Развиће животиња
ОПШТИ ПОЈМОВИ
Растење и развиће су основна својства живих бића, па и животиња. Без обзира на велику
разноврсност животиња, постоје сличности у процесима развића, у смењивању одређених фаза, што се
односи и на човека. Растење и развиће су у блиској вези са размножавањем, чија је суштина продужетак
врсте.
Размножавање у основи може бити бесполно и полно. Бесполно је карактеристично за
појединачне (бесполне) организме. Полно размножавање укључује две јединке, углавном одвојених
полова, у којима долази до образовања полних ћелија (гамета). То се дешава у полним жлездама –
гонадама. Код неких једноставнијих организама полне ћелије се код различитих полова не разликују
битно – такви гамети се називају изогамети. Већина организама, пак, има различите гамете, који се
називају анизогамети или хетерогамети. Мушке полне ћелије су сперматозоиди, који настају у мушким
полним жлездама – семеницима или тестисима. Женске полне ћелије су јајне ћелије и настају у
јајницима или оваријумима. Процеси настанка полних ћелија су
сперматогенеза
и
оогенеза
. Све гамети
се разликују од осталих ћелија по томе што имају хаплоидан број хромозома јер је једна од деоба која се
дешава у гаметогенези мејоза.
Након гаметогенезе неопходно је да дође до оплођења, а то је спајање полних ћелија тј. њихових
једара, при чему се образује зигот – оплођена јајна ћелија, која је диплоидна. У животињском свету
оплођење може бити спољашње и унутрашње. Спољашње оплођење јавља се код водених организама.
Унутрашње оплођење је карактеристично за копнене кичмењаке. До оплођења долази у полном каналу
женке. Постоје и организми који се развијају и без оплођења. То се назива партеногенеза, а среће се код
социјалних инсеката и неких црва.
СПЕРМАТОГЕНЕЗА
Сперматогенеза је врста гаметогенезе у којој настају сперматозоиди – мушке полне ћелије.
Процес сперматогенезе дешава се у семеницима, у тзв. семеним каналићима. У семеним каналићима
постоје две врсте ћелија – сперматогене и Сертолијеве. Сперматогене ћелије се укључују у процес
сперматогенезе. Оне ће низом деоба дати сперматозоиде.
Почетне ћелије у процесу сперматогенезе називају се сперматогоније. Оне су диплоидне. Њихово
основно својство је својство деобе. Неке од сперматогонија се издвајају и почињу да расту, дајући
сперматоците првог реда (примарне сперматоците), које су такође диплоидне. Оне се укључују у процес
мејозе. Најпре пролазе кроз мејозу I која је права редукциона деоба, што значи да настају две нове
хаплоидне ћелије – секундарне сперматоците. Следи мејоза II – типична митоза у којој на рачун две
сперматоците другог реда настају још по две такве ћелије – сперматиде. Од сперматида настају четири
сперматозоида.
Сваки сперматозоид има главу, врат и реп. У глави се налази једро са хаплоидним бројем
хромозома. Вршни део главе се назива акрозом. Ту се налазе ензими који имају важну улогу у оплођењу
тј. омогућавају разлагање опни јајне ћелије. У вратном делу се налазе митохондрије у којима процесима
ћелијског дисања настаје ATP потребан за кретање сперматозоида. Реп има улогу у кретању
сперматозоида.
По настанку у семеним каналићима сперматозоиди нису функционални. Мешају се са базним
садржајем простате. Сперма се комплетира у парасеменику, где сперматозоиди постају функционални.
Избацивање семене течности назива се ејакулација; у једном ејакулату број сперматозоида је између 350
и 500 милиона. Оплођење врши само један сперматозоид, онај који најбрже доспе до јајне ћелије.
ООГЕНЕЗА
Оогенеза је процес стварања јајних ћелија и има додирних тачака са сперматогенезом. И овде се
образују генерације ћелија. Разлика у односу на сперматогенезу је што се она дешава у временским
размацима. Деобе се дешавају тако да су ћелије различите величине. Оогенеза настаје у току
ембрионалног развића. Почетне ћелије зову се оогоније и оне су диплоидне. Налазе се у зиду јајника.
Од њих настају примарне ооците које су такође диплоидне.
Примарне ооците улазе у мејозу I – редукциону деобу, те од ње настају већа секундарна ооцита и
мања полоцита (чија је улога у редукцији броја хромозома), обе хаплоидне. Од секундарне ооците
настаје крупна јајна ћелија и још једна полоцита, док од прве полоците настају две нове полоците.
Јајне ћелије су три пута веће од сперматозоида. Лоптастог су облика са заштитним омотачима на
површини. Први заштитни омотач – фоликуларни слој, који се временом удваја и има и шупљину (о
којој овде ништа не пише, прим. аут.), формира Графов фоликул. Испод фоликуларног слоја су
кортикуларне грануле, које имају улогу у оплођењу. Највећи део јајне ћелије испуњава цитоплазма.
Једро је ексцентрично (ја бих пре рекао екстрацентрично – ван центра) постављено. У цитоплазми се
запажају хранљиве материје – вителус (жуманце). Од њих се образују протеини неопходни за раст и
развиће. Једро је с хаплоидним бројем хромозома.
Процес оогенезе контролисан је хормонима – FSH и LH. Ослобађање зреле јајне ћелије је
овулација и настаје око 13-15. дана циклуса.
Коментар: лекција коју сам нашао на Нету је опширнија, боље да сте њу учили :)
ТИПОВИ ЈАЈНИХ ЋЕЛИЈА И ОПЛОЂЕЊЕ
У животињском свету постоје разлике између јајних ћелија условљене количином и распоредом
вителуса. Према количини вителуса постоје 3 типа јајних ћелија: олиголецитне (са мало вителуса),
мезолецитне и полилецитне (са доста вителуса). На основу распореда вителуса јајне ћелије могу бити
изолецитне (равномерно распоређен, нема га пуно; таква је људска јајна ћелија), телолецитне (вителус
сконцентрисан на једном полу ћелије означеном као вегетативни пол, супротно од њега је анимални
пол), које се деле на умерено и изразито телолецитне (такве су код водоземаца, гмизаваца, птица) и
центролецитне (вителус сконцентрисан у средишњем делу јајне ћелије; такве су код инсеката).
Количина и распоред вителуса утичу на деобе јајне ћелије после оплођења.
Оплођење је спајање мушких и женских гамета, при чему настаје оплођена јајна ћелија или
зигот, која је диплоидна. Оплођење се одвија кроз три фазе. Прва фаза је препознавање и контакт
полних ћелија. Друга фаза је контролисани улазак сперматозоида. Трећа фаза је спајање једара.
На полним ћелијама постоје посебни рецептори који омогућавају спајање полних ћелија исте
врсте. Контролисани улазак сперматозоида је фаза која обухвата две реакције. Прва је акрозомална, а
друга је кортикална реакција. Акрозом (вршни део сперматозоида) ослобађа ензиме од којих је
најзначајнији хиалуронидаза, који разлажу опне јајне ћелије. Истовремено и јајна ћелија реагује
кортикалном реакцијом која онемогућава да остали сперматозоиди уђу у јајну ћелију накупљањем
кортикалних гранула на месту где је први сперматозоид приступио јајној ћелији. Када је један рецептор
активиран, осталим рецепторима се гаси функција. Зато увек један сперматозоид врши оплођење и то се
назива моноспермија.
Кључна фаза је спајање једара када се комбинују наследне информације. Ка једру јајне ћелије
продире само једро сперматозоида са једним малим делом цитоплазме. Процес се догађа у горњој
трећини јајовода.
БРАЗДАЊЕ И ГАСТРУЛАЦИЈА
Након образовања зигота, следи процес браздања, који подразумева низ митотичких деоба, које
од једне ћелије воде настанку вишећелијског организма. Зигот се дели на 2, па 4, па на 2
n
ћелија које су
означене као бластомере, све до образовања једне лоптасте творевине – моруле, која је испуњена
ћелијама величине јајне ћелије. Морула је први ембрионални стадијум. Даљим развићем морула се
претвара у бластулу повлачењем ћелија на периферији лопте. Ћелије на периферији лопте граде
бластодерм, а унутрашња шупљина је бластоцел. То је други ембрионални стадијум.
Од бластуле процесом гаструлације образује се трећи ембрионални стадијум – гаструла –
најчешће процесом угибања или инвагинације, али и неким другим начинима. Гаструла је прво
двослојна, а потом трослојна. У зиду гаструле разликујемо ектодерм (спољашњи слој), мезодерм
(средишњи слој) и ендодерм (унутрашњи слој). Унутрашња шупљина гаструле је гастроцел. Отвор
гаструле је бластопорус. На рачун делова гаструле образују се органи будућег организма у процесу
органогенезе.
