UVOD
.................................................................
3
1.
Pojam I tržište novca
.........................................
4
2.
Novac
.............................................................. 5
2.1 Teorija novca
................................................
6
2.2 Barter poslovi
………….………………... 6
2.3 Novac sa gledišta građanskog prava ........
7
2.4 Papirni novac kao instrument
finansiranja .. 7
3.
Monetarna stabilnost I
nestabilnost
................... 8
3.1 Pojam inflacije .............................................
9
3.2 Vrste inflacije ...............................................
9
3.3 Posledice inflacije ......................................…
10
3.4 Deflacija .........................................................
10
4.
Instrumenti tržišta novca
.....................................
11
4.1 Međubankarska kupoprodaja
novca ............ 11
4.2 Kratkoročne hartije od
vrednosti .................. 12
4.2.1 Državne obveznice .........................................
13
4.2.2 Blagajnički zapisi ..........................................
13
4.2.3 Komercijalni zapisi ......................................
14
1
4.2.4 Bankarska potrvrda o
depozitu ................... 14
4.2.5 Bankarski akcept ...........................................
15
4.2.6 Komercijalni zapis .........................................
15
4.3 Muđubankarska trgovina viškovima
obaveznih rezervi ...........................................
16
Zaključak
..............................................................
17
Literatura
............................................................
18
2
drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna
poslovanja tako i na određene vremenske intervale i to predstavlja
medjubsankarsku kupoprodaju novca.
Neke od kratkorocnih hartija od vrednosti koje su opisane u ovom radu su:
državne obveznice, blagajnički zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o
depozitu, bankarski akcept i komercijalni zapis.
Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogućnost njenog utvrđivanja ima
centralna banka po sili zakona a na osnovu materijalnih činilaca u društvu. Ako u
privredi postoje neusklađenosti tj. inflatorni skok ili tendencija njenog rasta
centralna banka podiže stopu obaveznih rezervi, onemogućuje povećanje kreditnih
aranžmana jer oni u tim situacijama stvaraju nerealnu kupovnu moć, i time
usklađuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.
1. Pojam tržišta novca
Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkoročnim
hartijama od vrednosti, zatim kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije
koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za
ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne i diskontne organizacije, akceptno-kreditne
institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a ekstenzivno
gledano i tržište deviza i valuta može činiti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i značajnu ulogu u vođenju
poslovne politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogućava centralnoj banci sprovođenje monetarno-kreditne
politike, regulisanje ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava,
ostvarivanje ciljeve devizne politike, politike banaka, funkcionisanje kredtiranje
države, javnog duga, održavanje optimalne likvidnosti subjekata na tržištu kao i
banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa što manje zastoja, privredni rast u
celini.
Tržište novca je instrument u rukama pre svega centralne banke tj. poslovnih
banaka na kojem se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog
tržišta čime se osigurava, poboljšava, razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata
regulisanje razvoja uplitanje u njegove tokove, tokove investiranja i slično.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog
kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u
novčana sredstva, ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih
razloga možemo povući tanku liniju između tržišta novca, i finansijskih tokova u
privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija su nekada toliko
4
isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim tokovima sve ove
kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj. mikroekonomskih
subjekata.
Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
Nivo društvenog razvoja
Razvoj finansijskog sistema
Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
Uloge i samostalnosti centralne banke
Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
Značaj i uloga kamatne stope
Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
Stabilnost privrede i nacionalne novčane jedinice
Stepen restriktivnost monetarne politike
Razvoj i vrsta kratkoročnih hartija od vrednosti
Pravne države i poštovanja zakonitosti
Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim
novcem, na primarnom i sekundarnom tržištu kratkoročnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od
vrednosti ili robom,u nekom budućem terminu, ali sa ugovorenim bitnim sastojcima
takvog ugovora
.
Na terminskom tržistu javljaju se razni subjekti. Subjekte koji
posluju za centralnu odnosno za poslovnu banku nazivamo dilerima, i dok jedni u
ime banke nude novac drugi pak taj novac traže na posudu, i taj momenat budućeg
roka za razliku od dnevnih operacija igra ključnu ulogu u kome svi subjekti
računaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe strane
može stvoriti poslovne gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona
takođe svojim mehanizmima kreditno-monetarne politike utiče na novčane tokove
tj. na ponudu i tražnju novca ili kratkoročnih hartija od vrednosti, ali time i na
likvidnost bankarskog sistema i preko toga na privredu u celini. Kupovinom
obveznica centralna banka vrši povećanje depozita tj. novčane mase a njihovom
prodajom ti fondovi se smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a
njihova uspešnost zavisi od raznih faktora :
Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti
Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama
od vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i
sekundarno tržište novca.
5
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti
nekoliko važnih zaključaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:
•
novčani oblik vrednosti različit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan
sistemu razmene;
•
razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
•
mada je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne
proizvodnje, oblici novca su različiti promenjivi;
•
bez obzira da li postoji ili ne postoji novčana roba, postoji tendencija
razvoja hijerarhije obaveza različitih stepena prihvatljivosti- plaćanje
agenata na jednom nivou piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na
sledećem nivou obaveznosti.
2.1. Teorija novca
Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran. Sa jedne strane,
novčani oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne
privrede. Sredstva koja služe finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u
samoj toj ekonomskoj aktivnosti. Novac odražava ekonomsku aktivnost, monetarni
fenomeni su odredjeni i nezavisnim razvojem same ekonomske aktivnosti. Ovo je
značajno za razvoj monetarne teorije.
Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što on
predstavlja sponu izmedju individualnog proizvodjača i društvenog karaktera
proizvodnje. Kad neki subjekt ima nameru da se bavi proizvodnjom on mora da ima
finansijska sredstva za to. Ako ih nema u dovoljnoj količini on mora posuditi
sredstva. Tako finansijska sredstva opredeljuju koliko će se moći proizvoditi. Ona
odredjuju ukupan obim ekonomske aktivnosti.
U 18. i 19. veku, pisci koji su najviše uticali na kasniji razvoj monetarne teorije,
Hjum, Smit, Rikardo i Marks naglasak su stavljali na ekonomske aktivnosti koja je
determinisana na monetarnim faktorima.
Kvantativna teorija američkog ekonomiste Irvinga Fišera koja je na početku
20. veka na nov način postavila pitanje odnosa izmedju novca i ekonomske
aktivnosti. On je tvrdio da je ukupna monetarna vrednost transakcija u jednoj
ekonomiji potpuno nezavisna od nivoa ekonomske aktivnosti. Data količina novca
utvrdjuje samostalno i egzogeno.
Kejns kao odgovor na dramatične promene u monetarnim sistemima posla
Prvog svetskog rata i Velike krize ponudio je takav monetarni sistem u kome će
centralna banka biti odličujući faktor. Glavno orudje nove monetarne politike
postaće politika kamatne stope. Uspostavlja se bliska veza izmedju kreirane novčane
rezerve centralne banke i nivoa ekonomske aktivnosti koja se realizuje putem
kamatne stope na obveznice, cene kapitalnih dobara fiksne investicione politike
preduzeća. Kejns stavlja naglasak na promene u kamatnoj stopi koje predstavljaju
odgovor ekonomskog sistema na promene u količini novca.
7
