1
''БЕОГРДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА'' БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
ДЕПОЗИТНИ ПОСЛОВИ БАНКЕ
ПРОФЕСОР:
Студент:
Београд, април 2014. године
2
САДРЖАЈ:
УВОД..............................................................................................................................................3
1. ПОЈАМ И ВРСТЕ ДЕПОЗИТА................................................................................................4
2. ДЕППОЗИТИ ПО ВИЂЕЊУ....................................................................................................5
3. ОРОЧЕНИ ДЕПОЗИТИ ...........................................................................................................6
4. ШТЕДНИ И СПЕЦИЈАЛНИ ДЕПОЗИТИ..............................................................................8
5. ДЕПОЗИТИ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ ...........................................................................10
6. СТВАРАЊЕ ДЕПОЗИТНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА БАНКЕ .....................................................11
7. ЗАШТИТА ДЕПОЗИТА .........................................................................................................12
8. УТИЦАЈ ДЕПОЗИТА НА ЛИКВИДНОСТ БАНКЕ ...........................................................13
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15
ЛИТЕРАТРА................................................................................................................................16
4
1. ПОЈАМ И ВРСТЕ ДЕПОЗИТА
Депозитни извори су најстарији и најзначајнији део финансијског потенцијала
банака.
Депозитни послови, односно сакупљање слободних новчаних средстава,
представљају најбитнији облик краткорочних пасивних банкарских послова. Реч депозит
потиче од латинске речи депозитум, што значи "оно што је дато на чување"
1
. Уговор о
новчаном депозиту се закључује између банке као депозитара са једне стране, и
депонента, односно лица које полаже депозит код банке, са друге стране. Депонент новца
може да буде свако правно и физичко лице. Уговор о банкарском новчаном депозиту јесте
правни посао којим се банка обавезује да ће примити на чување одређени новчани износ, а
депонент се обавезује да ће положити тај износ новца код банке. Банка има право да
располаже депонованим новцем и дужна је да га врати депоненту, према условима који су
утврђени уговором.
Депозити представљају одређен износ средстава положен на рачун код банке, а
ради остваривања одређеног интереса (камата, кредитног права и др.).
2
Са економске тачке гледишта, депозитни послови представљају основни пасивни
банкарски посао, од којег зависи пословање одређене банке, а посебно њен кредитни
потенцијал и одобравање краткорочних кредита.
Постоји више врста банкарских новчаних депозита. У савременој банкарској
теорији и пракси најчешће се депозити разврставају према врсти и према рочности.
Депозити могу бити према врсти:
динарски и девизни,
новчани и неновчани
по виђењу и орочени,
штедне и специјалне депозите,
наменски и ненаменски,
дати и узети,
судски, гарантни и други,
каматни, бескаматни и др.
Према рочности депозити могу бити:
1. краткорочни
депозити по виђењу (а vista),
депозити по виђењу у девизама,
остали депозити по виђењу,
ограничени депозити,
орочени депозити у динарима и девизама до 1 године,
орочени депозити у динарима и девизама преко 1 године
2. дугорочни
дугорочни депозити у динарима,
дугорочни депозити у девизама и
депозити за стамбено - комуналну изградњу.
3
1
М. Хаџић, Банкарство, Београд, 2009. стр. 212
2
Ј. Душанић, Банкарство, Београд, 2010. стр. 156
3
М. Хаџић, Банкарство, Београд, 2009. стр. 213
5
Од ове поделе у овом раду ћу обрадити оне депозите који су који су нјвише
заступљени а то су депозити по виђењу, орочени депозити, штедни и специјални депозити
и депозити хартија од вредности.
2. ДЕПОЗИТИ ПО ВИЂЕЊУ
Депозити по виђењу су краткорочна новчана средства или трансакциони новац,
који се налази на рачунима код банака, која депоненти могу користити у свако доба,
односно претворити у готов новац и могу се користити за безготовинско плаћање. Једна
од основних карактеристика депозита по виђењу је да они представљају инструмент
безготовинског плаћања, па се због тога зову и књиговодствени новац. Трансакције
депозитима по виђењу се евидентирају на текућим рачунима. Преко њих се врше све
текуће наплате и исплате. Депозити по виђењу не доносе камату и који немају рок
доспећа.
За депозите по виђењу је карактеристично, да директно учествују у процесу
мултипликације, те да се преко њих (иницијалне масе) ствара новац и нови депозит по
виђењу. На основу депозита по виђењу могуће је од стране руководства пословне банке
одредити индикаторе ликвидности, динамику оптицаја новца, као и степен задужености
пословне банке.
За небанкарски сектор они представљају тезаурисани новац и постоји мали интерес
за њима. На другој страни за банку они представљају најјефтинији извор средстава. Због
чињенице да се могу подизати без ограничења и без најаве, они истовремено представљају
најнестабилнији извор средстава банака. Поред атрактивности ових извора стратегија
развоја банке треба да почива на сопственим некаматоносним изворима (акцијском
капиталу). Због супротних интереса банкарског и небанкарског сектора по питању ових
депозита они су под посебном контролом монетарних власти и то путем:
стопе обавезне резерве на ове депозите,
стопе специјалних резерви,
дефинисање лимита краткорочних кредита и
дефинисање рочне трансформације краткорочних извора у дугорочне пласмане.
Пораст примарног новца неминовно утиче на пораст депозита по виђењу.
У циљу привлачења депозита по виђењу, пословна банка је у позицији да на исте
плаћа стимулативну камату (пасивна камата), која је по висини нижа од каматне стопе на
кредитне пласмане (активна камата). Разлика између наведених каматних стопа (пасивних
и активних) назива се каматном маржом пословне банке. Тежња руководства пословне
банке је да оствари такву каматну маржу која ће покрити опортунитетне трошкове
(трошкове фондова банке), трансакционе трошкове (трошкове држања додатних депозита)
и донети одређену стопу приноса (профит) пословној банци.
Просечна каматна стопа на депозите по виђењу зависи од:
промене просечне камантне стопе на кредите,
промене приноса на пласмане у хартије од вредности,
промене стопе обавезне резерве,
промене трансакционих трошкова банке.
Свака промена просечне каматне стопе на више, код пласмана ствара могућност
пораста каматне стопе на депозите и обрнуто. Свако смањење стопе обавезне резерве и
смањење трансакционих трошкова пословне банке ствара могућност пораста каматне
стопе на депозите и обрнуто. Без обзира на значај депозита по виђењу у изворима
пословне банке, стратегија развоја банке треба да почива на сопственим дугорочним
