Тема: Злочин из мржње
Садржај
1. Увод ..............................................................................................................3
2. Дефиниција злочина из мржње .................................................................4
3. Релевантни међународни стандарди .........................................................9
4. Механизми кривичноправног регулисања мржње...............................12
5. Заљкучак ..............................................................................................14
6. Литература...................................................................................................15
2
1. УВОД
Синтагме какве су говор мржње,
запаљиви
говор, ширење међуетничке
нетрпељивости и тензија, антисемитизам или исламофобија често се могу чути у јавности.
4
Регулатива у овој области, која води порекло из активизма покрета за
равноправност у САД у шездесетим и седамдесетим годинама, добила је на интензитету и
значају тек у последњих двадесетак година. Ипак, на међународном плану не постоји
консензуална дефиниција таквих кривичних дела које због своје специфичне природе
добијају карактер кривичних дела почињених из мржње. У мноштву сличних, радна
дефиниција кривичних дела почињених из мржње коју је развио ОСЦЕ-ов Уред за
демократске институције и људска права (ОДИХР) вредна је због њене прецизности, али и
због ауторитета институције која ју је утврдила. Дефиниција се састоји од два суштинска
елемента:
А) Свако кривично дело, укључујући дела против лица и имовине, у којем су
жртва, простор или мета изабрани на основу њихове стварне или перципиране везе,
повезаности, припадности, подршке или чланства у групи дефинисаној у делу Б.
Б) Група може бити заснована на њиховом стварном или перципираном расном,
националном или етничком пореклу, језику, боји коже, религији, полу, старосној доби,
менталној или физичкој онеспособљености, сексуалној оријентацији или неком другом
сличном фактору.
Дакле, елементи овог кривичног дела су: радња која је кривичним законом већ
дефинисана као кривично дело, те пристрасност, односно мотив који се састоји у томе да
је починилац кривичног дела одабрао жртву управо због њене заштићене карактеристике
(раса, етницитет, религија, сексуална оријентација и сл.).
Притом, треба имати у виду да је
Мотив злочина из мржње релевантан за кривично
дело које је већ прописано законом. Тај мотив, међутим, није забрањен сам по себи. Он
имплицира [повећану казну само онда када је изражен у виду криминогеног понашања
.
Оно што је важно јесте да у извршењу таквог кривичног дела нема елемената
личног анимозитета, те је жртва посве случајна, у смислу да је сваки припадник конкретне
групе, из перспективе починиоца, једнако добра и једнако легитимна мета. Другим речима,
жртве се код таквих кривичних дела бирају
на основу онога што оне представљају, а не
онога ко су оне. Порука која се преноси је упућена не само жртви, него и широј заједници
чији је члан та жртва
.
5
Управо због те групне димензије, кривична дела почињена из мржње се понекад
називају и симболичка кривична дела. Истовремено, таква дела су увек и нужно политичка
у нарави, јер се њима шаље порука која увелико превазилази оквире односа двају
индивидуа. Штавише, често се управо тај јавни, политички аспект таквог кривичног дела
намерно користи како би се послала одређена порука јавности или њеном делу.
Кривична дела почињена из мржње представљају облике насилног изражавања
нетолеранције и имају дубок утицај не само на жртву саму по себи, него и на групу са
којом се та жртва идентификује. Она утичу на кохезију заједнице и друштвену стабилност.
Енергична реакција је стога важна и за безбедност појединца и заједнице.
Кривична дела почињена из мржње се од других типова кривичних дела разликују
по мотиву поциниоца; пошто је мотив обично ирелевантан за доказивање суштинских
елемената кривичног дела, о њему се ретко води довољно детаљна истрага да би се на
светло дана изнео прави разлог кривичног дела. Ако кривично-правни систем не користи
концепт “кривичног дела поцињеног из мржње”, мотив није препознат као суштински
елемент повреде закона и постојање кривичних дела почињених из мржње ће стога остати
невидљиво.
У ствари, кривична дела почињена из мржње догађају се, у већем или мањем обиму,
у свим државама. Државе са делотворним механизмима прикупљања података обично
приказују већи број кривичних дела почињених из мржње него државе које немају
делотворне системе прикупљања података. Међутим, у овим државама, подаци из
друштвених истраживања, од невладиних организација и других посматрача могу показати
да постоји проблем кога не откривају нити се њима баве постојећи системи.
Без обзира на то да ли су државе усвојиле посебне законе који се баве кривичним
делима почињеним из мржње или не, та кривична дела се догадају и значајно утичу на
жртву и заједницу у којој живи жртва. Ако је могуће обучити полицију, тужиоце и судије
да разумеју и делотворно реагују на та кривична дела, неправда изазвана кривичним
делима почињеним из мржње може бити смањена.
Кривична дела почињена из мржње су кривична дела почињена уз мотив
пристрасности. Управо је овај мотив оно што разликује кривична дела почињена из мржње
