Centralna banka i monetarno regulisanje

MONETARNE I JAVNE FINANSIJE

Tema:

Centralna banka i monetarno regulisanje

CENTRALNA BANKA- EMISIONE BANKE- NOVČANIČNE BANKE

POJAM I KARAKTERISTIKE

Sa razvojem novčanih sistema ove banke su nastale od univerzalnog tipa banaka

koje su uz ostale poslove izdavale i novčanice. Kasnije emisioni posao postaje njihov
glavni   zadatak   koji   oni   obavljaju   kao   privilegovane   institucije   na   osnovu   posebnog
ovlašćenja   koje   im   izdaju   države.   Tako   u   svim   zemljama   Centralna   banka   dobija
centralno mesto i ulogu u bankarskom i kreditno- monetarnom sistemu. Time ona ima sve
snažniji uticaj na privredna i finansijska kretanja jedne zemlje. Ovlašćenja koja joj je u
početku   davala   država   usmerena   su   na   to   da   deluje   u   pravcu   usklađivanja   čitavog
novčanog sistema, kao i na privilegiju ili monopolu izdavanju novčanica i kovanju novca,
čime ona postaje institucija od strane države odgovorna za održavanje vrednosti novca i
za kontrolu bankarskog aparata u oblasti monetarno- kreditnih odnosa.

U početku su to bile emisione ustanove koje nisu imale karakter banaka jer nisu

obavljale bankarske poslove koje obavljaju sve druge banke. One su državne ili javne
ustanove čiji je prvorazredni zadatak da emituju novac. Tako je naziv „Centralna banka“
odomaćen u anglosaksoskom bankarskom i poslovnom svetu čime se ukazuje na njeno
mesto i ulogu u bakarsko- kreditnom sistemu. To mesto joj je centralno zato što, za
razliku od drugih banaka u zemlji, ima posebna ovlašćenja, funkcije i zadatke.

Emisione banke ne zauzimaju centralno mesto u bankarskim sistemima zemalja,

samo po emisiji novca. One imaju pravo emisije, postaju državna banka. To pravo se
dopunjuje sa novim funkcijama, tako da one danas, pored te osnovne funkcije, imaju
ulogu bankara države čime postaju regulator novčanih kretanja u zemlji. One su centralni
mehanizam za vođenje kreditno- monetarne politike, a sa tim u vezi i za sprovođenje
ekonomske   politike   uopšte.   Emisiona   banka   mora   u   svom   radu   da   vodi   računa   o
ekonomskoj politici i direktivama države. Na takav način emisione banke su Centralne
banke i svojevrsni organ vlade. Centralna banka je organ Vlade koji preuzima glavne
finansijske   operacije   te   sprovođenjem   tih   operacija   i   drugim   sredstvima   deluje   na
ponašanje finansijskoh institucija čime podržava ekonomsku politiku Vlade. Centralna
banka mora biti sastavni deo Vladine mašinerije jer ona, za razliku od ostalih banaka, ima
specifične   zadatke.   Centralne   banke   se   razlikuju   od   ostlih   komercijalnih   banaka,   pre
svega, po tome što:

1. njime rukovode ljudi koji su tesno povezani sa organima Vlade,
2. one ne postoje da bi obezbeđivali maksimalan profit što je osnovni cilj svake

druge komercijalne banke,

3. su one u mnogim zemljama kreditni izvor države,

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

4. one daju savet državi, ali su podložne vrhovnom autoritetu Vlade.

-RAZLIKE IZMEĐU CENTRALNE BANKE I POSLIVNE BANKE

Institucija centralne banke svuda u svetu ima specifične karakteristike prema

kojima se razlikuju od poslovne banke, a to su:

1. Centralna banka vrši emisiju novčanica i kovanog novca usled čega se naziva

novčanična banka;

2. Centralna banka reguliše potencijal poslovnih banaka i usmerava njihovu

kreditnu politiku;

3. Centralna banka vrši nadzor nad ukupnim poslovanjem banaka i drugih

finansijskih institucija;

4. Centralna banka je garant likvidnosti ili poslednje utočište bankarskog sistema;
5. U Centralnoj banci država ima odlučujuću ulogu u upravljanju;
6. Centralna banka nema direktne odnose sa privredom;
7. Između centralne banke i poslovnih banaka nema direknih konkurentskih

odnosa.

FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

Funkcije Centralne banke imaju veliko značenje za privredni razvoj zemlje. Zbog

toga se nad njihovim poslovanjem i zadacima uspostavlja čvrsta zakonska tj. državna
regulativa. Država zato postavlja organe upravljanja i rukovođenja u Centralnoj banci.
Ona time ferifikuje sve značajnije monetarne i kreditne odluke Centralne banke.
Centralna banka je upućena da najčešće i najtešnje sarađuje sa ministarstvom zemlje.

Svoj osnovni zadatak da utiče na stabilnost i razvoj privrede Centralna banka

ostvaruje kroz sledeće funkcije:

1. regilisanjem potrebne količine novca;
2. predlaganjem mera za kreditiranje privrede radi aktiviranje njenih proizvodnih

mogućnosti u granicama utvrđene ekonomske politike zemlje;

3. preduzimanjem mera za obezbeđenje likvidnodti u plaćanjima sa

inostranstvom;

4. finansijski nadzor nad radom poslovnih banaka u pogledu sprovođenja politike

održavanja likvidnosti;

5. regulisanjem platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom i

izvšavanjem međunarodnih ugovora i sporazuma;

6. praćenjem i proučavanjem privrednih problema u vezi sa primenom kreditne i

devizne politike i kreditnih odnosa sa inostranstvom;