САДРЖАЈ
1. Увод __________________________________________________________1
2. Таксономија гундеља ___________________________________________2
2.1. Mраморасти гундељ -
Polyphylla fullo
_______________________2
2.2. Мали пролећни гундељ -
Rhizotrogus aequinoctialis____________
3
2.3. Мали јунски гундељ -
Amphimallon solstitialis
________________3
2.4.1. Опис гундеља ___________________________________________4
2.4.2. Распрострањеност _______________________________________4
2.4.3. Животни циклус мајског гундеља ________________________5
2.4.4. Исхрана гундеља ________________________________________6
3. Контрола размножавања гундеља _______________________________8
4. Закључак ____________________________________________________11
5. Литература __________________________________________________12
1. УВОД
Гундељ (познат и под именима хрушт и мајска буба) је инсект из рода
тврдокрилаца. Распрострањен је широм Европе. Велики број сродних врста
насељава Северну Америку. Средином 20. века гундељ је у великом делу Европе
због велике употребе пестицида био на ивици изумирања. Од почетка 1980-тих
уводе се контроле пестицида, што доводи до обнављања популације гундеља.
Масовно се јавља сваке треће или четврте године када његове ларве (грчице) могу
изазвати велике штете на корену воћака, ратарских и повртарских култура.
Симптоми напада гундеља на листопадно дрвеће су: лишће изгрижено са стране
и никад га не буши, а нерве увек оставља. Најчешће напада коштичаво и језграсто
воће, може да изазове голобрст. Грчице (ларве гундеља) нагризају корен до половине
дебљине, најчешће са једне стране. Због оштећења корена долази до сушења
надземних делова. Иизлазни отвори од грчица на земљишту су округли, пречника 1,5
cm. Сузбијање се врши углавном на песковитом земљишту, ту се најлакше крећу
зато се на тим земљиштима највише размножавају. Пре садње корење расада се
потапа у раствор земљишних инсектицида. У фази ројења и интензивне исхране
лишћем могу се користити контактни инсектициди (најбољи је IGR+пиретроиди).
IGR (Insect Grow regulators) или регулатори раста инсеката, је посебна класа
инсектицида. Пиретроиди настали су као резултат добијања хемијске стабилности и
биолошке активности природних протеина, познатих по својим инсектицидним
својствима. Природни протеини се састоје из мешавине инсектицидних естера,
екстрахованих из цветова
Crysanthemum spp.
Редовним култивирањем воћњака у
августу може се значајно смањити број грчица. Необрађивањем и неодржавањем
ниске вегетације у воћњаку повећава се вероватноћа да јаја буду положена у
близини кореновог система воћака, винове лозе, поврћа. На пешчаним теренима
поједине врсте гундеља представљају сталну опасност.
1
2.2. Мали пролећни гундељ -
Rhizotrogus aequinoctialis
Мали пролећни гундељ је величине од 13-20 mm. Овај гундељ се јавља у пролеће
када и мајски гундељ, док се мраморасти и мали јунски гундељ јављају током јуна и
јула. Развој једне генерације код малог пролећног гундеља траје 3-4 године. Одрасли
инсекти су риђастомрки, глава, пронотум и ивице покриоца обрасле су длачицама.
Презимљава у облику ларве, у последњој години имага. Одрасли се не хране, лете у
сумрак и ноћу. Ларве су једини штетан стадијум, пролазе кроз три развојна ступња,
најштетнији је Л3.
2.3. Мали јунски гундељ -
Amphimallon solstitialis
Одрасли инсект је светломрке боје, дужине тела 15 mm. Ларва је грчица, има
беличасто тело, када се развије дуга је преко 40 mm. Овај гундељ претпоставља сува
откривена пространства, са биљним покривачем карактеристичним за степу. Код
нас је најбројнији у равничарским крајевима.
Развиће једне генерације траје две године. Одрасли инсекти се роје у другој
половини јуна и почетком јула, на висини од 1-3 метара, масовно на температури од
18-20°С. Женке полажу по 20-40 јаја, нарочито у земљишту под лединама, луцерком,
детелином и вишегодишњим травама. Ларве живе у земљишту, два пута
презимљавају, а крјем пролећа треће године претварају се у лутке.
Оне су полифагне и оштећују подземне делове стрних жита, кукуруза, репе,
унцокрета, дувана, вишегодишњих легуминоза и др. Најопасније су јединке трећег,
последњег узраста.
Дугорочна прогноза степена опасности израђује се на основу утврђивања
бројности ларви у земљишту. Као критичан број за окопавине, у Мађарској, сматра
се присуство 2-3 ларве по m
2
, односно 5-6/ m
2
за стрна жита, према Бенедек-у (цитат
по Чампрагу, 2000).
Од агротехничких мера највећи значај припада обради земљишта, а значајно је и
наводњавање угрожених усева. Од посебног је значаја летња обрада земљишта. Јаја
се налазе од краја јуна до почетка августа, веома су нежна, пуцају на најмањи додир
и масовно пропадају приликом љуштења стрњике.
3
