1
Садржај
Увод…………………………………………………………………………..2.
Теме и мотиви………………………………………………………………..3.
Путовања животиња у народним причама ………………………………...3.
Приче о животињама код нас……………………………………………....5.
Приче о мачку, лисици.................................. ……………………………….5.
Разлика између приче о животињама и басне……………………………...6.
Песме о животињама……………………………………………………...…8.
Закључак……………………………………………………………….....…..9.
Литература…………………………………………………………………...10.
2
Увод
Приче о животињама не показују само рано интересовање човека за један део
животињског света, онај део који га је окруживао, већ и неку човекову наивну љубав
према животињама које најчешће среће. Посматрао их је са својих људских видика,
запажао њихове карактеристичне особине, уочавајући оне особине код појединих
животиња које среће и код појединих људи. Ове животиње поступају онако како би се
понашали и људи када би се нашли у односним ситуацијама, оне све говоре човековим
језиком, али чине издвојен и посебан свет за себе. У живот тог посебног света, човек као
човек је ретко уплетен. Ако се изузме замисао да животиње говоре, а често се и понашају
као људи, чудесних ситуација и фантастичних представа у причама о животињама
такорећи нема. Нема имагинарних бића. По томе се оне битно разликују од бајки.
Особине дате појединим животињама и велики део ситуација у којима се животиње
налазе, засновани су у основи на реалним човековим запажањима. Та запажања су дата у
уопштеном виду и хиперболисаним облицима. Својеврсни реализам ових прича појачан је
хумором, понекад и иронијом којом су многе од њих прожете. Тада се уноси живост у
приповедање и чини приче занимљивијим, јер су ситуације духовито смишљене. Иза прича
о животињама не треба увек тражити неки алегорични смисао, без обзира на то што су
животињски односи посматрани из људских видика. Забележене према усменом предању,
приче се разликују од њихових варијаната које су рано добиле књижевну обраду.
У једном старом ћирилском рукописном зборнику(препис са почетка XVI века) био
је напис
Питања неког цара Јуса и одговори филозофа Јосифа
чији завршетак садржи
фабулу народне приче
Међед, свиња и лисица
. Први део приче у књижевној обради јако је
проширен и што је овде главно, прожета је цела прича размишљањима о лукавству,
охолости и људској злоби. Цела садржина примењена је на људе. У народном причању
није изразит алегоријски смисао, нема ни трага од моралисања која у књижевној обради
прате сва размишљања.
