UVOD
Tokovi savremenog poslovanja preduzeća zahtevaju planirano, organizovano i
kontrolisano poslovanje. Osnov uspeha svakog preduzeća je definisan cilj poslovanja. Da bi se
došlo do ostvarenja cilja neophodno je planiranje i organizovanje poslovanja, kao i kontrola istog.
Plan poslovanja se postavlja za određen vremenski period. Kvantitativno predstavljanje
poslovnog plana izraženo planiranim finansijskim vrednostima naziva se budžet. Finansijsko
planiranje za budućnost na osnovu postavljenih poslovnih ciljeva je budžetiranje.
Dakle, jedna od ključnih upravljačkih odluka, a u isto vreme i tehnika predviđanja,
instrument planiranja i kontrole je budžet. Reč budžet vodi poreklo od reči
budget
iz srednje
Engleske koja označava kraljevsku torbu sa novcem namenjenim finansiranju javnih rashoda.
Ovaj finansijski plan poboljšava efikasnost poslovanja, obezbeđuje preduzeću dugotrajni
opstanak, pravi vezu između ljudskih resursa i ljudskog ponašanja kako bi se ostvarili postavljeni
ciljevi.
Budžetiranje - izrada finansijskog plana poslovanja se odvija u tri faze:
1.
Planiranje
– predstavlja fazu prikupljanja podataka i definisanja ciljeva za određeni
vremenski period i odlučivanje po pitanju planiranih finansija (prihoda i rashoda);
2.
Kontrola
- to je redovno praćenje budžeta (uglavnom na mesečnom nivou) tj.
praćenje stvarnih prihoda i rashoda sa planiranim na početku perioda. Najčešće se to
postiže putem urađenih izveštaja koji prikazuju razlike između planiranog i
ostvarenog;
3.
Revizija
– vrši se krajem tekuće finansijske godine. Predstavlja priliku da se sagleda
koliko su zadati planovi ostvareni, kao i za postavljanje novih parametara za sledeći
poslovni ciklus. To je idealna situacija da organizacija sagleda na kojim poljima
poslovanja treba poraditi i unaprediti ih u budućem poslovanju.
„Ne planirati, znači planirati neuspeh“
(Kineska poslovica)
1
1
http://citati.hr/citat-2619, viđeno 10.05.2014., 10:30h
1. POJAM UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA
Upravljačko računovodstvo uključuje pripremu i interpretaciju računovodstvenih
informacija čija je svrha pomoć menadžmentu preduzeća u definisanju opštih ciljeva i u
donošenju većine tipova menadžerskih odluka. Drugim rečima, upravljačko računovodstvo je
samo jedno oruđe koje može pomoći menadžmentu u procesu donošenja poslovnih odluka.
2
Upravljačko računovodstvo je usko povezano sa računovodstvom troškova, toliko usko,
da je zapravo teško reći gde završava troškovno, a gde počinje upravljačko računovodstvo.
Troškovi su usmereni na merenje rezultata odeljenja, proizvoda i usluga. Ipak je upravljačko
računovodstvo puno šire i uključuje sledeće
3
:
Osiguranje informacija menadžmentu
Upravljačkog računovođu možemo nazvati ''menadžerom informacija''. Informacije
upravljačkog računovodstva moraju biti tako oblikovane da pružaju potporu menadžmentu,
omogućavaju kontrolu poslovnih aktivnosti, te pomažu u donošenju odluka. U ispunjenju svoje
uloge, sektor upravljačkog menadžmenta, mora se konsultovati sa korisnicima informacija,
odnosno menadžmentom, da bi utvrdio njihove potrebe u smislu preciziranja vrste potrebnih
informacija, vremena u kojem ih treba osigurati, itd. Dakle, cilj je na u potpunosti udovoljiti
zahtevima menadžmenta relevantnim informaciama u obliku izveštaja, izvoda, tablica, itd.
Redovne informacije (sedmične ili mesečne) trebale bi pomoći menadžmentu da što brže reaguje
na novonastale situacije.
Savetovanje menadžmenta
Ključna aktivnost upravljačkog računovodstva je savetovanje menadžmenta u pogledu
ekonomskih konsekvenci i implikacija njihovih odluka, te alternativnih smerova akcija. Ti saveti
bi trebali odgovoriti na sledeća pitanja: Šta će se dogoditi ako stvari krenu nizbrdo?, ako poraste
kamatna stopa?, ako ne ostvarimo plan prodaje?
Predviđanje, planiranje i kontrola
Veliki deo upravljačkog računovodstva se bavi budućnošću predeterminisanim sistemima,
kao što su budžetka kontrola i sistem obračuna po standardnim troškovima. Takvi sitemi prate
razlike koje nastaju upoređivanjem otvarenih i planiranih rezultata. Osim toga, upravljački
računovođa bi trebao biti uključen i u strateško planiranje, npr. u postavljanju ciljeva i
2
Mihailović, I.,
Upravljačko računovodstvo,
Autorizovana predavanja,
str. 6
3
Leslie, Ch.,
Osnove upravljačkog računovodstva,
Zagreb, 2000, str. 4
pristup menadžerima i njihovim saradnicima, te komunicira sa eksternim okruženjem od kojeg
prima određene informacije. Njegova moć je u tome što može kontrolisati ulaz i izlaz
informacija.
Ograničenja
Iako upravljačko računovodstvo može osigurati i osigurava veliku količinu korisnih
informacija, veliki deo informacija koje pruža upravljačko računovodstvo zavisi od lične
procene. Proces donošenja odluka ne počiva samo na upravljačkom računovodstvu. Upravljačko
računovodstvo predstavlja samo jedno od oruđa koje može pomoći menadžmentu u procesu
donošenja odluka.
Uloga upravljačkog računovodstva
Budući da smo ustanovili da je upravljačko računovodstvo oruđe, mora se naglasiti da je
ono ovde da bi služilo potrebama menadžmenta.
Tabela br.1: Razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstva
Razlike u:
FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO
UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO
predmetu
eksterni obračun
interni obračun
obuhvatu
poslovni sistem
deo poslovnog sistema (segment)
cilju
rezultat poslovnog sistema
parcijalni rezultati po:
(prema MRS 1)
- po segmentima (prema MRS 14 i 34)
- po procesima i aktivnostima
- po spefijalnim zahtevima menadžmenta
svrsi
pribavljanje informacija o bonitetu
(finansijskom položaju) i poslovnim
rezultatima preduzeća
pribavljanje informacija za potrebe
planiranja, kontrole poslovanja i
odlučivanja
korisnicima
informacija
eksterni korisnici (akcionari, kreditori,
investitori, poreski organi, javnost) i
interni korisnici (menadžment)
interni korisnici-menadžment (različiti
izveštaji za različite hijerarhijske nivoe
menadžmenta)
kvalitetu
-informmacije o učincima iz prošlosti
-kontrolne informacije
informacija
-ograničene informacije za prognozu
-prognostičke informacije
-inform.ograničenost za razl.korisnike
vremenskoj
prošlost
budućnost
orjentaciji
periodu
izveštavanja
propisani period (godina, polugodište,
kvartal)
bilo koji period (godina, kvartal, nedelja,
mesec, dan)
standardu
(okviru)
prezentacije
zakoni, standardi (MRS, MSFI),
konvencije, pravila struke,
računovodstveni propisi, interna akta
nema pravila i propisa (po zahtevu i izboru
menadžmenta)
prioritetu
preciznost informacija
brzina informacija
vremenu
sastavljanja
prema zakonu
prema potrebi
stepenu
fleksibilnosti
objave infor.
nizak stepen fleksibilnosti
visok stepen fleksibilnosti inf. (mogućnost
simulacije informacija-“šta bi bilo ako”)
objektu
izveštavanja
poslovni subjekat
poslovni subjekat i njegovi org.delovi
sadržaju
formalizovan (jednoobrazan)
neformalizovan (slobodan izbor)
zasnovanosti
na zbirnim podacima
na analitičkim podacima
vrsti izveštaja
finansijski izveštaji, statistički izveštaji,
poreski izveštaji, razni obrasci
zavisi od prirode poslovanja i
informacijskih potreba menadžmenta
podacima
finansijski
finansijski i nefinansijski
izveštavanja
Izvor:
Novićević, B.,
Upravljačko računovodstvo-obračun troškova
, Ekonomski fakultet,
Niš, 2005., str. 8
