S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Monetarna ekonomija i bankarski menadžment

Tema: Elektronsko poslovanje i automatizacija

Sadržaj

Uvod....................................................................................................... ...1
Elektronsko poslovanje............................................................................2

- Razvoj elektronskog poslovanja

...............................................................................

Plaćanja putem Interneta........................................................................3

- Modeli plaćanja u Internet poslovanju

......................................................................

- Sredstva plaćanja

.......................................................................................................

- Načini plaćanja preko Interneta

................................................................................

- Sistemi plaćanja preko Interneta

...............................................................................

Internet bankarstvo..................................................................................6

- Oblici pojavljivanja

..................................................................................................

- Najčešći poslovi banaka na Internetu

........................................................................

- Prednosti i nedostaci internet bankarstva

.................................................................

- Primeri banaka na Internetu

......................................................................................

- Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu.

...............................

- Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet

..............................................

Sigurnost na Internetu...........................................................................10
Zaštita poslovanja Internet banaka......................................................11
Uticaj tehnologije na isporuku finansijskih usluga i proces
automatizacije.........................................................................................11

- Automatic teller mašina

..........................................................................................

- EFTPOS

...................................................................................................................

- Telebanking

..............................................................................................................

- Smart kartice

.........................................................................................................

- On-line bankarstvo

.................................................................................................

Sigurnost i prevara.................................................................................17
Zaključak.................................................................................................18
Literaura..................................................................................................20

Elektronsko bankarstvo i automatizacija
_______________________________________________________

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

UVOD

»Internetski način života«

ili

»internetski način rada«

su novi način života i rada, prošireni

iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih
informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i
stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.

Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi

mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin

prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.

Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET (

Advanced Research Project

Agency Network).

Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu

mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.

Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP

–

Transmission Control Protocol/ Internet Protocol),

1974., sa konačnom verzijom 1978.

Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog

okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.

Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji

koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje
standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.

Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom

nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Tačno je da je
Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža
koje za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP –

Transmission Control

Protocol/

Internet Protocol

). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara

različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja Interneta
za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet« i »ekstranet«.

Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je u onome što

Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin
»internet tehnologije«. Tek njihova primena čini Internet »tržištem informacija«, podrškom
»istraživačkim delatnostima« i » poslovnim aktivnostima«.

Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj

platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:

- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
-

elektronskog transfera tehničke dokumentacije

poslovnih transakcija

servisa za rezervacije i kupovinu

ostalih procesa.

A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.

Elektronsko bankarstvo i automatizacija
_______________________________________________________

Postoje još i složeniji oblici poslovanja:

- B2B2C (

Business to Business to Consumer)

- C2B2C (

Consumer to Business to Consumer

), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i

- C2C, novi oblik trgovine direkno između potrošača.

Razvoj elektronskog poslovanja

          Elektronsko   poslovanje   je   posao   na   duge   staze.   Nije   dovoljno   samo   primeniti   novu
tehnologiju.   Potrebno   je   napraviti   i   mnoge   organizacione   promene,   napraviti   novi   model
poslovanja.
         Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U
sledećoj fazi to je

E-business

, kupovina i prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i

prerasta u inteligentni

e-business

end to end

« poslovni proces.

Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim
širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko mobilnog telefona.
Prema prognozama Gartner Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijaće
se preko inteligentnih mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola (WAP –

Wireless Application Protocol

Plaćanja putem Interneta

Modeli plaćanja u Internet poslovanju

Dva osnovna modela plaćanja su:



Cash-like

, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima određena suma

novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart
card, elektronski keš i bankarski čekovi.



Check-like

, sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine ( pay-now) ili po

obavljenoj kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM –
Automated Teller Machine), a za pay-latter je primer plaćanja kreditnim karticama.

Sredstva plaćanja



Elektronski ili digitalni novac

– predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao

takav može se čuvati i trošiti.



Elektronski čekovi

– elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom

papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa
potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji
e-mail.



Kreditne kartice

– podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja,

problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice;

Elektronsko bankarstvo i automatizacija
_______________________________________________________



Šifrovane kreditne kartice

– podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane poruke,

primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac
vrši proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;



Potvrda treće strane

– brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, već preko

finansijskog posrednika.

Načini plaćanja preko Interneta



Kombinacija telefon – kartica



Plaćanje pouzećem - korisnik na Internetu nalazi traženu robu
- Poručuje prijavom na sajtu.

- Robu donosi dostavljač ili poštar
- Plaća se direkno dostavljaču

- Loša strana je što se jedan deo robe vraća, nije preuzeta, a troškovi su već napravljeni.



Plaćanje preko žiro računa - korisnik nalazi robu na Internetu

- Sa sajta dobija cenu i broj žiro računa na koji treba da uplati novac.
- Korisnik plaća u banci i šalje potvrdu trgovcu.
- Roba se posle toga dostavlja poštom ili dostavljačem.
- Loša strana je što korisnik mora da odradi veliku proceduru sa bankom, a roba stiže
kasnije.



Plaćanje karticama – Faza informisanja sa elektronskog kataloga

- Faza dogovora i ugovaranja / registracija na strani trgovca, provera i potvrda
autentifikacije, izbor servisa i poručivanje, provera stanja na računu kupca i kreditne
sposobnosti, potvrda narudžbine/.

             - Faza plaćanja / slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih podataka,
slanje ključa za dekriptovanje i slanje debitnog računa, dekriptovanje i potvrda servisa, slanje
potvrde/.
                         - Faza bankarskog postprocesiranja / prijem podataka o izvršenim transakcijama,
zaduživanje   računa   korisnika,   formiranje   zbirnih   naloga   po   trgovcima,   izvršenje   plaćanja
trgovcima /.



Elektronskim čekovima



Elektronskim nalogom



Plaćanje putem potvrde treće strane / First Virtual /
- Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV PIN

- Trgovac proverava FV PIN
- Trgovac inicira transakciju plaćanja preko FV šaljući mu sledeće podatke: FV PIN
trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda.
- First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori i potvrdi
kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledeće informacije: ime trgovca,iznos, opis proizvoda.