1
Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет, Бијељина
НАЧИН ДЕФИНИСАЊА ИСХОДА УЧЕЊА
У НАЦИОНАЛНОМ ОКВИРНОМ КУРИКУЛУМУ
РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ И НАСТАВНОМ ПЛАНУ И
ПРОГРАМУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Бијељина, 2015.
2
Садржај
УВОД
.........................................................................................................................................4
1.ПОЈАМ КУРИКУЛУМА И НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
................................................5
1.1. Васпитно-образовни циклуси и подручја Националног оквирног курикулума............8
2.ДЕФИНИСАЊЕ ИСХОДА..................................................................................................9
2.1.Разлике и сличности у начину дефинисања исхода учења код курикулума
Републике Хрватске и наставног плана и програма Републике Српске...........13
2.2.Предности и недостаци у начину дефинисања исхода учења код курикулума
Републике Хрватске и наставног плана и програма Републике Српске..........14
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА .....................................................................................................................................17
4
УВОД
УВОД
У савременим условима у којима се данашња школа налази, образовање, како би било
продуктивно и квалитетно, мора пратити убрзане промјене свакодневног живота.
Улога школе је знатно измијењена и већа него икада. Што се друштво више развија,
одговорност школе је већа, а улога просвјетних радника све захтјевнија.
Свједоци смо времена у коме живимо, времена које карактеришу брзе друштвене
промјене и немилосрдна конкуренција што поставља захтјев за новим компетенцијама
појединаца. Могућност за њихово остваривање не пружа изгледе у традиционалном
васпитно-образовном систему. Умјесто образовања фокусираног на наставни план и
програм, тежиште куркулума је потребно усмјерити на постизање фундаменталних
васпитно-образовних циљева и очекиваних исхода учења.
Говорећи о наставном плану и програму долазимо до новог појма који настоји
наведене потиснути у други план, и тако покушати одговорити захтјевима времена у
оквиру школског система. Прије свега, ријеч је о курикулуму, који почиње да се
појављује на прелазу из XVI у XVII вијек.
У савременој теорији и пракси, у најразвијенијим земљама свијета, курикулум је
већ заузео своје мјесто. Без обзира на успјешност примјене курикулума, у нашој земљи
је потребно задржато појмове наставни план и наставни програм. Дидактика као
савремена теорија, проучава и нормира питања из ове области студиозније од било
каквог курикулума.
У овом раду покушаћемо анализирати и упоредити, те пронаћи сличности и
разлике, као и указати на предности и недостатке Наставног плана и програма
Републике Српске и Национално оквирног курикулума Републике Хрватске у начину
дефинисања исхода учења.
5
1.ПОЈАМ КУРИКУЛУМА И НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА
Ријеч курикулум потиче од латинске ријечи currere, што у преводу значи
редослијед, односно ток одвијања образовања. Неки га често поистовјећују са
наставним планом и програмом, иако курикулум представља нешто више од наставног
плана и програма. Не можемо порећи да наставни план и програм чини основу
курикулума, међутим курикулум представља знатно шири и прецизнији приступ
наставним садржајима ако га упоредимо са традиционално структурисаним наставним
планом и програмом. У самој структури, развоју и дефинисања курикулума, средишњу
позицију заузимају исходи учења и образовања. Такво разумијевање курикулума
указује на потребу повећања ефикасности образовања. Исходи подразумијевају оно
што ученик треба знати, разумјети, вредновати и примјенити.
Сврха и циљеви учења
Исходи учења
Структура курикулума Садржаји учења
Организација, активности и средства учења
Критеријуми и начини вредновања
постигнућа
Сврха и циљеви учења
Циљ је оно што желимо постићи. Циљ нас усмјерава гдје треба да стигнемо са
васпитно-образовном дјелатношћу.
Исходи учења
Исходи су исказане компетенције, тј. очекивана знања, вјештине и способности, те
вриједности и ставови које ученици требају стећи и моћи показати по успјешном
завршетку одређене наставне теме, програма или васпитно-образовног циклуса.
Садржаји учења
Садржаји учења произилазе из различитих подручја. Према одређеним критеријумима
бирамо садржаје и уносимо их у наставни план и програм.
Организација, активности и средства учења
Под организацијом подразумјевамо начин на који се изводи сам процес наставе, али и
начин рада наставника и ученика.
Критеријуми и начини вредновања постигнућа
