POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO KOLATERALNO.............................................20
OBEZBEĐENJE................................................................................................................20
ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEĐENJE........................................................24
FINANSIRANJE DOBAVLJAČKIM KREDITOM.........................................................28
ZAKLJUČAK....................................................................................................................29
LITERATURA..................................................................................................................30
UVOD
Upravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu rentabilnosti i na načelu
likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i jednog i drugog načela, preduzeće treba da
pronađe najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno
ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba načela preduzeće ima
podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim
preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim slučajevima menadžment
preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih sredstava, u što kraćem roku, uz
što povoljniju cenu kapitala (kamatu)
2
odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta
preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni
izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni
intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta mesečno) iznosiće 200.000 din (za
pola meseca jer se na kraju meseca svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom da su
uštede 15- esto dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun
mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12
meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od 200.000
din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period (kao u
prethodnom slučaju) godišnje uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih
obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po
ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem
ukalkulisanim obavezama, ukupne uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din
(1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna
sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno će se
akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveća procenat
izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeća istovremeno treba da vodi
računa o optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez
obzira na finansijske efekte preduzeća) može proizvesti kontra efekat na radni moral
zaposlenih. Plaćanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u
dužem vremenu takođe može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeća.
Dakle, sve
raspoložive oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, ekonomski posmatrano, razumno
u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno zaduživanje i moguće produženje
roka njihovog likvidnog izmirenja. Poreske uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa
privređivanja imaju posebnu stimulaciju za onj menadžment preduzeća koji dotične
4
obaveze uspe svesti na zakonski minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala
da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu likvidnog plaćanja.
BANKARSKI KREDITI
Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkoročnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim
komitentima, čiji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi se po pravilu ova vrsta kredita
odobrava onim preduzećima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan
vremenski period, u ’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbeđenja neophodnih
zaliha materijala, odnosno održavanja tekuće likvidnosti.
Primera radi, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija)
otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u količini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk
u kreditnom iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom dospeća kredita na 90 dana.
Kreditom se otkupljuje količina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju dotičnog
preduzeća i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i
5
Kreditna linija
Kreditna linija predstavlja ugovor između poslovne banke i privrednog subjekta
(preduzeća), kojim se utvrđuje iznos neosiguranih kratkoročnih finansijskih sredstava,
koja će biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu (preduzeću)
poslovne banke. Ugovor o kreditnoj linije ne garantuje kredit budućem dužniku, već
nagoveštava da će poslovna banka, ako bude u finansijskoj mogućnosti, odobriti kredit
komitentu (preduzeću) kako bi dotični koristio kredit do određenog limita. Ugovor o
ovakvoj vrsti kredita sklapa se najčešće na period od godinu dana i podložan je
jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminišu
potrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti traži kredit. Pre
otvaranja kreditne linije komitent je dužan podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje
kreditne linije i finansijska dokumenta (plan novčanih sredstava, plan bilansa stanja i
uspeha, poslednji finansijski izveštaj o poslovanju i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih
dokumenata, poslovna banka izvodi ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom
linijom i njegovom sposobnošću da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne stope. Svaka
promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje (rast stope) ili
pojeftinjenje (pad stope) kreditne linije. Kamata se može naplatiti od strane poslovne
banke po dospeću kredita ili unapred (avansno). Ukoliko se kamata plaća po dospeću
kredita, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi.
Ukoliko se kamata plpaća unapred, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa veća od
7
