Efikasnost

1

Uvod

        Organizacije su sastavni deo civilizacije koje su  nastale iz potrebe ljudi da zadovolje 
različite potrebe. Svaka organizacija poput jednog preduzeća mora da ima: ciljeve, svrhu svog 
postojanja,   ljude   kao   najvažniji   element,   resurse   koje   će   članovi   koristiti,   aktivnosti   koje 
moraju   biti   struktuirane,   upravljanje   tj.   menadžment   koji   usmerava   sve   elemente   ka 
postavljenim ciljevima.    Efikasnost  i efektivnost  su  od  suštinskog  značaja  za  razmatranje 
uspešnosti   preduzeća   i   pored   produktivnosti   predstavljaju   osnovne   pokazatelje   uspešnosti 
organizacije. Proizilaze iz osnovnog ekonomskog principa- MINI-MAX PRINCIP. Reč je o 
konceptima koji u sebi sadrže i povezuju ciljeve preduzeća i resurse koje preduzeće koristi 
radi realizacije svojih ciljeva. Svaka organizacija ima uvek jedan pravi faktor bez kojeg se ne 
može zamisliti funkcionisanje, a to su ljudi.  Kao koncepti koji u sebi sadrže i povezuju ciljeve 
preduzeća, resusrse i transformacione procese koji predstavljaju osnovu za realizaciju ciljeva, 
efikasnost i efektivnost su od suštinskog značaja za svako preduzeće. Oni zajedno pokazuju 
alokativnu   sposobnost   preduzeća.   Globalno   posmatrano   efektivnost   izražava   sposobnost 
izbora a efikasnost proizvodnu i racionalnu sposobnost preduzeća.

    U daljem radu definisaću efektivnost i efikasnost, prikazaću njihova svojstva i kroz tekstove 
ću obrazložiti njihov značaj. Rad sadrži pet delova koji sa svojim podnaslovima čine jednu 
celinu. Pokušaću da navedem osnovne odlike i oblike ove tematike vodeći se tekstovima 
poznatih ekonomista i stručnih ljudi koji su i meni približili ovu temu, svakako važnu za 
današnje poslovanje.

2

1.

 Efikasnost

Efikasnost je zahtev da se u organizaciji ostvare postavljeni ciljevi, uz najmanje korišćenje 
raspoloživih resursa, odnosno uz najviši nivo racionalnosti njihove upotrebe. To je sposobnost 
organizacije da se minimiziraju sredstva potrebna za ostvarivanje organizacionih zadataka. 
Efikasnost   izražava   delotvornost   obavljanja   ekonomskih   procesa   preduzeća   ili   nastojanje 
preduzeća da  što bolje obavi izabrane poslove. Što je potrebna manja količina resursa da se 
ostvare odredjeni rezultati, odnosno što se sa odredjenom količinom resursa ostvaruju veći 
rezultati, to je efikasnost preduzeća veća i obrnuto. Postoji nekoliko vrsta efikasnosti:



poslovna efikasnost



alokativna efikasnost



distributivna efikasnost



ekonomska efikasnost 



tehnološka efikasnost

1.1 Poslovna efikasnost

  Poslovna efikasnost je zahtev da se zadaci izvršavaju uz što niže troškove. U organizacionim 
sistemima se proizvodi, pružaju usluge, i obavljaju svrsishodne delatnosti. Svaka organizacija 
ima svoj proizvod, bez obzira o kojoj je reč. Menadžment svake organizacije mora obavljati 
poslove i radne zadatke tako da se uz što manje resursa ostvari što veći efekat. Poboljšanje 
efikasnosti često ima za posledicu  značajne uštede i smanjenje troškova, a to je i najčešće 
citirani   cilj   za   uvođenje   e-poslovanja.   Mogućnost   povezivanja   bez   ikakvih   ograničenja   u 
velikoj   meri   smanjuje   troškove   komunikacije   i   koordinacije   pri   obavljanju   zajedničkih 
poslovnih transakcija. Time se zaobilazi i čitav niz posrednika u poslu koji su u klasičnom 
načinu   poslovanja   vodili   računa   o   tokovima   informacija   i   dobara   u   lancu   nabavke.

Kao 

moderno sredstvo za postizanje što veće efikasnosti u poslovanju vrši se uvodjenje profitne 
decentralizacije koja se sastoji u svrsishodnom dezagregiranju preduzeća na odredjeni broj 
autonomnih organizacionih podsistema, koji samostalno vode svoje poslovanje i odgovorni su 
za rezultate ostvarene u tom poslovanju. 

  Na primer japanski stil menadzmenta unosi potpuno nove ideje upravljanja i odlučivanja i 
samim tim uslovljava efikasnost najviseg nivoa. Najvažniji princip japanskog menadžmenta je 
sakupljati mudrost od ljudi koji rade u samoj kompaniji i koristeći to sakupljeno, graditi snagu 
kompanije. Da bi se te prikupljene i akumulirane ideje na poslu upotrebile, svi zaposleni 
moraju da imaju odgovarajuće sposobnosti da primene svoju pamet, nove ideje, a sistem mora 
da bude tako koncipiran da radnika motiviše da izvlači na površinu i zatim koristi te ideje 
iskazane kroz nove predloge, poboljšanje rada i uslova u celini. Kod prikupljanja predloga i 
ideja od strane zaposlenih stvoren je ceo sistem sređivanja i korišćenja tih predloga poznat kao 
“krug kontrole kvaliteta – QC”, uz postojanje i drugih vidova prakse koji su usmereni na 
prikupljanje i korišćenje ove kolektivne pameti. Opšti cilj japanskog menadžmenta je da se 
stvori   poverenje   između   rada   i   menadžmenta,   što   predstavlja   jedan   od   ključeva 
preduzimljivosti radnika i izgrađivanje dobrih odnosa između njih i uprava kompanija.