UVOD
Organizacioni sistemi su, po pravilu, veoma složeni, a pred njima se
postavljaju i sve složeniji zahtevi.
Nosiocima funkcije upravljanja takođe se postavljaju sve složeniji
zadaci, koje mogu da ispune samo ljudi koji za to imaju odgovarajuću
kvalifikaciju, tj. profesionalni menadžeri.
Aktivnosti profesionalnih menadžera predstavljaju skup znanja,
veština, delovanja, koja se koriste u regulisanju ponašanja organizacionih
sistema.
Sve te aktivnosti imaju zajednički naziv
menadžment
i predstavljaju
okosnicu organizacione strukture preduzeća.
Menadžment predstavlja veoma kompleksnu aktivnost i može da se
posmatra kao: veština upravljanja, teorija o upravljanju i kao upravljačka
struktura.
Samo preduzeće sa kvalitetnim i efikasnim menadžmentom može
zadržati svoju konkurentsku poziciju, rasti i razvijati se.
1
1. DIZAJN ORGANIZACIJE I ORGANIZACIONIH
STRUKTURA
Organizacija je šema odnosa- velikog broja isprepletanih,
jednovremenih odnosa putem kojih ljudi prema upustvima menadžera
ostvaruju zajedničke ciljeve.
Ovo ciljevi su proizvod procesa donošenja odluka, o čemu je bilo reči
o planiranju. Tipično je da su ciljevi koji menadžeri razvijaju u toku
planiranja ambiciozi, dugotrajni i otvoreni za doradu.
Članovima organizacije je potreban stabilan, razumljiv okvir unutar
kog mogu da rade u sadejstvu kako bi ostvarili ciljeve organizacije. Proces
organizovanja trazi od menadžmenta da donosi odluke u vezi s izradom
takvog okvira kako bi organizacija odrzala duži period.
U trnutku kada započinju proces organizovanja , menadžeri moraju da
uzmu u obzir dva tipa faktora. Prvo moraju da odrede svoje ciljeve za
organizaciju i strateške planove za realizaciju ovih ciljeva kao i kakve su
sposobnosti organizacije da sprovede ove strateške planove.
Istovremeno menadžeri moraju da se koncetrišu i na ono što se
trenutno zbiva i šta ce se najverovatnije desiti u narednom periodu u pogledu
okruženja organizacije.
Tamo gde se ova dva tipa faktota- planovi i okruženje- ukrstaju,
menadžeri donose odluku koja ce usaglasiti ciljeve, strateške planove i
mogućnosti kompanije s faktorima okruženja.
Ovaj prvi korak u pravcu organizacije, koji je logičan nastavak
planiranja , jeste proces stvaranja dizajna organizacije. Specifična šema koju
menadžeri kreiraju tokom ovog procesa jeste organizaciona struktura.
2
3. HIJERARHIJA
Osim značaja za teoriju motivacije, Maslovljeva hijerarhija potreba ne
može se smatrati idealnom.
Navedene kategorije potreba međusobno se preklapaju i nisu jasno
razgraničene.
Takođe, po zadovoljenju jedne potrebe, koja je smatrana glavnom,
postaje dominantna druga potreba.
Hijerarhijski redosled potreba prema Maslovljevoj teoriji ne može
smatrati preciznim niti trajnim.
Međutim, ovako koncipirana hijerarhija potreba može veoma korisno
poslužiti menadžerima za motivisanje radnika u poslovanju preduzeća.
Izgrađenost hijerarhije pozicija
–
kao zahtev da se obezbedi nadzor
svake kancelarije od strane višeg autoriteta.
Univerzalnost kriterijuma imenovanja i unapređenja
–
jeste zahtev da
menadžeri, čija je kompetentnost potvrđena, prilikom imenovanja i
unapređenja zaposlenih koriste univerzalne kriterijume, koji bi omogućili
pravednost u donošenju datih odluka.
Odluke o strategijskim ciljevima poslovanja donose se na tri osnovna
nivoa upravljačke hijerarhije. U tom smislu strategija se utvrđuje:
1. na nivou preduzeća kao celine,
2. za pojedine poslovne jedinice i
3. za poslovne funkcije.
4
