 4 izvora učenja o Isusu: Matej opisuje Jakovljevu tradiciju, Marko opisuje
Petrovo propovedanje, Luka opisuje Pavlovo, Jovan svoje viđenje



4 jev. postoje zato što su bile 4 republike: Matej – Jevrejima, Marko –
Rimljanima, Luka – Grcima, Jovan – Crkvi



Ne postoji 1 način da se piše o Isusu

Svaki jevađelista je nešto drugo naglašavao
Naslovi potiču iz 2. veka.

Istorija tumačenja jevanđelja

Postojanje 4 jev. je uvek bilo interesantno.
Postoje brojni pristupi:

1. Od 1. do 17. veka:
- U prvih 17 vekova pristup je bio sličan, a sa prosvetiteljstvom dolazi do promena
- Prvi pristup dominira – harmonizacija ( pokusaj da se rekonstruiše Isusov život tako da
se sva 4 jevanđelja uklope u jednu celinu da bi se dobila koherentna veća celina)
- Pristupanje jevanđeljima kao puzlama

Razlike koje se javljaju u jevanđeljima (pr. Izlečenje 2 slepca, a negde jedan; izreka
„Budite savršeni…“ u Luci se javlja kao „Budite milostivi…“) znače da su jevanđelja
selektivna biografija Isusa Hrista jer su imali malo mesta za pisanje.

Naučnici nisu uspeli da reše ove nedoumice.
Reformacija protestantizma u 16. veku.

Luter, Kalvin

dali ljudima u ruke Bibliju.

Promenio se naglasak u proučavanju – u srednjem veku dominiralo alegorijsko tumačenje
a od 16. -

Sola Scrpitura

– samo pismo, Sveto pismo je samo sebi tumač. Vraćaju se na

doslovno čitanje i razumevanje Biblije. Treba je čitati doslovno osim tamo gde ona sama
kaže da je treba simbolički tumačiti (Otkrivenje, određenje priče iz Jev….). Reformatori
su samo vratili na učenje apostolske crkve. Naglasak su dali na pojedinačna jevanđelja,
na proučavanje svakog zasebno i na lepotu svakog posebno.

2. 18.-20. veka: potraga za istorijskim Isusom
Proučavanje istorijskog Isusa postaje disciplina.
Od 18v. tj. Prosvetiteljstva sve se stavlja pod znak pitanja.

Postoje 3 potrage za ist. Isusom:

I) Kako se pripremio teren za pocetak ptrage za ist. Isusom

17. i 18. vek je doba prosvetiteljstva u Evropi, tada dolazi do promene u razmišljanju. Pre
toga autoritet su bili crkva i Biblija. A onda čovek biva prosvetljen – ljudski um postaje
ključni autoritet, ljudski um je kriterijum za proučavanje. Ostavljaju se tradicionalne
institucije, običaji i norme. Menja se i pogled na Boga, moral, društvo - to se zove
PROMENA PARADIGME (radikalna promena na svim područjima) – uzrok je
postavljanje uma na prvo mesto.
Nemački teolog

Rajmarus

je utemeljivač modernih kritičkih metoda i studija za

proučavanje Isusovog života. On je rekao da je Isusov život treba posmatrati samo sa
istorijske tačke gledišta.
Postoji jedan jaz između istorijskog, pravog Isusa i tumačenja Isusa od strane apostolske
crkve (kerigmatski Isus).
Suština portage za ist. Isusom je da se pronađe ko je zapravo bio pravi Isus.

Rajmarus je smatrao da je Isus bio jedan jevr. prorok, čovek a hrišćani su od njega
napravili Hrista, Boga. Jevanđelja nisu realna, produkt su apostolske vere, ne pokazuju
pravu sliku već verovanje. Smatra Hrišćanstvo prevarom. Čuda nisu čuda nego opisi.
Hristos nije vaskrsao već se samo izlečio pa pobegao, nije hodao po vodi već po plićaku,
pa su učenici mislili, umnožavanje hlebova – samo iznosio iz magacina kumranske
zajednice (ovo su sve racionalna objašnjenja jer je za njega ljudski um iznad svega).

Štraus

– slično Rajmarusu, ljudski um je za njega glavni autoritet.

Kategoriju mita je

primenio na jevanđelje!

Jevanđelja su puna mitoloških elemenata i nisu istorijski

izveštaji. Mit je kategorija za razumevanje jevanđelja. Kada razmisljamo o Isusu, mitove
treba ostaviti sa strane jer su izmišljotine (ljudski um je glavni sud za prosuđivanje).

Zaključak

: Ljudski um je glavni autoritet i to se primenjuje na biblijske studije - to je

glavna promena paradigme. Pretpostavke, metodologija, pristup i zaključci su pogrešni.
Oni su hteli da se oslobode jedne ideologije ali su otišli u krajnost i stvoirli svoju
idelogiju (racionalizam). Kritikovali Bibliju kao reč Božju ali nisu bili samokritični pa su
otisli u krajnost. Samokritika je ključ. Teren je pripremljen.

II) Prva potraga za istorijskim Isusom, 19. vek.

Za vreme Elen Vajt.
Ovu potragu karakteriše optimizam. Naučnici su se nadali da će primenom kritičkih
metoda uspeti da rekonstruišu pravog Isusa i oslobode ga od verskih shvatanja.
Metodologija je bila razdvajanje materijala.

Holcman

je jedan od ključnih predstavnika početka portage. Najbitnije je istražiti

najstarije izvore o Isusu a to su jev. po Marku (jer je najstarije), izvor Q (Quelle – to je
hipotetički izvor koji sadrži izreke Isusa Hrista, kao neka lista, mislli su da ga je Marko
pri pisanju koristio) i LOGIA izvor (isto se ne zna da li je posotjao, sadrži Hristove reči i
dela). Holcman je pokušao da rekonstruiše izvore Logia i Q. Podelio je Markovo
jevanđelje na 2 dela (što je ispravno, sredina je Marko 8, Isusov razgovor sa učenicima u
Filibiji). Holcman je rekao da je u prvom delu Isus počeo u Galileji i tada nije znao da je
Mesija, a tokom službe je dobio tu svest u tom razgovoru je prihvatio ideju Mesije (što je
netačno).

III) Neuspeh prve portage

Oni su samo kritikovali a nisu ništa zaključili.

Alber Švajcer

, lekar misionar, teolog ali jako liberalan – nije verovao da je Biblija Božja

reč. Njegovo delo

The quest of the historical Jesus

je najpoznatije delo iz prve potrage.

Švajcer je uzeo dela svojih kolega i kritikovao ih, ukazivao na nedoslednosti. Rekao je da
su ovi vršili projekciju - imali su u svom umu Isusa Hrista kakvog su zamislili i to su
vadili iz teksta - subjektivnost tumačenja. Švajcer je ustao protiv toga. On je smatrao da
je Isus bio jevrejski apokaliptički prorok koji je smatrao da će doći Božje carstvo za
vreme njegovog života pa se razočarao kad se to nije dogodilo.

Vilijam Vrede

je bio Nemac, kao i svi ostali. Proučavao je Marka i došao do zaključka

da samo odražava mišljenje jedne zajednice. Po njemu Isus nije Mesija ali nakon njegove
smrti Hrišćani Ga proglašavaju Mesijom. Po njemu jev. su dokumenti vere. Ključni
koncept je Mesijanska tajanstvenost. Vrede smatra da Isus nije bio Mesija i u Marku se
stalno opominje da se ne govori nikom da Isus isceljivao – taj motiv mes. tajanstvenosti
je Marko izmislio da prikrije stvari jer Isus sam sebe nikad nije smatrao Mesijom.
1901.god je izašlo njegovo delo i ono je probudlio jako velike sumnje i ljudi su došli do
zaključka da je nemoguće napraviti razliku pravog Isusa.

REZIME

: Prva poteraga je bila pogrešna jer je krenula sa pogrešnog mesta, sa

pogrešnim pretpostavkama (Biblija nije nadahnuta) i izvori su loše tumačeni. Pogrešno su
smatrali da je vera prepreka u naučnom istraživanju. Iluzija je dokumente vere proučavati

Naglasak cvih je na Jevrejstvu, ali ima opasnosti: otići u krajnost prenaglašavanja
(diskredituju se napetosti sa jevrejskim vođama, farisejima) i opasnost da se udalji od
hrišćanstva (pravi se jaz).

Jesus Seminar

Osnivač je

Fank,

1985.

Ujedinjuje veliki broj američkih teologa Novog zaveta.
Prvo su razmatrali Isusove reči i njihovu autentičnost, sada se bave delima Isusa. Pristup
Bibliji je jako liberalan, kritikiju. Oni glasaju o autentičnosti. Po njima samo 17 %
Isusovih reči je autentično a ostalo je rezultat vere. Oni nisu popularni zbog: načina
glasanja, metodologije, rezultata.

Dominik Krosan

je trenutno najpopularniji predstavnik.

Ne bave se samo Biblijom nego traže razne druge izvore, ima ih 52:

1) Tomino jevanđelje
2) Jevanđelje krsta – deo Petrovog jevanđelja
3) `Q` hipotetički document

Po njima Isus je cinički učitelj (predstavnik cinika je Diogen) i jevrejski prorok.

Kritički osvrt na potragu za istorijskim Isusom

Postoji jako puno slika o Isusu. Švajcer je to istakao kao problem projekcije Isusa- jako
subjektivno, prevazilaze se izvori.
Pitanje subjektivnosti: Da li je moguće biti potpuno objektivan? NE. Kako pokušati biti
objektivan saveti By Laci

a) Biti svestan različitih uticaja
b) Postati svestan da imamo sklonost ka subjektivnosti
c) Saslušati druge ljude posebno ako imaju drugačije misljenje ,vrednosti, druge

tačke gledišta, budi ponizan

d) Dozvoli mogućnost da se Isus razlikuje od naše perspektive
e) Budi širokih vidika

Naučnici su često prenaglašavali određeni aspekat Isusovog učenja (npr. Isusov stav o
bogatstvu – onda su zaključili da je on cinik a neki drugi da je apokaliptički prorok ili da
je Isus neizbalansiran) – Isus se uklapa u šemu.

Pozitivne kritike:
Postavljanje pitanja i izazova, jer to pomaže da istraživanje bude objektivnije i iskrenije
(pitanja nikad nisu pretnja).
Kao rezultat prve portage naučnici su pitanja u vezi porekla hrišćanstva i istorijskog
aspekta Isusovog života počeli temeljnije da ispituju.
Kao rezultat druge portage, bolje smo razumeli proces nastanka jevanđelja.
Zahvaljujući 3. potrazi više smo saznali o Judeji i Galileji 1. veka bez cčga je nemoguće
Isusa razumeti kaoi njegov odnos prema SZ I Judaizmu.