Универзитет у Крагујевцу
Правни факултет
Семинарски рад из предмета
Кривично процесно право
Тема: Притвор
Наставник: Студент: Слађана Урошевић 35/2011
Проф. др Станко Бејатовић
Крагујевац, мај 2014
2
Садржај:
Увод .................................……………………………………………………..............…3
Општа правила о притвору и правна природа притвора ............................................5
Врсте притвора .................................................................................................................7
Општа правила о одређивању притвора у кривичном поступку................................8
Притвор у кривичном поступку Србије ........................................................................9
Разлози због којих се може одредити притвор …………………………....................10
Опасност од бекства............................................................................................11
Опасност од доказне опструкције окривљеног као разлог за одређивање
притвора................................................................................................................12
Превентивни разлози...........................................................................................13
Избегавање оптуженог да дође на главни претрес као разлог за притвор....14
Тежа кривична дела као разлог за притвор.......................................................15
Притвор због изречене казне и притвор неурачунљивим лицима.................16
Посебне околности које стоје на страни окривљеног – њихов значај и улога на
доношење одлуке о притвору и другим мерама...........................................................17
Трајање притвора ............................................................................................................19
Укидање притвора...........................................................................................................21
Закључак ..........................................................................................................................23
Литература .......................................................................................................................24
4
слободу. Након тога, 1966. године, донет је и
Међународни пакт о грађанским и
политичким правима.
Поред ових основних и глобалних међународних докумената, донет
је и један број регионалних мултилатералних међународних аката којима су такође
зајамчене наведене слободе и људских права. Са аспекта европских земаља нарочито је
значајна
Конвенција о заштити људских права и основних слобода (1950)
, донета у
оквиру Савета Европе. Она не само да штити основна људска права и слободе, пре свега
грађанска и политичка права, већ установљава и механизме надзора над остваривањем и
заштитом тих права и слобода. Након тога, донет је још низ прописа који гарантују
основна права, а међу њима једно од најважнијих, право на слободу. Генерална скупштина
УН 1988. године објавила је
Скуп принципа
за заштиту свих лица која се налазе у притвору
или затвору, што представља важан извор упутстава за примену општих принципа
Универзалне Декларације и Пакта. Системом имплементације ових многобројних правила
у домаће право, наша држава је прихватила велики број ових међународних стандарда и
ускладила прописе које свака држава потписница мора унети у своје право.
1
1
Др Милан Шкулић, Притвор и алтернативне мере за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном
поступку, Правни живот, бр.10/2009, стр. 677-694.
5
Општа правила о притвору и правна природа притвора
Полазећи од чињенице да је притвор мера којом се најдубље задире у Уставом
загарантоване слободе и права грађана,ова мера подигнута је на ранг Устава. Наиме,
Устав садржи одређене (опште одредбе) о притвору, а конкретна разрада питања везаних
за притвор извршена је у ЗКП. По питању притвора Законик је прописао нека општа
правила које се односе на сваки притвор, без обзира на то из којих разлога је и у којој фази
кривичног поступка одређен. Закоником су предвиђена општа правила о притвору:
1. Притвор се може одредити само под условима предвиђеним у Законику и
само ако се иста сврха не може остварити другом мером (члан 210. став 1)
2. У циљу што краћег задржавања окривљеног у притвору обавеза је свих
органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају
правну моћ да трајање притвора сведу на најкраће неоходно време и да
поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору(члан
210.став 2).
3. У току целог поступка доћи ће до укидања притвора чим престану разлози
на основу којих је био одређен. У случајевима када основ по којем је
одређен притвор престане да постоји, али се истовремено јави други основ
за одређивање притвора, укинуће се, по службеној дужности , притвор по
дотадашњем, а одредити по новом основу. Од практичне је важности да
решење о притвору садржи актуелан правни основ , јер од тога нпр. зависи
могућност јемства, односно даљег одржавања притвора. Треба посебно
имати у виду и чињеницу да рачунање рока најдужег трајања притвора не
почиње изнова са променом основа.
4. Притвор се одређује писменим решењем надлежног суда. Садржина решења
о притвору је увек иста, без обзира на то ко га и у којој фази кривичног
поступка доноси. Оно садржи: име и презиме лица које се притвара,
кривично дело за које се оно окривљује, законски основ за притвор, време на
које је одређен притвор, време хапшења, поуку о праву на жалбу,
7
Врсте притвора (обавезни и факултативни)
Притвор у нашем кривичном поступку је искључиво факултативног карактера што значи
да више не постоји обавезан притвор чији је разлог, односно притворски основ, била казна
прописана за кривично дело које је предмет поступка, тј. тежина кривичног дела
апстрактно дефинисана прописаном казном. То значи да се према нашем позитивном
законском решењу притвор може одредити онда када према оцени суда постоји одређени
разлог за примену те мере. Следсвтено, он се може одредити само када, уз постојање
основане сумње да је одређено лице учинилац кривичног дела , постоји бар један од
основа за одређивање притвора предвиђених у закону, а чије постојање цени орган који га
одређује. У Законику о кривичном поступку имамо, без разлога, јасно одвајање два
притворска основа који су смештени у став 1. члана 142, а као наслеђе ранијих законика
који су познавали две врсте притвора: обавезни и факултативни. Подела је извршена с
обзиром на тежину кривичног дела, а обавезни притвор је одређиван за најтежа дела (за
дела где је била предвиђена смртна казна; или касније 40 година затвора). Иако законом
није прописан обавезан притвор, у пракси је примењиван, па уз дела за која је предвиђена
казна затвора преко 10 година, а нарочито и више, притвор не изостаје. Оправдање за
овакво поступање се налази у позивању на чл. 141 ст. 1. тач. 1 и ст. 2. тач. 5. и ту се
зауставља свако даље образложење. На овај начин занемаривањем законодавчеве воље и
погрешним тумачењем текста закона, проналазе се начини ван закона да притвор ипак
буде обавезан. Оваква пракса не сме још дуго остати подржавана и треба је спречити, јер
последице таквих грешака сноси једино окривљени.
3
3
Др Милан Шкулић, Притвор и алтернативне мере за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном
поступку, Правни живот, бр.10/2009, стр. 677-694.
