Metode finansijske analize
1. Pojam finansijske analize
Finansijska analiza
se bavi analizom finansijskog
stanja preduzeća i mogućnostima promjena u željenom pravcu
. Znatan dio analize
vrši se stavljanjem u odnos vrijednosti bilansa stanja i uspjeha. Za obavljanje
složenijih funkcija koriste se složenije matematičke metode.
Finansijska analiza
predstavlja
način sakupljanja i korišćenja informacija finansijskog karaktera s ciljem
da se ocjeni tekuće finansijsko stanje, mogući tempo razvoja, prognozira perspektivno
finansijsko stanje, otkriju dostupni izvori sredstava i mogućnost njihove mobilizacije,
prognozira položaj preduzeća na tržištu kapitala i dr.
2. Etape finansijske analize
Etapa pripreme - počinje upoznavanjem sa revizorskim zaključkom i cilj je da se
donese odluka o svrsihodnosti analize. Standardni revizorski zaključak je kratak
dokument koji sadrži pozitivnu ocjenu revizora ili revizorske firme o vjerodostojnosti
pojedinih informacija u izveštaju i njihove podudarnosti sa važećim normativnim
dokumentima. Nestandardni je obimniji i sadrži dopunske informacije.
Predhodni pregled knjigovodstvenih računa - ima za cilj da se ocjene uslovi rada u
obračunskom periodu, da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne
promjene u imovinskom i fin. položaju preduzeća. Ekonomski referat i analiza
obračuna je opšta ocjena rezultata privredne aktivnosti i fin. stanja preduzeća.
Detaljna analiza fin. stanja u odnosu na ekspres analizu vrši se detaljnije i u interesu
različitih korisnika.
2.1. Zadaci i ciljevi finansijske analize
Finansiranje preduzeća može se ocjenjivati sa gledišta dugoročne i kratkoročne
perspektive. Pod likvidnošću neke active, tj. izvora sredstava - podrazumjeva se njena
sposobnost da se transformiše u novčana sredstva.
Solventnost je sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrše dospjele
obaveze. Zadatak finansijske analize je ocjena aktive i izvora njenog finansiranja i
dopunskog finansiranja, ocjena veličine i sastava resursa potrebnih za održavanje
postignutih ekonomskih potencijala preduzeća i potvrđivanje njegove djelatnosti.
Proučavanje forme finansiranja i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima
sredstava.
2.2. Finansijski rezultat
U finansijskoj analizi razlikuju se: ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji
karakteriše rezultat dijelatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji
upoređuje efekat sa troškovima ili resursima koji su korišćeni za dobijanje tog efekta.
Finansijski rezultat je razlika između finansijskog prihoda i rashoda i oni treba da se
analiziraju posebno. Finansijskoj analizi treba da predhodi opštesistemska analiza,
može se koristiti metod morfološke analize, koji je uspješan pri prisustvu malog broja
informacija o problemu. Svi subjekti se dijele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj
analizi što omogućava i sakupljanje podataka za kasnije istraživanje.
Finansijskoj analizi je potrebna bilo koja informacija finansijskog karaktera:
knjigovodstveni obračun, izveštaji finansijskih organa, itd.
Analiza informacija može da se vrši u cilju:
- kontrole i dijagnostike stanja,
- prognoziranje razvoja preduzeća.
2.3. Finansijska kontrola
Finansijska kontrola predstavlja skup mjera i aktivnosti za provjeru djelatnosti
preduzeća u finansijskom smislu. Finansijska kontrola je aktivnost kojom se ili
potvrđuje da finansijska politika i menadžment postižu postavljanje ciljeva ili se
otkrivaju problemi. Kontrola može biti interna i eksterna.
Internu kontrolu vrše sopstvene kontrolne službe, a eksternu kontrolu razne inspekcije
i državni organi. Za vršenje kontrole organizuju se posebni organi sa
visokokvalifikovanim stručnjacima. Prilikom finansijske kontrole provjerava se
poštovanje zakona i drugih propisa, raspodjela prihoda privrednih subjekata,
budžetska kontrola, vođenje računovodstva i dr.
2.4. Finansijske evidencije
Poseban značaj za finansijski menadžment imaju evidencije o:
- stanju deviznih računa,
odnosi se na analizu više ovakvih bilansa i ona omogućuje da se sagledaju promjene
do kojih je došlo u nekom vremenskom periodu u jednom poslovnom sistemu.
3.1. Analiza likvidnosti
Za jedno preduzeće možemo reći da je likvidno ako je sposobno da :
- odgovori na svoje kratkoročne obaveze o rokovima njihovog dospeća,
- održava dovoljno obrtnih sredstava za obavljnje normalne poslovne aktivnosti,
- da isplati dospjele kamate i izdatke na teret raspoređenog dobitka,
- sačuva svoju kreditnu sposobnost.
Stanje i dinamika likvidnosti najbolje se prati preko ''racia likvidnosti'' : opšteg i
posebnog.
Opšti racio likvidnosti se dobija podjelom ukupnih obrtnih sredstava sa kratkoričnim
obavezama.
Obs obrtna sredstva
ORL = -------- = -------------------------------
Kro kratkoročne obaveze
Ovaj racio ukazuje grubo na sposobnost preduzeća da podmiri svoje kratkoročne
obaveze i održava stepen sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih
povjerilaca. Odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava tumači se kao normalan.
Poseban racio likvidnosti predstavlja znatno rigorozniji test tekuće likvidnosti.
Lks likvidna sredstva
PRL = ------ = ------------------------------
Kro kratkoročne obaveze
Ako preduzeće ima odnos 1:1 načelno se smatra da je njegovo tekuće finansijsko
stanje relativno zadovoljavajuće.
Analiza rashoda i prihoda jeste zapravo analiza bilansa uspeha i može se govoriti o
statičkoj i dinamičkoj analizi bilansa uspeha.
3.2. Analiza uspešnosti poslovanja
Uspešnost poslovanja je cilj kome teži svako preduzeće i ona se utvrđuje preko
određenih i opšte važećih pokazatelja:
- produktivnosti,
- ekonomičnosti,
