KAMATA KAO CENA NOVCA
Jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka pa sve do
današnjih dana, je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka. Pošto je poslovanje banaka uvek
sadržavalo u manjoj ili većij meri rizik, a sa porastom deregulacije tržišta i konkurencije u
finansijskim uslugama, poslovanje banaka postaje sve više rizično, sigurnost postaje jedan od
osnovnih principa poslovanja banke. Deregulacija finansijskih tržišta, globalizacija
bankarskog posovanja i sve oštrija konkurencija, doveli su do smanjenja profitne marže,
odnosno do manjeg prostora za ostvarenje profita. Otuda su dva esencijalna principa važna i
vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. Prvo, poslovanje banaka (komercijalnih,
poslovnih) mora biti profitabilno, da podmiri operativne troškove i normalne gubitke,
obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za buduće nepredviđene događaje i obezbedi
objektivan (fer) prinos za deoničare.
Drugo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurnošću, ako banka želi da ima
poverenje javnosti i ako želi da kontinuirano obavlja svoje poslovanje, da bi zaštitila
depozitare. U najopštijem izrazu, kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih
resursa na finansijskom tržištu. Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i
finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog
korišćenja. Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem u odnosu na neko buduće
vreme, pa je otuda i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih novčanih i
finansijskih resursa radičita i saglasna određenoj stopi njihove korisnosti. To je i osnova
razlike sadašnje i buduće potrošnje, odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje, i sticanja
imovine u nekom budućem vremenskom periodu.
2. POJAM I FUNKCIJE KAMATE
Kamata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se placa iz viška vrednosti koje
odbacuje pozajmljeni capital. Ona je uvek deo bruto profita i zato je uvek manja od njega.
Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. Realna kamata je ustvari nominalna
korigovana za indeks cena i odredjuje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom
konrolom centralne banke. U pogledu shvatanja prirode kamate ima vise shvatanja: 1. kamata
je cena za odricanje od likvidnsti; 2. Marks: kamata je cena zajmovnog kapitala i to njegove
produktivne upotrebe; 3. Kejnzijanci: kamatna stopa treba biti što niza da bi se podstakle
investicione želje i namere preduzetnika; 4. Monetaristi: kamatna stopa je samo cena novca
koja se tretira u sklopu drugih cena.
Najznacajnije f-je kamate su: faktor formiranja štednje, faktor racionalne upotrebe sredstava,
faktor upotrebe sredstava, faktor uspešnog funkcionisanja finansijskog tržista, faktor efikasne
alokacije sredstava, faktro monetarno- kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, factor
za funkcionisanje bankarskog sistema, faktor formiranja troskova poslovanja iraspodele
dohotka,
faktor za medjunarodno kretanje kapitala, faktor zaštite realne vrednosti novca i koriscenje
kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione politike.
Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoročne i dugoročne
kamatne stope; Na osnovu kamata prema vrstama poslova (kreditni poslovi banaka, krediti
centralne banke, medjunarodni krediti) postoje: realna i nominalna kamatna stopa. Kamata je
deo viška vrednosi pa je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od
profitne stope.
3. MEHANIZAM KAMATNIH STOPA
3.1 Kamatne stope centralne banke
Transakcije na tržistu novca odvijaju se po odredjenoj ceni – kamati. Kamata se najčešće
odredjuje u odnosima izmedju banaka uz uvažavanje situacije koja je na tržištu, zatim
izmedju banaka i njihovih komitenata, kao i
poslovnih banaka
i
centalne banke
. Kamatna
stopa se slobodno formira na tržištu kao odraz odnosa ponude i tražnje novca i tada se
prilagođavanje vrši prema eskontnoj i lombardnoj stopi centralne banke, diskontnoj stopi
cen.ban. na hartije od vrednosti tržišta novca, neto kamati koja se formira na
internacionalnom trzistu novca. Kamatne stope su uglavnom odraz stvarne tražnje novca.
Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim
bankama kao osnovni kanal emisije primarnog novca. Lombardna kamatna stopa je kamatna
stopa centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za
likvidnost poslovnim bankama. Diskontna kamatna stopa je ona po kojoj se vrši emisija i
otkup hartija od vrednosti na tržištu novca od strane centralne banke. Rediskontna kamatna
stopa je ona stopa po kojoj banka vrši otkup ranije emitovanih hartija od vrednosti koje se već
nalaze na tržištu novca i po pravilu je viša od diskontne stope što utiče na visinu rashoda i
prihoda banaka.
3.2 Operacije centralne banke na otvorenom tržištu
Centralna banka se direktno uključuje u operacije kupovine ili prodaje kratkoročnih hartija od
vrednosti na tržištu.. Tu se uglavnom radi o obveznicama tj. državnim hartijama od vrednsti
ali i sopstvenim obveznicama i obeznicama drugih subjekata. Open market policy operacije
imaju zadatak da izazovu željene promene u masi novca i kredita u privredi (likvidnost), da
deluju na visinu i strukturu kamatnih stopa tj. opšti nivo privredne aktivnosti. Svaka prodaja
hartija od vrednosti od strane centralne banke znaci povlačenje novca iz opticaja i to je odraz
restriktivne monetarne politike banke, sto ce biti praceno rastom kamatnih stopa i hartija od
vrednosti. I obrnuto.
3.3 Eskonta politika i tržište novca
Eskontna politika sastoji se u podizanji u spuštanju kamatne stope po kojoj centralna banka
daje kredite poslovnim bankama u cilju delovanja na kreditni potencijal banaka pa tako i na
celokupne robno-novčane odnose, zaposlenost i nacionalni dohodak (proizvodnju).To je
zvanična cena novca u privredi od koje dalje zavisi kamata po kojoj ce poslovne banke
odobravati kredite svojim komitentima. Povecanjem eskontne stope stvaraju se nepovoljniji
