Семинарски рад: Банке на финансијским тржиштима
УВОД
Рaзвиjeнoст jeднe зeмљe сe мeри рaзвиjeнoшћу нjeнoг финaнсиjскoг
тржиштa. Нa финaнсиjскoм тржишту сe пojaвљуjу финaнсиjскe институциje
кoje oбaвљajу функциjу прикупљaљa нoвчaних срeдстaвa и њихoвoг
усмeрaвaњa у финaнсиjскe плaсмaнe. Oнe су зaпрaвo пoсрeдници у
трaнсфeру срeдстaвa измeђу рaзличитих прeдузeћa или дoмaћинстaвa. Oвo
знaчи дa ћe влaсници срeдстaвa кojи у нeкoм пeриoду имajу финaнсиjску
штeдњу, могу ту исту штeдњу стaвити нa рaспoлaгaњe нeкoj финaнсиjскoj
институциjи. Oнa ћe сe укључити у прeнoс тих срeдстaвa тj. инвeстирaти их.
Финaнсиjскe институциje, дaклe, мoрajу дa тa срeдствa усмeрaвajу у нeкe
прojeктe кojи ћe oбeзбeдити њихoву пoврaтнoст и тo зajeднo сa
oдгoвaрajућoм кaмaтoм. Oвo кoнкрeтнo знaчи дa финaнсиjскe институциje
прикупљajу нoвчaнa срeдствa у oблику дeпoзитa, прoдajoм пoлисa
oсигурaњa, eмисиjoм хaртиja oд врeднoсти, удeлoм у кaпитaлу... Тaкo
прикупљeнa срeдствa oнe дaљe плaсирajу у oблику крeдитa, купoвинoм
хaртиja oд врeднoсти нa финaнсиjскoм тржишту, улaгaњeм у нeкрeтнинe...
Смaтрa сe дa je бaнкa нajвaжниja финaнсиjскa институциja, дoк су
oстaлe финaнсиjскe институциje нeбaнкaрскe и прeдстaвљajу чeстe
пoсрeдникe прeнoшeњa нoвцa и штeдњe измeђу субjeкaтa.Њихoвo
пoслoвaњe je сличнo бaнкaрскoм, мaдa oнe нe примajу дeпoзитe и нe мoгу
дa вршe eмисиjу нoвцa. Oнe сaмo вршe рaзнe врстe трaнсaкциja сa вeћ
пoстojeћoм штeдњoм.
Нaс интeрeсуjу бaнкe. Нajдoминaнтниje финaнсиjскe институциje. Кoд
трaдициoнaлних бaнaкa, тj. у бaнкaрству кoje je дo скoрo пoстojaлo, нajвeћи
прoфити су сe oствaривaли прикупљaњeм дeпoзитa тj. срeдстaвa oд
кoмитeнaтa пo ниским стoпaмa, и њихoвим плaсмaнoм у виду зajмoвa пo
вишим стoпaмa. Нo, сaврeмeни услoви су дoнeли вeoмa дрaмaтичнe
прoмeнe. Нajвeћи дeo oвих прoмeнa сe дeсиo кao рeзултaт тeхнoлoшкe
рeвoлуциje. Oгрoмнe мултинaциoнaлнe бaнкe кoje нaс oкружуjу мoгу дa рaдe
jeр пoстojи мoгућнoст вeликoг и брзoг прoмeтa пoдaтaкa и jeфтиних
тeлeкoмуникaциja. Мaшинe су упрaвo тe кoje су oмoгућилe бaнкaримa дa
прoширe рaспoн свoje eфeктивнe кoнтрoлe. Зaхвaљуjући свe вeћим
Даниела Црноглавац 557/05 1
Семинарски рад: Банке на финансијским тржиштима
кaпaцитeтимa кoмпjутeрa и ширeњу eлeктрoнских услугa, oмoгућeнo je дa
дoдaвaњe свaкoг нoвoг кoминтeнтa бaнкaрскoj eвидeнциjи нe прoизвoди
никaкaв дoдaтни трoшaк. Тeхнoлoгиja je oмoгућилa бaнкaрскoj индустриjи
eкoнoмиjу oбимa, aли тaкoђe и пoвeћaлa глoбaлну кoнкурeнциjу с oбзирoм
нa тo дa инфoрмaциoни систeми бaзирaни нa вeoмa брзим кoмпjутeримa
пoдржaвajу прoдajу финaнсиjских прoизвoдa кoминтeнтимa ширoм свeтa.
Цeo свeт je jeднo тржиштe.
1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНВЕСТИЦИОНИХ
ПЛАСМАНА
Последњих неколико деценија овог века карактерише интензиван раст
и развој финансијских тржишта широм света, како у погледу броја и
величине, тако и у погледу вредности трансакција. Развијеност финансијских
тржишта је неравномерна и високо корелирана са укупним економским
развојем и дистрибуцијом економске моћи и богатства у свету. Тржишна
економија, односно свака економија која претендује да то буде, подразумева
егзистенцију и ефикасно функционисање, како тржишта роба и услуга, тако и
тржишта фактора производње, тј. тржишта рада и тржишта капитала.
Финансијско тржиште је кључни механизам преструктуирања
предузећа и привреде. Финансијско тржиште представља системски уређен
скуп односа кроз који се сучељавају понуда и тражња финансијских
средстава, формира цена тих средстава и остварује њихово алоциарање из
сифуцитарних у дефицитарне секторе.
Укупни банкарски пласмани се деле на кредитне и инвестиционе
пласмане, при чему се под инвестиционим пласманима, подразумевају
пласмани у хартије од вредности. Структурирањем кредитног потенцијала на
зајмовне и инвестиционе пласмане, банке конципирају и реализују
портфолио менаџмента зајмова и портфолио менаџмента инвестиција
Даниела Црноглавац 557/05 2
Семинарски рад: Банке на финансијским тржиштима
Што се тиче могућности држања различитих врста хартија од
вредности, постоје различита институционална решења. У америчком
банкарству комерцијалне банке могу држати само државне и муниципалне
(општинске) обвезнице, а у знанто мањој мери обвезнице компанија, уз
немогућност вршења примарне емисије обвезница компанија. За разлику од
америчког банкарства, у европском банкарству постоји систем универзалног
банкарства, који омогућује банкама држање свих финансијских
инструмената.
У условима редукције тражње за банкарским кредитима, банке
повећавају понуду инвестиционих пласмана, чиме се одражава
задовољавајући ниво кредитних ресурса у укупном систему. Обим и
структура вредносних хартија на тржишту и у билансу банака је одређена
бројним факторима: 1. дефицитним финансирањем инвестиција и државних
расхода; 2. висином и структуром каматних стопа; 3. ценом хартија од
вредности; 4. стопом опорезивања каматних прихода итд.
Даниела Црноглавац 557/05 4
Семинарски рад: Банке на финансијским тржиштима
2. ИНВЕСТИЦИОНА ПОЛИТИКА БАНКЕ
Под портфолио политиком банке подразумева се управљање укупним
банкарским пласманима у функцији задовољења преференција власника
капитала, тржишне структуре и банкарског система у односу на лидквидност,
сигурност и профитабилност. Инвестициона политика банака је део тако
дефинисане портфолио политике, што значи да је детерминисана
елементима шире портфолио политике банака. Познато је да банке постижу
знатно боље пословне перформансе у условима ширих опција при
формирању извора и пласмана. ''Важна компоненета у грађењу мозаичне
пословне политике банака јесте улагање слободних ресурса у портфеље
хартија од вредности, која добија свој пуни смисао тек у условима развијеног
финансијског тржишта макросистема''.
Стратегија пласмана се сматра основним критеријумом код
инвестиционих пласмана банке. С обзиром да је ризик основно својство
финансијских трансакција на тржишту, пропорција ризика се контролише од
стране банака квалитетом портфеља хартија од вредности. С обзиром на
степен ризика, могу се разликовати две врсте вредносних хартија: 1
кредитне обвезнице
, које су већег степена ризика, и 2.
новчане обвезнице
, које
су мањег ризика. Кредитне обвезнице имају двоструки ризик: 1. дебитор не
плаћа каматне и/или основне финансијске обавезе; 2. пад цена испод
номиналне вредности због пораста тржишних каматних стопа. У оба случаја
ризик може резултирати губитком и смањењем капитала банке.
Најзначајнији део пословне стратегије банке јесте кредитна политика,
чији је циљ да уколико је остварена ликвидност постигне потпуно
задовољење легитимне тражње за кредитима на тржишту. Тиме се
верификује приоритетна позиција комитента, за разлику од масе непознатих
трасактора на тржишту. С друге стране, кредити су за банку основни и
најповољнији извор депозитног потенцијала, а кредити одобрени њима су
профитабилнији од инвестиционих пласмана.
Порастом тражње за кредитима, расте маргинални приход кредитне
функције банке. Маргинални трошкови кредитирања се исказују као збир
изгубљених приноса од инвестиција (опортунитетни трошкови) и трошкова
мобилизације ресурса. Опортунитетни трошкови инвестиционог портфеља
су састављени од губитка каматног прихода вредносних хартија
Даниела Црноглавац 557/05 5
Семинарски рад: Банке на финансијским тржиштима
2) Гранска диверсификованост хартија од вредност је значајна у
редукцији ризика пласмана банака у хартије од вредности, при чему важи
правило да виши степен гранске и секторске структуре има за последицу
смањење почетне маргине ризика.
3) Рочна структура хартија од вредности је у функцији ограничавања
ризика, због чега се банке одлучују на већи степен бочне диверсификације.
''Већи степен рочне разуђености хартија делује на ограничавање обима
ризика преко ефеката неутрализације позитивних и негативних кретања у
оквиру хомогених рочних групација вредносних хартија, док концентрација
хартија са краћим роковима доспећа омогућава већи степен ликвидноси и
реинвестирања''.
4) Географска сруктура хартија од вредности је у функцији
ограничавања ризика који би настао по основу тражишног абсорбовања
негативних тенденција са различитих територија. Такође, адекватном
географском структуром вредносних хартија елиминише се ризик и по
основу неповољних економских кретања на локалним подручјима.
5) Разузђеност типова и облика хартија од вредности је специфичан
облик диверсификовања инвестиционих пласмана и редуковања ризика, јер
се њиме оптимизирају банкарски принципи сигурности, ликвидности и
профитабилности.
4. ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ
4.1. Кредитне или дужничке хартије од вредности
Купујући хартије од вредности различитих врста пословних и
институционалних субјеката, банка инвестира у тзв. кретине хартије од
вредности. Њихове основне карактеритике су: 1. познат је идентитет
дебитора односно корисника кредитних ресурса банке, тиме и обевезника
који ће вратити коршћена средства; 2. износ дуга у периоду доспећа; 3. рок
доспевања кредитних аранжмана; 4. квантум и рокови плаћања каматних
обавеза.
Даниела Црноглавац 557/05 7
