1
SKRIPTA IZ MONETARNE EKONOMIJE
1. Pojam i karakteristike novca
Novac je sve ono što ljudi žele da prihvate radi plaćanja za robe i usluge ili za izmirivanje svojih dugova.
Novac je skup one imovne koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi.
Novac kao društvena pojava nastaje na određenom stepenu ljudskog razvoja. Trampa je usporavala
proces pojave novca i bilo je pitanje vremena kada će se pojaviti sredstvo koje će olakšati i ubrzati robni
promet.
Naziv novac potiče od latinske reči „pecunia“ u korenu ove reči nalazi se reč „pecus“ što znači stoka, jer
se u primitivnim zajednicama ona upotrebljavala kao sredstvo razmene. Sa razvojem rudarstva počinje
upotreba komada metala kao sredstva za razmenu dobara. Otkrićem plemenitih metala potisnuti su
ostali metali.
Novac je i istorijska kategorija jer nastaje na određenom stepenu ljudskog razvoja, prvi metalni novac
javio se u VII veku p.n.e
Pored papinog i kovanog novca postoji i depozitni novac. To je novac koji se nalazi na računima banaka.
To je nematerijalno sredstvo plaćanja, bezgotovniski način plaćanja. To je i kulturna pojava jer nastaje iz
određenih ljudskih potreba. Na kraju to je i eknomska pojava jer menja ekonomske odnose unutar
zemalja i van njih.
2. Poreklo i suština novca
Suština naturalne razmene je razmena jedne robe za drugu. Ovaj oblik razmene (R1-R2) naziva se prost
ili slučajan. Deo robe A se menja za deo robe B (3kg sira = 1kg soli). Ovakav odnos važi samo za ovu
razmenu, a za svaku sledeću razmenu odnos je drugačiji. Na osnovu ovog nastaju svi drugi odnosi.
Sa razvojem privrede neka dobra počinju više da se cene i primaju se bilo koji proizvod. Ta roba meri
upotrebnu vrednost više drugih roba. To je potpuni ili razvijeni oblik. Npr za deo robe A može se kupiti
deo robe B,C,D.
Svakodnevnom razmenom izdvaja se samo jedna roba. Na taj način vrednost svih ostalih roba izražena je
kroz tu jednu robu. Deo robe B,C,D je deo robe A. (2kg vune,2kg brašna, 3kg platna = 1kg soli). To se
naziva opšti oblik vrednosti. Određena roba ima ulogu opšteg ekvivalenta. Kada uloga opšteg ekvivalenta
pripadne jednoj robi ona počinje da funkcioniše kao novac. Usvajanjem zlata kao opšteg ekvivalenta
dobili smo novčani oblik vrednosti.
3. Razvojne faze novca +4,5,6,7
Razvojne faze novca su: 1. Metalni novac
2. Novčanice 3. Žiralni novac 4. Elektronski novac
2
4. Metalni novac
Najstariji vid plaćanja metalnim novcem naziva se penasatorno plaćanje. Ovakvim plaćanjem se sam
metal koristio kao novac i morao je da se meri svaki put pre plaćanja. Novčane jedinice dobijale ime po
mernim jedinicama (punta, rublja).
Postoje 2 tipa finoće, francuski tip i engleski tip. Francuski tip 900/1000 zlato, 100/1000 bakar. Engleski
tip 11/12 zlato i 1/12 bakar. Trošenjem i prometom novac se habao i označena i stvarna količina zlata
nisu bile iste. Tada nastaje i krivotvorenje. Tada se sa pensatornog prelazi na numeričko plaćanje. U
prometu i dalje funkcionišu imena težinskih jedinica, ali količina metala ne odgovara tome. Razlozi koji
su doveli do toga su: uvodi se straninovac kod nerazvijenih i porobljenih naroda, plemeniti metali
potiskuju iz upotrebe manje plemenite metale, krivotvorenje, tj. stalno smanjivanje stvarne i naznačene
količine plemenitog metala.
5. Novčanice
Svakondnevna upotreba kovanog novca dovela je do toga da se javi čitav niz problema. Pojavio se
problem u vezi kovanja sitnih komada novca, problem prenosa zbog mogućnosti krađe i pljačke, novac
se upotrebom habao. Iz tog razloga u upotrebu se ubacuju novčanice.
Početak izdavanja novčanica nalazi se kod londonskih zlatara koji su izdavali priznanice na položeni iznos
novca. Tim priznanicama su imaoci mogli da podignu naznačenu količinu u bilo kom mestu. Nazivaju se
još i certifikati. Primane su kao sredstvo plaćanja, bile su praktične i rado primane umesto kovanog
novca. Zlatari su se u dogovorenom roku sretali i prebijali dugovanja.
Zlatni sertifikati koje je izdavalo ministarstvo finansija SAD-a davali su se svakom ko položi određenu
količinu zlatnika. Potvrde su sve manje vraćane depozitaru, a kovani novac ležao je u kasama
neiskorišćen. Zlatari su počeli da izdaju potvrde i preko naznačenog iznosa i za to naplaćivali kamatu.
Potvde su glasile: „ Donosiocu ove potvrde isplatiće se toliko i toliko funti u kovanom zlatu“. Potvrda je
postala obveznica a certifikat banknota.
Banknote su bile 100% pokrivene u zlatu i zamenjive za njega pa je njihovo regulisanje preuzela država.
Javljaju se privilegovane banke koje su jedine bile ovlašćene da izdaju banknote. Kasnije to pravo dobija
samo jedna banka čime se stvara emisiona, centralna banka jedne države.
6. Žiralni novac
Nastanak žiralnog novca je sličan kao i nastanak banknota. Bankari su primali na čuvanje banknote i za
njih odobravali određene iznose u svojim knjigama. Banke su počele da vrše i blagajničku službu. Na
računima su im odobravali iznose primljene u njihovu korist a sve isplate knjižile na teret računa.
Gotovina se retko koristila, samo se preknjižavalo sa računa na račun.
Deo gotovine je dugo ležao neiskorišćen, pa su bankari počeli da ga pozajmljuju i drugim
zajmotražiocima. Zajemove su davali uglavnom trgovcima i zanatlijama. Kratkoročna potraživanja koja
banka stvara u svojim knjigama prema samoj sebi predstavlja žiralni novac. Banke nisu mogle
neograničeno da daju novac, deo je morao biti pokriven u njenim kasama, jer se jedan deo žiralnog
4
- da je deljiva
- da lako može da se čuva
- da ne može brzo da se pokvari
Prvi predstavnik robnog novca je zlatni novac. To je period tzv. zlatnog važenja.
10. Novčani sistemi +11
Razlikuju se 3 sistema:
- sistem paralelnog važenja
- bimetalistički sistem
- monometalistički sitem
Sistem paralelnog važenja je prvi tip novčanog sistema. Istovremeno se koristi i zlatni i srebrni novac i
oni funkcionišu ravnopravno. Odnos između zlatnog i srebrnog novca nije bio zakonski utvrđen već se
utvrđivao spontano pri svakoj transakciji.
Bimetalističli sistem rešava probleme sistema paralelnog važenja. I dalje zlatni i srebrni novac
funkcionišu zajedno, ali je sada odnos zakonski utvrđen. Odnos je bio u engleskoj 1:15, a u SAD 1:16 u
korist zlata (1 zlatnik, 15,16 srebrnjaka). Slabost ovog sistema bilo je to što je zlato podcenjeno a srebro
precenjeno.
11. Monometalistički sistem
Prvo se javlja monometalizam srebra, ali se ubrzo prelazi na zlato. Osnovna karakteristika je da u
prometu funkcioniše samo zlatni novac ili banknote koje su 100% promenljive za zlato.
Sistem zlatnog važenja sa opticajem zlatnika ima svoje posebne karakteristike:
- potpuna sloboda uvoza i izvoza zlata
- potpuna sloboda kovanja zlata i pretvaranja novca u zlato
- novcanice su bile 100% promenljive za zlato.
Ovaj stistem dobro funkcioniše dok država ima pokriće u zlatu. Tokom I svetskog rata dolazi do sloma jer
je država emitovala veću količinu novčanica nego što je imala pokrića. Sistem zlatnih poluga i zlatnih
deviza nastaju nakon I svetskog rata. Sistem zlatnih poluga reguliše unutrašnji platni promet. Novčanice
su bile delimično zamenjive za zlato i mogle su da se menjaju samo za poluge. Sistem zlatnih deviza
odnosi se na međunarnodni promet. Centralna banka je izdavala devize i naplaćivala ih pri izvozu roba.
Ako je imala više izdatih deviza, razlika je isplaćivana u zlatu.
5
12. Dekartni novac
Dekretni novac ili papirni novac je novac koji nema unutrašnju vrednost. Uvodi se državnim dekretom i
predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja, pa nije zamenjiv za zlato.
Nova etapa razvoja novčanih sistema je sistem slobodnog važenja ili papirna valuta. Novčanica postaje
zakonsko sredstvo plaćanja , jer je svako mora primiti i nema pravo da za nju traži određeni iznos zlata ili
valutnog novca. Papirni novac je novčanica sa prisilnim trajanjem i kursom. Papirni novac sam po sebi
nema vrednost, jer je njegova vrednost posredna i to samo onoliko koliko on predstavlja druge robe.
Zlatni novac se promeće zato što ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato što se promeće.
Savremeni papirni novac je definitivan državni novac koji obavlja f-ju platnog prometa i plaćanja. To je
relativno bezvredan papir koji se u prometu mora primiti u neograničenim količinama, pošto ga je država
proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaćanja. Vrednost papirnog novca osigurava se
njegovim prometnim funkcijama. Kupovna snaga novca predstavlja vrednost papirnog novca koji on ima
u robi i količine roba koje mu stoje nasuprot.
Izvan granice nacionalne države papirni novac prestaje da funkcioniše kao zakonsko sredstvo plaćanja.
Njegovu ulogu u međunarodnom robnom prometu i plaćanju preuzima punopravni robni novac, zlato,
specijalna prava vučenja, konvertibilne valute. 1971 dolazi do definitivne demonetarizacije zlata u
međunarodnom sistemu plaćanja jer je ukinuta konvertibilnost dolara za zalto.
Kao posebna inovacija javljau se čekovi. To je finanskijski instrument putem koga njegov vlasnik daje
naredbu banci da izvrši transfer naznačenog iznosa na račun donosioca. Na ovaj način se smanjuje
količina novca u opticaju. Upotreba čekova ima i nedostatke. Gubitak vremena pri prenošenju čekova iz
jednog u drugo mesto, proces uzimanja, izdavanja i realizacije čekova iziskuje značajne troškove.
Sve više plaćanja se obavlja elektronskim putem. Banka klijentu otvara nalog sa korisničkim imenom,
tako da on od kuće plaća svoje račune. Banka može da otvori i trajni nalog, pa se periodična plaćanja
vrše bez prisustva i potpisa klijenta. Najveći problem kod ovog vida bankarstva je bezbednost.
13. Funkcije novca
U vreme zlatnog važenja novac je imao 5 funkcija:
1) novac kao mera vrednosti
2)novac kao prometno sredstvo
3) novac kao platežno sredstvo
4) novac kao sredstvo zgrtanja blaga
5) novac kao svetski novac
Obavljajući funkciju mere vrednosti zlato je služilo za izražavanje vrednosti ostalih roba. U funkciji
prometnog sredstva se javlja kao posrednik i to tako što se roba prodaje za novac, a tako dobijenim
novcem kupuje se druga roba. Funkciju sredstva za zgrtanje blaga novac može vršiti samo ukoliko se radi
o novcu pune materijalne vrednosti. Funkciju platežnog sredstva novac vrši u slučaju nepoklapanja
između vremena preuzimanja i vremena plaćanja robe od strane kupca. Novac u funkciji svetskog novca
funkcioniše kao opšte platežno i opšte kupovno sredstvo.
7
15. Vrste finansijskih sistema
Postoje dva glavna tipa finansijskih sistema: banke ili indirektno finansiranje i tržište ili direktno
finansiranje.
Banka se nalazi između krajnjeg zajmoprimca i krajnjeg zajmodavca, tj između finansijski deficitarnih i
suficitarnih jedinica. U tržišnom ili direktnom finansiranju finansijski posrednik se uopšte ne javlja
između zajemodavca i zajmoprimca ili to čini u kratkom periodu. HOV koje emituju deficitarne jedinice
kupuju krajnji zajemodavci. Finansijski posrednici formiraju ponudu i tražnju ovih instrumenata, stavljaju
ih u opticaj i vrše njihovo preuzimanje. Prikupljaju sredstva od depozirara tj. investitora, obećavaju im
fiksne prinose, a zatim ta sredstva ulažu u razne projekte.
Kod finansijskih sistema javljaju se tri krucijalna faktora: finansijska tržišta, finansijske institucije i
finansijska regulativa. Optimalan finansijski sitem razvija se u pravcu bankarskog finansiranja, ako
zajmoprimci imaju relativno lošu kreidtnu reputaciju, odnosno u pravcu razvoja finasiranja preko tržišta
kapitala, ako zajmoprimci imaju dobar kreditni rejting.
Koliko će finansijski sistem da doprinese ekonomskom rastu zavisi od toga kako je dizajniran fin.sistem.
Zemlje u tranziciji mogu da se opredele za tržišno orjentisani finansijski sistem u kome postoji naglašena
razdvojenost između vlasništva i kontrole ili za bankarsko orjentisani sistem gde banke prestavljaju
glavni kanal finansiranja i glavnog partenra u korporativnom upravljanju.
Osnovne karakteristike tržišno orjentisanisanog sistema su:
- finansijska tržišta su dobro razvijena
- u fin.industriji zastupljena je snažna konkurencija, gde posebno mesto pripada instit.investitorima
- zasniva se na striktnoj podeli funkcija komercijalnih i investicionalnih banaka
- centralna banka vrši prudencijalnu kontrolu i kontrolu obaveznih rezervi i odgovorna je za stabilnost
komercijalnih banaka.
-investicione banke su pod nadzorom komisije za berze i HOV, koja vrši superviziju njihovog kapitala.
- mnogo je liberalnija finansijska regulacija nego u bankarski orjenitsanim sistemima.
Pristalice tržišno orjentisanog sistema ističu da je kreacija tržišta kapitala neophodna za podsticanje
procesa privatizacije državnih preduzeća i uklanjanje državne kontrole nad industrijom i trgovinom.
Takođe pruža se mnogo mogućnosti za disciplinovanje menadžmenta firmi, a sva fin.tržišta su veoma
pogodna za privlačenje investicija.
Osnovne karakteristike bankrsko orjenitisanog sistema su:
- unevrzalna banka je ključna institucija
- domininira u kontinetalnim evropskim zemljama i Japanu
- centralna banka je ključna institucija monetarnog sistema koja vrši nadzor i kontrolu nad bankama
- banke mogu da kupuju i poseduju akcije preduzeća i na taj način utiču na njihovo upravljanje
- državna regulativa je naglašena
- osnovni izvor eksternog finansiranja su bankarski krediti.
Sistem univerzalnog bankarstva vodi usporavanju finansijskog sektora i kočenju razvoja tržišta kapitala.
Mehanizam otvorenog finansijskog tržišta ima veću mikrofinansijsku efikasnost, ali inicira i veću
nestabilnost finansijskih i realnih tržišta
