0
Seminarski rad
PREDMET:ODBRANA
POGLAVLJA
TEHNOLOGIJE VODE
"Prečišćavanje vode za izradu
kozmetičkih i farmaceutskih
preparata"
MENTOR: dr Danijela Jašin
STUDENT: Branka Brankov ST 9/13
ZRENJANIN, 2014.
1
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………………..2
1. Proizvodnja vode za kozmetičku i farmaceutsku upotrebu……………………...3
1.1 Omekšavanje vode………………..……………………………………..4
1.2. Demineralizacija vode………………………….………………………6
1.3. Destilacija vode…………………………….………………………….10
1.4 Ultravioletno zračenje……………………….…………………………12
2. Primena vode u proizvodnji kozmetičkih i farmaceutskih preparata…………..13
2.1.Prečišćena voda………………………………………………………...16
2.2.Voda za izradu parentenalnih preparata- voda za injekcije…………….17
3.Kontrola vode koja se primenjuje za izradu kozmetičkih i farmaceutskih
preparata………..…………………………………………………………………18
3.1.Zahtevani kvaliteti vode za injekcije………………………………….18
Zaključak …………………………………………………………………………19
Literatura...………………………………………………………………………..20
3
1. Proizvodnja vode za kozmetičku i farmaceutsku upotrebu
Voda je jedna od najčešće upotrebljivanih sirovina u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.
Koristi se za:
-izradu preparata: rastvori, suspenzije, ekstrakti,
- izradu parenteralnih preparati,
- izradu preparati za uši, nos...
gde se voda koristi kao ekscipijens, odnosno rastvarač pri sintezi lekovitih supstanci i pomodnih
supstanci, za rekonstrukciju nekih preparata: npr. antibiotski sirupi, za pranje i čišćenje sudova,
ambalaže, proizvodnih uređaja i prostora, u procesu sterilizacije (sterilizacija zasićenom
vodenom parom), u analitici lekovitih supstanci i farmaceutskih preparata.
Razlozi ovako široke primene vode:
-
sposobna je da rastvori veliki broj lekovitih supstanci,
-
kompatibilna je sa velikim brojem supstanci,
-
pogodna je za upotrebu sa fiziolškog aspekta, s obzirom na to da je sastavni deo ćelije i
glavni sastojak telesnih tečnosti, a uvek kada se lek primenjuje u vidu vodenog rastvora,
resorpcija je brza i kompletna,
-
ima pogodne fizičko – hemijske osobine: veliku vrednost dielektrične konstante, nizak
pritisak pare, visoku tačku ključanja, dobru provodljivost (ove osobine su posledica
građe molekula vode i nastanka agregata asociranih molekula vode).
Voda za farmaceutsku upotrebu mora da zadovoljava veoma visoke standarde, koje propisuju
farmakopeje. Voda za piće, po kvalitetu ne odgovara zahtevima jer sadrži i organske i
neorganske supstance i mikroorganizme koji onečišćuju, pa čak i uništavaju proizvode i
proizvodnu opremu.
U pogledu kvaliteta vode koja se koristi u farmaceutskoj industriji u svetu su različiti
zahtevi
U više od 130 zemalja koristi se Američka farmakopeja (AF), danas je to USP 32,
objavljena2009. Evropska Farmakopeja (EP), 6. izdanje koje je objavljeno u 2007, ima neke
fundamentalne razlike od USP. Tu su i brojni drugi standardi, kao što su farmakopeje Japana,
Indije, Kine i dr.
4
1.1 Omekšavanje vode
Omekšavanje vode je proces pri kome se u jonoizmenjivačkoj masi (smoli) minerali kao što
su kalcijum i magnezijum prevode u natrijum. Kalcijum i magnezijum su tvorci kamenca i oni
direktno utiču na tvrdoću vode. Omekšavanje vode je najčešći način za uklanjanje kamenca iz
vode.
Omekšavanje vode vrši se u cilju uklanjanja jona Ca
2+
i Mg
2+
umesto kojih se javljaju joni
Na
+
.
Jonski izmenjivači su prostorno umreženi makromolekuli koji čine osnovni skelet za koji su
vezani odredjeni joni, katjoni ili anjoni, koji lako disosuju i koji se mogu u pogodnim uslovima
lako zamenuti za neki drugi jon koji ima veću mogućnost vezivanja. Afinitet jonoizmenjivačke
mase prema pojedinim jonima nije isti i zavisi od valentnosti, naelektrisanja, koncentracije
pojedinih jona i osobina jonoizmenjivačke mase. Lakše se vrši izmena viševlentnih jona nego
jednovalentnih jona.
Katjonska jonoizmenjiva može imati:
1. Neutralni oblik kod koga je pokretni jon Na
+
, a njegova regeneracija vrši se rastvorom
NaCl u višku
2. Kiseli oblik gde je jon H
+
, a regeneracija se vrši primenom HCl. Kiseli oblik katjonskog
izmenjivača moše biti:
-jako kiseli – kada je funkcionalana grupa sulfonska SO
3
H koja zbog jake disociranosti
menja vodonik za sve katjone prisutne jone u vodi
-slabo kiseli- kada je funkcionalna grupa karboksilna –COOH ili hidroksilna – OH, koje
menjajuu H
+
za katjone koji su u ravnoteži sa bikarbonatnim jonima tj karbonatnom
tvrdoćom. Imaju slab afinitet prema Na
+
i slabo ga vezuju. Nakon regeneracije može doci
do proboja Na – bikarbonata.
Anjonski jonoizmenjivači se primenjuju u hidroksilnom obliku. Kroz sloj anjonskog
izmenjivača se provodi voda koja je već propuštena (metalni joni zamenjeni za H
+
jone).
Za regeneraciju anjonskih jonoizmenjivača se koristi NaOH u višku ili Na
2
CO
3
. Oni
mogu biti:
-
Slabo bazni – sa funkcionalnim grupama –NH
2
ili –NH, njihovom primenom menjaju se
samo anjoni jakih mineralnih kiselina
-
Jako bazni – kod kojih je funkcionalna grupa kvaternerni amonijumov jon –NR
3
(R – neka organska grupa npr –CH
3
). Menjaju anjone i jakih i slabih kiselina.
Za omekšavanje vode koristi se katjonska smola kao što se vidi na slici br.1.
Nakon prolaska kroz jonoizmenjivačku smolu količina soli je ista kao i u laznoj vodi ali su soli
MG i Ca zamenjene Na solima.
2RSO
3
-
Na
+
+Ca(HCO
3
)
2
→NaHCO
3
+ (RSO
3
-
)
2
Ca
2+
