Народна књижевност – Испитна скрипта
Бајка као књижевна врста
Бајка је у свом првобитном облику, судећи по њеној вези с митом и магијом, имала и
практичну намену, али током времена она се развила у независну усмену творевину.
По саджини, композицији и стилу више је срачуната на забаву у добром смислу те
речи скоро исто колико и на поуку.
Заснована је на фантастичним представама, проткана чудесним и чаробним.
Бајка је од 14. века, а можда и раније, коришћена код нас од стране свештенства као
нека врста илустровања хришћанских учења, па јој је тиме придаван дидактични значај.
Иначе бајци није својствена непосредна дидактичност.
„Усуд“ – објашњавање појаве да понекад нерадни човек може стећи лепо имање а
радни остати целог века сиромах. У обради тог питања преовладала је тежња ка
занимљивости: најснажнији ефекти постигнути су сугестивним сликама о додељивању
среће појединим људима у тренутку када се они рађају. –
занимљивост причања
потискује у позадину решавање питања.
Основне намене народне бајке:
1.
Настојање да се задовоље потребе слушалаца за естетски доживљајима
2.
Тежња да се у доживљавању илузија заборави на грубу садашњицу
Кроз бајке нужно пробијају морална начела и општа животна схватања колектива у
коме су настале и преношене.
Бајку, поред осталог, карактерише
ведар оптимизам
.
ХИПЕРБОЛА:
Овде је често до фантастичних размера хиперболисана моћ човеку
непријатељских сила, стварних и замишљених, као што су хиперболисане и негативне
појаве у односима међу људима, али хиперболисане су исто тако и човекове способности,
тако да на крају човек увек побеђује и најчудовишније непријатељске силе.
*Вера у човека и у победу виших моралних принципа
Приповедање бајке, нарочито у новије време, има више интимно породични или дружински
карактер. Нешто шири круг слушалаца имала је на сеоским селима и прелима.
2
Причала се међу путницима намерницима који се сретну у хановима, па их тегобе путовања
и исте бриге зближе.
Причала се и при путовању пешице.
Причањем бајки дању су се забављали чобани; млинари, помељари у усамљеним
воденицама целу ноћ. Уз казан док се пече ракија причале су се по целу ноћ разне приче, па и
бајке.
Грујо Механџић
је
Вуку
причао бајке „у земунском лазарету“ чекајући да их пусте из
„котумаца“.
Морнари на спорим и дугим путовањима, у кафанама за рамазанских ноћи.
У свим случајевима, дакле, ради се о ужим скуповима познатих или било услед чега
зближених људи.
Атмосфера у којој се причају бајке интимна је, понекад нарочито погодна за узнемирење
маште. Отуда у самом тону причања извесна топлина и присност.
Код народа који већ дуже времена поседују развијену грађанску културу бајка је прешла у
нарочит стадијум развитка, намењена је првенствено деци, а њено колективно усмено
стваралаштво замењује се постепено индивидуалним творевинама. Таква бајка писана је углавном
за децу. Ово оријентисање бајке према деци ишто је упоредо са појавом и јачањем грађанства.
Код нас је бајка, услед застоја у развитку, дуже задржала своју општу намену, наиме дуже се
одржавала и међу одраслима.
И када је намењена деци, бајка задржава своју основну функцију: да задовољава естетске
потребе слушалаца или читалаца, па тек онда, у другом реду, да у извесном смислу делује на свест
и морално осећање.
Ткиво бајке
чини пре свега
мноштво фантастичних представа, највећим делом заједничких
многим народима.
Неприродна, нестварна, замишљена бића
: змајеви, аждаје, виле, ђаволи, дивови, кепеци
Прелаз између ових и сличних бића према човеку и стварности
: вештице, чаробњаци,
грабанцијаши и сл.
Има
духова
у води, у дрвећу, у земљи.
По пространим и недирнутим
шумама
и
планинама
су разне виле, које воде интересантан
живот и
често одређују људску судбину
.
4
Обема варијантама заједничко је то што се помоћу знања животињског језика долази до великог
богатства.
Механџићева
варијанта знатно је више оријентисана према стварном животу. Радња је
пренесена на село и заоденута реалистичким појединостима из сеоског живота. У
Михаиловићевој
варијанти изразита је тежња ка необичном. У обема има појединости да се
осмехом може издати тајна.
Композиција
бајке смишљена је како би се
пажња
слушалаца до краја задржала
.
Обично се већ на самом почетку, одмах после стереотиптог „Био један човек...“ изазове
пажња слушалаца преношењем у свет необичног или чудесног.
Понекад се, међутим, необичност садржине наговести тек после краћег увода у коме је дат
најнужнији оквир збивања радње.
Затим се
хронолошки
, али
без тешње узрочно-последичне
повезаности, нижу догађаји који
најчешће представљају авантуре главног јунака скопчане са великим опасностима, извршавање
тешких задатака да би се дошло до циља и слично. На крају се све завршава срећним исходом по
главног јунака.
Доста често јунак доживи
три авантуре
или реши
три тешка задатка
пре него што постигне
циљ.
УТРОСТРУЧАВАЊЕ
је и иначе омиљени поступак у композицији бајке.
Главна лица могу да буду
три брата
од којих је најмлађи, као и иначе у бајкама и сродним
умотворинама, у свему најбољи.
Примера
утростручавања
има у бајкама толико да се поступак може узети као
правило.
Уколико у неким бајкама недостаје трећи члан низа, јамачно се ради о заборављању једне
епизоде или лошој репродукцији причалаца.
У добро испричаним бајкама
трочлани низови су дати у градацији
. На градацију се нарочито
пази при излагању задатака које главни јунак треба да изврши или препреке које треба да савлада
да би постигао циљ.
Међу бајкама чију садржину чине
породични односи
има их са композицијом заснованом
на
паралелизму делова
.
Паралелизмима су сродна
понављања истих слика или дијалога
. Оваква понављања у
бајакама не успоравају излагање догађаја, него су најчешће неки
реторичан украс
.
У далеко највећем броју случајева бајка има
необичан приповедни облик
: причалац прича о
нечему што се некад негде збило. Изузетно је
бајка дата у облику нечијег сна
. На садржину бајке
гледа се као на нешто измишљено, немогуће. Овакав облик је
новијег постанка
.
5
Бајка се
нагло завршава чим главни јунак постигне циљ
коме је тежио. Обично га
причалац
оставља да срећно проживи остатак живота
.
Понекад
завршетак има морализаторски призвук
или
кратку моралну поуку
.
Понекад причалац указује на фантастичност садржине: „И на част вам лаж.“
Доста често бајка се завршава
без икакве причаочеве опсервације
.
Као што се види, типична бајка, добро испричана, тако компонована да се
већ првим
речима изазове пажња слушалаца и низом епизода, датих у градацији, задржи у напетости до
краја причања
,
где је нагао завршетак са преокретом у јунаковом животу, срачунат на снажан
утисак.
Из скрипти
Народна приповетка фантастичне садржине
Почетак научног истраживања везује се за браћу
Грим
. Код нас:
Вук Караџић
: „гатке“, женске
приповетке у којима се приповедају којекаква чудеса што не може бити.
Комплексна приповетка, састављена из низа мотива,
основни мора имати карактер
чудесног.
Владимир Јаковљевич Проп
: 31 функција у оквиру које се креће композиција бајке
„Приповетка саграђена према правилном распореду различитих видова датих функција.
Браћа
Грим
: фантастична прича из света чаролије
Преовлађује уметничко фиктивно које је одваја од казивања о виђеном, доживљеном,
веродостојном
Апстрактан стил који је удаљава од стварности
Лепршавост у фигуративном приказивању ликова, изван емпиријског сазнања
Димензија времена је или искључена, или реалтивизована
20. век:
1. Психолошки прилаз:
Фројдови
следбеници и порекло, рецепција бајке.
Јунгови
следбеници: надиндивидуална душевна збивања, колективна подсвест
2. Фолклорни прилаз: порекло врста, упоредна проучавања, законитости преношења
традиције, типологија, феномен проповедања и приповедача, колективно и индивидуално
3. Књижевни прилаз: поетика бајке
7
Скаска
Скаска и легенда
су међусобно врло сродне.
Приче и једне и друге врсте настале су из потребе да се објасни нека
појава у природи или у
људском животу и историји
.
Скаске и легенде су по правилу
краће приче једноставне композиције
.
Објашњења су наивно фантастична и уколико има реалистичних појединости оне су махом
измишљене, чак и у легендама које имају за предмет историјско предање.
Мотиви су претежно интернационални
.
По
фантастичним представама
и по
интернационалној распрострањености већине мотива
,
скаске и легенде иду у
приче сродне бајкама
. Али већ сама њихова намена да пруже нека
обавештења о појавама и људима изискивала је извесно
ограничавање слободног размаха
маште
.
Повод за причање је рационалан
. То је неко конкретно запажање или историјско сећање, па
их то чини реалистичнијим.
Има их
хумористичних и сатиричних
, што је такође знак реалистичнијег односа према
животу.
Бајка са наглашеном моралистичком тенденцијом прелази у легенду или скаску
, као што
легенда и скаска лишена те тенденције прелази у бајку.
Скаску и легенду чини обично
једна епизода
казана са више или мање
појединости
. Често се
скаска и легенда своде на
једно обично казивање, без претензије да се искити прича
.
И за скаску и за легенду карактеристично је да су
кратке, сажето и једноставно изложене
.
Скаска
на фантастичан начин прича о постанку
небеских тела, природних
појава
(годишњих доба, нпр.),
животиња
и сл.
Друга група скаски односи се на
човека
. У њима се говори о томе како су постали неки
облици човечијег тела
(
Зашто у људи није табан раван? нпр.
), о појединим
раздобљима у
човековом животу
, о најчешћим
греховима
и
казнама које грешнике очекују
, о неким
болестима
и сл. Увек, дакле, о човеку уопште.
Легенда
се односи на
поједине људе
, историјске или измишљене, са назнаком њихових
имена, или на
одређена места
чија се
имена такође увек дају
.
