KOMUNIKACIJA

1. Pojam komunikacije

Komunikacija obuhvata sposobnost slanja i primanja informacija i prenošenja i razumevanja tuđih misli,
osećaja i stavova.



Ljudi kreiraju interne,

mentalne mape

realnosti bezirane na svom iskustvu.



One često predstavljaju

ograničavajući faktor

u komuniciranju.

2. Znacaj komunikacije

Uspeh pojedinca u životu zavisi od njegove sposobnosti da komunicira.

Posao će zahtevati od čoveka da:



piše email-ove,



koristi telefon i



bude efektivan u grupnim diskusijama i na timskim sastancima.

Na što je višem nivou osoba u organizacionoj hijerarhiji, više će vremena provoditi u formalnim i
neformalnim komunikacijama.

3. Proces komuniciranja

Različito

obrazovanje, iskustvo i lične potrebe

utiču na:



sposobnost

da se shvate poruke koje se primaju od drugih ljudi i



značenje

koje se pridaju rečima ili izrazima lica.

Kako bi smo razumeli zasto se javljaju problemi u komuniciranju, potreban nam je

model procesa

komunikacije.

Model je pojednostavljeni, simbolicki prikaz realnosti.

Proces komuniciranja zahteva najmanje dve osobe – pošiljaoca i primaoca poruke. Posiljalac inicira
komunikaciju, on pokusava da prenese informaciju iznoseci cinjenice, ideje ili osecanja kreiranjem
poruke prenoseci simbole(reci, gestikulacija, izarazi lica)

Elementi procesa komuniciranja

(Znacenje, poruka, kodiranje, kanal, dekodiranje, filtriranje, povratna veza)

Značenje



Značenje predstavlja misli , osećaje, verovanja i stavove osobe.



Kada šaljemo poruku nekoj drugoj osobi – bez obzira da li to radimo licem u lice, preko telefona
ili pismeno – poruka ima ono značenje koje joj da primalac poruke.



Postaćemo bolji kominaktori ukoliko smo u stanju da konstruišemo poruku tako da izmami od
drugih odgovor koji želimo

Poruka



Poruka obuhvata podatke koji se prenose i kodirane simbole (verbalno ili neverbalno) koji daju
posebno značenje podacima



Pošiljalac se nada da ce poruka interpretirati željeno značenje .



Reči i neverbalni simboli samo po sebi nemaju nikakvo značenje. Značenje im daju pošiljalac,
primalac i situacija odnosno kontekst.

Kodiranje



Kodiranje – selektovanje simbola koji će preneti poruku



Kodiranjem se prevode interna razmišljanja u formu koja je razumljiva za primaoca.



Simboli mogu biti reči i brojevi, slike, izrazi lica, signali ili akcije



Odluka o tome kako kodirati poruku veoma je značajna.Način kodiranja će delimično zavisiti i od
svrhe poruke.

Kanal (medij)



Kanali su sredstva putem kojih poruka putuje od pošiljaoca do primaoca.



Svaki medij ima odredjene prednosti i nedostatke.



Lengel i Daft koriste ideju jačina medija, to je sposobnost medija da prenese informacije i
unapredi učenje.



Konverzacija licem u lice je jak medij zato što sadrži više smerova poruke – sam sadržaj, jačinu
glasa, gestove, a odgovor je brz

Dekodiranje



Primalac pokusava da rekonstruise ideju pošiljaoca dodeljujući značenje simbolima i
interpretirajući poruku kao celinu.



Komunikacija se javlja samo kada je primalac primio poruku i shvatio je onako kako je pošiljalac
nameravao.



Ako je pošiljalac jasno kodirao poruku i koristio odgovarajući kanal za njeno slanje, onda bi
dekodiranje trebalo da bude rutinska stvar.



Primalac može još uvek da dekodira simbole tako da oni znače nešto drugo od onoga šta je bila
namera pošiljaoca

Filtriranje



Filter je nešto što ograničava sposobnost osobe da oseti ili opazi stimulans.



Filtriranje utiče na prijem poruke



Neki filteri su fiziloski(slep, gluv), a neki psiholoski

Povratna veza (feedback)



Povratna sprega je odgovor primalaca poruke.



Ona omogućava pošiljaocu da zna da li je poruka primljena i shvaćena na pravi način.



Komunikacija ne postoji sve dok primalac ne shvati i ne potvrdi prjem poruke na način na koji je
pošiljalac nameravao.



Pošiljalac mora da ima dokaz da je poruka shvaćena i otuda značaj aktivnog odgovora od strane
primaoca.

4. Aspekti interpersonalne komunikacije



Verbalna komunikacija



Neverbalna komunikacija



Elektronska kumunikacija

4.1. Verbalna komunikacija je komunikacija koja se odvija putem reci (kod koje se reči mogu
prenositi usmeno (oralno) ili pisano)

•

Usmena (oralna) komunikacija

– kod nje je lakse i brze utvrditi pravo znacenje poruke. Prednost

ove komunikacije je u tome sto kada govorimo i slusamo nekog, takodje mozemo posmatrati njegove
neverbalne signale i traziti podudarnost izmedju verbalnih i neverbelnih komponenti poruke.

▪

Pisana komunikacija je retka kod malih organizacija

- Kada organizacija pocne da raste nezvanicni

sistem pocinje da pokazuje ogranicenja. Resenje je u razvoju formalnih sistema informisanja

Interpersonalna mreža je model komunikacionog toka (tok govornih, pisanih i neverbalnih signala tj.
podataka) između pojedinaca, tokom vremena.
Mreza obuhvata tok govornih, pisanih i neverbalnih signala tj podataka izmedju dve osobe ili izmedju
jedne osobe i svih ostalih clanova mreze simultano.

Tipovi mreža - Komunikacione mreže mogu biti:



Vertikalne

(nadredjeni i podredjeni)



Horizontalne

(ljudi u istom odeljejnju i razlicita odeljenju na istom hijerarhijskom nivou)



Eksterne

( kupci, dobavljaci, agencije)

Na komunikacione mreže utiče broj članova unutar grupe.

Pet osnovnih tipova mreza su

: zvezda, „Y“, lanac, krug i visekanalna mreza

Mreza zvezde ima najvise zabrana,a visekanalna ima namanje zabrana.

Prema stepenu centralizacije mreze mozemo podeliti u dve grupe:



Centralizovane

( zvezda, Y, lanac )



Decentralizovane

( krug, visekanalna )

7. Problemi i barijere u komuniciranju

Mikro-barijere u komunikaciji

- nalaze sa na interpersonalnom nivou ili na "mikro" nivou.



Poruka pošiljaoca,



Opšte mišljenje pošiljaoca o primaocu i obrnuto,



Izbor medija,



Buka.

Makro-barijere u komunikaciji

- vezane su za okruženje u kome se odvija komunikacija.



Pretrpanost informacijama,



Brojnost medija,



Pritisak vremena,



Departmentalizacija,



Informacija kao novac.

Mnogi autori ističu i druge barijere kao što su:



Korišćenje pogrešnog kanala (medija) za prenos poruke



Korišćenje žargona u poruci



Prenos poruke pogrešnoj publici



Loše slušanje



Različita emotivna stanja primaoca i pošiljaoca poruke

Troškovi loše komunikacije

Poslovno pismo od jedne strane - uzima prosečnoj osobi oko sat vremena za planiranje, sastavljanje i
ispravku.

Prednosti jednog efektivnog komunikatora se ogledaju u sledecem:



Vece samopouzdanje



Povecana efikasnost



Rast efektivnosti



Bolji profesionalni i licni odnosi

MENADŽMENT I VOĐENJE

1. Pojam i funkcije menadzmenta

U savremenoj literaturi pojam "management" se pojavljuje u tri različita značenja i to kao: organizacija,
upravljanje i rukovodjenje.
Menadzment se uglavnom proucava i definise kao aktivnost usmerena ka postizanju unapred postavljenih
ciljeva sa osnovnim funkcijama: planiranje, organizovanjue, usmeravanje, vodjenje, kontrola.

Menadzment je

proces planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odredjenih

kompanijski ciljeva.

Rukovodjenje

se javlja kao deo menadzmenta koji predstavlja alokaciju ponasanja pojedinaca i grupa

usmerenu ka definisanim ciljevima kompanije.

Usmeravanje

je uza aktivnost koja je deo rukovodjenja, a oznacava upucivanje radnika na konkretan

zadatak, koji ne mora da bude u sastavu aktivnosti definisane ugovorom o zaposlenju.
Kao

kljucne odrednice

procesa menadzmenta javaljaju se:

odlucivanje, uticanje, komuniciranje,

povezivanje

Osnovni ciljevi

menadzerskog procesa vezani su za:

efikasnost i efektivnost

Moderni menadzment

naglasava znacaj mekih varijabili kao sto su zaposleni u org, njihova znanja i

psosobnosti, stilovi vodjenja.
Jedan od glavnih problema sa kojim se suocava savremeni menadzment jeste kako najbolje upotrebiti
resurse preduzeca u promenljivom i turbulentnom okruzenju

2. Osnovne funkcije manadzmenta

Kao zacetnik teorije menadzmenta

Henri Fajol

je ustanovio sledece funkcije menadzmenta:

planiranje,

organizovanje, naredjivanje, koordinaciju i kontrolu

Vecina savremenih autora izucava cetiri osnovne funkcije:

planiranje organizovanje, uticanje i kontrlu

Umesto

uticanja

cesto se navodi funcija

vodjenja.

Kunc i Donel

ukazuju na potrebu razlikovanja

poslovnih funkcija

(proizvodnja, marketing, finansije..)

funkcija menadzmenta

(planiranje, organizovanje, urlj, vodnjenje, kontrolisanje). Oni isticu da je

sustina uspesnog menadzmenta koordinacija.

Akio Morita

(SONY) smatra a je primarna funkcija menadzmenta donosenje odluka (odlucivanje)

Kunc i Verich

navode da je u danasnjem menadzmentu primenjena sledeca struktura:

planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim potencijalom, vodjenje i kontrola.

Mintzberg

smatra da menadzerske fuknkcije nisu bitne, vec su znacajne

menadzerske uloge:



Uloge u oblasti međuljudskih odnosa



Uloge u oblasti informacija



Uloge u oblasti donošenja odluka

Planiranje

ukljucuje izbor misije, ciljeva i akcija za njihovo ostvarenje. Planiranjem se organizacija

usmerava ka buducnosti, odnosno vrsi izbor buducih smerova izmedju mogucih alternativa.
Planiranje je povezano sa ostalim menadzerskim funkcijama a posebno za funkcijom kontrole.

Kao polazna funkcija menadzmenta,

proces planiranja

se moze posmatrati na osnovu sldecih faza:



Definisanje ciljeva



Procena realne pozicije preduzeća u okruženju



Predviđanje budućih događaja



Postupak izrade planova



Implementacija planova i ostvarivanje rezultata poslovanja

TM cine

: predsednik upravnog odbora, direktor kompanije, glavni izvrsni odbor, potpredsednik, glavni

operativni direktor.

Srednji menadzment cine

: direktori divizija, menadzeri podrucija, menadzeri fabrika, menadzeri

odeljenja
U strukturi menadzmenta oni imaju visestruke uloge: podredjenih, ravnopravnih i nadredjenih

poslovni kadar

spadaju nizi menadzeri i poslovodje, rukovodioci odeljenja. Ovaj nivo ima specificne

poslove, obaveze i odgovornosti od kojih su najvazniji operativni zadaci.
Ova vrsta menadzera predstavlja neku vrstu amortizera izmedju viseg rukovodstva, sidikata i zaposlenih.
Glavna uloga im je da primaju i ublazavaju udarce.

Vrhovni menadzment je zaduzen za odredjivanje korporacijskih ciljeva, srednji utvrdjuju ciljeve
pojedinacnih poslovnih funkcija dok najnizi nivo utvrdjuje poslove i zadatke pojedinih poslovnih jedinica
radnih grupa i timova.

Teorija i praksa menadzmenta razlikuju tri osnovna oblika upravljackih aktivnosti menadzera:



Strateški menadžment



Operativni menadžment



Menadžment poslovnih funkcija

Starteski menadzment

Strategija

je upravljačka aktivnsot preduzeća ili drugog organizacionog sistema koja se odnosi na

izbor

pravaca, metoda i instrumenata za ostvarivanje ciljeva njihovog funkcionisanja i razvoja.

Uloga strategije

u tekucem poslovanju i razvoju svodi se na

pronalazenje najboljih nacina i alternativa

za ostvarivanje planiranih ciljeva.

Na izbor strategije uticu velicina, razvoj i vrsta delatnosti preduzeca kao i stepen decentralizacije
upravljanja.
Izbor odgovarajuce startegije treba da omoguci sticanje profita. Profit se javlja kao cilj i svrha osnivanja,
tekuceg poslovanja i razvoja preduzeca i njegovih poslovnih i organizacionih jedinica.

Odluke o strategijskim ciljevima poslovanja deonose se na tri nivoa upravljacke hijerarhije
preduzeca



Preduzeca kao celine



Pojedinacnih poslovnih jedinica kao delova preduzeca



Poslovnih funkcija preduzeca

Operativni menadzment
Obuhvata:

Planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolisanje izvršnih poslova

Operativne aktivnosti:



Upravljačke aktivnosti na prevođenju strateških ciljeva u operativne ciljeve i zadatke