Monetarni agregati
Definicija monetarnih agregata
Monetarni agregati su, ustvari, monetarni indikatori koji služe za određivanje
kvalitetai funkcija novca u privredi, ali i za vođenje monetarne
politike i politike likvidnosti privrede i drugih sektora.
Motivi držanja novca, a time injegove funkcije u privredi, mogu biti:
1.transakcioni, kada se novac koristi za obavljanje transakcija, odnosno
plaćanja roba iusluga
2.spekulativni, kada se novac drži u cilju spekulacije na finansijskom tržištu
3.motiv predostrožnosti
u držanju novca, kada se novac drži kao
određena rezerva zaslučajeve vanrednih okolnosti.
Monetarna analiza i ekonomska politika najčešće koriste agregat
novčane mase (M1).Pored novčane mase, često se koristi i
agregat monetarna masa ili primarni novac (M0).Ovaj se agregat
naziva još i novcem centralne banke.
U njega ulaze sledeća sredstva:
PRIMARNI NOVAC
1) dinarski primarni novac (M0)
– gotov novac u opticaju
– žiro-računi banaka
– blagajna
– depozitni novac Federacije
– obavezna rezerva banaka
– rezervni fondovi
2) devizne obaveze prema bankama
3) blagajnički zapisi Narodne banke
Monetarni agregat novčana masa (M1) najbolje odgovara definiciji
novca kao
transakcionog (likvidnog )sredstva, te se koristi kao
indikator ponude novca. U novčanu
masu ulaze sledeća sredstva:
NOVČANA MASA (M1):
1. gotov novac u oticaju
2. depozitni novac
– sredstva na tekućim i žiro-računima
– izdvojena i osigurana sredstva za investicije
– sredstva za zajedničku potrošnju
– sredstva za stambenu izgradnju
– ostala novčana sredstva.
Pored novčane mase, često se koristi i agregat
M2
–
LIKVIDNA SREDSTVA.
Strukturaagregata M2 je sledeća:
LIKVIDNA SREDSTVA (M2):
1. novčana masa (M1)
2. kvazi novac (štedni i drugi slični depoziti)
– ulozi na štednju po viđenju
– oročeni depoziti do jedne godine
– oročeni depoziti za stambenu izgradnju
3. kratkoročne hartije od vrednosti
4. kratkoročni depoziti domaćih komitenata u devizama
– depoziti po viđenju u devizama
– oročeni depoziti u devizama (kratkoročni).
Širi agregat u odnosu na M2 je agregat
UKUPNA LIKVIDNA SREDSTVA (M3).
Pored
M2, ovde ulaze sledeća sredstva:
1. M2
2. sredstva rezervi
3.
sredstva za doznake u inostranstvu
4.
sredstva za pokriće akreditiva
5. ostali ograničeni depoziti
6. sredstva za kupovinu deviza
7. udružena sredstva
MONETARNI VOLUMEN
–
UKUPNI DEPOZITI (M4), kao znatno širi
monetarni
agregat, prema metodologiji Narodne banke Jugoslavije,
pored agregata M3 obuhvata još
i dugoročne dinarske i devizne
depozite i druga sredstva oročena preko godinu
dana,dugoročne obaveze banaka prema domaćim komitentima u
devizama, dugoročna
u
d
ružena sredstva, oročene depozite,
dugoročne obaveze po hartijama od vrednosti i dugoročne
obaveze banaka po oročenim sredstvima za stambeno-komunalnu
izgradnju.U n e k i m r a z v i j e n i m p r i v r e d a m a t r ž i š n o g t i p a
k o r i s t i s e i a g r e g a t
ona sredstva koja se lako bez posebnih teškoća i na zahtev
vlasnikamogu pretvoriti u likvidne depozite ili gotov novac. To su
sredstva nižeg stepenalikviditeta.
•
N e l i k v i d n a s r e d s t v a ( o g r a n i č e n i d e p o z i t i ) , a t o s u
r e z e r v e , g a r a n t n i p o l o z i , deponovana sredstva iz odnosa sa
inostranstvom, udružena sredstva i sl.
I z o v o g a v i d i m o d a m o n e t a r n i v o l u m e n o b u h v a t a s v a
t r i p r e t h o d n a a g r e g a t a , d o k monetarni potencijal u sebe
uključuje monetarni volumen (Mv) i nelikvidna sredstva(M3).
Kreiranje novčane mase
Povećanje ili smanjenje novčane mase nastaje samo u slučaju
transfera između banaka I
nebankarskih sektora. Transferom
sredstava plaćanja između nebankarskih sektora,
novčana
masa se ne menja, jer su u tom slučaju banke neutralne.
Dolazi do promene
sredstava nebankarskih transaktora,
odnosno povećavaju se sredstva kod jed nih, a
smanjuju se
kod drugih, ali novčana masa kao agregat ostaje nepromenjena.
Obrnuto,
prelivanjem sredstava iz sektora banaka u nebankarski sektor
ili iz nebankarskih sektora u
sektor banaka, novčana masa se
povećava (kreira), odnosno smanjuje (povlači), zavisno
od toga
kako je određen smer tokova u posmatranom periodu. Dakle, povećanje
novčane
mase predstavlja povećanje sredstava u gotovom novcu
ili na računima vanbankarskih
sektora. Povećanje novčane
mase nastaje prelivanjem sredstava iz sektora banaka u
nebankarski sektor, a njeno smanjenje prelivanjem sredstava iz
nebankarskih sektora u
sektor banaka. Kada se govori o
smanjenju ili povećanju novčane mase koje nastaje
prelivanjem između ovih sektora, reč je o neto povećanju
ili smanjenju sredstava u
određenom periodu.
Osnovni tok
emisije novčane mase jesu bankarski krediti koje bankarski
sektor pušta u
kanale nebankarskih transaktora. Novčana masa
se povećava kad se povećavaju krediti
banaka ovim sektorima, a
smanjuje povlačenjem tih kredita. Česta je pojava kreditiranja
unutar
sektora. Bankarski sektor koristi sistem međukreditiranja koji
nastaje između
pojedinih banaka, ali se tak vim sistemom
kreditiranja ne povećava novčana masa.
Povećavaju se i
smanjuju sredstva na računima banaka koje daju ili primaju kredit, ali to
ne utiče na povećanje novčane mase. Isto tako, kreditiranjem
između transaktora unutar nebankarskih sektora povećavaju se i
smanjuju sredstva kod transaktora koji učestvuju u
primanju,
odnosno davanju kredita, ali se ne povećava novčana
masa, jer je uslov za
povećanje novčane mase da sektor banaka
kreditira nebankarske sektore.
Tokovi formiranja novčane mase
Pošto se novčana masa nalazi u centru pažnje Narodne
banke Jugoslavije, koja jeodgovorna za sprovođenje
monetarne politike u zemlji, značajno je da se izloži
metodologija formiranja i praćenja njenih tokova. Prema
metodologiji koju primenjuje
ova institucija u formiranju i praćenju
novčane mase, formiraju se tri celine koje utiču nanjen nivo:
1) dinarske transakcije
2) devizne domaće transakcije
3) devizne transakcije sa inostranstvom.
Dinarske transakcije
se odvijaju u dva smera: u plasmanu sredstava banaka
u
nebankarske sektore. čime se povećava novčana masa, i
povlačenju sredstava iz
nebankarskih sektora, što dovodi do
smanjenja novčane mase. Razlike koje nastaju
između ove
dve vrste transakcija rezultiraju neto povećanjem, odnosno neto
smanjenjem
novčane mase, u zavisnosti od toga u kojem je smeru bio
veći obim kretanja sredstava.
Devizne domaće transakcije
kao i ostale, odvijaju se u dva smera: za plasman deviznih
kredita banaka
u nebankarske sektore dolazi do povećanja, a za iznos primljenih
depozita
bankarskog od nebankarskih sektora dolazi do
smanjenja novčane mase. Neto devizne
transakcije čine razliku
između kredita komitentima od bankarskog sektora i depozita
koji se slivaju u ovaj sektor iz nebankarskih sektora.
Devizne transakcije sa inostranstvom
obuhvataju obaveze prema inostranstvu,
potraživanja od inostranstva i
razliku koja proističe iz ukupnih primanja od inostranstva I
ukupnih
plaćanja inostranstvu. Ove transakcije se nalaze u centru
pažnje monetarnih
institucija zbog njihovog uticaja na nivo novčane
mase. Veličina njihovog uticaja na nivo
novčane mase zavisi od
ukupnih obaveza i potraživanja prema inostranstvu, kao i od
razlike između ove dve veličine u određenom periodu. Dakle, ako
je u jednom periodu
veći devizni priliv od deviznog odliva, dolazi do
povećanja nivoa novčane mase po ovom
osnovu, i obrnuto
–
ako je
