SEMINARSKI RAD
Predmet: KORPORATIVNE FINANSIJE
FORFETING I LIZING POSLOVI
Mentor: Student:
Beograd, decembar, 2013.
1
SADRAŽAJ
UVOD…………………………………………………………….………….……....3
1. POSLOVI FORFETINGA………………………………….…………….…….…5
2.UGOVOR O FORFETINGU…………………………………………..………....6
2.1. POJAM UGOVORA O FORFETINGU………………………………….…..6
2.2. OSNOVNE OSOBINE UGOVORA O FORFETINGU………………….…..8
2.3. UČESNICI U UGOVORU O FORFETINGU…………………………….….9
2.4. OBLICI PRENOSA POTRAŽIVANJA……………………………..….….…9
2.4.1. Prenos potraživanja cesijom……………………………………...….….9
2.4.2. Forfetiranje po osnovu otkupa menice………………………………… 9
2.4.3.
Prenos putem dokumentarnog akreditiva……………….……….….…10
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE LIZINGA………………………………….....10
4. VRSTE LIZINGA…………………………………………………….……..……12
5. FINANSIJSKI LIZING……………………………………………….…..………14
6. PREDNOSTI ZA DAVAOCE LIZINGA…………………………….….……….16
7. ZAKLJUČAK…………………………………………………………….……….17
LITERATURA…………………………………………………………….…………18
2
na preuzimawe kratkoročnih dugovanja čiji rok dospeća za naplatu iznosi od 60-180
dana.
Ovo poslednje rečeno osnovna je razlika između faktoringa i forfetinga koji u
stvari predstavlja otkup dugoročnih potraživanja po osnovu kapitalnih dobara sa
rokom naplate od 6 meseci do 7 godina, u polugodišnjim ratama. Forfeting poslovi
obavljaju se najčešće na relaciji zemlja - inostranstvo.
4
1. POSLOVI FORFETINGA
Forfetiranje je oblik finansiranja izvoznih kredita, koji se realizuju prodajom
izvoznog potrazivanja banci ili specijalizovanoj instituciji, uz dobitak fiksnog iznosa,
a na osnovu prezentiranja dokumenata kojima uvoznik garantuje otplatu duga.
Ovako, izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit, stice gotovinu,
uz odredjeno umanjenje.
Forfeting posao je slican eskontu menica kod komercijalnih banaka, i njega
karakterisu:
duzi rokovi otplate (i do 7 godina)
prenos celokupnog rizika duznikove obaveze na forfetera, odnosno
banku ili drugu instituciju, koja postaje novi poverilac.
Forfeter mora pazljivo da oceni kreditnu sposobnost uvoznika, a za svoje
obezbedjenje uobicajeno je da zahteva i garanciju prvoklasne banke, sto povlaci
troskove bankarske provizije.
Posto se forfetiranje najcesce ugovara pre zakljucenja izvoznog posla, to se
trosak forfetiranja ukljucuje u prodajnu cenu izvezene robe. ako, operaciju forfetinga
placa uvoznik ili najcesce krejnji potrosac. Kroz mehanizam forfetiranja ubrzava se
obrt kapitala i smanjuju angazovana sredstva izvoznika sto poboljsava njihovu
likvidnost. Ovako cak i nelikvidne organizacije mogu da izvoze na kredit, jer se ne
ispituje njihova kreditna sposobnost, vec bonitet vrednosnih papira uvoznika.
“Na osnovu forfeting operacija formirano je tzv. sekundarno trziste HOV, na
koje forfeteri iznose otkupljene menice, akceptirane od strane uvoznika radi dalje
preprodaje.
Najveci deo forfeting operacija se obavlja u Londonu, gde u ovom poslu
operise oko 300 banaka od kojih su mnoge osnovale i svoje specijalizovane
kompanije za forfeting.”
5
