FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKE INSTITUCIJE BIH
UVOD
Brz razvoj finansijskog tržišta u industrijski razvijenim zemljama zahjtevao je i razvoj
sistema savremenih finansijskih institucija koje su adekvatne potrebama, prije svega, investitora,
a zatim i korisnika kapitala. Takav zahtjev se postavljao kao neophodan, jer je bankarski sektor
organizovan na konzervativan način postao kočnica daljnjeg razvoja tržišnih odnosa i
finansijskog tržišta uopšte. Reorganizovanje i prilagođavanje bankarskog sektora novonastaloj
situaciji i novim potrebama je bilo sporohodnog karaktera iz mnoštva razloga, od kojih je
najvažniji bio razlog neizvesnosti i rizika u poslovima sa novcem i kapitalom, što novac i kapital
po prirodi stvari nose sa sobom. Tim činjenicama se može zahvaliti što su zemlje sa razvijenim
finansijskim tržištem obogatile svoju finansijsku strukturu nizom novih daleko fleksibilnijih i
efikasnijih institucija od konzervativnih i sporo prilagodljivih bankarskih organizacija.
Talas deregulacije finansijskih tržišta iz 80-tih godina aktuelizovao je pitanje strukture
finansijskog sistema. Propast velikog broja banaka tih godina implicira da nešto nije bilo u redu
sa regulatornim i institucionalnim okvirom za koji su mnogi vjerovali da je bio efikasan. Široka
međunarodna aktivnost za unapređenje finansijskog sistema i traženje rješenja za brojne uočene
neefikasnosti u sistemu počela je 80-tih i nastavljena je tokom 90-tih godina XX vijeka. Ti
problemi su podstakli preispitivanje osnova finansijskog sistema i njegove strukture.
Finansijski sistemi razvijenih zemalja u novijem periodu obogaćeni su, dakle, pojavom i
razvojem novih tipova finansijskih posrednika. Ove relativno mlade finansijske organizacije su
ostavile duboki trag na tim finansijskim tržištima i danas čine njihov nezaobilazan sastavni dio.
Razvoj ovih institucija je imao značajne pozitivne uticaje na razvoj privrede i finasijskog sistema
u razvijenim zemljama, a kao najvažnije mogu se istaći sledeće: porast nivoa institucionalne
štednje, porast broja alternativa za pribavljanje izvora finansijskih sredstava od strane preduzeća,
jačanje konkurencije među finansijskim institucijama, intenzivan razvoj finansijskih inovacija,
produbljivanje i razvoj tržišta kapitala i pogotovo tržišta korporativnih akcija i obveznica, itd.
U okviru privrednog sistema jedan od najvažnijih podsistema je finansijski sistem.
Sastavljen je od više elemenata koji omogućavaju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-
ekonomskoj zajednici. Pomoću finansijskog sistema vrši se transfer finansijskih sredstava između
različitih grupa i subjekata u privredi. Obavlja ogroman broj funkcija u privredi: funkciju štednje, funkciju
blagostanja, likvidnosnu funkciju, kreditnu funkciju, funkciju plaćanja, funkciju zaštite od rizika,
makroekonomsku funkciju, funkciju transfera resursa kroz prostor i vrijeme, obezbjeđivanje informacija,
funkciju kreiranja novca.
Finansijske institucije čini veliki broj fizičkih i pravnih lica koja se pojavljuju u najrazličitijim
ulogama i često sa dijametralno suprotnim motivima.
Finansijsko tržište je organizovani tržišni prostor na kome se susreće ponuda i tražnja
finansijsko-novčanih sredstava i formira cijena tržišne alokacije finansijskih sredstava. Finansijsko
1
FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKE INSTITUCIJE BIH
tržište predstavlja instituciju kreiranu od strane društva kako bi se na što bolji način alocirali
ograničeni i oskudni finansijski resursi i kako bi se na najefikasniji način zadovoljila tražnja za njima.
Ono je mjesto gdje se kreiraju finansijski instumenti gdje se okupljaju svi učesnici. Po svom
predmetu poslovanja, finansijsko tržište se obično dekomponuje na novčano tržište, devizno tržište i
tržište kapitala.
Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tržištima. Njihova
razvijenost i diverzifikovanost su najbolji pokazatelj stepena razvijenosti pojedinih finansijskih
tržišta. Finansijski instrumenti su: vrijednosni papiri, depoziti, potraživanja, finansijska prava, žiralni
novac, devize i devizni kursevi kao i zlato i plemeniti metali. Vrijednosni papiri su najvažniji i
najzastupljeniji finansijski instrumenti.
Razradom ovog rada biće obrađene upravo osnovne karakteristike finansijskog sistema Bosne
i Hecgovine, kroz finansijske institucije koje ga karakterišu, koji je zbog same organizacije zemlje
veoma specifičan.
Kroz
rad se može zaključiti da najvažniju kariku finansijskog sistema BiH čine bankarske
institucije. S obzirom da našim finansijskim sistemom dominira bankarski sektor, logičnim se
nameće da treba po svaku cijenu treba sačuvati stabilnost ovog sektora.
1Za finansijski sistem u cjelini može se reći da nije dovoljno razvijen i da predstavlja
tradicionalan oblik finansijskog sistema. Veliki nedostatak predstavlja slaba povezanost
finansijskog sistema sa realnom ekonomijom što posebno predstavlja problem u uslovima
nedavne finansijske krize.
2
FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKE INSTITUCIJE BIH
pojedinim finansijskim sistemima. Dakle, različite finansijske institucije i tržišta konkurišu za
ograničenu štednju nudeći različite finansijske instrumente i usluge, posebno veliki broj hartija
od vrijednosti.
Tržište novca je tržište kratkoročnih hartija od vrijednosti. Razvoj tržišta obično počinje
prometom kratkoročnih instrumenata, prije svega državnih hartija. Ostali novčani instrumenti su
međubankarski depoziti, certifikati o depozitu, komercijalni zapisi i slično. Tržište novca
obezbjeđuje neinflatoran način finansiranja državnog deficita. Osim toga omogućuje državi da
upravlja monetarnom politikom preko operacija na otvorenom tržištu. Takođe, tržište novca
omogućava kompanijama da emituju kratkoročne hartije od vrijednosti, najčešće u formi
komercijalnih papira. Na taj način se povećava konkurencija na tržištu novca čime se redukuje
snaga poslovnih banaka.
Tržište kapitala obezbjeđuje dugoročna sredstva za finansiranje. Kreiranjem pravne i
institucionalne infrastrukture i razvojem tržišta kapitala povećava se domaća finansijska štednja,
poboljšava se efikasnost alokacije sredstava, proširuje se vlasništvo, čime se poboljšava
distribucija dohotka. Takođe, tržište kapitala obezbjeđuje veću raspoloživost dugoročnih izvora
sredstava produžavanjem ročnosti finansijske aktive uz minimiziranje rizika finansijske
nestabilnosti, povećava se broj usluga koje pružaju finansijske institucije i olakšava se pristup
stranog kapitala. Primarna uloga hartija od vrijednosti na tržištu kapitala je obezbijede rizičan
kapital kroz emisiju akcija i dugoročne izvore sredstava emisijom obveznica.
Karakteristika kompleksnosti nam govori da je i sam finansijski sistem sastavljen iz
većeg broja podsistema. Finansijski sistem se sastoji iz kombinacije većeg broja institucija i
učesnika (centralna banka, poslovne banke, štedionice, štedno kreditne asocijacije, penzioni
fondovi, investicioni fondovi, osiguravajuća društva, posredničke organizacije), finansijskih
tržišta (devizno, tržište novca, kapitala itd.) i finansijskih instrumenata (instrumenti duga,
vlasnički instrumenti, derivatni – izvedeni instrumenti).
Razvijenost finansijskog sistema jedne zemlje može se pratiti preko razvijenosti
njegovih najvažnijih elemanata:
Finansijska tržišta;
Finansijski instrumenti;
Finansijske institucije.
Finansijske institucije čini veliki broj fizičkih i pravnih lica koja se bave pružanjem
finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori mogu se podijeliti na: nefinansijske i finansijske
poslovne subjekte.
Postoje različite vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne
banke, štedionice, emisione, univerzalne i specijalizovane.
Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim, jer osnovni izvor njihovih sredstava čine
4
FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKE INSTITUCIJE BIH
štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuće kompanije,
penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.
1.1. Finansijska tržišta
Finansijsko tržište jeste organizovan tržišni prostor na kome se susreće ponuda i tražnja
finansijsko-novčanih sredstava i formira cena tržišne alokacije finansijskih sredstava. Drugim
riječima finansijsko tržište predstavlja organizovani metod transfera akumulacije i novčanih
fondova između ekonomskih jedinica sa suficitom i jedinica sa deficitom finansijskih fondova.
Na finansijskom tržištu se obezbeđuje usklađivanje finansijskih sa planiranim realnim tokovima,
kao i optimalno korišćenje ekonomskih potencijala i njihovo uravnoteženje na svim nivoima
ekonomskih jedinica. Finansijsko tržište je osnovni elemenat svakog finansijskog sistema. Reč je
o mestu gde se povezuju različiti učesnici privrednog i društvenog života i gde se zaključuju
poslovi u vezi kupoprodaje različitih finansijskih insrumenata. Finansijsko tržište predstavlja
instituciju kreiranu od strane društva kako bi se na što bolji način alocirali ograničeni i oskudni
finansijski resursi i kako bi se na najefikasniji način zadovoljila tražnja za njima. Ono je mijesto
gdje se kreiraju finansijski instrumenti gdje se okupljaju svi učesnici. Na njima se formiraju
različite cijene pojedinih hartija od vrijednosti, kamatne stope, devizni kursevi. Na njemu se vrši
distribucija prihoda i mijeri efikasnost poslovanja. Finansijsko tržište možemo sresti u dva
osnovna oblika užem i širem. Uži oblik je vezan za tačno određeno mijesto, vreme, organizaciju i
način funkcionisanja. Takvo tržište se naziva pojmom berza, a promet na njemu berzanskim
prometom. Šire shvatanje finansijskog tržišta je vezano za sva druga mesta van berze gde se
takođe susreću ponude i tražnje za različitim finansijskim instrumentima i gde se obavljaju
finansijski poslovi i zaključuju finansijske transakcije. Promet na takvom tržištu se naziva
vanberzanski promet. On može biti organizovan na različite načine – preko međubankarskog
tržišta, posebnih organizacija i njenih filijala, preko kompjuterskih sistema u kome je uključen
veći broj finansijskih učesnika (kao na primer „tržište preko šaltera” tzv OTC u SAD).
Po svom predmetu poslovanja, finansijsko tržište se obično dekomponuje na novčano
tržište, devizno tržište i tržište kapitala. U teoriji i praksi razlikuje se i primarno i sekundarno
tržište. Tržište kapitala anglobira tri specijalizovana tržišta i to hipotekarno, kreditno-investiciono
(gde se trguje dugoročnim investicionim kreditima) i kao treće se spominje tržište dugoročnih
hartija od vrednosti. Novčano tržište ima za razliku od tržišta kapitala mnogo veći broj
segmenata: kreditno, eskontno, lombardno, tržište novca, primarno i sekundarno tržište
kratkoročnih hartija od vrednosti…
1.2. Finansijski instrumenti
Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tržištima.
Njihova razvijenost i diverzifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji stepena razvijenosti
pojedinih finansijskih tržišta. Kada se govori o finansijskim instrumentima često se u
udžbenicima iz ove oblasti u svijetu koristi jedan sinonim – finansijska aktiva. Riječ je o
5
FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKE INSTITUCIJE BIH
Hartije od vrijednosti su ipak najvažnije i najzastupljeniji finansijski instrumenti.
Obzirom na temu koju obrađujem, investicioni fondovi ulažu u njih isključivo. Pa stoga nije na
odmet reći da predstavljaju svojevrsne pisane isprave – potvrde, certifikate ili druge pravne
dokumente koji svojim vlasnicima daju određena prava. Kod nas je prihvaćen koncept kakav
postoji u većini zemalja u tranziciji gde se hartije od vrednosti izdaju u dematerijalizovanom
obliku, a evidenciju o izdavaocima (emitentima) i vlasnicima vodi specijalizovana institucija –
Centralni registar.
1.3 Finansijske institucije
Finansijski sistem i finansijsko tržište obuhvataju veliki broj učesnika. U teoriji i praksi
postoje velike teškoće oko njihovog grupisanja i klasifikacije.
Finansijske institucije čini veliki broj fizičkih i pravnih lica koja se pojavljuju u
najrazličitijim ulogama i često sa dijametralno suprotnim motivima. Veći broj učesnika sugeriše
da je jedno finansijsko tržište dostiglo viši stupanj razvoja. Najčešća podjela se vrši na:
Šire i uže shvatanje
Hedžeri i špekulanti
Emitenti i investitori
Nefinansijski i finansijski učesnici
Pod širim shvatanje podrazumevamo sve učesnike privrednog i društvenog života jedne
zemlje. Tu ne pravimo razliku između njihove veličine, značaja ili namera. Zato je moguće
grupisati ih u jedan od sledeća 4 sektora: javni sektor, sektor privrede i vanprivrede, sektor
stanovništva i subjekti iz inostranstva. Za razliku od šireg shvatanja koje se može odnositi na
učesnike koji dolaze izvan samog finansijskog tržišta, uže shvatanja učesnika se vezuje za one
subjekte čije je postojanje i poslovanje tesno povezano sa samom suštinom finansijskih tržišta.
To su finansijski posrednici i finansijske institucije. Finansijske institucije imaju veliku ulogu na
finansijskim tržištima razvijenih zemalja, jer je u njihovim rukama skoncentrisan ogroman
kapital i moć. Razlika proističe iz toga što svaka institucija ne mora biti i posrednik, kao i
činjenice da posrednici (brokeri, dileri i investicioni bankari) posluju sa primarnim pravima, a
institucije sa sekundarnim. Većina finansijskih institucija obavlja i posredničke funkcije, što
otežava njihovo precizno razgraničenje. U osnovi finansijske institucije su centralna banka,
komercijalne banke, kreditne i štedne asocijacije, štedionice, investicione kompanije, penzioni
fondovi, osiguravajuća društva, finansijske kompanije…
Hedžeri su subjekti koji se uključuju u poslove na finansijskom tržištu sa prvenstvenim
ciljem da se zaštite od rizika, oni najčešće obavljaju određenu delatnost koja nema puno veze sa
finansijskim poslovima, ali su dosta izloženi rizicima sa finansijskih tržišta. Špekulanti su druga
velika grupa učesnika na finansijskim tržištima. Njihova osnovna delatnost je da ostvare zaradu
na bazi promena cena i to u što kraćem roku. Najčešće se koriste različitim strategijama i
pristupima, često kombinujući trgovanje pomoću više različitih finansijskih instrumenata. Jedna
od inovacija i posebna vrsta investicionih kompanija su «hedž fondovi» (hedge funds). Reč je o
novoj vrsti fondova koju su se razvili u poslednjih desetak godina. Mnogi su u početku bili
organizovani kao društva sa ograničenom odgovornošću i zakonski nisu bili regulisani.
Strategijski su bili usmereni ka bogatim pojednicima ili pojedinim finansijskim institucijama, kao
na primer penzionim fondovima, od kojih su za usluge naplaćivali visoke provizije. Minimalan
iznos investicija se kretao od 100 000 pa do milion dolara. Ovi fondovi su investitorima
7
