1
1. Uvod
Upravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu rentabilnosti i na
načelu likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i jednog i drugog načela, preduzeće
treba da pronađe najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz
istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba načela
preduzeće ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati na tok poslovanja
preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim
preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim slučajevima menadžment
preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih sredstava, u što kraćem roku, uz
što povoljniju cenu kapitala (kamatu).
2
2. Pojam kredita
Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U
uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima
pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče
savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način
otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz
postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove,
obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i
infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da
razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni
karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa
kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu
zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih
dažbina. ¨U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku
kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne
ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za
proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se
roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.¨ ¨U savremenim uslovima
kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu.¨
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan
od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba
gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i
predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita
kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez
kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.
Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime,
prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje
prezaduženosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.
4
3. Kratkoročni izvori finansiranja
Preduzeće se može finansirati iz dugoročnih i kratkoročnih izvora. Kratkoročni izvori
finansiranja su uglavnom skuplji od dugoročnih, ali je njihova prednost što se do njih
može brže doći. Preduzeće poteže za kratkoročnim izvorima uglavnom zbog povećanja
likvidnosti. Praksa nam ukazuje na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim preduzećima
često nedostaju likvidna sredstva. U tom slučaju menadžemnt preduzeća pronalazi u što
kraćem roku nove izvore novčanih sredstava, uz što povoljniju kamatu.
U kratkoročne izvore finansiranja spadaju svi oni izvori čiji je rok dospeća do jedne
godine. Mogu biti neosigurani i osigurani kratkoročni izvori finansiranja. Kod
neosiguranih kratkoročnih izvora ne dolazi do zalaganja imovine kao uslova za dobijanje
kredita. Tu spadaju: obaveze prema dobavljačima, ukalkulisane obaveze, jednokratni
krediti, kreditna linija, revolving krediti, komercijalni papiri.
3.1.Ukalkulisane obaveze
Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji se jedan
vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih troškova (obaveza) proizilazi
iz zarada radnika i plaćenih poreza i doprinosa. Ukoliko se racionalno isplaćuju (u dužem
vremenskom intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkoročnog finansiranja
preduzeća. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice
isplaćuje zarade dvonedeljno u približno istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000
din neto iznos zarada i 50.000 iznos doprinosa) uz pomoć poslovne banke ’’Vojvođanska
banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem nivou, a
ima objektivnu moghućnost da isplatu izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000
din, postavlja se pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri
dvonedeljnom načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice, imaće
likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada likvidni iznos
odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta
preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni
izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni
intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta mesečno) iznosiće 200.000 din (za
pola meseca jer se na kraju meseca svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom da su
uštede 15-esto dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun
mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12
5
meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od
200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period
(kao u prethodnom slučaju) godišnje uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih
obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po
ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem
ukalkulisanim obavezama, ukupne uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din
(1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna
sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno
će se akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveća
procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeća istovremeno treba da
vodi računa o optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja
(bez obzira na finansijske efekte preduzeća) može proizvesti kontra efekat na radni moral
zaposlenih. Plaćanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u
dužem vremenu takođe može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeća.
Dakle, sve raspoložive oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, ekonomski
posmatrano, razumno u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno zaduživanje i
moguće produženje roka njihovog likvidnog izmirenja. Poreske uštede u razvijenim
zemljama tržišnog tipa privređivanja imaju posebnu stimulaciju za onj menadžment
preduzeća koji dotične obaveze uspe svesti na zakonski minimum. Interes je i
menadžmenta i vlasnika kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u
momentu likvidnog plaćanja.
3.2.Bankarski krediti
3.2.1. Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkoročnog karaktera koje odobravaju
poslovne
banke
svojim
komitentima, čiji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi se po pravilu ova vrsta kredita
odobrava onim preduzećima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan
vremenski period, u ’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbeđenja neophodnih
zaliha
materijala,
odnosno
održavanja
tekuće
likvidnosti.
Primera radi, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija)
otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u količini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk
