POJAM KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

KPP je skup pravnih propisa kojima se uredjuje krivicnoprocesni polozaj subjekata pretkrivicnog I
krivicnog postupka, u okviru kojih oni, preduzimanjem krivicnoprocesnih radnji, uspostavljaju
krivicnopravne odnose, a u cilju resenja krivicne stvari, sto je u stvari I predmet I zadatak krivicnog
postupka.

Iz navedene definicije proizilaze I obelezja (elementi) krivicnog procesnog prava:

krivicnoprocesni subjekti

– koji predstavljaju osnovno obelezje, jer bez njih ne ni postojalo

krivicno procesno pravo, a samim tim se ni zadatak kpp ne bi mogao ostvariti

krivicnoprocesni odnosi

– pravno regulisani drustveni odnosi koji nastaju, traju I prestaju

preduzimanjem krivicnoprocesnih radnji od strane kp subjekata

krivicnoprocesne radnje

– pravno normirane delatnosti u krivicnom postupku, cijim

preduzimanjem od strane kp subjekata dolazi do realizacije kp zadatka

predmet kpp

– krivicna stvar

zadatak kpp

– rasvetlenje I resavanje krivicne stvari

PREDMET KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Predmet kpp je krivicna stvar,

koju u krivicnom postupku, kroz ostvarenje kpp, treba rasveltiti I resiti.

Krivicna stvar je realni dogadjaj u prostoru I vremenu koji je inkriminisan normama materijalnog krivicnog
prava.

Krivicna stvar ukazuje na postojanje odredjenog krivicnog dela I na odredjeno lice kao ucinioca tog dela, a u
zavisnosti od stepena sumnje koji postoji u odnosu na njih razlikujemo:

krivicnu stvar u nepravom smislu

– to je situacija u kojoj postoje osnovi sumnje, tj.dokazi koji

obezbedjuju uslove za postojanje sumnje u odnosu na to da je izvrseno kriv.delo (manja izvesnost da
je neko lice izvrsilo kd)

krivicnu stvar u pravom smislu

– to je situacija u kojoj postoji osnovana sumnja, tj.u kojoj postoje

cinjenice I okolnosti koje opravdaju sumnju u to da je odredjeno lice ucinilo kd (veca izvesnost da je
neko lice izvrsilo kd)

ZADATAK KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Zadatak kpp jeste rasvetljenje I resenje krivicne stvari I primena materijalnog krivicnog prava na
takvu rasvetljenu I resenu krivicnu stvar.

Zadatak kpp jeste utvrdjivanje, na osnovu pravosnazne sudske odluke, osnovanosti krivicnog zahteva koji je
izlozen u opstuznom aktu tuzioca I ostalim uzgrednim zahtevima.

Zadatak kpp se ostvaruje u krivicnom postupku I resava se donosenjem pravosnazne sudske odluke nakon
preduzimanja odredjenih radnji od strane kp subjekata u krivicnom postupku. Sve te radnje moraju biti
preduzete u skladu sa zakonom.

Krivicni sud, osim sto je arbitar u postupku, jeste I jedini organ nadlezan da krivicnu stvar resi. On ima
obavezu da brine o tome da postupak tece po zakonu, kao I o predizimanju svih radnji kako bi se krivicna
stvar rasvelila I na osnovu toga bila otkrivena I utvrdjena istina, a samim tim doneta I zakonita I pravedna
sudska odluka.

IZVORI KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

U izvore kpp mozemo nabrojati sledece:

1. Ustav
2. Zakone
3. Medjunarodne ugovore
4. Opsteprihvacene norme medjunarodnog prava

Zbog brojnosti zakonskih tekstova I medjuanrodnih ugovora I njihovog odnosa prema uredjenju krivicnog
postupka, neophodno je izvrsiti klasifikaciju. Jedna od podela se odnosi na

glavne I sporedne izvore

. U

glavne spadaju zakonski propisi koji se u potpunosti odnose na krivicni postupak I koji regulisu osnovna
pitanja kpp (Zakonik o krivicnom postupku). U sporedne spadaju zakonski propisi koji I pored kpp regulisu
I drugu pravnu materiju (Ustav RS, ZOMUKD, Krivicni zakonik, Zakon o policiji itd).

Obicaji, sudska praksa I doktrina ne predstavljaju izvor kpp. Cak I pored velikog uticaja odluka visih sudova
na nize sudove, kao i uticaj doktrine na stvaranje pravnih normi, nije dovoljno da bi se oni smatrali izvorima
prava.

VAZENJE KPP

VREMENSKO VAZENJE KPP

Zakon pocinje da se primenjuje njegovim stupanjem na pravnu snagu, a prestaje njegovim ukidanjem. U RS
zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u sluzbenom glasniku, ali u izuzetnim
situacijama (zbog hitnosti) moze I ranije. Takodje, najcesce kod krivicnih zakona iz krivicnopravne oblasti,
pocetak primene zakona moze trajati I duze od osam dana od dana objavljivanja, kako bi se gradjani, zbog
njegove prirode, mogli bolje upoznati sa njim, kao I da bi se izvrsile neophodne kadrovske I druge promene
za uspesnu primenu zakona.

Vazno pitanje u vezi sa krivicnim postupkom u toku jeste pitanje odnosa starog I novog zakona (odnosno
ukoliko stupe na snagu nove krivicnopravne I krivicnoprocesne norme), odnosno da li treba primeniti novi
zakon ili ne. U vezi sa ovim pitanjem, vazne su dve cinjenice: odredba kz moze imati povratno dejstvo
ukoliko je za ucinioca kd ona blaza I stupanjem na snagu novog zakona resavanje krivicne stvari ce se
nastaviti po novim odredbama cak iako je zapoceto resavanje po starom zakonu.

Primena novog zakona nema uticaja na krivicnoprocesne radnje koju su vec preduzete. U odnosu na ovo ima
izuzetak u pogledu onih postupaka u kojima je resavanje krivicne stvari pri kraju (npr. bice primenjene
odredbe starog zakona ukoliko je do dana stupanja na snagu novog zakona donesena odluka protiv koje je
po starom zakonu dozvoljen pravi lek, a ta odluka jos ne bude dostavljena I sl.)

Odnos starog I novog zakona regulise se u zavrsnim I prelaznim odredbama novog zakona.

PROSTORNO VAZENJE KPP

Krivicnoprocesno   zakonodavstvo   se   primenjuje   na   celoj   teritoriji   RS.   Na   teritoriji   RS   se   ne   mogu
primenjivati strana zakonodavstva niti nasi zakonski propisi mogu biti primenjivani od strane stranih organa.
Izuzetak   od   ovoga   postoji   jedino   u   pogledu   dozvoljenosti   ili   nedozvoljenosti   preduzimanja   odredjenih
delatnosti   koje   mogu   biti   regulisane   ratifikovanjim   medjun.ugovorima,   pri   cemu   te   delatnosti   mogu
preduzimati   samo   nasi   organi   kriv.postupka   na   nacin   I   u   formi   koja   je   predvidjena   nasim   zakonskim
propisima.

Drzavna teritorija predstavlja prostor koji je odredjen drz.granicama, kao I povrsina zemlje I vazdusni
prostor iznad te zemlje, kao I podzemni prostor ispod. Teritoriji pripada I obalno more, odn.pojas mora.
Medjutim, postoje I slucajevi kada se nase krivicnoprocesno zakonodavstvo sprovodi I sire, van navedene
teritorije. To se odnosi na domace brodove bez obzira gde se nalaze za vreme izvrsenja kd, kao I na domaci

TUMACENJE KPP

Tumacenje pravnih propisa podrazumeva utvrdjivanje njihovog znacenja I smisla, radi njihove pravilne
primene.

Tumacenje kpp moze biti:

1. Prema subjektu koji daje tumacanje



Autenticno tumacenje

– daje subjekt koji je normu I doneo (NS). Ovo tumacenje je obavezujuce za

sve organe koji sprovode zakon



Sudsko-administrativno tumacenje

– vrse sudovi prilikom primene kp propisa na konkretan krivicni

slucaj. Ono je obavezujuce samo za krivicnu stvar na koju se odnosi.



Doktrinarno tumacenje

– daje krivicnopravna nauka. Ono je rezultat slobodne delatnosti naucnika I

nema obavezujucu snagu, ali ima veliki uticaj I znacaj na stvaranje zakona

2. Prema nacinu na koji se kpp tumaci:



Jezicko (gramaticko)

– primenjuju se raspoloziva jezicka znanja



Logicko

– koristi se pravilima logike



Sistematsko

– sprovodi se na osnovu mesta odredjenih odredbi u sistmu propisa



Uporedno

– uporedjivanjem autenticnog teksta propisa ako je taj propis objavljen u sluz.glasniku na

vise jezika

3. Prema obimu koji se daje sadrzini propisa koji se tumaci:



Restriktivno

– uze tumacenje, tumacenje bash onoga na sta se propis odnosi



Ekstenzivno

– sire tumacenje smisla norme

POJAM KRIVICNOG POSTUPKA

Krivicni postupak je postupak koji se vodi po bilo kojoj krivicnog stvari ili postupak koji se vodisa jednom
konkretnog krivicnom stvari.

Krivicni postupak je zakonom regulisano preduzimanje krivicnoprocesnih radnji od strane krivicnoprocesnih
subjekata u cilju donosenja odluke suda o krivicnom delu, odgovornosti ucinioca, krivicnoj sankciji I drugim
procesnim odnosima koji su u vezi sa krivicnim delom.

Krivicni postupak zapocinje podnosenjem optuznog akta, a okoncava se po pravilu odlukom suda nakon
zavrsenog glavnog pretresa, odn. nakon upotrebe odgovarajuceg pravnog leka.

VRSTE KRIVICNOG POSTUPKA

Zakonik o KP krivicne postupke svrstava u tri grupe:

1. redovni (opsti) kriv.postupak
2. posebni kriv.postupak
3. posebni nekrivicni postupak

Redovni ili opsti postupak

je postupak koji se sprovodi za sva kd za koja je propisana kazna zatvora preko

tri godine.

Posebni krivicni postupci

su oni u kojima se reseva krivicna stvar I donosi odluka o delu, uciniocu I

sankciji, ali razlika u odnosu na redovni kriv.postupak je u tezini I vrsi kd za koja se sprovode. U posebne
krivicne postupke spadaju:



skraceni kriv.postupak



postupci za izricanje kriv.sanckija bez glavnog pretresa



postupak za izricanje sudske opomene



postupak za kd organizovanog kriminala, korupcije I druga izuzetno teska kd

Posebni nekrivicni postupci

su oni koji dopirnose resavanju odredjenih pocesnih pitanja od cijeg pravilnog

resenja zavisi I okoncanje krivicnog postupka u konkretnoj krivicnog stvari. U posebne nekrivicne postupke
spadaju:



postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za opozivanje uslovne
osude



postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude I mera
bezbednosti



postupak za naknadu stete, rehabilitaciju I ostvarivanje drugih prava lica neosnovano osudjenih ili
lisenih slobode



postupak za izdavanje poternice I objave

OPSTI KRIVICNI POSTUPAK

Opsti krivicni postupak je onaj postupak koje se odvija kako pred sudom prvog stepena, tako I po
postupku po pravnim lekovima.

Prvostepeni krivicni postupak ima dva stadijuma:

1. prethodni (pripremni) krivicni postupak
2. glavni krivicni postupak

Prethodni (pripremni) krivicni postupak

je prvi stadijum prvostepenog kriv.postupka I traje do pokretanja

kriv.postupka pa do stupanja optuznice na pravnu snagu. Cilj I zadatak ovog stadijuma jeste rasvetljenje I
resenje kriv.stvari do stepena koji ce omoguciti ili nastavak postupka ili ce dovesti do njegove obustave.
Ovaj stadijum ima dve faze:

faza istrage

– do koje dolazi ukoliko postoji osnovana sumnja da je odredjeno lice ucinilo kd. O

sprovodjenju istrage odluku donose istrazni sudija ili vanraspravno vece. Cilj istrage jeste
prikupljanje dokaza I podataka neophodnih za donosenje odluke o podizanju optuznice ili o obustavi
kriv.postupka.

faza optuzenja

– sastoji se od podizanja optuznice I njene kontrole, a zapocinje podizanjem

optuznice, a zavrsava stupanjem optuznice na pravnu snagu ili obustavom kriv.postupka.

Glavni krivicni postupak

je drugi stadijum kriv.postupka I on zapocinje stupanjem optuznice na pravnu

snagu I traje do donosenja pravosnazne sudske odluke. U okviru ovog stadijuma vrsi se utvrdjivanje istine u
krivicnoj stvari I pristupa se njenom presudjenju. Ovaj postupak ima tri faze:

pripremanje glavnog pretresa

– zapocinje stupanjem optuznice na snagu.

glavni pretres

– faza u kojoj krivicnoprocesne stranke raspravljaju o krivicnoj stvari. On se odvija

kroz pet etapa: otvaranje glavnog pretresa, pocetak glavnog pretresa, saslusanje optuzenog, dokazni
postupak I rec stranaka

donosenje odluke

– poslednja faza I sastoji se iz: izricanja presude, objavljivanju presude, pismene

izrade presude I dostavljanju presude odredjenim licima

NACELO AKUZATORNOSTI

Ovo nacelo je zasnovano na postultatu da nema suda bez tuzioca, odn.da nema postupka bez optuzbe. Sa
druge strane, samo postojanje optuzbe obavezuje sud da o njoj donese odluku. U slucaju povlacenja optuzbe
sud je obavezan da kriv.postupak obustavi ili izrekne presudu kojom se optuzba odbija.

U nasem kpp kriv.gonjenje, prema ovom nacelu, moze biti preduzeto od strane ovlascenog tuzioca, gde se
kao ovlasceni tuzilac ne moze pojaviti svaki gradjanin. Ali, svaki gradjanin moze, nakon saznanja za
izvrseno kd, nadleznom javnom tuziocu podneti kriv.prijavu I na taj nacin, posredno,uticati na kriv,gonjenje.

NACELO NEPOSREDNOSTI

Sustina ovog nacela je u tome sto sud u toku krivicnog postupka neposredno saznaje sve dokaze I okolnosti
koje su vazne za ostvarivanje kp zadatka. Izmedju izvora saznanja I krivicnog suda nema posrednika, vec on
sam donosi odluku na osnovu cinjenica. Sud u krivicnom postupku neposrednim saslusanjem svedoka
neposredno saznaje dokaze. Neposrednost postupka sudu omogucava da o krivicnoprocesnim subjektima
stekne sliku na osnovu psihickog stanja I reagovanja, I da onda iz toga izvuce zakljucak o istinitosti ili
neistinitosti njihovih iskaza.

NACELO USMENOSTI

Krivicnoprocesne radnje se preduzimaju usmeno, putem reci ili pokreta. Cak I kada je preduzimanje nekih
radnji ostvareno pismeno, ta se pismena na glavnom pretresu citaju, znaci iznose se usmenim putem. Nacelo
usmenosti daje znacajan doprinos sprovodjenju nacela kontradiktornosti, javnosti I potpunijem utvrdjivanju
istine  u   nekoj   krivicnoj   stvari.Ovo   nacelu   sudu   pruza  mogucnost   da  na   osnovu   sagledavanja  psihickih
dozivljavanja   prilikom   iskaza   donese   zakljucak   o   verodostojnosti   iskaza.   Primena   nacela   usmenosti   je
zastupljena tokom celog postupka,a pogotovo na glavnom pretresu.

NACELO JAVNOSTI

Nacelo javnosti ima ustavni karakter.U kpp ovo nacelo moze da se posmatra u uzem I sirem smislu.

U uzem smislu

nacelo javnosti predstavlja pravo krivicnoprocesnih stranaka I pravo svakog treceg

zainteresovanog punoletnog lica da prisustvuje radu suda.

U sirem smislu

nacelo obuhvata mogucnost saznanja mesta I vremena odrzavanja glavnog pretresa,donetim

odlukama I spisima postupaka.

U uzem smislu javnost moze biti:



Opsta javnost

predstavlja pravo trecih lica da prisustvuju radu suda I prate njegov rad. arakteristicna

je za glavni pretres.Lica koja prisustvuju glavnom pretresu u obavezi su da se u sudu na pretresu
ponasaju pristojno,cuvaju dostojanstvo suda I psotuju red na sudu.



Ogranicena javnost

predstavlja iskljucenje prisustva glavnom pretresu opste javnosti.To znaci da

osim lica cije je prisustvo obavezno,na glavnom pretresu moze prisustvovati jos samo odredjen krug
drugih lica.



Stranacka javnost

ona podrazumeva to da kp mogu prisustvovati samo k.procesne stranke.

Kod objavljivanja sudske odluke donesene na osnovu odrzanog glavnog pretresa,izreka presude uvek mora
biti obljavljena javno bez obzira da li je javnost bila ukljucena ili iskljucena u glavnom pretresu. O

iskljucenju javnosti odluku donosi vece suda.Vece odluku ne moze da donese dok ne saslusa stranke.Odluka
se donosi u formi resenja koje mora biti javno objavljeno.

Prilikom vodjenja krivicnog postupka prema maloletnicima javnost je uvek iskljucena,ali ogranicena javnost
je dozvoljena.

Primenom nacela javnosti u kp ostvaruje se kontrola od strane kruga lica nad radom suda I drugih ucesnika u
postupku.Na ovaj nacin utice se na kvalitet procesne aktivnosti,a narocito na kvalitet sudske odluke.

NACELO RASPRAVNOSTI

Nacelo raspravnosti odnosno kontradiktornosti predstavlja pravo krivicnoprocesnih stranaka da u krivicnom
postupku iznose sopstvene stavove o pitanjima koja su vezana za krivicnu stvar I da se izjasne o stavovima
suprotne strane, odnosno predstavlja pravo stranaka I obavezu suda da se ukaze prilika svakoj strani da
iskaze svoje stavove o svakom dokazu. Ovo nacelo prisutno je tokom celog istraznog postupka, ali obim I
nacin primene se razlikuju u nekim fazama postupka. Nacelo raspravnosti se sprovodi na dva nacina:



Neposrednim

susretom stranaka pred sudom-na ovaj nacin stranke imaju najvecu mogucnost da

iznose svoje stavove,predlazu dokaze I istovremeno odgovore na tvrdnje suprotne stranke.



Posrednim

susretom stranaka pred sudom-tako sto stranke pismenim putem podnose

zahteve,predloge I druga pravna sredstva

NACELO ZASTITE LICNE SLOBODE

Nacelo zastite licne slobode predstavlja rezultat nastojanja da se sprece zloupotrebe I prekovremeno
ogranicenje slobode osumnjicenog I okrivljenog. To znaci da se licu lisenom slobode bez odluke suda
odmah saopstava da nije duzno da se izjasni, da sve sto kaze moze biti upotrebljeno protiv njega na sudu I
da ima pravo na branioca koga sam izabere ili na branioca koji ce mu biti postavljen na teret budzetskih
sredstava.

Ovo nacelo jos I regulise uslove pod kojima se neko lice moze lisiti slobode od strane organa unutrasnijh
poslova. Nacelo je prevashodno vezano za lisenje slobode koje predstavlja kratki vremenski period, zato sto
je cilj da se sto krace zadrzi kod org.unutrasnjih poslova, odnosno da se sto pre preda istraznom sudiji I da se
obezbedi potpuna realizacija Ustavom zagarantovanig prava lica lisenog slobode.

NACELO PROCESNE EKONOMIJE

Nacelo procesne ekonomije znaci da se rasvetljenje I resenje krivicne stvari realizuju sa sto manje utroska
vremena I sredstava.Realizacija ovog nacela zavisi od 2 grupe faktora:



normativnih faktora(sadrze ih zakonske norme)



procesnih subjekata koji te zakonske norme realizuju

Primena nacela procesne ekonomije nesme ici na stetu zastite sloboda I prava ucesnika postupka,odnosno na
stetu utvrdjivanja istine.

NACELO IN DUBIO PRO REO

Ovo nacelo svoju primenu nalazi u slucaju kada sud nije stekao uverenje da konkretno stanje stvari
omogucava osudu okrivljenog.U ovakvoj situaci okrivljrni ne bi smeo trpeti nikakve stetne posledice a
odluka sudu bi morala biti donesena u korist okrivlejnog.

Nacela kp subjekata

spadaju u grupu posebnih kp nacela I odnose se na:

1. sve kp subjekte – opsta nacela kp subjekata
2. pojedine kp subjekte

U opsta nacela kp subjekta spadaju:

nacelo odeljenosti kp funkcija

(nacelo multifunkcionalnosti) – svaki kp subjekat je nosilac jedne

zakonom utvrdjene funkcije u kriv.postupku I ne moze vrsiti vise od jedne kp funkcije

nacelo ne bis in idem

– istom licu za isto kriv.delo se ne moze suditi dva puta

KRIVICNI SUD

Krivicni sud je sud opste nadleznosti u situaciji kada resava I rasvetljava krivicnu stvar I koji imaju
odredjene karakteristike po pitanju sastava, nadleznosti I postupka funkcionisanja.

Uredjenje I organizacija sudova

Uredjenje I organizacija sudova regulisani su nizom propisa: Zakon o uredjenju sudova, Zakon o
sudijama, Zakon o sedistima I podrucjima sudova I javnih tuzilastava, Zakon o visokom savetu sudsva
itd. Ovim zakonima su regulisana I pitanja stvarne nadleznosti, uslova I postupka za izbor, prestanka
funkcije I razresenje sudija I sudija porotnika, sudske uprave, sredstava za rad sudstva itd.

U RS postoje cetiri vrste sudova opste nadleznosti:

Osnovni sudovi

– osnivaju se za teritoriju grada (jedne ili vise opstina) I sude u prvom stepenu za kd

za koja je predvidjena novcana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina nije nadlezan
drugi sud, pruza pravnu pomoc, medjun.pravnu pomoc itd.

Visi sudovi

– osnivaju se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova I sude:

U prvom stepenu

za kd za koje je predvidjena kazna zatvora preko deset godina, za kd protiv Vojske

Srbije, odavanje drzavne tajne, izazivanje nacionalne, verske I rasne mrznje I netrpeljivosti, povredu
ugleda RS, odavanje sluzbene tajne, sude u krivicnom postupku prema maloletnicima, odlucuju o
zahtevima za rehabilitaciju itd.

U drugom stepenu

odlucuju o zalbama na odluke osnovnog suda, ali samo kada se radi o

odredjivanju mera obezbedjenja pristustva okrivljenog, kao I u skracenom postupku

Apelacioni sudovi

– osnivaju se za podrucja vise visih sudova I oni odlucuju o zalbama na odluke

visih sudova I osnovih sudova, odlucuje o sukobu nadleznosti nizih sudova sa svog podrucja itd.

Vrhovni kasacioni sud

– najvisi sud u RS I on odlucuje o vanrednih pravnim sredstvima izjavljenim

na odluke sudova RS, odlucuje o sukobu nadleznosti ako za to nije nadlezan neki drugi sud, utvrdjuje
nacelne pravne stavove radi jedinstvene primene prava, razmatra primenu zakona I drugih propisa,
imenuje sudije Ustavnog suda itd.

Sudije bira Narodna skupstina, odnosno Visoki savet sudstva. Uslovi za izbor odredjenog lica za sudiju se
dele na:

Opsti uslovi

– da je drzavljanin RS, da ispunjava opste uslove za rad u drz.organima, zavrsen pravni

fakultet, polozen pravosudni ispit, da je strucan I dostojan sudske funkcije

Posebni uslovi

– tri godine radnog iskustva za sudije osnovog suda, sest godina za sudije viseg suda,

deset godina za sudije apelacionog suda I dvanaest godina za sudije Vrhovnog kasacionog suda

Sudska funkcija prestaje odlukom Visokog saveta sudstva I ona moze prestati:

Zahtevom sudije

– sudija podnosi pismeni zahtev VSS

Navrsenjem radnog veka

– nakon 65 godina zivota ili 45godina staza, a funkcija se moze produziti

najvise dve godine uz saglasnost sudije I vazi za zapocete poslove

3. Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudske funkcije

Prestanak funkcije sudiji koji je pri put biran

– istekom trogodisnjeg mandata

Razresenje sudije

– kada je osudjen za kd na bezuslovnu kaznu zatvora najmanje sest meseci ili za

kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim sudske funkcije, kad nestucno vrsi funkciju ili zbog teskog
disciplinskog prekrsaja. Odluku o razresenju donosi VSS, a sudija ima pravo zalbe Ustavnom sudu u
roku od 30 dana od dana objavljivanje odluke.

Nacela uredjenja, organizacije I funkcionisanja krivicnog suda

Nacelo nezavisnosti suda I sudije

– po kome su sud I sudije samostalni u svom radu,odnosno niko na njih

ne moze da utice. Oni postupaju na osnovu ustava, zakona I drugih propisa I postupaju po slobodnom
sudijskom uverenju.

Nacelo zbornosti rada suda

– prema kome sudovi sude kao kolegijalna tela – u vecu. ZKP nacelo zbornosti

realizuje na sledeci nacin:

1. U prvom stepenu sude u vecima od dvojice sudija I trojice sudija porotnika za kd za koja je

predvidjena kazna zatvora od 15godina I teza, I u vecima od jednog sudije I dvojice sudija porotnika
za kd za koja je predvidjena blaza kazna

2. U drugom stepenu sud sudi u vecima od trojice sudija
3. U trecem stepenu sudovi sude u vecima od pet sudija
4. Vanraspravno vece koje u prvostepenim sudovima resava odredjena pitanja je u sastavu od trojice

sudija

5. O zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje vece od pet sudija, a o zahtevu protiv odluke tog veca

odlucuje vece od sedam sudija

6. Sudovi viseg stepena odlucuju u vecu od trojice sudija u slucajevima koji ne spadaju u prethodno

navedene

Nacelo ucesca gradjana u sudjenju –

cija se sustina sastoji u ucescu u sudjenju sudija porotnika kao

laickog, pravno neobrazovanog I strucno nepripremljenog elementa. Sudije porotnici su clanovi sudeceg
veca prvostepenih I drugostepenih sudova koji sude na pretresu I njihova prava su identicna pravima
profesionalnih sudija. Za sudiju porotnika uslovi su: da je punoletni gradjanin RS, koji ima manje od 70
godina zivota I koji je dostojan funkcije sudije porotnika (gde se vodi racuna o polu, starosti, zanimanju itd).
Mandat im traje 5godina, a sudija porotnik se I ranije moze razresiti funcije ukoliko se protiv njega vodi I
pokrenut je kriv.postupak za kd zbog kojeg moze biti razresen.

Nacelo visestepenosti

– o jednog krivicnog stvari odlucuje vise sudova od kojih su jedni nizi, a drugi visi

sudovi, odn.odlucuje se u dva stepena (a nekad I u tri ili cetiri stepena).

Nadleznost krivicnog suda

Nadleznost krivicnog suda predstavlja pravo I duznost da u krivicnom postupku sud rasvetli I resi odredjenu
krivicnu stvar.

Odredjena nadleznost

postoji kada nije moguce ustanoviti nadleznost suda u konkretnoj krivicnoj stvari,

Vrhovni kasacioni sud ce odrediti koji sud ce biti nadlezan da sudi.

Sukob nadleznosti:

moze biti negativan I pozitivan Negativan je karaktristican po tome da dva ili vise

sudova odbijaju nadleznost za resavanje konkretne kriv.stvari, a pozitivan kada imamo dva ili vise suda koja
smatraju da su mesno nadlezna.

Sukob nadleznosti obicno izaziva sud kome je predmet ustupljen na postupak, a on smatra da je nadlezan
sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. Sud ne moze izazvati sukob nadleznosti ukoliko mu je
predmet ustpuljen na osnovu odluke drugostepenog suda, koji je tu odluku doneo povodom zalbe na odluke
prvostepenog suda koji se oglasio nenadleznim. Sukob nadleznosti resava visi sud.

U slucaju subjektivnog I objektivnog koneksiteta sprovodi se jedinstveni kriv.postupak I donosi jedna
presuda.

1. Kod subjektivnog koneksiteta, ukoliko je za neka dela nadlezan nizi, a za neka visi sud, mesno ce biti
nadlezan visi sud, a ukoliko su nadlezni sudovi iste vrste, nadlezan ce biti onaj sud kome je prvom podnet
zahtev za vodjenje postupka.
2. Kod objektivnog koneksiteta mesno ce biti nadlezan sud koji je za bilo kod od saizvrsilaca kd zapoceo
postupak.
3. Kod mesovitog koneksiteta do spajanja kriv.postupaka moze doci samo po odluci suda, ako izmedju
ucinjenih kd postoji medjusobna veza I postoje isti dokazi. Stvarna nadleznost se odredjuje prema najtezem
delu, a mesna prema prvenstvu.

Od navedenog spajanja kriv.postupka postoji I izuzetak. Naime, sud na predog stranaka ili po sluz.duznosti
moze iz vaznih razloga da do zavrsetka glavnog pretresa, odluci da postupak za pojedina kd ili protiv
pojedinih okrivljenih razdvoji I posebno dovrsi I preda drugom nadleznom sudu.

Funkcionalna nadleznost

: reglise pitanje podele poslova u okviru stvarno I mesno nadleznog suda u toku

jednog kriv.postupka.

Izuzece sudija

ZKP pravi razliku izmedju obaveznog I fakultativnog izuzeca. U skladu sa tim, sudija Ili sudija porotnik ne
moze vrsiti sudijske duznosti:

1. ako je ostecen krivicnim delom
2. ako mu okrivljeni, njegov branilac, tuzilac, osteceni bracni drug ili srodnik po krvi u prvoj liniji do

bilo kog stepena, u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena

3. ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuziocem ili ostecenim u odnosu staraoca, staranika,

usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika

4. ako je u istom kriv.predmetu vrsio istrazne radnje ili ucestvovao u postupku kao tuzilac, branilac,

zakonski zastupnik ili punomocnik ili je ispitan kao svedok ili vestak

5. ako je u istom predmetu ucesvovao u donosenju odluke nizeg suda ili odluke koja se pobija zalbom

Fakultativno izuzece nije precizirano u ZKP, vec se odnosi na okolnosti koje izazivaju sumnju u
nepristrasnost sudije ili sudije porotnika: izrazeno prijateljstvo, srodstvo u drugim stepenima, razliciti odnosi
zavisnosti itd.

Zahtev za izuzece se moze podneti pre glavnog pretresa, ako su razlozi za izuzece saznati kasnije,odmah
nakon saznanja razloga. U zahtevu se navodi na koga se zahtev odnosi I razlozi zbog kojih se trazi izuzece.
O zahtevu odlucuje predsednik suda, a zalba na usvojeno resenje nije dozvoljena. Kada sudija ili sudija
porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzece, duzan je da odmah obustavi rad na predmetu, a ako

se radi o fakultativnom izuzecu moze do donosenja resenja preduzimati samo one radnje za koje postoji
opasnost od odlaganja.

JAVNI TUŽILAC

Javni tužilac je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih I drugih kažnjivih dela I
preduzima mere za zaštitu ustavnosti I zakonitosti. Javni tužilac svoje funkcije vrši na osnovu Ustava,
zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora I propisa donetog na osnovu zakona

U RS postoje osnovna, viša, apelaciona tužilašta I tužilaštva posebne nadležnosti (Tužilaštvo za
organizovani kriminal I Tužilaštvo za ratne zločine). Pored njih postoji I Republičko javno tužilaštvo. Ovo
je najviše javno tužilaštvo u zemlji, podređena su mu sva druga javna tužilaštva. Republički javni tužilac
odgovara Narodnoj skupštini, dok njemu odgovaraju svi niži javni tužioci.

Narodna skupština bira Republičkog javnog tužioca kao I druge tužioce na predlog Vlade, a zamenika
javnog tužioca, koji se prvi put bira na ovu funkciju, na predlog Državnog veća tužilaca, I to sa mandatom
od 3 godina.

Javnog tužioca na predlog Vlade bira takođe Narodna skupština, na period od 6 godina I može biti ponovo
biran. Vlada predlaže skupštini jednog ili više kandidata sa liste kandidata koju je utvrdilo Državno veće
tužilaca.

Uslovi koje javni tužilac I zamenik javnog tužioca moraju ispuniti su: da je državljanin RS, koji ispunjava
opšte uslove za rad u državnim organima, da je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit I da je
dostojan funkcije javnog tužioca. Kandidat pored navedenih opštih uslova mora imati I rano iskustvo.

Funkcija javnog tužioca I zamenika javnog tužoica

prestaje



Na lični zahtev

: Podnosi se pismeni zahtev Narodnoj skupštini, odnosno Državnom veću, o kom se

odlučuje u roku od 30 dana, ukoliko se ne odluči u roku, smatra se da je funkcija prestala istekom
roka.



Navršenjem radnog veka

: Javnom tužiocu I zameniku prestaje funkcija kad navrše 65 godina života

ili 40 godina staža osiguranja. Izuzetno po zahtevu Republičkog javnog tužioca, Državno veće
tužilaca može im produžiti radni vek za 2 godine, uz njihovu saglasnost, a radi zavrsavanja rada na
započetim predmetima.



Trajnim gubitkom radne sposobnosti

: Funkcija prestaje ukoliko strucna komisija da mišljenje da

zdravstveno nije sposoban za vršenje funkcije.



Razrešenjem

: Javni tužilac I zamenik javnog tužioca razrešavaju se kad su pravosnažno osuđeni za

krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim za
javnotužilačke funkije, kad nestručno vrše funkciju ili zbog učinjenog disciplinskog prekršaja.
Odluku o prestanku funkcije donosi Narodna skupština na predlg Vlade, koja predlaže razrešenje na
osnovu razloga utvrđenih od strane Državnog veća tužilaca.



Ukoliko

ne bude izabran ponovo, odnosno ukoliko ne bude izabran na stalnu funkciju

Državno veće tužilaca je samostalan organ od 11 članova. Nadležno je da predlaže Narodnoj skupštini
kandidata za prvi izbor za zamenike javnog tužioca, bira zamenika za trajno obavljanje te funkcije, odlučuje
u postupku prestanka funkcije javnog tužioca, obavlja druge poslove odredjene Zakonom o državnom veću
tužilaca.

Načela uredjenja javnog tužilaštva



Načelo jednokosnog (monokratskog) uređenja

: Prema ovom načelu, javno tužilaštvo predstavlja I

njegovu funkciju obavlja jedno lice-javni tužilac.

OŠTEĆENI

Oštećeni

je lice kom je krivičnim delom povređeno ili ugroženo neko njegovo lično ili imovinsko pravo.

Svojstvo oštećenog mogu steći kako fizička tako i pravna lica.

U krivičnom postupku oštećeni se može pojaviti:

1. kao privatni tužilac,
2. kao supsidijarni tužilac,
3. s predlogom za krivično gonjenje,
4. s predlogom za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, i
5. kao svedok.

Kada se oštećeni poziva kao svedok, njegova volja je u tom momentu isključena.

OŠTEĆENI KAO PRIVATNI TUŽILAC

U svojstvu privatnog tužioca, oštećeni se javlja kod krivičnih dela koja se gone po predlogu oštećenog ili po
privatnoj tužbi. Kod ovakvih krivičnih dela, privatna tužba predstavlja zapravo i jedinu tužbu.

Privatnu tužbu može podneti ovlašćeno lice, tj oštećeni, i to bez obzira na to da li se radi o fizičkom ili
pravnom licu.

Ukoliko krivičnim delom budu povređena ili ugrožena lična ili imovinska prava više lica, sva ta lica imaju
pravo na podnošenje privatne tužbe istovremeno.

U slučaju nastupanja smrti oštećenog

, u toku roka za podnošenje privatne tužbe, privatnu tužbu mogu

podneti i sledeća lica: njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici,
deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća i sestre. Ova lica mogu u roku od 3 meseca od dana smrti
oštećenog podneti predlog ili tužbu, tj. dati izjavu da postupak žele da nastave. Kod ovakvih slučajeva, sud
nema obavezu da obavesti ova lica o njihovim pravima nakon smrti privatnog tužioca.

Da bi oštećeni stekao svojstvo privatnog tužioca, on privatnu tužbu mora podneti u roku od 3 meseca od
dana kada je saznao za krivično delo i učinioca i na taj način gubi to pravo.

Privatnu tužbu protiv nepoznatog učinioca NIJE MOGUĆE PODNETI.

Oštećeni ima sledeća

prava

1. Da tokom čitavog postupka, naročito na glavnom pretresu, predlaže dokaze, kao i da postavlja pitanja

optuženom, svedocima i veštacima, da iznosi primedbe i objašnjenja i daje druge izjave i predloge

2. Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz, sve dok ne bude ispitan kao svedok. Istražni

sudija i predsednik veća su u obavezi da oštećenog kao privatnog tužioca upoznaju sa njegovim pravima

3. Da prisustvuje pojedinim radnjama dokazivanja i da bude obavešten o njihovom izvodnjenju
4. Da bude obavešten o danu održavanja glavnog pretresa pred prvostepenim sudom i da bude upoznat o

posledicama nedolaska na glavni pretres

5. ima pravo povraćaja u pređašnje stanje, u 2 slučaja:



ako iz opravdanog razloga nije mogao da prisustvuje glavnom pretresu



ako poziv za glavni pretres nije mogao da mu se iz opravdanih razloga uruči, ili ukoliko nije
obavestio sud o promeni adrese

6. Pravo čitanja privatne tužbe na glavnom pretresu, koji po privatnoj tužbi usmeno izlaže predsednik veća
7. Pravo dostavljanja uputstva o žalbi, tj.pouke o pravnom leku

Dužnosti oštećenog kao privatnog tužioca su



Da obavesti sud o promeni adrese ili boravišta



Dužnost naknade troškova krivičnog postupka, neophodnih izdataka i nagrada njihovog branioca,
pod uslovom da je postupak okončan presudom kojom se okrivljeni oslobađa optužbe ili
presudom kojom se optužba odbija ili rešenjem o obustavi postupka



Dužnost da se korektno ponaša u postupku.

Privatni tužilac može odustati od privatne tužbe na osnovu izjave volje, zatim prećutim i izričitim
odustankom.

Takođe može odustati od tužbe na glavnom pretresu, gde sud donosi presudu kojom se tužba odbija. Za sve
ostale slučajeve postupak se obustavlja rešenjem.
Sam odustanak se daje usmeno na zapisnik ili pak pismenim podneskom koji se dostavlja sudu, neposredno
ili posredno.

Jednom kada privatni tužilac odustane od tužbe, gubi pravo na ponovno podnošenje tužbe po istoj stvari.
Odustanak se kao takav ne može opozvati.

OŠTEĆENI KAO SUPSIDIJARNI TUŽILAC

Ukoliko javni tužilac pronadje da ne postoje osnovi za pokretanje krivičnog postupka ili za nastavljanje
krivičnog gonjenja, stvaraju se uslovi da oštećeni stekne svojstvo supsidijarnog tužioca. Tada, oštećeni može
preduzeti gonjenje ili pokrenuti samo za isto delo, za koje je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu ili
odustao od daljeg gonjenja.

Oštećeni kao supsidijarni tužilac, u svojstvu tužioca, može se javiti samo kod krivičnih dela za koje se goni
po službenoj dužnosti.

U sledećim situacijama oštećeni stiče pravo na pokretanje ili produženje već pokrenutog krivičnog postupka:

1. Kada javni tužilac, usled toga što smatra da uslovi za krivično gonjenje ne postoje, krivičnu prijavu

odbaci;

2. kada istražni sudija rešenjem obustavi istragu zbog odustanka javnog tužioca od gonjenja u toku istrage
3. kada istraga, rešenjem od strane veća, bude obustavljena mimo volje javnog tužioca
4. kada javni tužilac od optužnice odustane pre početka glavnog pretresa
5. kada javni tužilac od optužnice odustane na glavnom pretresu
6. kada javni tužilac od optužnice odustane pred sudom koji vodi u II stepenu
7. kada oštećeni podnese krivičnu prijavu, a javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu prijave niti

podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je prijavu odbacio.

Ukoliko javni tužilac premine u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja, ili u toku trajanja postupka,
njegov bračni drug, ili lice sa kojim živi u zajednici, brat, sestra, roditelji, deca, usvojenici, mogu u roku od
3 meseca od dana njegove smrti preduzeti gonjenje.

Ukoliko oštećeni kao tužilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje ili u toku postupka, njegovi
sukcesori , u roku od 3 meseca od dana njegove smrti, mogu dati izjavu o tome da postupak nastavljaju.

Optuženi može pokrenuti ili nastaviti krivično gonjenje:



U slučaju kada je do odustanka javnog tužioca od gonjenja došlo pre ili u toku istrage, podnošenjem
zahteva za sprovođenje istrage;

ZAKONSKI ZASTUPNICI I PUNOMOĆNICI OŠTEĆENOG

Oštećeni u krivičnom postupku može imati zakonskog zastupnika i punomoćnika. Npr, ukoliko je oštećeni
maloletnik ili lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik poseduje
ovlašćenje davanja svih izjava i preduzimanja svih radnji koje inače i sam oštećeni može preduzeti.
Zakonski zastupnici kod maloletnih lica su obično njihovi roditelji koji roditeljsko pravo vrše sporazumno.

Ukoliko roditelj, kao poslovno nesposoban ima zakonskog zastupnika, taj zastupnik nije istovremeno i
zakonski zatupnik maloletnika. U tom slučaju se maloletniku određuje poseban zastupnik.

Ukoliko oštećeni u krivičnom postupku nema svog zakonskog zastupnika, a on je neophodan, sud će od
organa starateljstva zatražiti da mu odredi staraoca.

Punomoćnik je lice preko kog oštećeni i njegov zakonski zastupnik mogu vršiti svoja prava u krivičnom
postupku i njega može imati procesno sposoban oštećeni i zakonski zastupnik procesno nesposobnog lica.

Za punomoćnika može biti angažovano svako poslovno sposobno fizičko lice, bez obzira na svoju stručnu
spremu. Punomoćnik ne mora biti advokat, pa čak ni diplomirani pravnik. Organ pred kojim se punomoćnik
pojavljuje je po službenoj dužnosti dužan da izvrši proveru da li je punomoćnik uredno ovlašćen.

U slučaju da postavljeni punomoćnik iz nekog razloga ne može dalje da vrši dužnost, istražni sudija ili
predsednik veća će ga razrešiti te dužnosti i postaviti novog.

OKRIVLJENI

Okrivljeni

je lice u odnosu na koje se,usled postojanja osnovane sumnje da je izvrsilo kr.delo koje mu se

stavlja na teret vodi kr.postupak.Okrivljeni je nosilac funkcije odbrane I predstavlja jedan o tri osnovna
krivicnoprocesna subjekta.
Svojstvo okrivljenog u kr.postupku,pored

fizickog

lica

moze steci I

pravno

lice

koje odgovara za kr.delo u

okviru svojih poslova. Zakonom je predvidjena

kumulativna odgovornost

pravnog lica I fiickog lica koje je

izvrsilo kr.delo u korist pravnog lica.Za odgovornost pravnog lica trazi se postojanje krivice koja se izvodi iz
krivice lica koje je postupalo u ime I za racun pravnog lica.
Za lice protiv koga je pokrenut I protiv koga se vodi kr.postupak Zakonik o kr.postupku je dao I odredjene
nazive:



Okrivljeni-lice protiv koga je doneto resenje o sprovodjenju istrage ili protiv koga je podneta
optuznica,optuzni predlog ili privatna tuzba



Optuzeni-lice protiv koga je optuznica stupila na pravnu snagu



Osudjeni-lice za koje je pravosnaznom presudom ili pravosnaznim resenjem o kaznjavanju utvrdjeno
da je krivicno odgovorno za odredjeno kr.delo;lice kome je izrecena sudska opomena

Zakonik  o  krivicnom  postupku  sva  ova  lica(okrivljeni,optuzeni  I  osudjeni)  zajednickim  imenom  naziva
‘okrivljeni’.
Primarno  pravo  okrivljenog  u  kr.postupku  je  pravo  okrivljenog  na  odbanu  koja  moze  biti  strucna  I  licna.
Strucna odbrana je odbrana okrivljenog koju vrsi branilac okrivljenog,za razliku od licne odbrane koju vrsi
sam okrivljeni.
Vec  na  prvom  saslusanju  okrivljeni  mora  biti  upoznat  sa  kr.delom  koje  mu  se  stavlja  na  teret  kao  I  sa
osnovama  optuzbe  I  dokazima  koji  ga  terete.Okrivljenom  mora  biti  omoguceno  da  se  izjasni  o  svim
cinjenicama I dokazima I mora mu se saopstiti da nije duzan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na
postavljena pitanja,a zabranjeno je prema okrivljenom upotrebljavati,silu,pretnju,obmanu,obecanje..
U kr.postupku prisustvo okrivljenog je obavezno,a do sudjenja u osustvu okrivljenog dolazi samo izuzetno,I
okrivljeni ima obavezu odazivanja pozivu suda. Krivicni postupak se u slucaju smrti okrivljenog obustavlja.
Okrivljeni ima obavezu da sud obavesti kako o promeni adrese I boravista,tako I o samoj nameri da promeni
boraviste.

MERE ZA OBEZBEDJENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VODJENJE
KR.POSTUPKA:

Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obebedjenje njegovog prisustva I za nesmetano vodjenje
kr.postupka su: Poziv, Dovodjenje, Zabrana napustanja stana ili mesta boravista, Jemstvo i Pritvor

Poziv

prisustvo okrivljenog u kr.postupku obezbedjuje se njegovim pozivanjem,a poziv okrivljenom

upucuje sud. Pozivanje se vrsi dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva,koji obavezno mora
sadrzati:naziv suda koji poiva,licno ime okrivljenog,zakonski naziv kr.dela koji mu se stavlja na teret,mesto
gde okrivljeno treba da dodje,dan I cas kada okrivljeni treba da se javi,naznacenje da se poziva u svojstvu
okrivljenog I upozoredje d ace u slucaju nedolaska biti prinudno doveden,sluzbeni pecat I ime I prezime
sudije koji poziva.
U koliko okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive smetnje saslusace
se u mestu gde se nalazi ili ce se obezbediti njegov prevoz do sudske zgrade ili drugog mesta gde se radnja
preduzima

2.Dovodjenje

moze se primeniti:



Ako je doneto resenje o pritvoru



Ako uredno pozvani okrivljeni ne dodje a svoj izostanak ne opravda



Ako se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva,a iz okolnosti ocigledno proizilazi da okrivljeni
izbegava prijem poiva

Odluku o primeni ove mere nadlezni organ donosi u formi pismene naredbe koja sadri:ime I prezime
okrivljenog koji se dovodi,mesto I godinu rodjenja,zakonski naziv kr dela koje mu se stavlja na teret uz
navodjenje odredbe kr zakona,zakon zbog koga se naredjuje dovodjenje,sluzbeni pecat I potpies sudije koji
naredjuje dovodjenje.
Naredbu za dovodjenje izdaje sud, a njeno izvrsenje je povereno organima unutrasnjih poslova,a ako
okrivljeni to odbije dovesce se prinudno.
Naredbu za dovodjenje vojnog lica, pripadnika policije ili straze zatvora izvrsava njihova
komanda,odn.ustanova.

3.Zabrana napustanja stana ili mesta boravista

: ovoj meri se pribegava u slucaju kada postoje okolnosti

koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao pobeci,sakriti se ili otici u nepoznato mesto. Uz ovu meru moe biti
zabranjeno posecivanje odredjenih mesta ili sastajanje sa odredjenim licima I prilazenje odredjenim
licima,ili nalozeno da se povremeno javlja odredjenom drzavnom organu,odn.privremeno mu moze biti
oduzeta putna isprava ili vozacka dozvola.
Resenjem o odredjivanju navedenih mera,okrivljeni se upozorava na to da se protiv njega moze odrediti
pritvor u slucaju da prekrsi izrecene zabrane.
Zabranu napustanja boravista u toku istrage odredjuje I ukida istrazni sudija,a posle podignute optuznice
predsednik veca.
Protiv resenja kojim se odredjuje,produzava ili ukida mera,stranke mogu izjaviti zalbu,a javni tuilac I protiv
resenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O zalbi odlucuje vanraspravno vece suda u roku
od tri dana od dana prijema zalbe,a zalba izvrsenje resenja ne zadrzava.

4.Jemstvo

se primenjuje u slucaju da prema okrivljenom treba odrediti,ili je vec odredjen pritvor zbog

bojazni d ace pobeci kao I u slucaju ako uredno pozvani optuzeni ocigledno izbegava da dodje na glavni
pretres. U koliko okrivljenog treba staviti u pritvor ili je vec stavljen u pritvor samo iz bojani d ace pobeci
moze se pustiti na slobodu u jemstvo.
Jemstvo se moze odrediti kao I mera obezbedjenja postovanja sledecih ogranicenja:zabrane posecivanja
odredjenih mesta,sastajanja sa odredjenim licima,prilazenja odredjenim licima kao I u svojstvu alternative
elektronskom nadzoru.
Ova mera uvek glasi na novcani iznos koji sud odredjuje s obzirom na tezinu kr dela,licne I porodicne
prilike okrivljenog I imovinsko stanje lica koje daje jemstvo.
Kada se stvore uslovi zaukidanje jemstva,polozen novcani iznos,dragocenosti,hartije od vrednosti ili druge
pokretne stvari se vracaju,a hipoteka se skida.
Odluka o jemstvu donosi se u formi resenja koje u toku istrage donosi istrazni sudija,posle podignute
optuznice predsednik vec,a na glavnom pretresu vece.

5.Pritvor

predstavlja najtezu meru za obezbedjenje prisustva okrivljenog u kr postupku,koja se sastoji u

2. Dovodjenje:

moze se primeniti:



Ako je doneto resenje o pritvoru



Ako uredno pozvani okrivljeni ne dodje a svoj izostanak ne opravda



Ako se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva,a iz okolnosti ocigledno proizilazi da okrivljeni
izbegava prijem poiva

Odluku o primeni ove mere nadlezni organ donosi u formi pismene naredbe koja sadri:ime I prezime
okrivljenog koji se dovodi,mesto I godinu rodjenja,zakonski naziv kr dela koje mu se stavlja na teret uz
navodjenje odredbe kr zakona,zakon zbog koga se naredjuje dovodjenje,sluzbeni pecat I potpies sudije koji
naredjuje dovodjenje.
Naredbu za dovodjenje izdaje sud,a njeno izvrsenje je povereno organima unutrasnjih poslova,a ako
okrivljeni to odbije dovesce se prinudno.

3. Zabrana napustanja stana ili mesta boravista

ovoj meri se pribegava u slucaju kada postoje okolnosti

koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao pobeci, sakriti se ili otici u nepoznato mesto. Uz ovu meru moe
biti zabranjeno posecivanje odredjenih mesta ili sastajanje sa odredjenim licima I prilazenje odredjenim
licima,ili nalozeno da se povremeno javlja odredjenom drzavnom organu,odn.privremeno mu moze biti
oduzeta putna isprava ili vozacka dozvola.
Resenjem o odredjivanju navedenih mera,okrivljeni se upozorava na to da se protiv njega moze odrediti
pritvor u slucaju da prekrsi izrecene zabrane.
Zabranu napustanja boravista u toku istrage odredjuje I ukida istrazni sudija,a posle podignute optuznice
predsednik veca.
Protiv resenja kojim se odredjuje,produzava ili ukida mera,stranke mogu izjaviti zalbu,a javni tuilac I protiv
resenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O zalbi odlucuje vanraspravno vece suda u roku
od tri dana od dana prijema zalbe,a zalba izvrsenje resenja ne zadrzava.

4. Jemstvo:

se primenjuje u slucaju da prema okrivljenom treba odrediti,ili je vec odredjen pritvor zbog

bojazni d ace pobeci kao I u slucaju ako uredno pozvani optuzeni ocigledno izbegava da dodje na glavni
pretres. U koliko okrivljenog treba staviti u pritvor ili je vec stavljen u pritvor samo iz bojani d ace pobeci
moze se pustiti na slobodu u jemstvo.
Jemstvo se moze odrediti kao I mera obezbedjenja postovanja sledecih ogranicenja:zabrane posecivanja
odredjenih mesta, sastajanja sa odredjenim licima,prilazenja odredjenim licima kao I u svojstvu alternative
elektronskom nadzoru.
Ova mera uvek glasi na novcani iznos koji sud odredjuje s obzirom na tezinu kr dela,licne I porodicne
prilike okrivljenog I imovinsko stanje lica koje daje jemstvo.
Kada se stvore uslovi zaukidanje jemstva,polozen novcani iznos,dragocenosti,hartije od vrednosti ili druge
pokretne stvari se vracaju,a hipoteka se skida.
Odluka o jemstvu donosi se u formi resenja koje u toku istrage donosi istrazni sudija,posle podignute
optuznice predsednik vec,a na glavnom pretresu vece.

5. Pritvor:

predstavlja najtezu meru za obezbedjenje prisustva okrivljenog u kr postupku,koja se sastoji u

privremenom   ogranicenju   slobode   kretanja   okrivljenog   I   u   nametanju   odredjenih   uslova   zivljenja   za
odredjeno vreme. Pritvor se moze odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u Zakoniku o kr
postupku,ako je pritvaranje neophodno radi vodjenja kr postupka I ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom
merom. Pritvor moze biti ukinut tokom celog postupka ukoliko prestanu razlozi na osnovu kojih je bio
odredjen.
Pritvor se odredjuje pismenim resenjem nadleznog suda,koje sadrze:ime I prezime lica koje se pritvara,kr
delo   za   koje   se   okrivljuje,zakonski   osnov   za   pritvor,veme   na   koje   je   odredjen   pritvor,vreme   lisenja
slobode,pouku   o   pravu   na   zalbu,obrazlozenje   osnova   I   razloga   za   odredjivanje   pritvora,slubeni   pecat   I
potpies sudije koji odredjuje pritvor.
Resenje o pritvoru se predaje licu na koje se odnosi u casu lisenja slobode,a najkasni u roku od 12 sati od
casa lisenja slobode.
Pritvor  se odredjuje ako  u  odnosu  na  lice,za koje  postoji  osnovana sumnja  da je ucinilo  kr  delo,bude
ispunjen neki od sledecih formalnih uslova:



Ako se krije ili ako se ne moze utvrditi njegaova istovetnost,ili ako postoje druge okolnosti koje
ukazuju na opasnost od bekstva



Ako postoje okolnosti koje ukazuju d ace unistiti,sakriti,izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove kr
dela ili ako okolnosti ukazuju d ace ometati postupak uticajem na svedoke,vestake,saucesnike il
prikrivace



Ako okolnosti ukazuju da ce ponoviti kr delo ili dovrsiti pokusano kr delo ili da ce uciniti kr delo
kojim preti



Ako u svojstvu optuzenog koji je jedom uredno pozvan,ocigledno izbegava da dodje na glavni
pretres



Ako je za kr delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 god I ako je to
opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr dela



Ako je presudom prvostepenog suda licu izrecena kazna zatvora od 5 godili teza kazna I ako je to
opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr dela

Pritvor   moze   odrediti   iskljuucivo   sud   a   u   istrazi   pritvor   odreduje   istrazni   sudija.   Pritvor   se   odredjuje
resenjem koje se licu na koje se odnosi predaje odmah,a najkasnije u roku od 12 sati od casa lisenja slobode.
Protiv resenja o pritvoru pritvoreno lice moze izjaviti zalbu vecu u roku od 24 casa od casa predaje resenja.
Vreme  trajanja   pritvora   ograniceno   je  samo   u   istrazi.Maksimalno   trajanje   pritvora  u   istrazi   je   3,odn   6
meseci,sto zavi od tezine kr dela.
Posle predaje optuznice sudu sve do zavrsetka glavnog pretresa,odluka o oredjivanju,produzenju ili ukidanju
pritvora,donosi se u formi resenja od strane veca.
Kada prestanu da postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen,ili kada istekne vreme na koje je pritvor
bio odredjen, dolazi do ukidanja pritvora.

BRANILAC

Branilac je pravno obrazovano lice, po pravilu advokat cija je uloga u krivicnom postupku zastupanje
interesa okrivljenog. Okrivljeni ima pravo : da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca, da mu sud u
slucajevima kada je to ZKP odredjeno postavi branioca, da mu se osigura dovoljno vremena da pripremi
odbranu, da na njegovom saslusanju prisustvuje branilac. Pravo na branioca priznato je I osumnjicenom.

Odbrana se sastoji :

1. od procesnih radnji koje se preduzimaju u cilju utvrdjivanja cinjenica I okolnosti koje idu u prilog

okrivljenom

2. u primeni propisa koji su najpovoljniji za okrivljenog

Odbrana predstavlja vid zastite okrivljenog od eventualnih sudskih gresaka, to je garancija pravilnosti rada
pravosudja.

Strucna odbrana u krivicnom postupku moze biti obavezna I fakultativna. Fakultativnog branioca uzima sam
okrivljeni dok obaveznog branioca postavlja sud.

Okrivljeni ima pravo na branioca tokom citavog postupka koga moze angazovati sam ili mu ga moze uzeti
njegov zakonski zastupnuk, bracni drug, brat sestra..

Za branioca moze biti angazovan samo advokat a ako se radi o krivicnom delu za koje se moze izreci kazna
zatvora u trajanju do 5god njega moze zameniti advokatski pripravnik medjutim pred vrhovnim kasacionim
sudom branilac moze biti samo advokat. Jedan okrivljeni moze imati najvise 5 branilaca a vise okrivl;jenih
mogu imati zajednickog branioca.

Lica koja se ne mogu pojaviti kao branioci : saokrivljeni, osteceni, bracni drug ostecenog ili tuzioca,
srodnici, svedoci, sudija tog predmeta.

Ukoliko se okrivljeni nalazi u pritvoru branilac se moze s njim dopisivati I razgovarati. Ima pravo na
poverljiv razgovor sa osumnjicenim. Branilac je ovlascen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje
moze preduzeti okrivljeni.

Prava I duznosti prestaju kada mu okrivljeni opozove punomocje.

POVRACAJ U PREDJASNJE STANJE

Povracaj u predjasnje stanje ili

restitution in integrum

, predstavlja institut kpp kojim se otklanjaju stetne

posledice nastale propustanjem roka od strane odredjenog kp subjekta, a usled razloga koji mu se ne mogu
pripisati u krivicu.

Materijalni uslov

– okrivljeni povracaj u predjasnje stanje moze traziti samo ako iz opravdanih razloga

propusti rok za podnosenje zalbe na presudu.

Formalin uslov

– u konkretnom slucaju je da okrivljeni je podneo molbu za povracaj u predjasnje stanje u

roku od 8 dana od prestanka uzroka usled kojih je propustio rok da podnese molbu za povracaj u predjasnje
stanje.

Po molbi za povracaj u predjasnje stanje odlucuje predsednik veca koje je donelo presudu Ili resenje koje se
pobija zalbom. Predsednik veca moze narediti da se izvedu potrebni dokazi.

Protiv resenja kojim se povracaj u predjasnje stanje dozvoljava, zalba nije dozvoljena, ali protiv resenja
kojim se povracaj u predjasnje stanje dozvoljava, jeste.

TROSKOVI KRIVICNOG POSTUPKA

POJAM I VRSTE KRIVICNOG POSTUPKA

Troskovi krivicnog postupka predstavljaju izdatke ucinjene povodom krivicnog postupka od njegovog
pokretanja do njegovog zavrsetka, I izdatke vezane za preduzete istrazne radnje pre istrage.

ZKP je odredio vrste troskova:

1. troskovi za svedoke, vestake, tumace I strucna lica I troskovi uvidja
2. troskovi prevoza okrivljenog
3. izdaci za dovodjenje okrivljenog
4. putni troskovi sluzbenih lica
5. troskovi lecenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao I troskovi porodjaja, osim

troskova koji se naplacuju iz fonda za zdravstveno osiguranje

6. troskovi tehnickog pregleda vozila , medicinskoh I bioloskih analiza I prevoza lesa do mesta

obdukcije

7. nagrada I nuzni izdaci branioca, nuzni izdaci privatnog tuzioca I ostecenog kao tuzioca I njihovih

zakonskih zastupnika, kao I nagrada I nuzni izdaci njihovih punomocnika

8. nuzni izdaci ostecenog I njegovog zakonskog zastupnika, kao I nagrada I nuzni izdaci njegovog

punomocnika

9. pausalni iznos za troskove koji nisu obuhvaceni prethodnim nabrajanjem

NAKNADA TROSKOVA U TOKU TRAJANJA KRIVICNOG POSTUPKA

Toskovi za svedoke, vestake, tumace, I strucna lica I troskovi uvidjaja, troskovi prevoza okrivljenog, putni
troskovi sluzbenih lica isplacuju se unapred iz sredstava organa koji void krivicni postupak, a kasnije se
naplacuju od lica koja su duzna da ih nadoknade po odredbama ZKP. Organ koji void krivicni postupak ima
obavezu da sve troskove koji su unapred isplaceni unese u popis koji ce se priloziti spisima.
Kod kd za koja se goni po privatnoj sluzbi ove troskove, obicno unapred, isplacuje privatni tuzilac.

KONACNA NAKNADA TROSKOVA KRIVICNOG POSTUPKA

Pitanje konacne naknade troskova krivicnog postupka resava se prilikom presudjenja krivicne stvari I zavisi
od sudske odluke koja se donese u krivicnoj stvari. U vezi sa tim postoje resenja:

1. kada sud donese odudjujucu presudu, bez obzira na to da li je osudjen na kaznu, da li uslovno ili

bezuslovno, obaveza naknade troskova krivicnog postupka pada na okrivljenog. Izuzetak je
okrivljeni maloletnik.

2. kada se krivicni postupak obustavi ili kada se donosi presuda kojom se okrivljeno oslobadja optuzbe

za troskove: troskovi za svedoke, vestake, tumace I strucna lica I troskova uvidjaja, troskova prevoza
okrivljenog sud donosi odluku po kojoj oni padaju na teret budzetskih sredstava. Ovo pravilo se ne
primenjuje u slucajevima:

slucaj svesnog podnosenja lazne prijave

slucaj u okviru koga se gonjenje preduzima po privatnoj tuzbi

ZKP pored ovih opstih pravila na poseban nacin regulise 3 pitanja iz ove oblasti:

1. troskovi prevodjenja na jezik nacionalnih manjina padaju na teret budzeta
2. okrivljeni, osteceni, supsidijerni tuzilac, privatni tuzilac, branilac, svedok, vestak I strucno lice snose

troskove svog dovdjenja

3. nagradu I nuzne izdatke branioca I punomocnika privatnog tuzioca ili ostecenog placa zastupano lice

ODLUKA O TROSKOVIMA KRIVICNOG POSTUPKA

Odluka o troskovima krivicnog postupka obicbno je sadrzana u odluci kojom se resava sama krivicna stvar.
U posebnim slucajevima se donosi posebno resenje:

1. ukoliko nedostaju podaci o visini troskova presudom ili resenjem o krivicnoj stvari
2. kada se pojedini subjekti obavezuju na placanje troskova koje su izazvali svojom krivicom
3. ukoliko se postojanje okolonosti usled kojih okrivljenog treba osloboditi duznosti da nadoknadi

troskove krivicnog postupka, ustavnovi tek posto odluku o troskovima krivicnog postupka bude
donesena

kada o troskovima krivicnog postupka bude odluceno na ovaj nacin, odnosno posebnim resenjem, po zalbi
podnetoj protiv njega odlucuje vanraspravno vece.

Odluku o troskovima krivicnog postupka donosi sud pred kojim je pokrenut I vodjen krivicni postupak.

PODNESCI U KRIVICNOM POSTUPKU

Podnesci predstavljaju pismena saopstenja kojima se stranke obracaju organima koji vode krivicni
postrupak. ZKP u podneske ubraja : privatne tuzbe, optuznice I optuzni predlog, predlog ostecenog kao
tuzioca, predloge, pravne lekove, I druge izjave I saopstenja ucesnika u postupku.

Podnesci se nadleznom organu podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik. Podnesci moraju biti
razumljivi I sadrzati sve sto je potrebno da bi se po njima moglo postupati.
Sud moze u skladu sa poslovnikom obavezati stranke da svoje predloge I izjave podnose sudu u
elektronskom obliku.

Medjusobna komunikacija stranaka vrsi se preko suda, pa se stoga podnesi moraju predati u dovoljnom
broju primeraka.

Uvidjaj je moguce preduzeti samo u vezi sa kr.delom koje proizvodi I ostavlja promene u spoljnom svetu,
koje egzistiraju I nakon ucinjenog kr.dela. Uvidjaj mora biti blagovremen, objektivan I dosledan.
Uvidjaj se preduzima u skladu sa nacelom operativnosti I brzine. Izmedju izvrsenja kr.dela I pocetka vrsenja
uvidjaja, vremenski razmak treba da bude sto kraci. Uvidjaj se mora obavljati u skladu sa ovim nacelima iz
sledecih razloga:



Usled odugovlacenja moze doci do promene situacije na licu mesta usled atmosferskih prilika



Lica koja se nadju na licu mesta nesvesno mogu unistiti tragove kr.dela I ostaviti svoje



Uciniocu ne moze biti ostavljena prilika da unisti postojece I stvori lazne tragove, da pobegne
daleko, pribavi ili instruise lazne svedoke, rasturi, sakrije, ili unisti

corpora delicti



Na lice mesta je potrebno odmah izaci kako bi se zatekli svedoci ocevici, odnosno pribavili izjave od
zrtava, posebno onih koji su na samrti



Na licu mestu se pojavljuju promene usled protoka vremena



Hitnost je ponekad diktirana razlozima urgentne medicine radi pruzanja pomoci I prevoza zrtava u
zdravstvene ustanove, kao I radi otklanjanja opasnosti od pozara, eksplozije, trovanja



Hitnim izlaskom na mesto dogadjaja omogucava se uspesno koriscenje psa tragaca, jer se jos nalazi
miris na nosiocu traga, koji se koristi za navodjenje psa

U okviru glavnog pretresa, koji se de facto sprovodi dugo vremena nakon izvrsenja kr.dela kada se na licu
mesta ne mogu vise opazati tragovi I predmeti kr.dela, ne moze da ima heuristicki karakter. Uvidjajem na
licu mesta vise se ne mogu pronaci makro I mikro tragovi kr.dela, tako da su njegov domet I cilj veoma
ograniceni. Uvidjaj na glavnom pretresu se zapravo svodi na opazanje makro objekata, I u osnovi ima
rekonstrukcioni karakter ili se na licu mesta mogu izvesti pojedini eksperimenti.
Dokazna snaga uvidjaja koji se vrsi na glavnom pretresu je veca od dokazne snage uvidjaja koji se vrsi u
stadijumu istrage.
Organ koji vrsi uvidjaj ima obavezu da svestrasno, potpuno I realno sagleda sve cinjenice radi kojih se
uvidjaj   vrsi,   ali   I   da   tacno   I   precizno   fiksira   cinjenice   koje   su   putem   preduzetog   uvidjaja   neposredno
opazane. Prilikom vrsenja uvidjaja mora se pribegavati metodicnosti I doslednosti. Uvidjaj se mora izvoditi
planski, po utvrdjenom redosledu preduzimanja odgovarajucih radnji.
Kao predmet uvidjaja mogu se javiti: prostor, stvari I lica. Ovlascenom organu pravo na vrsenje uvidjaja ne
moze biti uskraceno. Telesni pregled lica preduzima se I onda kada nema odobrenja, odnosno pristanka
konkretnog lica, ukoliko je to potrebno da bi se utvrdile cinjenice vazne za kr.postupak.
‘Telesni pregled okrivljenog ili drugih lica moze se smatrati uvidjajem samo onda kada ga vrsi sam organ
kr.postupka a ne vestak’.
Kao subjekti koji raspolazu ovlascenjem donosenja odluke o izvrsenju uvidjaja, javljaju se krivicni sud u
inokosnom   ili   zbornom   sastavu,   ali   I   organ   unutrasnjih   poslova.   Kao   pasivni   subjekti   kod   uvidjaja   se
pojavljuju okrivljeni I druga lica, pod uslovom da postoji verovatnoca da se kod njih mogu pronaci tragovi
kr.dela.
Uvidjaj u pretkrivicnom postupku vrsi istrazni sudija. On ovom prilikom primenjuje pravila koja vaze za
vrsenje uvidjaja u toku istrage. U glavnom krivicnom postupku pred prvostepenim sudom, uvidjaj moze biti
obavljen ili na gl.pretresu ili izvan njega. Kada se uvidjaj vrsi izvan gl.pretresa onda ga obavlja predsednik
veca ili sudija clan veca, dok uvidjaj koji se vrsi na gl.pretresu obavlja samo vece suda. U postupku pred
drugostepenim sudom, primenjuju se analogne odredbe Zakonika o kr.postupku koje vaze.
Na uvidjaj moze biti pozvan I vestak, pod uslovom da njegovo prisustvo ima znacaja za davanje nalaza I
misljenja.
Organ koji vrsi uvidjaj ima obavezu da o izvrsenom uvidjaju sastavi zapisnik. U zapisniku o uvidjaju se
pored podataka o toku I sadrzini preduzete radnje, unose podaci koji su znacajni s obzirom na prirodu takve
radnje, ili za utvrdjivanje istovetnosti pojedinih predmeta, a ukoliko su nacinjene skice, crtezi, fotografije itd
to se obavezno navodi u zapisniku I prikljucuje mu se.

*REKONSTRUKCIJA

Rekonstrukcija predstavlja radnju dokazivanja koja se sastoji u planskom obnavljanju pojedinih elemenata
kr.dogadjaja, koja se preduzima na osnovu postojeceg dokaznog materijala sa lica mesta I /ili iskaza osoba
koje su ga opazale ili ucestvovale u njemu. Rekonstrukcijom se vestacki mogu obnoviti samo neki elementi
kr.dogadjaja koji je predmet konkretnog slucaja.

Rekonstrukcija dogadjaja se obavlja, ukoliko je to moguce na mestu na kom se dogadjaj I zbio. Prilikom
rekonstrukcije dogadjaj se izvodi onako kako to sledi iz iskaza okrivljenog, svedoka, vestaka, kao I na
osnovu cinjenica do kojih su nadlezni organi dosli sopstvenim opazanjem.
Ukoliko se ispravno sprovodi, rekonstrukcija kr.dogadjaja moze pruziti vrlo relevantne podatke za
rasvetljenje I resenje kr.stvari. Rezultati dobijeni rekonstrukcijom dogadjaja trebalo bi potvrditi I u potpuniti
drugim, za konkretan slucaj, relevantnim dokazima.

ISKAZ SVEDOKA

Saslusanje svedoka predstavlja radnju dokazivanja koja se sastoji od probavljanja iskaza od osobe za koju se
pretpostavlja da da nije izvrsilac k.dela koje se istrazuje I da je opazala njegovo izvrsenje ili da su joj
poznate druge okolnosti od znacaja za razjasnjenje konkretne krivicne stvari.

Kako bi neko licu uopste dobilo status svedoka potrebno je da je to lice u mogucnsti da da obavestenja o
krivicnom delu, uciniocu k.dela I drugim vaznim okolnostima I da od strane istraznog organa bude pozvano
radi davanja iskaza.

U odnosu na nacin na koji je lice saznalo cinjenice , postoje dve vrse svedoka:

1. PRAVI SVEDOK
2. SVEDOK PO CUVENJU

Predmet svedocenja mogu bti samo cinjenice o k.delu, uciniocu I drugim vaznim okolnistima k.slucaja.
Cinjenice koje su predmet svedocenja rezultat su culnog opazanja svedoka I pripadaju proslosti. Sadasnje
cinjenice sud utvrdjuje neposredno uvidjajem ili vestacenjem, a ne iskazom.

ZKP propisuje obavezu svedoka da se odazove pozivu suda, I duzan je da govori istinu. Uvek ce biti
upozoren da je davanje laznog iskaza k.delo. Upozorice se da nije duzan da odgovara na odredjena pitanja
ako je verovatno da bi time izlozio sebe, bracnog druga, lice sa kojim zivi u vanbracnoj zajednici, srodnika
po krvi u prvoj linije I srodnika u pobocnoj liniji do treceg stepene, teskoj sramoti, znatnoj materijalnoj steti
ili krivicnom gonjenju.

Kao svedok, ne moze se ispitati:

1. Lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja vojne, drzavne ili sluzbene tajne, dog ga

nadlezni organ ne oslobodi duznosti

2. Branilac okrivljenog o onome sto mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio
3. Lice koje bi sa svojim iskazom povredilo duznost cuvanja profesionalne tajne (advokat, lekar), osim

ako je oslobodjen duznosti posebnim propisom ili izjavom lica u ciju je korist ustanovljeno cuvanje
tajne.

4. Ovlasceno sluzbeno lice organa unutrasnjih poslova o sadrzaju obavestenja koje je dobilo prilikom

prikupljanja obavestenja I potrebnih obavestenja od gradjana I prilikom saslusanja osumnjicenog po
pravilima za saslusanje okrivljenog

Kao svedok, osim ukoliko to sam okrivljeni ne zahteva, ne moze biti pozvano maloletno lice, koje s obzirom
na uzrast I dusevni raazvoj, nije sposobno da shvati znacaj prava da ne mora da svedoci.

Ako je kao svedok ispitano maloletno lice ili lice koje ne mora svedociti, a nije na to upozoreno, ili
upozorenje nije uneto u zapisnik ili ako je iskaz svedoka iznudjen silom, na takvim iskazima se ne moze
zasnivati sudska odluka.

Svedok ce uvek biti upitan odakle mu je poznato ono o cemu svedoci, a pre samog svedocenja od svedoka
ce se zahtevati da polozi zakletvu. Lica koje u casu ispitivanja nisu punoletna , za koja je dokazano ili za
koja postoji osnovana sumnja da su izvrsilia ili ucestvovala u izvrsavanju k.dela zbog koga se ispituju I koja
zbog dusevnog stanja ne mofu da shvate znacaj zaletve, ne mogu zaklinjati.

Kada resenje postane pravosnazno, sud ce posebnom naredbom koja preedstavlja sluzbenu tajnu, na
poverljiv nacin obavestiti stranke o danu, satu I mestu ispitivanja svedoka.
Ispitivanje zasticenog svedoka se moze izvrsiti na vise nacina:

1. Iskljucenjem javnosti sa glavnog preteresa
2. Prikrivanjem izgleda svedoka
3. Svedocenjem iz posebne prostorije sa proenom glasa I lika svedoka

Sud ima obavezu da sva lica koja prisustvuju ispitivanju zasticenog svedoka upozori da otkrivnje bilo
kakvih informacija o svedoku predstavlja krivicno delo.

VESTACENJE

Vestacenje predstavlja posebno dokazno sredstvo koje se odredjuje kada za utvrdjvanje ili ocenu neke vazne
cinjenice treba pribaviti nalaz I misljenje od lica koje raspolaze potebni strucnim znanjem. Vestacenje
obuhvata dve operacije:

1. Nalaz vestaka: otkrivanje cinjenica, relevantnih za k. postpak posredstvom posebnih strucnih znanja

ili narocite tehnicke vestine

2. Misljenje veestaka: davanje strucnog misljenja o otkrivenim cinjenicama.

Vestak je procesno nezainteresovano lice kome je organ k.postupka naredio da na osnovu svog znanja I
strucne spreme oceni neke vazne cinjenice I da da svoje misljenje o njima. Kao predmet vestacenja se mogu
pojaviti:

mesto, stvari I ziva bica.

Vestacenje se poverava pojedincu ili ustanovi ili drzavnom organu. Ukoliko za odredjenu vrstu vestacenja
postoji ustanova ili ako su vestacenja dosta slozenija poveravaju se njima a ne stalnom sudskom vestaku. Na
jednom vestacenju moze raditi vise vestaka.

Vrste vestacenja:

Posmatrano sa aspekta predmeta vestacenja-

Pregled I obdukcija, vestacenje telesnih povreda,

vestacenje dusvenog zdravlja, poslovnih knjiga

Posmatrano sa aspeta kriterijuma znanja I umeca koje se primenjuje prilikom vestacenja:

sudsko-medicinske, sudsko-psihijatrisko, knjigovodstveno, kriminalisticki-tehnicko I tehnicko
vestacenje.

Posmatrano sa aspekta broja strucnih lica koja vrse vestacenje:

individualno I kolektivno

vestacenje.

Posmatrano sa aspekta vrste strucnog znanja odredjenih vestaka:

pravo I kompleksno

Posmatrano sa aspekta redosleda preduzimanja vestacenja:

pravo, dopunsko I ponovn

vestacenje

Posmatrano sa aspekta faze krivicnog postupka:

istrazno I raspravno

POLOZAJ VESTAKA U KRIVICNOM POSTUPKU

Lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove pozivu I da da svoj nalaz I misljenje u roku
odredjenom u naredbi, koji moze biti produzen na zahtev vestaka. Ako je uredno pozvan a ne dodje I ne
opravda svoj izostanak, moze se novcano kazniti do 100 000 din. Moze se I prinudno dovesti.

Vestak ima obavezu da sve zapazeno navodi tacno I da svoje misljenje iznosi nepristrasno I u skladu sa
pravilima nauke I vestine. Davanje laznog iskaza je k.delo.

Vestaku mora biti omoguceo da razgleda material za vestacenje, a organ pred kojim se postuoak void duzan
je da vestaku pokaze predmete koje ce razmatrati. Vestak raspolaze pravom razmatranje spisa. Ovo pravo je
uslovno jer zavisi od odobrenja suda.

Ako prisustvuje uvidjaju, rekonstrukciji ili drugoj istraznoj radnji, vestak moze predloziti da se razjasne
pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslusava postave odredjena pitanja. Po odobrenju predsednika veca,
na glavnom pretresu vestak moye I neposredno postavljati pitanja optuzenom I svedocima.

Vestak ima pravo na nadoknadu za svoj rad.

Vestacenje I vestaka odredjuje organ koji vodi k.postupak:

istrazni sudija, sudija ili vece suda.

Organi

unutrasnjih poslova mogu odrediti vestaka u predkrivicnom postupku I to samo ako istrazni sudija nije u
mogucnosi da izadje na lice mesta.

Razlozi za izuzece vestaka su isti kao I za izuzece sudija I sudije porotnika. Za vestaka ne moze biti
odredjeno lice koje ne moze biti ispitano kao svedok ili lice koje je oslobodjeno od duznosti svedocenja, kao
ni lice prema kome je ucinjeno k.delo.

Razlozi za izuzece vestaka postoji u pogledu lica koje je zaposleno kod ostecenog ili okrivljenog. Vestak ne
moze biti ni lice koje je ispitano kao svedok. Sud po sluzbenoj duznosti pazi na razloge o izuzecu vestaka, a
moze se izuzeti na zahtev krivicnoprocesne stranke, a I samog vestaka. Zahtev se moze staviti sve do
pocetka vestacenja. Ako su razlozi za izuzece saznati nakon pocetka vestacenja, smatrace se da su u podneti
pre pocetka vestacenja. Odluku o izuzecu u zavisnosti od faze k.postupka donosi :

predsednik veca, sudija

pojedinac ili istrazni sudija.

NALAZI I MISLJENJE VESTAKA

Nalaz vestaka predstavlja konstataciju za krivicni postupak relevantnih cinjenica koje je vestak pronasao I
utvrdio, dok je misljenje njegov strucni stav o konstatovanim cinjenicama. Saopstavanje rezultata:

1. Nalaz I misljenje se odmah unosi u zapisnik o saslusanju vestaka
2. Vestaku se moze odobriti da naknadno podnese nalaz ili misljenje pismeno u roku koji odredi organ

pred kojim se postupak vodi.

Vestak moze usmeno I pismeno saopstiti svoj nalaz ili misljenje. U slucaju da je nalaz ili misljenje vestaka
nejasan, nepotpun ili u protivrecnosti sam sa sobom ili sa izvedenim dokazima, sud ce pokusati da te
nedostatke otkloni ponovnim saslusanjem istog vestaka, pa ako se ni tada nedostaci ne otklone, nalozice
novo vestacenje sa drugim vestacima. Isti postupak vazi kada vise vestaka vestaci o jednoj stvari pa im se
rezultati ne poklope.

ISPRAVE

U sirem smislu

: sve stvari materijalne prirode, predmete izradjene od strane coveka I pismena sacinjena

takodje od strane coveka koje u uslovima k.postupka doprinose rasvetljenju vaznih cinjenica vezanih za
k.stvar

. U uzem smislu

: pismena isprava izdata od strane pojedinca ili kakvog pravnog lica, koja sadrzi

neku pravno relevantnu izjavu. Na ovaj nacin shvacena, isprava moze:

1. U sebi da sadrzi cinjenice koje ulaze u bice k.dela, u kom slucaju se isprava javlja kao predmet na

kome je ili pomocu kojega je izvrseno k.delo.

2. U sebi da sadrzi vestakovo misljenje
3. U sebi sadrzi priznanje okrivljenog
4. U sebi sadrzi izjavu svedoka
5. U sebi sadrzi cinjenice iz kojih se da izvesti zakljucak ili da jedno k.delo postoji ili da je izvesno lice

pocinilac k.dela.

Predmeti koji se po krivicnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu posluziti kao dokaz u k.postupku,
privremeno ce se oduzeti I predati na cuvanje sudu ili ce se njihovo cuvanje obezbediti na drugi nacin. U
predmete koji se po ovom osnovu oduzimaju spadaju:

uredjaji za automatsku obradu podataka, ili

oprema na kojoj se cuva ili se mogu cuvati elektronski zapisi.

Lice koje se koristi ovim predmetima duzno je da na zahtev suda , omoguci pristup I da pruzi obavestenja
potrebna za njihovu upotrebu. Pre preuzimanja predmeta , organ koji vodi postupak ce u prisustvu strucnog
lica izvrsiti pregled uredjaja I popisati njihovu sadrzinu. Ako lice koje drzi ove predmete ih ne preda na
zahtev suda, moze mu se izreci kazna do 100 000 dinara.

Drzavni organi mogu uskratiti prikazivanje ili izdavanje svojih spisa I drugih isprava ako smatraju da bi
objavljivanje njihove sadrzine bilo od stete za opste interese.

Privremeno oduzeti spisi koji mogu da posluze kao dokazi bice opisani. Ako to nije moguce, stavlja ju se u
omot I pecate se. Vlasnik spisa moze na omot stvaiti I svoj pecat. Lice od kojeg su oduzeti spisi poziva se da
prisustvuje otvaranju omota. Ako se ne odazova pozivu, omot ce se otvoriti bez njegovog prisustva.

Istrazni sudija, sam ili na predlog javnog tuzioca moze narediti da postanska, telegrafska I druga preduzeca
za prenos informacija zadrzi I njemu predaju pisma, telegrame I druge posiljke koje su upucene okrivljenom
ili koje on salje, ako postoje okolnosti koje zabog kojih se sa osnovom moze ocekivati d ace ove posiljke
posluziti kao dokaz u postupku. Posljike otvara istrazni sudija uz dva svedoka.

Predmeti koji su u toku postupka oduzeti, vratice se vlasniku, ako postupak bude obustavljen, a ne postoje
razlozi za njihovo oduzimanje.

POSTUPANJE SA SUMNJIVIM STVARIMA

Ako se kod osunjicenog ili okrivljenog nadje tudja stvar, a ne zna se kome pripada, organ koji vodi postupak
tu stvar ce opisati I objaviti na table skupstine opstine na cijem podruciju oni zive I na cijem je podrucju
k.delo ucinjeno. U oglasu se ce se vlasnik pozivati da se javi u roku od jedne godine, uz napomenu da ce se
stvar u suprotnom prodati. Ako je stvar vece vrednosti, oglas se moze dati putem dnevnih novina. Ako je
stvar podlozna kvaru, ili je njeno cuvanje skupo, ono ce se prodati po odredbama koje vaze za izvrsni
postupak a novac predati na cuvanje u sudski deposit.

Ako se u roku od jedne godine niko ne javi, stvar postaje drzavne svojina, a novac se prebacuje u pravosudni
budzet.

DONOSENJE ODLUKE SUDA

Prilkom donosenja odluka suda postoje cetiri situacije



Izricanje



Saopstavanje



Pismena izrada



Dostavljanje sudskih odluka

Svaka od njih ima svoje specificnosti,one prizilaze jedna iz druge,cineci pri tom celinu.

Izricanje odluka suda

Sudske odluke donose se od strane veca,I to nakon usmenog vecanja I glasanja.Odluka se smatra donesenom
kada je za nju glasala vecina clanova veca.

Predsednik veca rukovodi vecanjem glasanjem,stara se da se sva pitanja svestrano I potpuno razmotre I
glasa poslednji.

Clanovi veca ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predstavnik veca,ali clan veca koji je glasao
da se optuzeni oslobodi,ili da se presuda ukine I ostao u manjini nije duzan da glasa o sankciji.Ako ne glasa
uzece se kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

Pri odlucivanju,prvo se glasa da li je sud nadlezan,da li je potrebno dopuniti postupak,kao I o drugim
prethodnim pitanjima.Kada se donese odluka o prethodnim pitanjima,prelazi se na resavanje o

glavnoj

stvari.

Pri odlucivanju o glavnoj stvari ,prvo ce se glasati da li je optuzeni ucinio krivicno delo,a zatim ce se glasati
o kazni,drugim krivcnm sankcijama,troskovima krivicng postupka,imovinsko-pravnom zahtevu I ostalim
pitanjima o kojima treba doneti odluku.Ako je isto lice optueno za vise krivicnih dela,glasace se o kazni za
svako od tih dela,a zatim o jedinstvenoj kazni za ta dala.

Vecanje I glasanje se obavlja u tajnom zasedanju,a prostoriji u kojoj se veca I glas mogu biti prisutni samo
clanovi veca I zapisnicar.

*Saopstavanje odluka suda

Saopstavanje odluka mora biti izradjena pismeno.Jer samo pismeno izradjena sudska odluka predstavlja
autetntican dokaz o svom postojanju I svojoj sadrini. Samo pismeno izradjena sudska odluka omogucava
dalji tok krivicnog postupka.

*Dostavljanje odluka suda

Pitanje vrste sudskih odluka koje se dostavljaju odredjenim krivicnoprocesnim subjektima ZKP resava u
negativnom smislu.

Zakonik propisuje da se zainteresovanom licu nece dostaviti overen prepis usmeno saopstene odluke ako
izjavi da se nece zaliti,sem ako je to Zakonikom izreceno odredjeno.Zakonik je obavezao sud da prepise
odluke protiv koji je dozvoljena zalba dostavlja sa upustvom o pravu na zalbu.

Sto se nacina dostavljanja sudskih odluka tice,vaze sledeca pravila.U situaciji kada okrivljeni nema
branioca,presuda I druge odluke od cijeg dostavljanja tece rok za zalbu dostavljaju mu se licno,osim u
sledecim slucajevima:



Kada okrivljeni zahteva da se presuda I druge odluke dostave licu koje on odredi



Kada okrivljeni treba da dostavi presudu kojom mu je izrecena kazna zatvora,a dostavljanje mu ne
moe biti izvrseno na dosadasnju adresu,sud okrivljenom postavlja branioca po sluzbenoj duznosti
koji ce vrsiti ovu duznost dok se nova adresa okrivljenog ne sazna

U slucaju kada okrivljeni ima branioca,sve odluke od cijeg dostavljanja tece rok zalbe ,kao I zalba protivne
strane koja se dostavlja radi odgovora,dostavlja se I braniocu I okrivljenom.

ZADATAK POSEBNOG DELA KRIVICNO PROCESNOG PRAVA

Osnovni zadaci posebnog dela krivicno procesnog prava su:



Izucavanje toka krivicnog postupka

PRETKRIVICNI POSTUPAK

OTKRIVANJE KRIVICNOG DELA I UCINIOCA

Otkrivanje krivicnog dela I ucinioca predstavlja neophodnu pretpostavku za vodjenje krivicnog postupka.
Do njegovog otkrivanja dolazi se na vrlo razlicite nacine,a najcesce je ‘putem krivicne prijav’. Ali ukoliko
krivicna prijava nije potpuna,saznanje o krivicnom delu I uciniocu biva praceno potrebom preduzimanja
niza odredjenih radnji ,a sve sa ciljem pokretanja krivicnog postupka.

*Zaticanje ucinioca na mestu izvrsenja krivicnog dela

U praksi se ne tako cesto dogadja da se ucinilac krivicnog dela zatekne prilikom njegovog izvrsenja
=tzv.

flagrantna krivicna dela

Predvidjeno je da lice koje je zateceno prilikom izvrsenja krivicnog dela za koje se goni po sluzbenoj
dunosti moze svako lisiti slobode.Lice liseno slobode se odmah mora predate istraznom sudiji ili organu
unutrasnjih poslova,a ukoliko se to ne moze uciniti,jedan od tih organa se odmah mora obavestiti. Istrazni
sudija u zapisnik unosi I izjavu lica lisenog slobode o vremenu I mestu lisenja slobode.

Prava okrivljenog,odn.osumljicenog su:



Da u najkracem roku,a najkasnije na prvom saslusanju,podrobno I na jeziku koji razume,bude
obavesten o:delu koji mu se stavlja na teret,o prirodi I razlozima optuzbe I dokazima koji su protiv
njega prikupljeni



Da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca koji sam izabere iz reda advokata



Da njegovom saslusanju prisustvuje branilac



Da u najkracem mogucem roku bude izveden pred sud I da mu bude sudjeno nepristrasno, pravicno I
u razumnom roku



Da mu se osigura dovoljno vremena I mogucnosti za pripremanje odbrane



Da se izjasni o svim cinjenicama I dokazima koji ga terete I das am ili preko branioca iznosi
cinjenice I dokaze u svoji korist,da ispituje svedoke optuzbe I zahteva se pod istim uslovima kao
svedoci optuzbe,u njegovom prisustvu,ispitaju svedoci odbrane



Da dobije prevodioca I tumaca ako ne razume I ne govori jezim koji se govori u postupku

Okrivljenom se moze suditi samo u njegovom prisustvu kada je dostupan sudu,izuzev situacija u kojima je
sudjenje dovoljeno u njegovom odsustvu.

*Krivicna prijava

Kao podnosioci krivicne prijave mogu se pojaviti:



Gradjani



Svi drzavljani



Organi teritorijalne autonomije ili organi lokalne samouprave



Javna preduzeca I ustanove



Organi unutrasnjih poslova

Zakonska duznost prijavljivanja izvrsenih krivicnih dela postoji samo kod pravnih lica,dok fizicka lica imaju
moralnu obavezu prijavljivanja krivicnih dela.

Lica koja imaju ‘obavezu’ prijavljivanja krivicnih dela,moraju navesti dokaze koji su im poznati I preduzeti
potrebne mere u cilju ocuvanja tragova krivicnih dela,predmeta koji su u vezi sa krivicnim delom I slicnih
dokaza.

Jedna od osnovnih aktivnosti organa unutrasnjih poslova jeste otkrivanje krivicnih dela I njihovih ucinioca

Krivicna prijava podneta od strane organa unutrasnjih poslova predstavlja rezultat prethodnih aktivnosti koje
se

ex officio

preduzimaju odmah nakon pojavljivanja osnovnih sumnji da je izvrseno krivicno delo za koje se

goni po sluzbenoj duznosti.

Krivicna prijava koju podnose drugi subjekti obicno predstavlja prvi znak saznanja da je ucinjeno krivicno
delo,dok kod organa unutrasnjih poslova ono jeste rezultat preduzetih radnji.

U krivicnoj prijavi koju podnosi organ unutrasnjih poslova,navode se dokazi do kojih se dolo
preduzimanjem istraznih radnji. Ovi organi imaju obavezu da o svim naknadno saznatim
cinjenicama,dokazima ili kragovima krivicnog dela prikupe potreban obavestenja I da izvestaj o tome,u
formi dopue krivicne prijave,dostave nadleznom javnom tuziocu.

Prema nacinu podnosenja krivicna prijava moze piti

pismena I usmena.

Ukoliko se krivicna prijava podnosi pismeno,lice koje je podnosi mora biti upozoreno na posledice lanog
prijavljivanja. Sto se umene prijave tice,zakonik predvidja obavezu sastavljanja zapisnika,sem ukoliko se
prijava ne saopstava telefonom.

Ukoliko kao kriterijum uzme potpunost podataka u krivicnoj prijavi o delu,uciniocu I dokazima razlikuju se

potpuna I nepotpuna

krivicna prijava.

Nepotpuna jeste ona prijava na osnovu koje se ne moze pokrenuti krivicni postupak.Nepotpunost podataka
sadrzanih u krivicnoj prijavi moze se odnositi na krivicno delo,ucinioca ili dokaze.

Krivicne prijave mogu imati

lazni I istiniti sadrzaj.

Ukoliko se podnese lazna krivicna prijava,podnosilac ce

biti krivicno odgovoranzbog krivicnog dela laznog prijavljivanja. Posledice laznog prijavljivanja nastupaju
tek u trenutku utvrdjivanja njegovr neistinitosti,a ne momentu njegovog podnosenja.

Krivicna prijava predstavlja svojevrsno obavestenje javnog tuzioca o izvrsenom krivicnom delu.

U dva slucaja su predvidjene posledice:



Ako se krivicna prijava podnese u roku predvidjenom za privatnu tuzbu,I ako se u toku postupka

utvrdi da se rai o krivicnom delu koje se goni po privatnoj tuzbi



Ako krivicnu prijavu za krivicno delo za koje je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do tri

godine podnese osteceni,a javni tuzilac u roku od 2 meseca od dana prijema prijave niti podnese
optuzni predlog niti obavesti ostecenog da je prijavu odbacio,osteceni moze kao tuzilac preduzeti
gonjenje podnosenjem optuznog predloga sudu.

Krivicna prijava se podnosi nadlenom javnom tuziocu,mada se moe dogoditi da ona bude podneta I sudu,org
unutrasnjih poslova ili nenadleznom javnom tuziocu,koji ima obavezu da je prime I odmah dostave
nadleznom javnom tuziocu. Javni tuzioc ima samo u jednoj situaciji mogucnost donosenja formalne odluke
o krivicnoj prijavi.Ovo je moguce u sledecim slucajevima:



Ukoliko prijavljeno delo nije krivicno delo koje se goni po sluzbenoj dunosti



Ukoliko je nastupila zastarelost ili ukoliko je delo obuhvaceno amnestijom ili pomilovanjem



Ukoliko postoje druge okolosti koje iskljucuju gonjenje

Privremeno oduzimanje vozačke dozvole:

Ukoliko postoji osnovana sumnja za k.d. protiv bezbednosti

saobraćaja osumnjičenom moze na najduže 3 dana biti oduzeta vozačka dozvola.

Ostala ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku:

Mogu preduzimati određene

radnje utvrđene članom 225 u cilju otkrivanja krivičnih dela I preventivne zaštite prava građana.

Ovla

šćenja istražnog sudije u pretkrivičnom postupku

Istražni sudija je ovlašćen da sprovodi istragu, a u pretkrivičnom postupku odlučuje o merama javnog
tužioca I drugih organa, koje su usmerene na ograničavanje ustavnih prava I sloboda osumnjičenog. Istražni
sudija ima ovlašćenje da pre krivičnog postupka preduyima procesne radnje koje ne trpe odlaganje.

Ovla

šćenja javnog tužioca u pretkrivičnom postupku

Javni  tužilac  rukovodi  pretkrivičnim postupkom, zahteva sprovođenje istrage, podiže I zastupa optužnicu,
izjavljuje   žalbe   protiv   nepravosnažnih   odluka   I   podnosi   vandredne   pravne   lekove   protiv   pravosnažnih.
Uloga javnog tužioca treba da obezbedi koordinaciju rada svih subjekata krivičnog gonjenja I da njihovu
delatnost   učini   efikasnijom.   Svi   subjekti   koji   učestvuju   u   pretkrivičnom   postupku   moraju   obaveštavati
nadležnog jagvnog tužioca o svim preduzetim radnjama.

POKRETANJE KRIVICNOG POSTUPKA

Krivicni postupak se moze pokretnuti samo na osnovu zahteva javnog tuzioca. On takav zahtev podnosi
onda kada postoji osnovana sumnja da je izvrseno kd koje se goni po sluz.duznosti. Takodje, javni tuzilac
mora imati saznanje ko je izvrsilac kd. Sredstva kojim se dolazi do ovog saznanja nazivaju se povodi za
pokretanje kriv.postupka.

PRETHODNI POSTUPAK

Prethodni postupak predstavlja prvi stadijum opsteg kriv.postupka, odn.prethodi glavnom postupku I
sastavljen je iz dve faze:

istrage I optuzenja

. Svrha ovog postupka:

1. u ovom stadijumu se prikupljaju dokazi na osnovu kojih tuzilac donosi odluku da lice podneti

optuzni akt

2. u ovom stadijumu se obavlja sudska kontrola opravdanosti optuzbe, pre njene pravosnaznosti I

izvodjenja okrivljenog pred sud

Kada je rec o kd za koja je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ovaj postupak se ne
vodi. Medjutim, I za kd za koja je predvidjena kazna zatvora preko tri godine I teza moze doci do izostanka
ovog postupka I to:

1. ako ovlasceni javni tuzilac prosiri pravosnaznu optuzbu na kd optuzenog izvrsena ili otkrivena na

glavnom pretresu

2. ukoliko budu ispunjeni uslovi za podizanje neposredne optuznice

Prethodni postupak se znatno razlikuje od glavnog pretresa I sa njim cini jedinstveni kriv.postupak. Radnje
preduzete u prethodnom kriv.postupku zapravo su krivicno procesne radnje, a materijal prikupljen u ovom
stadijumu ima isti procesni znacaj kao I onaj izveden na glavnom pretresu.

Opravdanje postojanja ovog stadijuma se ogleda u potrebi da se pre optuzenja I sudjenja ustanovi da li za
optuzenjem ili sudjenjem uopste ima potrebe.

ISTRAGA

Istraga predstavlja prvu fazu prethodnog postupka. Nju resenjem otvara ili istrazni sudija ili vece, na zahtev
ovlascenog javnog tuzioca. Istraga se pokrece protiv odredjenog lica za koje postoji osnovana sumnja da je
ucinilo kd. Istragu sprovodi istrazni sudija.

Istraga se vodi sa ciljem prikupljanja dokaza I podataka koji su potrebni da bi se odlucilo da li ce se podici
optuznica ili obustaviti postupak, dokaza koji su vazni za kriv.postupak itd. Cilj istrage se ogleda u
sledecem:

1. pruza materijal ovlascenom javnom tuziocu za podizanje optuznice
2. obezbedjuje dokaze koji bi do pretresa mogli propasti
3. predstavlja posebnu zastitu okrivljenog od neosnovanog optuzenja
4. prikuplja dokaze o licnosti okrivljenog kada za tim postoji potreba

Istraga ne predstavlja obaveznu fazu kriv.postupka. Ona moze biti

obavezna, moguca ili iskljucena.

1. Istraga je obavezna kada tuzilac ne moze podici optuznicu pre nego sto istraga bude provedena (za

kd za koja je predvidjena kazna zatvora preko pet godina)

2. Istraga nije obavezna za krivicna dela za koja je predvidjena kazna zatvora u trajanju duzem od tri

godine, a kracem od osam godina I u tom slucaju zavisi od tuzioca

3. Istraga je iskljucena za kd za koja se vodi skraceni kriv.postupak (za kd za koja je predvidjena

novcana kazna ili zatvor do tri godine)

4. Istraga je iskljucena I u onim slucajevima kada se za krivicna dela sazna na glavnom pretresu

Da bi se istraga pokrenula, potrebno je da tuzilac podnese zahtev za pokretanje istrage, a sud da taj zahtev
usvoji.

Javni tuzilac podnosi zahtev istraznom sudiji za

pokretanje istrage

pismeno ili usmeno I zahtev mora da

sadrzi: lice protiv koga se pokrece istraga, opis dela, zakonski naziv dela, okolnosti na osnovu kojih se
procenjuje da postoji osnovana sumnja da je to lice ucinilo kd I dokazi koji potvrdjuju relevantne cinjenice.
Uz zahtev tuzilac podnosi I krivicnu prijavu, spise I zapisnike preduzete u pretkrivicnom postupku itd.

Nakon podnosenja zahteva, istrazni sudija razmatra spise, saslusava lice u odnosu na koje postoji zahtev I
donosi odluku. On moze da se slozi sa zahtevom I u tom slucaju donosi resenje o sprovodjenju istrage.
Ukoliko se ne slozi sa zahtevom, zatrazice da o njemu odluci vece. Vece o zahtevu odlucuje na sednici bez
prisustva javnosti I stranaka. Vece moze doneti dve odluke: da odbije zahtev za sprovodjenje istrage ili da
donose resenje o sprovodjenju istrage.

Sprovodjenje istrage

se poverava istraznom sudiji nadleznog suda. Istrazni sudija moze preduzimati

istrazne radnje samo na podrucju svog suda. Ali, ukoliko interes istrage to zahteva, on moze pojedine

1. ukoliko optuzeni u toku glavnog pretresa u zasedanju ucini kd ili ukoliko se u toku glavnog pretresa

otkrije ranije ucinjeno kd

2. ukoliko neko drugi u toku glavnog pretresa u zasedanju ucini kd, vece moze prekinuti glavni pretres

I po usmenoj optuzni tuzioca suditi odmah za ucinjeno kd

3. podnesena optuznica na glavnom pretresu, od strane ovlascenog tuzioca moze biti usmeno izmenjena

ukoliko tuzilac oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo cinjenicno stanje sadrzano u
optuznici

Sadrzaj optuznice

cine obavezni I fakultativni elementi.

1. Obavezni – podaci o identitetu okrivljenog, cinjenicni elementi dela, pravna kvalifikacija dela,

nadleznost suda, predlog dokaza itd

2. Fakultativni – predlog tuzioca da se prema okrivljenom odredi pritvor ili pusti na slobodu ukoliko se

nalazi u pritvoru, kao I predlog da se vise podnetih optuznica spoji u jednu

Neposredna optuznica se podnosi od strane javnog tuzioca nadleznom sudu u roku od osam dana od dana
date saglasnosti istraznog sudije da se ne sprovodi istraga. Optuznica nakon sprovedene istrage se podnosi u
roku od 15 dana nakon zavrsetka istrage.

Optuznica se predaje predsedniku veca pred kojim ce se odrzati glavni pretres. Ukoliko je bilo istrage pre
optuznice, predsednik veca nece suditi opravdanost vodjenja kriv.postupka, kao ni u slucaju ukoliko je
podneta neposredna optuznica za kd za koje je predvidjena kazna zatvora do pet godina ukoliko prikupljeni
podaci pruzaju dovoljno osnova za optuzenje. Medjutim, ukoliko osteceni kao tuzilac podnese neposrednu
optuznicu za isto kd predsednik veca ce vrsiti ocenu opravdanosti krivicnog gonjenja. Ukoliko nadje da
nema mesta za kriv.gonjenje, predsednik veca ce od veca traziti da odluci o ispunjenosti uslova za
kriv.gonjenje. Ukoliko vece ustanovi da nema opravdanosti, resenjem ce optuznicu odbaciti.

U slucajevima u kojima nije predvidjeno ocenjivanje opravdanosti predsednik veca odmah po prijemu
optuznice proverava formalni sadrzaj opstuznice, tj.da li ona sadrzi sve obavezne elemente, pa ako nadje da
to nije slucaj, vraca je tuziocu na ispravku nedostataka.

Uredna optuznica se dostavlja okrivljenom bez odlaganja. Pri urucenju okrivljenom, sud je obavezan da ga
pouci da u roku od osam dana ima pravo da protiv optuznice podnese prigovor.

Sudska kontrola

predstavlja sredstvo za zastitu okrivljenog od neosnovanog izvodjenja pred sud. Optuzba

ne sme stupiti na pravnu snagu bez prethodne sudske kontrole. Kontrola se moze izvrsiti:

1. tako sto osnovanost podnete optuzbe po sluz.duznosti ispituje sud
2. tako sto se osnovanost proverava podnosenjem prigovora od strane okrivljenog

U nasem pravnom sistemu koristi se mesovit sistem, odnosno, optuznica se ispituje po osnovu prigovora
okrivljenog, a samo izuzetno po sluz.duznosti.

Prigovor protiv optuznice predstavlja zahtev kojim se trazi odluka suda za preispitivanje same optuznice.
Ovaj prigovor mogu podneti samo okrivljeni ili njegov branilac.

Rok za ulaganje prigovora jeste osam dana od dana urucenja optuznice okrivljenom. U slucaju da se ovaj
rok prekoraci, pa prigovor bude naknadno podnesen, predsednik veca cega resenjem odbaciti.

Ulozeni prigovor razmatra predsednik veca pred kojim treba da se odrzi glavni pretres. On tom prilikom
proverava da li je podneti prigovor blagovremen I da li je podnet od strane ovlascenog lica, nakon cega ga
dostavlja vanraspravnom vecu koje to pitanje resava u sednici na koju poziva I stranke I branioca da usmeno
izloze svoje stavove.

Predsednik sudskog veca treba kontrolu optuznice moze zahtevati u dva slucaja:

1. ako prigovor protiv optuznice nije podnet
2. ako je prigovor podnet, ali odbacen

Povodom prigovora okrivljenog, mogu se doneti sledece odluke:

1. odluke da ima mesta optuzbi – kojima se prigovor odbacuje kao neosnovan
2. odluke da nema mesta optuzbi – kojima se donosi resenje da se usvaja prigovor

Sporazum o priznanju krivice

– ukoliko se krivicni postupak vodi za jedno kd ili za kd u sticaju, za koje je

propisana kazna zatvora do 12 godina, javni tuzilac moze okrivljenom predloziti zakljucenje sporazuma o
priznanju krivice. Ovim sporazumom okriveljni priznaje kd I time se javni tuzilac I okrivljeni usaglasavaju
o:

1. vrsti I visini kazne, odn.drugim krivicnim sankcijama
2. o odustajanju javnog tuzioca od kriv.gonjenja za kd koja nisu obuhvacena sporazumom o priznanju

krivice

3. o troskovima kriv.postupka I o imovinskopravnom zahtevu
4. o odricanju stranaka I branioca od prava na zalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma

Okrivljeni se sporazumom moze obavezati I da: otkloni stetnu posledicu izvrsenjem kd, da naknadi stetu
ostecenom, da plati odredjeni novcani iznost u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, da
obavi odredjeni humanitarni ili drustvenokoristan raditd.

O sporazumu odlucuje sud, tj.predsednik vanraspravnog veca (pre optuzenja) ili predsednik raspravnog veca
(nakon podnosenja optuznice). Sporazum resenjem moze biti odbacen, usvojen ili odbijen, zavisno od
uslova koji su potrebni da budu ispunjeni.

Resenje suda o sporazumu se dostavlja javnom tuziocu, okrivljenom, braniocu, ostecenom I njegovom
punomocniku. Protiv ovog resenja moze, ukoliko je odbijen sporazum, pravo na zalbu imaju javni tuzilac,
okrivljeni I njegov branilac, a ukoliko je usvojen osteceni I njegov punomocnik.

Stupanje optuznice na pravnu snagu

predstavlja zavrsetak prethodnog I pocetak glavnog kriv.postupka.

Optuznica, protiv koje je ulozen prigovor stupa na snagu onog momenta kada je prigovor odbijen, a ukoliko
nije podnet prigovor optuznica stupa na snagu kada predsednik veca zakaze glavni pretres.

PRIPREMANJE GLAVNOG PRETRESA

Ova faza gl. postupka pred prvostepenim sudom obuhvata sve procesne radnje suda koje se preduzimaju od
stupanja optuznice na pravnu snagu do pocetka gl. pretresa. Pripremanje gl. pretresa vodi predsednik veca
pred kojim ce se gl. pretres odrzati.

Primarne radnje su zakazivanje gl. pretresa i pozivanje lica cije je prisustvo prema zakonu nepohodna
pretpostavka za odrzavanje gl. pretresa. Pored njih, u periodu od zakazivanja do pocetka gl. pretresa, mogu
nastupiti situacije koje podrazumevaju sudsku odluku ili preduzimanje nekih mera. Kao sadrzaj prve faze
drugog stadijuma kr. postupka pojavljuju se radnje od kojih su neke obavezne, a neke fakultativne. Te radnje
su:



Zakazivanje gl. pretresa



Pozivanje odredjenih lica na gl. pretres



Predlaganje i izvodjenje dokaza, odredjivanje dopunskih sudija, i



Odustanak od optuznice, odnosno privatne tuzbe.

Glavni postupak predstavlja najvazniju fazu opsteg kr. postupka jer bez njega nema ni presude, tj. svaki gl.
pretres se zavrsava presudom osim u slucaju izricanja sudske opomene (ona se izrice resenjem).

Ova faza je sacinjena od razlicitih procesnih radnji koje preduzimaju procesni subjekti, a dokazi se izvode
neposredno pred zbornim sudom ili sudijom pojedincem. Na gl. pretresu se raspravlja o optuzbi ciji je
predmet krivicno delo ucinjeno od strane optuzenog.

Pretpostavke nuzne za odrzavanje glavnog pretresa

Za odrzavanje zakazanog gl. pretresa nuzno je prisustvo: predsednika veca, clanova veca, dopunskih sudija,
zapisnicara, ovlascenog tuzioca, punomocnika, optuzenog, branioca, svedoka, vestaka, tumaca i ostecenog.
Kada predsednik veca otvori zasedanje, iznese predmet gl. pretresa i predstavi sastav veca, pristupa
utvrdjivanju prisutnosti pozvanih lica.

Tokom gl. pretresa, sastav suda je: predsednik veca, clanovi veca i zapisnicari. Njihova prisutnost je toko
celog postupka obavezna. Duznost predsednika veca se sastoji u tome da ispita zakonitost sastavljenog veca
i eventualno postojanje razloga za izuzece clanova veca i zapisnicara.

Gl. pretres se ne moze odrzati bez licnog prisustva okrivljenog. Ukoliko uredno pozvani optuzeni ne dodje
na gl. pretres, a svoj izostanak ne opravda, vece izdaje naredbu za dovodjenje optuzenog. Ako se dovodjenje
ne moze odmah obaviti, pretres se odlaze.

ZKP Republike Srbije predvidja mogucnost da se kr. postupak u kome je nekom licu sudjeno u odsustvu
ponovi, bez obzira na to sto uslovi za vanredno ponavljanje kr. postupka nisu ispunjeni, pod uslovom da
osudjeni ili njegov branilac, u roki od 6 meseci od nastanka mogucnosti da se osudjenom sudi u odsustvu,
podnese zahtev za ponavljanje postupka.

Ukoliko je odbrana obavezna, gl. pretres se ni u kom slucaju ne moze odrzati bez prisustva branioca. Ako se
radi o fakultativnoj odbrani, ova faza kr. postupka se moze realizovati i bez prisustva branioca u slucaju da
ga okrivljeni nije izabrao, a ako jeste, neophodna je saglasnost okrivljenog da se pretres odrzi i bez branioca.
Bez ove saglasnosti okrivljenog, postupak ne bi trebalo odrzati sve dok branilac ne bude prisutan.

Od ovih pravila postoje izuzeci:



Kod fakultativne odbrane, nalaze obavezu da se optuzeni pozove da uzme drugog branioca ako
uredno pozvani branilac ne obavesti sud o razlozima sprecenosti, ili bez odobrenja napusti gl.
pretres.



Kod obavezne odbrane, nalaze obavezu odlaganja gl. pretresa ukoliko ne postoji mogucnost da
optuzeni, umesto neopravdano odsutnog branioca, angazuje drugog branioca ili ukoliko ne postoji
mogucnost da ga sud postavi bez negativnih posledica po odbranu.

Faze glavnog pretresa

Redosled radnji koje se preduzimaju na gl. pretresu propisan je ZKP-om, ali kada posebne okolnosti to
zahtevaju, a narocito broj optuzenih, broj kr. dela, kao i obim dokaznog materijala, od redovnog toka
rasprave se moze i odustati. Uobicajeni tok gl. pretresa je:

Otvaranje zasedanja

- Ulaskom sudija u sudnicu pocinje zasedanje, koje se zavrsava okoncanjem,

prekidanjem ili odlaganjem gl. pretresa. Zasedanje otvara predsednik veca tako sto: objavljuje
predmet gl. pretresa i sastav veca, utvrdjuje prisutnost pozvanih lica, pa ukoliko sva pozvana lica
nisu prisutna proverava da li su im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali.

Citanje optuznice, odnosno privatne tuzbe

Gl. pretres pocinje citanjem optuznice ili privatne tuzbe

koju cita tuzilac. Nakon toga, predsednik veca proverava da li je optuzeni razumeo optuznicu, a
zatim ce ga pitati da li priznaje da je ucinio kr. delo za koje je optuzen. Kada optuzeni zavrsi svoj

iskaz, pitanju mu mogu postavlhati tuzilac, zatim branilac optuzenog, posle njega predsednik i
clanovi veca, a zatim osteceni ili njegov zakonski zastupnik.

Saslusanje optuzenog

- Nakon sto optuzeni shvati optuzbu i izjasni se o njoj, pristupa se njegovom

saslusanju. Optuzenog prvo saslusava predsednik veca, koji ga poziva da se o svakoj tacki optuzbe
izjasni. Posle toga, ispitivanje nastavljaju clanovi veca, a zatim i osteceni, zakonski zastupnik i
punomocnik ostecenog i vestaci, uz odobrenje predsednika veca. U toku gl. pretresa optuzeni se
moze dogovarati sa svojim braniocem, ali o tome kako ce na postavljeno pitanje odgovoriti ne moze
se savetovati niti sa svojim braniocem, niti sa nekim drugim.

Dokazni postupak

- Nakon sto optuzeni bude saslusan, pristupa se izvodjenju dokaza kojima se

obezbedjuju cinjenice vazne za presudjenje konkretne kr. stvari. Svrha ovog postupka je prihvatanje
predloznih dokaza od strane suda, tj. predsednika veca ili veca. U ovom postupku se izvode dokazi
koji su prihvaceni, i koje su predlozile stranke ili sud. Predsednik veca ce, nakon dovrsenog
ispitivanja svakog svedoka ili vestaka i nakon citanja svakog zapisnika ili drugog pismena, stranke i
ostecenog pitati da li imaju sta da primete,a po zavrsenom dokaznom postupku i da li imaju kakve
predloge za dopunu dokaznog postupka. Ukoliko niko ne predlozi dopunu dokaznog postupka ili
predlog bude odbijen, a vece smatra da je stanje stvari izvidjeno, predsednik ce objaviti da je dokazni
postupak zavrsen.

Zavrsne reci

- Nakon zavrsenog dokaznog postupka nastupa poslednja faza gl. pretresa. U ovoj fazi,

predsednik veca daje rec strankama, ostecenom i braniocu. Najpre govori tuzilac, zatim osteceni,
branilac pa optuzeni. Tuzilac u svojoj zavrsnoj reci iznosi ocenu dokaza izvedenih na gl. pretresu,
nakon cega izlaze zakljucke o cinjenicama vaznim za odluku o odredbama krivicnog i drugog
zakona. U okviru svoje zavrsne reci osteceni moze obrazloziti svoj imovincko-pravni zahtev i
ukazati na dokaze o kr. delu optuzenog. Nakon zavrsne reci branioca, optuzeni ima pravo da govori
sam, da se izjasni da li usvaja odbranu branioca i da je dopuni.

Okoncanje glavnog pretresa

Posle svih zavrsnih govora, predsednik veca je duzan da pita da li jos neko zeli nesto da izjavi. U slucaju da
nakon zavrsenih izlaganja stranaka, branioca i ostecenog, vece odluci da izvede jos neke dokaze, dokazni
postupak se nastavlja. Ako dopuna dokaznog postupka ne bude odredjena, predsednik veca objavljuje da je
gl. pretres zavrsen, nakon cega se vece povlaci na vecanje i glasanje radi donosenja presude.

Izmena i prosirenja optuzbe

Kada se na gl. pretresu izvedu dokazi koji menjaju cinjenicno stanje u dispozitivu optuzbe, tuzilac takvu
optuzbu, na samom gl. pretresu, usmeno menja i uskladjuje sa rezultatima do kojih se doslo, ili predlaze da
se gl. pretres prekine radi pripremanja nove optuznice. Ako tuzilac izvrsi samo izmenu kvalifikacije dela, to
nece predstavljati izmenu optuzbe.

Do prosirenja optuzbe u fazi gl. pretresa dolazi ukoliko optuzeni u toku gl. pretresa u zasedanju ucini kr.
delo ili ako se u toku gl. pretresa otkrije koje ranije ucinjeno kr. delo optuzenog. U ovom slucaju vece moze
doneti odluku da se za to kr. delo posebno sudi. Protiv ovakve optuzbe prigovor nije dozvoljen. Ukoliko
prosirenje optuzbe vece prihvati, ono ce prekinuti gl. pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje
odbrane.

Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa

Gl. pretres se resenjem veca moze odloziti ukoliko je potrebno: pribaviti nove dokaze za cije je pribavljanje
neophodno duze vreme, ili ukoliko se u toku gl. pretresa utvrdi da je kod optuzenog posle ucinjenog kr. dela
nastupilo dusevno oboljenje ili dusevna poremecnost ili ukoliko postoje druge smetnje da se gl. pretres
uspesno sprovede. U resenju kojim se gl. pretres odlaze, osredjuje se dan i cas kada ce se gl. pretres
nastaviti, a moze biti odredjeno i prikupljanje dokaza koji bi se vremenom mogli izgubiti.

Izuzev slucajeva koje predvidja Zakonik o kr. postupku, predsednik veca gl. pretres moze prekinuti usled:
pribavljanja odredjenih dokaza u kratkom vremenu, pripremanja optuzbe ili odbrane, odmora ili isteka
radnog vremena. Prekinuti gl. pretres ne nastavlja narednog dana i uvek pred istim vecem.

Dopuna veca i pocetak glavnog pretresa iznova

Presuda kojom se optuzba odbija(odbijajuca presuda):donosi se ne zbog cinjenicnog stanja u vezi sa
delom,uziniocem ili dokazima,vec zbog pretece povrede zakona. Razlozi za donosenje ove vrste presude su:



Ako je tuzilac od zapocinjanja do zavrsetka glavnog pretresa odustao od optuzbe ili je osteceni
odustao od predloga za gonjenje



Ako je optuzbeni za isto delo vec pravosnazno osudjen, oslobodjen optuzbe ili je optuzba protiv
njega pravosnazno odbijena ili je postupak protiv njega resenjem pravosnazno obustavljen



Ako je optuzeni aktom amnestije ili pomilovanjem oslobodjen od gonjenja,ili se krivicno gonjenje ne
moze preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolosti koja trajno iskljucuje krivicno gonjenje

Presuda kojom se optuzeni oslobadja od optuzbe(oslobadjajuca presuda):ova vrsta presude se donosi: ako
delo za koje je optuzeni optuzen po zakonu nije krivicno delo,I ako nije odkazano da je optuzeni ucinio delo
za koje je optuzen.

Presuda kojim se optuzeni oglasava krivim(osudjujuca presuda): U ovoj presudi navodi se sledece:

1. Za koje se delo oglasava krivim,uz naznacenje cinjenica I okolnosti koje cine obelezja krivicnog dela,kao
I onih od kojih zavisi primena odredjene odredbe krivicnog zakona.
2. Zakonski naziv krivicnog dela I koje su odredbe zakona primenjene
3. Na kakvu se kaznu osudjuje optuzeni ili se po odredbama krivicnog zakona oslobadja od kazne
4. Odluku o uslovnoj osudi,odn.o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta
5. Odluku o merama bezbednosti I o oduzimanju imovinske koristi
6. Odluku o uracunavanju pritvora ili vec izdrzane kazne
7. Odluku o troskovima krivicnog postupka I imovinskopravnom zahtevu

Donosenje presude:

Izricanje presude

sud ce presudu izrecu ukoliko u toku vecanja oceni da u cilju dopune postupka ili

razrasnjenja pojedinih pitanja,glavni pretres ne treba ponovo otvarati.

Presuda se moze odnositi samo na lice koje je optuzeno I samo na delo koje je predmet optuzbe sadrzane u
podnesenoj,odn.na gl.pretresu izmenjenoj ili prosirenoj optuznici.Kada se radi o pritvoru,o njegovom
odredjivanju u formi resenja odlucuje vanraspravno vece. Zalba izjavljena protiv ovog resenja ne zadrzava
izvrsenje resenja. ZKP institute pritvora detaljno regulise. Tako:



Kad izrekne presudu zatvora ispod 5god,vece ce optuzenom koji se brani sa slobode odrediti pritvor
ako se krije ili ukoliko se ne moze utvrditi njegova istovetnost,ili ako postoje druge okolnosti koje
ukazuju na opasnost od bekstva I ukoliko osobite okolnosti ukazuju d ace ponoviti kr.delo,ili dovrsiti
pokusano kr delo,ili d ace uciniti kr.delo kojim preti



Vanraspravno vece ce uvek pritvor ukinuti I narediti da se optuzeni pusti na slobodu ako je
oslobodjen od optuzbe ,ili je optuzba odbijena, ili ako je oglasen krivim,a oslobodjen od kazne,ili je
osudjen samo na novcanu kaznu…



O produzenju pritvora vanraspravno vece donosi posebno resenje,ukoliko ustanovi da jos postoje
razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen ili ako je optuzenom presudom prvostepenog suda izrecena
kazna zatvora preko 5 godina I ako je to opravdano zbog posebno teskih okolnosti kr.dela I ako se
optuzeni,tj.osudjeni krije ili ukoliko se ne moze utvrditi njegova istovetnost…



Pritvor koji je odredjen ili produzen moze trajati do upucivanja optuzenog,odn.osudjenog u ustanovu
za izdrzavanje kazne,ali najduze dok ne istekne vreme trajanja kazne izrecene u prvostepenoj presudi



Na osnovu zahteva optuzenog,koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru,predsednik
veca,resenjem,optuzenog moze uputiti u ustanovu za izrzavanje kazne I pre pravosnaznosti presude.

Objavljivanje presude

ono se sastoji u javnom citanju izreke presude I izlaganja razloga presude u kratkim

crtama.

Izreku presude predsednik veca javno cita u prisustvu stranaka,njihovih xakonskih zastupnika,punomocnika
I branilaca.

Posto objavi presudu,predsednik veca ce informisati stranke o pravu na zalbu, kao I o pravu na odgovor na
zalbu. Posle objavljivanja presude,pa do njene pravosnaznosti, odluku o odredjivanju ili ukidanju pritvora
donosi vanrspravnovece.

Pismena izrada I dostavljanje presude

objavljena presuda se mora pismeno izraditi I poslati u roku od 8

dana po objavljivanju,a u slozenim stvarima,izuzetno u roku koji odredi predsednik neposredno viseg suda.

Svaka pismeno izradjena presuda sadrzi:uvod,izreku I obrazlozenje,I mora biti potpisana od strane
predsednika veca I zapisnicara.

Uvod sadrzi:naznacenje da se presuda izrice u ime naroda,naziv suda,ime I prezime predsednika,I clanova
veca I zapisnicara,ime I prezime optuzenog,kr.delo za koje je optuzen,I da li je bio prisutan na glavnom
pretresu,dan glavnog pretresa I da li je glavni pretres bio javan,ime I prezime tuzioca,branioca,zakonskog
zastupnika I punomocnika koji su bili prisutni na gl.pretresu I dan objavljivanja izrecene presude.

Izreka presude sadrzi licne podatke o optuzenom I odluku kojom se optuzeni oglasava krivim za delo za
koje je optuzen ili kojom se oslobadja od optuzbe za to delo ili kojom se optuzba odbija.

Obrazlozenje presude je razlicito,tj.vezano je az vrstu presude koja je u konkretnom slucaju donesena.

Overeni prepis presude se dostavlja tuziocu,a optuzenom I braniocu dostavljanje se vrsi prema opstim
odredbama o dostavljanju.

Optuzenom,privatnom tuziocu I ostecenom kao tuziocu dostavlja se presuda sa uputstvom o pravu na zalbu.
Overeni prepis presude sud ce,sa uputstvom o pravu na zalbu,dostaviti ostecenom ako ima pravo na
zalbu,licu ciji je predmet oduzet tom presudom,kao I pravnom licu prema kome je izreceno oduzimanje
imovinske koristi. Pravosnazna presuda ce ostecenom biti dostavljena samo ukoliko on to bude trazio.

POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

U okviru postupka odlucuje se o pravilnosti I zakonitosti sudjenja koje je obavljeno pred sudom prvog
stepena. Povod ovom krivicnom postupku predstavlja izjavljeni pravni lek sudu viseg stepena.

Postupak po pravnim lekovima predstavlja nastvak postupka koji je vodjen pred prvostepenim sudom.
Odnosi za pobijenje odluke prvostepenog suda pravnim lekovima su:

Pravni-

postoji ukoliko dodje do greske u primeni prava. Odluka doneta sa ovim nedostatkom smatra se

nezakonitom.

Cinjenicni

-sastoji se u pogresno ili nepotpuno utvrdjenom cinjenicnom stanju koji je predmet postupka.

U okviru pravnih lekova razlikujemo:



Redovne pravne lekove-njima se pobijaju odluke koje nisu pravnosnazne,tj.odluke koje nisu stupile
na snagu.



Vanredne pravne leove

Redovnim pravnim lekovima

se pobijaju odluke koje nisu pravnosnazne,tj.odluke koje nisu stupile na

snagu. Cilj ove vrste pravnih lekova jeste sprecavanje nastupanja pravosnaznosti donete odluke I donosenje
noeve odluke na njeno mesto. Zakonik o KP poznaje sledece redovne pravne lekove:

Tuzilac i osteceni se mogu odreci prava na zalbu od trenutka objavljivanja presude pa do isteka roka za
izjavu zalbe. Pre dostavljanja presude, optuzeni se zalbe moze odreci samo ako su se prava na zalbu odrekli i
tuzilac i osteceni i ukoliko mu nije izrecena kazna zatvora. Ako je optuzenom izrecena kazna zatvora od 30
do 40 godina, on se prava na zalbu ne moze odreci niti od izjavljene zalbe moze odustati. Dato odricanje i
odustanak od zalbe se ne moze opozvati.

Rok za ulaganje zalbe protiv presude donesene u prvom stepenu iznosi 15 dana od dana dostavljanja
presude.

Svaka zalba mora sadrzati sl.elemente:

1. oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba
2. osnov za pobijanje presude
3. obrazlozenje zalbe
4. predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimicno ukine ili preinaci
5. potpis lica koje zalbu izjavljuje

Ako neki element nedostaje zalba ce se smatrati nepotpunom.

Pravi se razlika izmedju

nepotpune zalbe titulara bez strucne pravne pomoci

nepotpune zalbe titulara

koji ima strucnu pravnu pomoc ili je sam pravno obrazovan

Presudu je moguce pobijati kako u pogledu cinjenicnih fakata, tako i u pogledu pravnih odluka donesenih u
vezi sa njom. Presuda se moze pobijati zbog :

1. bitne povrede odredaba kr.postupka
2. povrede kr.zakona
3. pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja
4. odluke o kr.sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troskovima kr.postupka i imovinskopravnih

zahteva

Bitna povreda odredaba kr.postupka postoji ukoliko:

1. sud nije bio propisno sastavljen ili ukoliko je u izricanju presude ucestvovao sudija ili sudija porotnik

koji nije sudelovao naq glavnom pretresu ili koji je pravosnaznom odlukom od sudjenja izuzet

2. na glavnom pretresu jeste sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se imao izuzeti
3. na glavnom pretresu nije prisustvovalo lice koje je po zakonu inace obavezno da prisustvuje
4. protivno zakonu na glavnom pretresu nije bilo javnosti
5. sud povredi propise kr.postupka
6. presudu donese sud koji u toj stvari, usled stvarne nenadleznosti, nije mogao suditi
7. sud svojom presudom nije potpuno resio predmet optuzbe
8. optuzba bude prekoracena
9. na osnovu izjavljene zalbe samo u korist optuzenog, bude izmenjena presuda na stetutuzenog u

pogledu pravne kvalifikacije kr.dela i kr.sankcije

10. presuda pociva na dokazu na kome se po odredbama ZKP-a ne moze zasnivati
11. izreka presude bude nerazumljiva, protivrecna sama sebi ili razlozima presude

Sto se povreda kr.zakona tice one postoje ako je kr.zakon povredjen u smislu:

1. da delo za koje se optuzeni goni nije kr. Delo
2. da postoje okolnosti koje iskljucuju kr.gonjenje
3. da je u pogledu kr.dela primenjen zakon koji se ne moze primeniti
4. da je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni prekoraceno ovlascenje koje sud ima po

zakonu

5. da su povredjene odredbe o uracunavanju pritvora i izdrzavanju kazne

Odluke suda koje se u vidu posebnog zalbenog razloga mogu pobijati su:

1. odluke o kazni, uslovnoj osudi i sudskoj opomeni
2. odluke o oduzimanju imovinske koristi
3. odluke o imovinskopravnom zahtevu ili o troskovima kr.postupka

Sam postupak u vezi sa zalbom na presudu pocinje podnosenjem zalbe sudu prvog stepena, a zavrsava se
donosenjem odluke suda drugog stepena o zalbi i presudi koja je napadnuta. Zalbeni postupak pred sudom
drugog stepena prolazi kroz sl.faze: pre sednice veca sprovodi se pripremni postupak, zatim sledi postupak u
sednici veca, a nakon njega i postupak na pretresu pred drugostepenim sudom.

Pripremni postupak za sednicu veca drugog stepena

– sprovode se pripreme koje treba ili da

omoguce ili olaksaju postupak u sednici veca i na pretresu. Nakon sro spisi sa zalbom stignu
drugostepenom sudu, predsednik zalbenog veca odredjuje sudiju izvestioca, za kr.delo za koje se
goni po zahtevu javnog tuzioca sudija izvestilac dostavlja nadleznom javnom tuziocu koji je
obavezan da ih najkasnije u roku od 15 dana razmotri i stavi svoj predlog ili izjavi da ce predlog
staviti na sednici veca i da ih vrati sudu.

Postupak u sednici veca

– po pravilu zalbeni postupak pred drugostepenim sudom se zavrsava

nakon sprovedenog postupka u sednici veca, izuzetno zalbeni postupak se nastavlja i na pretresu i
pred   sudom   drugog   stepena   kada   vece   u   sednici   ustanovi   da   je   potrebno   da   se   zbog   pogresno
utvrdjenog cinjenicnog stanja izvedu novi dokazi ili ponove vec ranije izvedeni dokazi. O sednici
veca se obavestava onaj optuzeni ili njegov branilac, osteceni kao tuzilac, privatni tuzilac ili njihov
punomocnik koji u roku predvidjenom za zalbu zahtevao da bude obavesten o sednici ili je predlozio
odrzavanje pretresa pred drugostepenim sudom. Sednica veca pocinje izvestajem sudije izvestioca o
stanju stvari. Vece od stranaka koje prisustvuju sednici, moze zatraziti potrebna objasnjenja u vezi sa
zalbenim   navodima.   Opsta   javnost   sednice   veca   drugostepenog   suda   uslovljena   je   prisustvom
stranaka,   sednica   kojoj   prisustvuju   stranke   je   javna,   ali   i   sa   ove   sednice,   zakonom   propisanim
uslovima   opsta   javnost   moze   biti   iskljucena.   Zalba   u   sednici   moze   biti:   odbacena,   odbijena   ili
usvojena.

Postupak na pretresu pred drugostepenim sudom

– sud drugog stepena moze sam ispraviti

pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje, to cini na pretresu koji zakazuje i vodi sam.
Predmet pretresa pred drugostepenim sudom je ispitivanje osnovanosti zalbe. Na pretres pred
drugostepenim sudom pozivaju se optuzeni i njegov branilac, tuzilac, osteceni, zakonski zastupnici i
punomocnici ostecenog, svedoci i vestaci. Pretres pred sudom drugog stepena mora biti odrzan
ukoloko je u istom kr.predmetu presuda vec jednom bila ukinuta. Shodno rezultatu pretresa, tuzilac
moze, u celini ili delimicno od optuznice ili odustati ili je izmeniti u korist optuzenog. Ako javni
tuzilac odustane od optuznice u celini, osteceni je duzan da se odmah, najkasnije u roku od 8 dana,
izjasni da li hoce da produzi gonjenje.

Drugostepeni sud presudu moze ispitivati: samo u onom delu u kojem se pobija zalbom i po sluzbenoj
duznosti u pogledu toga:

1. da li postoji povreda odredab kr.postupka i da li je glavni pretres, protivno odredbama zakona,

odrzan u odsustvu optuzenog, a u slucaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuzenog

2. da li je na stetu optuzenog povredjen kr.zakon.

Drugostepeni sud po ulozenoj zalbi moze doneti jednu od sledecih odluka:

Odluka kojom se zalba odbacuje

– ova odluka donosi se u formi resenja. Zalba se odbacuje

ukoliko je neblagovremena ili nedozvoljena. Neblagovremena je ako je podneta posle zakonskog
roka a nedozvoljena ako je izjavljena od neovlascenog lica. Ovu odluku po pravilu donosi sud prvog
stepena. Neblagovremena ili nedozvoljena zalba ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, nema pravne
posledice.

Odluka kojom se zalba odbija

– ova odluka se donosi u formi presude. Odluku kojom se zalba

stvarno nadlezan,odnosno da li je resenje doneo ovlasceni organ.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih odluka (resenja i presude). Njihova svrha se odleda u
ispravljanju i otklanjanju sudskih zabluda, jer se u nekim situacijama moze dogoditi da cinjenicno stanje nije
pravilno utvrdjeno ili da zakon nije pravilno primenjen.

Devolutivno pravno dejstvo

kod vanrednih pravnih lekova nije postavljeno kao kod redovnih pravnih

lekova – nadleznost za odlucivanje po vanrednim pravnim lekovima nije uredjeno po principu koji postoji
izmedju prvostepenog i drugostepenog suda, vec prema prirodi osnova za njihovo ulaganje.

Suspenzivno dejstvo

kod vanrednih pravnih lekova ne postoji, ali se ova konstatacija u izvesnom smislu

moze osporiti. Kod vanrednih pravnih lekova je izvrsenje kazne vec zapoceto tako da se njihovo
suspenzivno dejstvo sastoji u prekidanju izvrsenja.

ZKP je u vanredne pravne lekove uvrstio sledeca dva pravna leka: zahtev za ponavljanje kr.postupka i
zahtev za zastitu zakonitosti.
Sto se tice zahteva za ponavljanje kr.postupka, kr.postupak bilo da je dovrsen pravosnaznim resenjem ili
pravosnaznom presudom, na zahtev ovlascenog lica mora biti ponovljen.

U slucaju preinacenja pravosnazne presude bez ponavljanja kr.postupka, preinacuje se pravosnazna presuda
u pogledu odluke o kazni, u sl.slucajevima:

1. ukoliko je u 2 ili vise presuda, resenja o kaznavanju osudjenog pravosnazno izreceno vise kazni, a

nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju

2. ukoliko je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrdjena i

kazna koja je vec obuhvacena u kazni izrecenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi

3. ukoliko se pravosnazna presuda kojom je za vise kr.dela izrecena jedinstvena kazna ne bi mogla u

jednom delu izvrsiti zbog amnestije, pomilovanja ili iz dr.razloga

4. ukoliko se po pravnosnaznosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili sud

za njih nije znao iako su postojale, a one bi ocigledno dovele do blaze osude.

Sto se tice ponavljanja kr.postupka zbog pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja, kr.postupak
okoncan pravosnaznom presudom, moze biti ponovljen samo u korist okrivljenog i to samo:

1. ukoliko je presuda zasnovana na laznoj ispravi ili na laznom iskazu svedoka, vestaka ili tumaca
2. ukoliko je do presude doslo usled kr.dela sudije, sudije porotnika ili lica koje je vrsilo istrazne radnje
3. ukoliko se iznesu nove cinjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim

dokazima mogu da dovedu do oslobodjenja lica ili do njegove osude po blazem kr.zakonu

4. ukoliko je nekom za isto kr.delo vise puta sudjeno ili ako je vise lica osudjeno za kr.delo koje je

moglo uciniti samo jedno lice ili neka od njih

5. ukoliko se u slucaju osude za produzeno kr.delo ili za drugo kr.delo koje po zakonu obuhvata vise

istovrsnih ili vise raznovrsnih radnji iznesu nove cinjenice ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da
osudjeni nije ucinio radnju koja je obuhvacena delom iz osude.

Za zivota osudjenog zahtev za ponavljanje kr.postupka mogu podnositi stranke i baranilac, a posle njegove
smrti javni tuzilac, bracni i vanbracnidrug, srodnici, usvojilac, hranilac. Zahtev za ponavljanje kr.postupka
moguce je podneti i posto osudjeni izdrzi kaznu, bez obzira na zastarelost, amnestiju ili pomilovanje.

Ponavljanje kr.postupka licu u odsustvu

– Ukoliko neko lice bude osudjeno u odsustvu, kr.postupak ce se

ponoviti pod uslovom da osudjeni i njegov branilac podnesu zahtev za ponavljaje postupka u roku od 6
meseci od dana nastupanja mogucnosti da se osudjenom sudi u njegovom prisustvu.

Resenjem kojim dozvoljava ponavljanje kr.postupka u kome je neko lice osudjeno u odsustvu, sud moze
odrediti da se optuzenom dostavi optuznica i da eventualno stvar vrati u stvar istrage. Prilikom izricanja
nove presude sud je vezan zabranom preinacenja na gore,

reformatio in peius.

Ponavljanje kr.postupka okoncanog pravosnaznim resenjem

– ostvaruje se njegovim nastavljanjem.

ZKP navodi slucajeve u kojima je kr.postupak okoncan resenjem moguce ponoviti:

1. ukoliko je zahtev za sprovodjenje istrage odbacen zato sto nije bilo zahteva ovlascenog tuzioca ili

predloga ostecenog za gonjenje ili potrebno odobrenje drzavnog organa, iz istih razloga kr.postupak
ili optuznica odbacena, postupak ce se na zahtev ovlascenog tuzioca nastaviti cim prestanu uzroci
zbog kojih su donete navedene odluke

2. ukoliko je pravosnaznom odlukom suda povodom zahteva ovlascenog tuzioca za sprovodjenje

istrage ustanovljeno da nema mesta sprovodjenju istrage zato sto nije bilo osnovane sumnje da je
osumnjiceni izvrsio kr.delo, moze se po zahtevu ovlascenog tuzioca kr.postupak povesti ako se
podnesu novi dokazi. Da bi se kr.postupak ponovo pokrenuo, nuzno je da vanraspravno vece utvrdi
da su ispunjeni uslovi za vodjenje kr.postupka

Postupak po zahtevu za ponavljanje kr.postupka

– ima dve faze: odobrenje zahteva, i samo ponavljanje

postupka. Prva faza je obavezna a do druge dolazi samo ukoliko postoji pravosnazno resenje o dozvoli
ponavljanja.

Zahtev za ponavljanje postupka obavezno sadrzi: zakonski osnov po kome se ponavljanje postupka trazi, i
dokaze kojima se potkrepljuju cinjenice na kojima se zahtev zasniva. O zahtevu za ponavljanje kr.postupka
odlucuje vanraspravno vece suda koji je sudio u prvom stepenu.

Resenje o odbacivanju zahteva za ponavljanje kr.postupka, donosi sud u sl.slucajevima:

1. ukoliko je zahtev podnelo neovlasceno lice
2. ukoliko nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka
3. ukoliko su cinjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva bec bili izneseni u ranijem zahtevu za

ponavljanje postupka koji je odbijen pravnosnaznim resenjem suda

4. ukoliko cinjenice i dokazi ocigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje
5. ukoliko podnosilac zahteva u njemu nije naveo neophodne podatke.

Resenjem kojim se dozvoljava ponavljanje kr.postupka, sud odlucuje da se odmah odredi novi glavni
pretres, da stvar vrati u stanje istrage, da se sprovede istraga ukoliko je nije bilo. U novom postupku sud nije
vezan resenjima donesenim u ranijem postupku.

Zahtev za zastitu zakonitosti

– kada dodje do povrede zakonitosti, bilo u sudskoj odluci, bilo tokom

kr.postupka, podnosi se zahtev za zastitu zakonitosti.
Zahtev za zastitu zakonitosti moze podneti samo nadlezni javni tuzilac i o njemu odlucuje sud odredjen
zakonom u sednici sastavljenoj od 5 sudija, a ako odlucuje o zahtevu podignutom protiv odluke tog suda
vece je sastavljano od 7 sudija.

Prilikom resavanja o zahtevu za zastitu zakonitosti, sud ce se ograniciti samo na ispitivanje povreda zakona
na koje se javni tuzilac poziva u svom zahtevu. Sud ima obavezu da svoju odluku o zahtevu zajedno sa
spisima, dostavi prvostepenom ili visem sudu najkasnije u roku od 4 meseca od dana podnosenja zahteva.

Zahtev za zastitu zakonitosti sud ce presudom odbiti kao neosnovan ukoliko ustanovi da ne postoji povreda
zakona. Sud presudom usvaja zahtev za zastitu zakonitosti kada utvrdi da je zahtev osnovan te da povreda
zakona postoji.

SKRAĆENI POSTUPAK

Kada glavni pretres bude zakazan, sud se više ne može oglasiti nenadležnim već mora preduzeti predmet i
sprovesti rad.

Sudija

će odbiti optužni predlog ili optužnicu

u sledećim slučajevima:



ukoliko delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti;



ukoliko je krivično godnjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom, pomilovanjem ili drugom
okolnosti koja isključuje krivično gonjenje;



ukoliko je nakon sprovedenih istražnih radnji ustanovljeno da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni
osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe.

Rešenje o odbijanju optužnog predloga ili privatne tužbe se dostavlja javnom , privatnom tužiocu,
osumnjičenom ili oštećenom kao tužiocu uz kratko obrazloženje.

OSOBENOSTI KOD ZAKAZIVANJA GLAVNOG PRETRESA

Glavni pretres se u skraćenom postupku zakazuje odmah nakon kontrole optužnog akta, onda kada sud
utvrdi da je nadležan.

Zakazivanje glavnog pretresa podrazumeva:



određivanje mesta i vremena održavanja glavnog pretresa i



pozivanje određenih lica.

Sudija mora na glavni pretres pozvati: okrivljenog i njegovog branioca,tužioca, oštećenog i njegove
zakonske zastupnike i punomoćnike, kao i svedoke, veštake i tumača.

Poziv upućen okrivljenom sadrži napomenu da na glavni pretres može doći sa dokazima za svoju odbranu i
da u suprotnom dokaze saopšti sudu kako bi se mogli pribaviti isti za glavni pretres. Takođe se upozovarava
da će se glavni pretres i u slučaju njegovog odsustva održati. Poručuje mu se da iskoristi svoje pravo
uzimanja branioca. Ovakav poziv se dostavlja okrivljenog tako da ima dovoljno vremena za pripremanje
dokaza u odnosu na glavni pretres, čiji je minimum 8 dana, mada je i ovaj rok moguće skratiti.

OSOBENOSTI GLAVNOG PRETRESA U SKRAĆENOM POSTUPKU

Ključno pravilo u ovom postupku je da se glavni pretres održava u mestu u kome se nalazi sud. U zavisnosti
od stepena hitnosti slučaja može se po odobrenju predsednika suda odrediti da se glavni pretres održi u
mestu gde je krivično delo učinjeno ili gde se preduzima uviđaj, pod uslovom da su ta mesta na području tog
suda.

Mesna zajednica može podneti prigovor najkasnije do početka glavnog pretresa.

Glavni pretres u skraćenom postupku se može održati i u odsustvu ovlašćenog tužioca i okrivljenog onda
kada se na glavnom pretresu ne pojavi okrivljeni koji je pritom uredno pozvan.

Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe i tako započet
glavni pretres se dovršava bez prekidanja.

Osobenost

ovog

postupka

ogleda

ako na glavnom pretresu dodje do potpunog priznanja okrivljenog, sud

će prekinuti dokazni postupak i preći na izricanje kazne. Da bi se prešlo na izricanje kazne potrebno je da
sud ne posumnja u istinitost priznanja krivice.

Kada do priznanja dodje sud može izreći samo sledeće krivične sankcije: sudsku opomenu, uslovnu osudu,
kaznu oduzimanja vozačke dozvole, kaznu rada u javnom interesu, novčanu kaznu i kaznu zatvora do 1
godine, ili neku od mera: oduzimanje predmeta, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje
imovinske koristi.

Ukoliko sudija u toku ili po završetku glavnog pretresa ustanovi da je za suđenje bio nadležan viši sud,
dostaviće spise nadležnom javnom tužiocu, isto ako ustanovi da je za sudjenje nadležno veće, obrazovaće se
veće i glavni pretres će početi iznova.

Nakon što zaključi glavni pretres, sud izriče presudu koja se u roku od 8 dana od dana objavljivanja mora
izraditi i u pismenoj formi.

OSOBENOSTI POSTUPKA KOJI SE VODI PO ŽALBI NA PRESUDU

Osobenosti postupka

koji se vodi po žalbi na presudu tiču se:



titulara prava na žalbu i njihovo odricanje od tog prava



rokova za ulaganje žalbe na presudu, i



određenih aktivnosti suda drugog stepena.

U skraćenom postupku oštećeni ima pravo da se žali i izjavi žalbu protiv presude bez obzira na to da li se
žali i javni tužilac koji glavnom pretresu nije prisustvovao.

Takođe se stranke mogu odmah po objavljivanju presude odreži prava na žalbu.

Rok u kome se može izjaviti žalba protiv presude donete u skraćenom postupku je 8 dana od dana
dostavljanja prepisa presude.

Osobenost postupka pred sudom drugog stepena javlja se kod obaveštenja stranaka o sednici veća ovog
suda.

OSOBENOSTI SKRAĆENOG POSTUPKA KOD POJEDINIH INSTITUTA

Osobenosti ovog postupka pojavljuju se u odnosu na pojedine institute krivično procesnog prava, tj. pritvor i
ročište radi mirenja.

Pritvor

Kada se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud ima obavezu da postupa sa naročitom hitnošću.

Pritvor se može odrediti u cilju nesmetanog vodjenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana
sumnja da je učinilo krivično delo:



ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili neke druge okolnosti ukazuju na opasnost
od bekstva



ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od 3 godine, a osobite okolnosti
ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ili da
će ponoviti krivično delo.

Pritvor, pre podnošenja optužnog predloga, mjože trajati samo onoliko koliko je potrebno da se istražne
radnje sprovedu, i to ne duže od 8 dana.

Prilikom izricanja presude javlja se da sud može odrediti pritvor, tj.da okrivljeni može ostati u pritvoru samo
ako sud izrekne kaznu zatvora i ukoliko se okrivljeni krije ili postoje neke od okolnosti koje ukazuju na

POSTUPAK ZA KAŽNJAVANJE I IZRICANJE USLOVNE OSUDE OD STRANE ISTRAŽNOG
SUDIJE

Ovakav postupak se isključivo primenjuje kod krivičnih dela za koja je propisana novčana kazna kao glavna
kazna ili kazna zatvora do 5 godina.

Ovaj postupak se pokreće po predlogu javnog tužioca koji sledi odmah nakon završene istrage, odnosno
najkasnije u roku od 8 dana.

Zakonik o krivičnom postupku predviđa da javni tužilac ovaj predlog može staviti samo u slučaju potpunog
priznanja okrivljenog u toku saslušanja. Samo priznanje okrivljenog mora biti potrepljeno dokazima.

Izricanje presude sudija po predlogu okrivljenog može nastupiti u roku od 8 dana od dana dostavljanja
optužnice ako se prethodno s tim slože javni i istražni sudija. Ali do primene ovog instituta ne dolazi kada
okrivljeni i njegov branilac izjave prigovor optužnice, u roku od 8 dana od dana njenog dostavljanja
okrivljenog.

Istražni sudija, kada se svi uslovi za to stvore, može izreći novčanu kaznu, ili uslovnu osudu, kaznu rada u
javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole, uslovnu osudu, kaznu zatvora do 1 godine ili neku od
mera. Troškovi ovog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Ovakva presuda istražnog sudije može se pobiti žalbom podnetom u roku od 8 dana od ana dostavljanja i to
ako dodje do bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnim
sankcijama, oduzimanju imovinske korisitti, troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnim zahtevima.

POSEBNE ODREDBE O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

Sudska opomena izriče se rešenjem. Postupak kojim se dolazi do izricanja sudske opomene kao posebne
krivične sankcije regulisan je posebnim i opštim odredbama.

Sudska opomena može se izreži i u postupku za kažnjavanje pre glavnog pretresa, kao i u postupku za
kažnjavanje od strane istražnog sudije.

VRSTA I SASTAV ODLUKE O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

Izricanje sudske odluke čini se rešenjem.

Izreka

š enja

o sudskoj opomeni sastoji se iz ličnih podataka o okrivljenom, napomene da se okrivljenom

izriče sudska opomena za delo koje je predmet optužbe i sadrži zakonski naziv krivičnog dela, a uz to i
odluku o merama bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi kao i odluku o troškovima krivičnog postupka
i imovinskopravnom zahtevu.

Obrazlo

ž enje

š enja

sadrži posebno upozorenje da se okrivljenom za krivično delo koje je učinio ne izriče

kazna, zbog toga što se očekuje da će sudska opomena na njega dovoljno uticati da ne čini krivična dela.

OSOBENOST KOD OBJAVLJIVANJA REŠENJA O SUDSKOJ OPOMENI

Osobenost kod objavljivanja rešenja kojim se izriče sudska opomena sastoji se u tome što se ono objavljuej
odmah nakon završetka glavnog pretresa. Time predsednik veća, tj.sudija upozorava okrivljenog da mu se za

krivično delo koje je učinio ne izriče kazna, pošto se očekuje da će sudska opomena uticati na njega da u
budućnosti ne vrši krivična dela.

OSOBENOSTI U ŽALBENOM POSTUPKU

Rešenje o sudskoj opomeni može se pobijati zbog:



bitne povrede odredaba krivičnog postupka



povrede krivičnog zakona



pogrešno ili nepotpuno utvrdjenog činjeničnog stanja i



nepostojanja okolnosti koje opravdavaju izricanje sudske opomene.

Ukoliko sud nije pravilno primenio odluke o krivično pravnim pitanjima, mogže doći do pobijanja dok se
odluke o krivičnoprocesnim pitanjima mogu pobijati samo ako su od strane suda donete protivno zakonskim
odredbama.

Kada tužilac uloži žalbu protiv rešenja o sudskoj opomeni na štetu okrivljenog, tada drugostepeni sud može
doneti presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i osudjuje na kaznu ili kojom se uslovno osudjuje, ako
nađe da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenice.

Kada dodje do žalbe protiv rešenja o sudskoj opomeni, drugostepeni sud može doneti rešenjem kojim
odbacuje optužbu ili presudu kojom se optužba odbija ili se okrivljeni na taj način oslobađa optužbe.

Kada se ustanovi da je žalba neosnovana, drugostepeni će sud doneti rešenje kojim žalbu odbija, a rešenje
prvostepenog suda o sudskoj opomeni potvrdjuje.

POSTUPAK ZA KD ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO
TESKA KD

ZAKONSKI POJAM ORGANIZOVANOG KRIMINALA

S'obzirom   na   to   da   su   mnoge   zemlje   danasnjice   suocene   sa   izazovima   organizovanog   kriminala,   kaoi
njegovom velikom drustvenom opasnoscu koje sa sobom povlaci, one u cilju sprecavanja, otkrivanja i
suzbijanja organizovanog kriminala donose posebne materijalnopravne, organizacione i procesne propise.
Njima  se  ustanovljavaju   posebni   organi   sa   znatno   sirim   ovlascenjima   pre  krivicnog   postupka   i  u   toku
krivicnog postupka nego sto ih organi gonjenja inace imaju. To znaci da u vezi sa krivicnim gonjenjem i
krivicnim   postupkom   za   ova   krivcna   dela   postoje   znatna   odsutupanja   od   opsteprihvacenih   nacela
krivicnoprocesnog prava.

U ZKP sistematizovane su posebne odredbe o postupku za kd organizovanog kriminala, korupcije i druga
izuzetno teska krivicna dela. Kriv.dela na koje se odnose ove odredbe su:



kd organizovanog kriminala

za koja je predvidjena kazna zatvora od 4 godine i teza i koja su

izvrsena od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika



kd korupcije

: zloupotreba sluz.polozaja, trgovina uticajem, primanje mita, davanje mita



druga izuzetno teska kd

: ubistvo, tesko ubistvo, otmiva, razbojnistvo, iznuda, pranje,

falscifikovanje novca, trgovina ljudima, kd protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti RS,
medjunarodni terorizam, uzimanje talaca itd.

Odredbe ZKP koja se odnose na kd organizovanog kriminala primenjuju se i na sledeca kd:



genocid



ratni zlocini protiv covecnosti

prikupiti dokazi za kr.gonjenje ili bi prikupljanje bilo znatno otezano. Po naredbi istraznog sudije ova
snimanja se mogu obaviti I na javnim mestima I u prostorijama koje nsu stanovi.

Pruzanje simulovanih poslovnih usluga I pruzanje simulovnih pravnih poslova

ova mera se moze

primeniti ukoliko postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivicnih dela organizovanog
kriminala ,korupcije ili drugo izuzetno tesko kr.delo, a okolnosti slucaja ukazuju da se na drugi nacin delo ne
bi moglo otkriti,spreciti ili dokazati,ili bi izazvalo nesrazmerne teskoce ili veliku opasnost.

Naredba istraznog sudije kojom se ova mera odredjuje mora biti pismena, obrazlozena I mora sadrzati
podatke o licu prema kojem se mera sprovodi, zakonski naziv I opis kr.dela, nacin, obim, mesto I trajanje
mere.

Automatsko racunarsko pretrazivanje licnih I drugih sa njima povezanih podataka:

ova mera moze se

preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je ucinjeno kr.deo organizovanog kriminala, korupcije ili drugo
tesko kr.delo,ako se na drugi nacin ne mogu prikupiti dokazi za kr.gonjenje ili bi njegovo prikupljanje bilo
znatno otezano.

Mera se sastoji u automatskom pretrazivanju vec pohranjenih licnih I drugih,sa njima neposredno povezanih
podataka I u njihovom automatskom poredjenju sa podacima koji se odnose na kr.delo organizovanog
kriminala, korupcije I druga teska kr.dela I na osumljicenog, da bi se kao moguci osumnjiceni iskljucila lica
u pogledu kojih ne postoji verovatnoca da su povezana sa kr.delom.

Zajednicko za sve ove mere je: da ih odredjuje sudija naredbom koja sadrzi podatke o licu prema kojem se
mera primenjuje, osnove sumnje, nacin sprovodjenja, obim I trajanje mera. Mere mogu trajati najduze 6
meseci. Izvodjenje ovih mera mora biti prekinuto cim razlozi za njihovu primenu nestanu.

Ovu  naredbu  izvrsavaju  organi  unutrasnjih  poslova,Bezbednosno-informativne  agencije  I  Vojno-
bezbednosne agencije. Istraznom sudiji se dostavlja poseban izvestaj koji sadrzi: vreme,pocetak I zavrsetak
mere, podatke o sluzbenom licu koje je meru sprovelo,opis tehnickih sredstava koja su primenjena, broj I
identitet  lica  obuhvacenih  merom  I  ocenu  o  svrsishodnosti  I  rezultatima  primenjene  mere.  Istrazni  sudija
moze  doneti  odluku  da  se  snimci  dobijeni  upotrebom  tehnickih  sredstava  u  celini  ili  delimcno  prepisu  ili
opisu. I sav material dostavlja se javnom tuziocu.

Ukoliko javni tuzilac ne pokrene krivicni postupak u roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa
dostavljenim materijalom,istrazni sudija ce doeti resenje o unistenju prikupljenog materijala. Materijal se
unistava pod nadzorom istraznog sudije, a on o tome sastavlja zapisnik.

Konrolisanje isporuka

Republicki javni tuzilac,odn.drugi javni tuzilac nadlezan za teritoriju RS,moze

odobriti  kontrolisanu  isporuku  kojom  se  dozvoljava  da  nezakonite  ili  sumnjive  posiljke  izadju,  predju  ili
udju  na  teritoriju  jedne  ili  vise  drzava,  uz  znanje  I  pod  nadzorom  njihovih  nadleznih  organa  u  cilju
prikupljenih  dokaza  I  identifikovanih  lica  umesanih  u  izvrsenje  kr  dela.  Ovu  meru  sprovode  organi
unutrasnjih poslova,ili odrugi drzavni organi koje odredi Republicki javni tuzilac.

Kontrolisana isporuka se sprovodi saglasnoscu nadleznih organa zainteresovanih drzava I na osnovu
uzajamnosti, a sve u skladu sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima, kojima se sadrzaj ove mere uredjuje
detaljnije.

Nakon izvrsenja ove mere, podnosi se izvestaj Republickom javnom tuziocu koji sadrzi: podatke o vremenu
pocetka I zavrsetka mere, podatke o sluzbenom licu koje je sprovelo meru, opis primenjenih tehnickih
sredstava, podatke o broju identiteta ouhvacenih lica I rezultatma primenjene mere.

POSEBNE

MERE

ORGANA

GONJENJA

OTKRIVANJE

I DOKAZIVANJE

KRIVICNIH

DELA

ORGANIZOVANOG

KRIMINALA

*Prikriveni islednik

kada postoje osnovi sumnje da je ucinjeno kr.delo organizovanog kriminala, korupcije

ili drugo izuzetno tesko kr.delo, I ako se dokazi o njemu na drugi nacin ne bi mogli prikupiti, ili ako bi
njihovo prikupljanje bilo znatno otezano, istrazni sudija moze, na zahtev javnog tuzioca, odrediti da se
angazuje prikriven islednik.

Istrazni sudija ovu meru odredjuje pismenom I obrazlozenom naredbom.

Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili sifrom odredjuje minister nadlezan za unutrasnje poslove,
director BIA ili director Vojno-bezbednosne agencije.

Prikriven islednik nikako ne moze biti lice protiv koga je u toku kr.postupak ili je pravosnazno osudjivano
za kr.delo koje se goni po sluzbenoj duznosti, niti lice za koje postoje osnovi sumnje da je pripadnik
organizovane kriminalne grupe. Obavezan je da staresini podnosi periodicne izvestaje,osim ukoliko to ne bi
ugrozilo njegovu bezbednost ili bezbednost drugih lica. Moze da koristi tehnicka sredstva za snimanje
razgovora,fotografisanje, zvucno I video snimanje.

Podstrekivanje drugog na izvsavanje kr.dela od strane prikrivenog islednika zabranjeno je I kaznjivo.

Prikriven islednik se moze pod pseudonimom ili sifrom ispitati u krivicnom postupku kao svedok.
Ispitivanje se obavlja tako da se strankama onemogucava otkrivanje identiteta prikrivenog islednika.

Svedok saradnik

Javni tuzilac sudu moze, sve do zavrsetka glavnog pretresa, predloziti da se uz odredjene

pogodnosti kao svedok, ispita svedok saradnik,odnosno pripadnik kiminalne grupe, koji je priznao da joj
pripada, pod uslovom da je u potpunosti priznao izvrsenje kr.dela. Lice za koje postoji osnovana sumnja da
je organizato kriminalne grupe, ne moze biti svedok saradnik.
Pre podnosenja zahteva, javni tuzilac ce svedoka upozoriti na duznosti koje ima:

1.da je duzan da govori istinu
2.da ne sme nista precutati
3.da davanje laznog iskaza predstavlja krivicno delo
4.da pre svedocenja mora poloziti zakletvu

Svedoku saradniku ce biti predocene I pogodnosti koje dobija ovim putem (utvrdjuje mu se minimalana
kazna propisana zakonikom,s tim sto ne sme biti manja od 30 dana).

Svedok saradnik, ni po jednom osnovu ne moze biti osloodjen duznosti svedocenja,a ni duznosti odgovora
na pojedina pitanja iako postoji verovatnoca da ce time ugroziti sebe ili nekog drugog,ili izloziti teskoj
sramoti, znatnoj materijalnoj steti ili krivicnom gonjenju.

Nakon ovih upozorenja,javni tuzilac poziva saradnika svedoka da u roku koji ne moze biti duzi od 30
dan,samostalno I svojerucno,sto detaljnije I potpunije, opise sve sto zna o predmetu povodom koga se vodi
kr.postupak.

Sve izjave se upisuju u zapisnik,koji potpisuje I svedok saradnik. I zapisnik se obavezno prilaze uz predlog
javnog tuzioca. O predlogu,u roku od 30 dana odlucuje vece prvostepenog suda resenjem, a na glavnom
pretresu vece pred kojim se glavni pretres drzi. Prilikom ispitivanja svedoka saradnka,javnost je iskljucena,
semukoliko vece na predlog javnog tuzioca,uz saglasnost svedoka saradnika, ne odluci drukcije.

POSEBNI

NEKRIVICNI

POSTUPCI

POSTUPAK ZA PRIMENU MERA BEZBEDNOSTI:

*Mere bezbednosti koje se samostalno izricu

Mere bebednosti se primenjuju ukoliko je okrivljeni,u stanju neuracunljivosti,ucinio protivpravno delo koje
je u zakonu odredjeno kao kr.delo,I ukolko javni tuzilac podnese sudu predlog da izrekne meru bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog lecenja I cuvanja takvog ucinioca u zdravstvenoj ustanovi,odn.predlog za

Kakva ce odluka poovom postupu biti donesena,zavisi od osnovanosti osnovanog zahteva. Ako je
osnovan,donosi se presuda,a ako nije, donosi se resenje.
-Presuda zbog neispunjenja postavljenih uslova:ova presuda se donosi ukoliko osudjeni nije ispunio obavezu
koja mu je bila odredjena presudom o izricanju uslovne osude.
-Resenje o obstavi postupka za opozvanje uslovne osude:ono se donosi ako sud nadje da nema osnova za
donosenje presude sa bilo kojom od mogucnosti

POSTUPAK ZA PUSTANJE NA USLOVNI OTPUST

Ovaj postupak moze biti pokrenut samo na osnov molbe osudjenog koja se podnosi sudu koji je sudio u
prvom stepenu.
Vanraspravno vece prvostepenog suda utvrdjuje da li je proteklo potrebno vreme predvidjeno zakonom za
pustanje na uslovni otpust,I trazi izvestaj o njegovom vladanju izvrsavanju radnih obaveza I drugim
okolnostima…
Vanraspravno vece ce,ukoliko ne odbaci molbu,saslusati javnog tuzioca koji postupa pred tim sudom. Protiv
odluke veca zalbu mogu izjaviti javni tuzilac I osudjeni.

POSTUPAK ZA DONOSENJE ODLUKE O REHABILITACIJI, ZA PRESTANAK PRAVNIH
POSLEDICA OSUDE I MERA BEZBEDNOSTI

*Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji

postoje dva nacina rehabilitacije : po sili zakona i na

osnovu sudske odluke.

Po slili zakona

rehabilitacija nastupa nakon protoka odredjenog vremena i pod uslovom da osudjeni ne

izvrsi novo kr.delo. Ovo resenje donosi organ nadlezan za vodjene kaznene evidencije, a pre njegovog
donosenja moraju biti obavljena odredjena proveravanja...
Ako nadlezni organ ne donese resenje o reehabilitaciji, osudjeno lice moze zahtevati da se utvrdi da je
rehabilitacija nastupila po zakonu. U slucaju da u roku od 30 dana od dana prijema zakona,nadlezni organ ne
postupi po zahtevu osudjenog, osudjeni moze traziti da sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu donese
resenje o reehabilitaciji. O ovom zahtevu odluku,nakon uimanja presude od javnog tuzioca,donosi
vanraspravno vece.

Postupka sudske

rehabilitacije pokrece se na osnovu molbe osudjenog koja se podnosi sudu koji je sudio u

prvom stepenu.Sud koji za to bude odredjen prethodno ispituje da li je proteklo potrebno vreme po zakonu,
nakon cega sprovodi potrebne izvidjaje,utvrdjuje cinjenice na koje se poziva molilac i pribavlja dokaze o
svim okolnostima koje su vazne za odluku. Protiv odluke koju sud donese povodom molbe za rehabilitaciju
zalba je dozvoljena,a mogu je izjaviti samo molilac i javni tuzilac.

*Postupak za donosenje odluke o prestanku pravnih posledica osude i mera bezbednosti

Prestanak trajanja moguc je samo za neke pravne posledice osude i samo za neke mere bezbednosti. To su:
zabrana vrsenja poziva,delatnosti ili duznosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i zabrana sticanja
odredjenog prava.
Pravne   posledice   osude   se   mogu   sastojati   ili   u   gubitku   odredjenih   prava   (prestanak   vrsenja   javnih
funkcija,prestanak   radnog   odnosa,gubitak   odredjenih   dozvola..)   ili   zabrani   sticanja   odredjenih   prava
(azbrana   sticanja   odredjenih   zvanja,poziva   ili   zanimanja   ili   unapredjenja   u   sluzbi,zabrana   sticanja   cina
vojnog staresine...).
Vodjenje ovog postupka je u nadleznosti suda koji je sudio i u prvom stepenu. U slucaju da sud odbije
molbu za prestanak mera bebednosti ili pravnih posledica osude,nova molba se moze podneti tek po isteku
jedne godine od dana pravosnaznosti resenja kojim je ranija podneta olba odbijena.

POSTUPAK ZA NAKNADU STETE, REHABILITACIJU I OSTVARIVANJE DRUGIH PRAVA
LICA NEOSNOVANO OSUDJENIH I NEOSNOVANO LISENIH SLOBODE

*Postupak za naknadu stete

Pravo na naknadu stete moze ostvariti lice koje je: neosnovano osudjeno,neosnovano liseno slobode ili
njihov naslednik.
Status neosnovano osudjenog lica proizilazi iz neosnovane osude odredjenog lica,na osnovu koje mu je
pravosnazno izreecena kr.sankcija ili na osnovu koje je oglaseno krivim a oslobodjeno od kazne,a kasnije je
povodom vandrednog pravnog leka novi postupak pravosnazno obustavljen ili je pravosnanom presudom
oslobodjeno od optuzbe ili je optuzba odbijena.
Okolnosti usled kojih neko lice stice status lica nosnovano lisenog slobode,su razlicite i ticu se lisenja
slobode,pritvora i izdrzavanja kazne.

Licu koje je liseno slobode od strane ovlascenih slubenih lica organa unutrasnjih poslova,bez zakonskog
osnova,tj.ukoliko ne postoji ni jedan od uslova za odredjivanje pritvora, pa iz tog razloga pritvior protiv
njega i ne bude odredjen ili mu u vreme za koje je liseno slobode ne bude uracunato u izrecenu kaznu za
kr.delo ili prekrsaj,pripada pravo na naknadu stete.
Neopravdano osudjena lica i lica neosnovano lisena slobode mogu traiti naknadu imovinske i neimovinske
stete.
Naslednici nasledjuju samo pravo ostecenog llica na naknadu imovinske stete. Naslednici ostecenog lica
mogu posle njegove smrti nastaviti postupak a naknadu stete, odn.pokrenuti takav postupak ukoliko je
osteceno lice umrlo pre isteka roka zastarelosti a od zahteva se nije odreklo.
Pravo na naknadu stete zastareva za 3 godine od dana pravosnaznosti prvostepene presude kojom je
okrivljeni oslobodjen od optuzbe ili kojom je optuzba odbijena.

*Pravo na moralnu rehabilitciju

Postoje dve kategorije lica koje imaju pravo na moralnu rehabilitaciju:
1.Neosnovano osudjena ili lica neosnovano lisena slobode
2.Osudjena lica kod kojih je doslo do promene u pravnoj kvalifikaciji kr.dela u njihovu korist
Rehabilitacija lica ciji je slucaj bio prikazan u sredstvima javnog obavestavanja-ostvaruje se takko sto sud na
njihov zahtev objavljuje u novinama ili drugom sredstvu javnog obavestavanja saopstenje o odluci iz koje
proizilazi neosovanost ranije osude ili neosnovanost lisenja slobode.
Rehabilitacija lica ciji slucaj nije bio prikazan u sredstvima javnog informisanja-stvaruje se tako sto se
saopstenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost ranije osude ili neosnovanost lisenja slobode,na zahtev
tih lica dostavlja: dravnom organu,organu teritorijalne autonomije ili organu lokalne
samouprave,preduze,drugom pravnom ili fizickom licu kod koga je lice u random odnosu...
Pravo na rehabilitaciju pripada i osudjenom licu kada je povodnom vanrednog pravnog reka izmenjeno
pravna kvalifikacija dela koje je on ucinio,a zbog pravne kvalifikacije dela u ranijoj presudi njegov ugled je
bio teze povredjen.

*Priznavanje radnog staza i osiguranja

Ovo   pravo   pripada   i   neosnovano   osudjenim   licima   i   icima   koja   su   neosnovano   lisena   slobode.Radni
staz,odn.staz osiguranja se ovim licima priznaje kao das u bila na radu za vreme za koje su staz izgubila. U
ovaj   staz   se   uracunava   i   vreme   nezaposlenosti   pod   uslvom   da   nezaposlenost   nije   nastupila   krivicom
neosnovano osudjenog lica ili lica neosnovano lisenog slobode.
Realizacija ovog prava poverena je nadleznim organima.Ukoliko oni taj staz ne uzmu u obzir lice moze
zahtevati od odredjenog suda da utvrdi da je priznavanjem vremena nastupilo po zakonu. Osteceni tuzbu
podnosi protiv organa ili organiacije koja osporava priznati staz i protiv RS.

*Ponistaj upisa neosnovane osude

Sud koji je u krivicnom postupku sudio u prvom stepenu,u ovakvim slucajevima ima dusznost donosenja
resenja kojim se ponistava upis neosnovane osude u kaznenoj evidenciji.

POSTUPAK ZA IZDAVANJE POTERNICE I OBJAVE

Kada se okrivljeni,protiv koga je pokrenut kr.postupak zbog kr.dela za koje se goni po sluzbenoj duznosti i
za koje se po zakonu moze izreci kazna zatvora od 3 god. Ili teza kazna nalazi u bekstvu,a postoji naredba za
njegovo dovodjenje ili resenje o odredjivanju pritvora, sud pred kojim se kr.postupak void moe narediti
izdavanje poternice.
Naredba suda ili upravnika ustanove za idavanje poternice dostavlja se organima unutrasnjih poslova radi
izvrsenja. Poternica ili objava se povlace odmah nakon sto trazeno lice ili predmet budu pronadjeni,ili posto
nastupi zastarelost kr.godjenja ili izvrsenja kazne,ili usled nastanka drugih razloga usled kojih potreba za
poternicom ili objavom prestaje.
Poternicu   i   objavu   raspisuje   organ   unutrasnjih   poslova   nadlezan   po   mestu   suda   pred   kojim   se   void
kr.postupak,odn.ustanove iz koje je pobeglo lice na izdrzavanju kazne.
Ukoliko   je   verovatno   da   se   lice   za   kojim   je   izdata   poternica   nalazi   u   inostranstvu,moze   se   raspsati   i
medjunarodna   poternica,uz   pribavljenu   saglasnost   ministarstva   nadleznog   za   pravosudje.   Na   molbu
inostranog organa,MUP moze raspisati poternicu i za lica za koje se sumnja da se nalazi u RS, ako je u
molbi data izjava da ce se u slucaju pronalazenja tog lica zatraziti njegovo izdavanje.

POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA - OPSTE ODREDBE

OPSTE ODREDBE KRIVICNOG POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

Cilj I svrsha postojanja opstih odredbi k, postupka prema maloletnicima jeste zastita licnosti maloletnika u
k. postupku.

Postupanje organa unutrasnjih poslova prema maloletniku.

Od maloletnika obavestenja moze prikupiti

samo specijalizovani policajac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta I
prestupnistva mladih. To moze uciniti samo u prisustvu roditelja, staralaza, usvojilaca…
Oragan unutrsnjih poslova prema maloletniku ne moze primanjivati odredba o zadrzavanju lica, s obzirom
da organ u.p nikad ne moze zadrzati maloletnika. Mera dovodjenja maloletnika se sprovodi u civilu, na sto
neupadljiviji nacin.

Pozivanje maloletnika I dostavljanje odluka.

Moze se pozivati samo preko roditelja ili zakonskog

zastupnika. Usled hitnog postupanja ili drugoh okolnosti, maloletnik se moze pozvati licno. Maloletniku se
pismena ne mogu dostavljati isticanjem na oglasnoj tabli, niti mu se odluka suda moze usmeno saopstiti.

Zabrana sudjenja maloletniku u odsustvu.

Ne moze mu se suditi u odsustvu. A prilikom prduzimanja

radnjui kojima prisustvuje maloletnik, a narocitito prilikom saslusanja, ucesnici su duzni da se ponasaju
obazrivo vodeci racuna o zrelosti I zastit privatnosti maloletnika.

Branilac maloletnika.

Maloletnik mora imati branioca tokom citavog postupka. Ako ga sam ne obezbedi,

njega ce po sluzbenoj duznosti postaviti sudija za maloletnike. Branilac maloletnika moze biti samo advokat
koji nje stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta I prestupnistva mladih.

Odlike postupka prema maloletnicima koje e odnose na svedocenje.

Duznost svedocenja o

okolnostimapotrebnim za ocenjivanje zrelosti maloletnika, upoznavanje njegove licnosti I prilika u kojima
zivi, nike ne moze biti oslobodjen.

Odlike postupka koje se odnose na javnost.

Kada se postupa prema malolenticima, javnost je uvek

iskljucena. Izuzetno, vece moze dozvoliti prisustvo licima koja se bave zastitom I vaspitanjem maloletnika
ili suzbijanjem prstupnistva mladih. U toku pretresa vece moze doneti odluiku o iskljucenju svih ili
pojedinih lica kojima je inace pristup dozvoljen. Ovo ne vazi za :

j. tuzioca, branioca I predstavnike

oragana starateljstva.

Postoji zabrana objavljivanja toka postupka, kao I donetih odluka za koje se

prethodno mora traziti dozvola suda. Kada se objavljuje, storogo je zabranjeno objavjivanje imane
maloletnika.

Ucesce organa starateljstva.

Organ starateljstva ima pravo da se upozna sa tokom postupka, da u toku

postupka stvalja predloge I da ukazuje na cinjenice I dokaze koji su od vaznosti za donosenje pravilne
odluke. Postoji obaveza tuzioca za maloletnike da o svakom pokretanju postupka obavesti organ
starateljstva, a ukuliko on ovu obavezu propusti, to ce uciniti sudija za maloletnike.

Obaveza suda, drugih organa I ustanova.

U cilju sto brzeg okoncanja postupka, svi organi kokji u njemu

ucestvuju imaju obavezu najhitnijeg postupanja. Posebnoje propisana obaveza sudije za maloletnike da
svakoh mesec dana obavestava predsednika suda o tome koji predmeti nisu okoncani, kao I o razlozima
zbog kojih po pojedinim predmetima postupak jos u toku.

U slucaju da mloletnik ucestvovao u izvrsenju k. dela zajedno sa punoletnim licem, postupak prema njemu
se razdvaja I sprovodi se prema odredbama Zakona o maloletnicima. Ukoliko je spajanje postupka prema
maloletniku sa postupkom prema punoletnom licuu neophodno za svestrano razjasnjenej stvari, od
navedenog pravila ce se odstupiti. Resenje o toma donosi vece za maloletnike I zalba nije dozvoljena

Kada neko lice izvrsi k. delo ka maloletnik I kao punoletno lice, juzima se u obzir njegov uzrast u vreme
pokretanja postupka. Ukoliko to lice u vreme pokretanja postupka nije navrsilo 21 godinu, bice sproveden
jedinstven postupak pred vecem za maloletnike. U supreotnom sprovodi se redovan k. postupak u kojem se
starijem puniletniku moze suditi samo za dela ucinjena nakon svoje 16-te godine.

TOK POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

U okviru njega razlikujemo prethodni postupak koji ima dve faze pokretanje postupka prema maloletniku I
pripremni postupak prema maloletniku I glavni postupak.

Pokretanje postupka prema maloletniku

Kr. Postupak prema maloletniku moze se pokrenuti samo na osnovu zahteva javnog tuzioca za maloletnike.
U slucaju kada je za KD propisana kazna zatvora do 5godina ili novcana kazna javni tuzilac za maloletnike
moze doneti odluku da ne zahteva pokretanje kr. Postupka (nacelo oportuniteta).

U situacijama kada javni tuzilac za maloletnike oceni da pokretanje postupka nije celishodno, obavestava uz
navodjenje razloga u roku od 8 dana od prijema obavestenja organ starateljstva I ostecenog kao I organ
unutrasnjih poslova ako je podneo kr.prijavu. Kada nastane ovakva situacija vece za maloletnike neposredno
viseg suda resava u sednici nakon sto prethodno pribavi spise od javnog tuzioca za maloletnike. Vece za
maloletnike moze doneti odluku da se postupak ne pokrene ili da se prema maloletniku pokrene postupak
pred sudijom za maloletnike. Protiv resenja veca za maloletnike ulaganje zalbe nije dozvoljeno.

Javni tuzilac za malletnike odluku o nepokretanju postupka moze usloviti pristankm maloletnika I njegovih
roditelja, staratelja, kao I spremnoscu maloletnika da prihvati I ispuni jedan ili vise vaspitnih naloga. Kada
maloletnik u potpunosti ispuni preuzeti vaspitni nalog, o cemu izvestaj podnosi organ starateljstva, javni
tuzilac za maloletnike donosi resenje o odbacivanju kr.prijave.

Pripremni postupak prema maloletniku

Ukoliko je inicijator pripremnog postupka javni tuzilac za maloletnike, zahtev za pokretanje pripremnog
postupka podnosi on sudiji za maloletnike nadleznog suda. Ako je inicijator vece za maloletnike, taj
postupak se pokrece na osnovu resenja veca za maloletnike o pokretanju kr.postupka.

Sudija za maloletnike moze poveriti organu unutrasnjih poslova izvrsenje naredbe o pretresanju stana ili
privremenom oduzimanju predmeta.

Saslusanje maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tuzilac, branilac I roditelji,
staratelji. Zakon o maloletnicima precizno odredjuje koje se cinjenice u pogledu kr.dela I licnosti
maloletnika u pripremnom postupku narocito utvrdjuju:

1. uzrast maloletnika
2. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti
3. sredina u kojoj I prilike pod kojima maloletnik zivi
4. druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti I ponasanja I mogu se odnositi na zdravstveno stanje

maloletnika, njegova psihicka svojstva ili sklonosti

Sudija za maloletnike moze doneti resenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti
u prihvatiliste, vaspitnu ili slicnu ustanovu

1. radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je ziveo
2. radi pruzanja pomoci, nadzora, zastite ili smestaja maloletnika

Prema maloletniku pritvor se moze odrediti samo u situaciji kada se svrha radi cijeg je ostvarenja pritvor
odredjen ne moze postici merom privremenog smestaja maloletnika u prihvatiliste, vaspitnu ili slicnu

1. izicanjem teze mere drugostepeno vece moze preinaciti prvostepenu odluku
2. kaznu maloletnickog zatvora ili vaspitnu meru koje prvostepenom odlukom nisu bile odredjene

drugostepeno vece moze izreci samo ukoliko odrzi pretres

3. kaznu maloletnickog zatvora u duzem trajanju ili tezu vaspitnu meru od onih koje su izrecene u

prvostepenoj odluci, dugostepeno vece maloletniku moze izreci I u sednici veca

Vanredni pravni lekovi – Zakon o maloletnicima predvidja mogucnst primene sledecih:

1. odredbe o ponavljanju kr.postupka zavrsenog pravosnaznom presudom mogu se primenjivati I na

ponavljanje postupka zavrsenog pravosnaznim resenjem o izricanju vaspitne mere

2. zahtev za zastitu zakonitosti se moze podici kako u slucaju kada je sudskom odlukom povredjen

zakon tako I u slucaju kada je prema maloletniku nepravilno izrecena kazna ili vaspitna mera

Nadzor suda nad sprovodjenjem mera

Sudija za maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru I javni tuzilac za maloletnike imaju obavezu pracenja
rezultata izvrsenja vaspitnih mera, obilazenjem maloletnika smestenih u zavodu ili ustanovi.

Obustava izvrsenja I izmena odluke o vaspitnim merama

Odluku o izmeni ili obustavi izvrsenja vaspitne mere kao I o uslovnom otpustu iz vaspitne ustanove donosi
vece za maloletnike suda koji je u prvom stepenu tu meru izrekao. Pre nego sto donese odluku sud ce
saslusati javnog tuzioca za maloletnike, maloletnika, njegove roditelje, staratelje.

Zastita maloletnih lica kao ostecenih u kr.postupku

ZOUKMD predvidja posebne odredbe o zastiti maloletnika kao zrtvi kr. Dela, ukoliko maloletno lice bude
osteceno nekim od sledecih kr.dela: tesko ubistvo, navodjenje na samoubistvo I pomaganje u samoubistvu,
teska telesna povreda, otmica, silovanje, obljuba zloupotrebom polozaja, posredovanje u vrsenju prostitucije,
oduzimanje maloletnih lica, nasilje u porodici, razbojnicka kradja, razbojnistvo, iznuda, ratni zlocini protiv
civilnog stanovnistva, trgovina ljudima…