ALFA Univerzitet Beograd
Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za
rukovodeće kadrove u Novom Sadu
Privredno pravo
-
Seminarki rad
-
Dužnost direktora da postupa u okviru svojih ovlašćenja
Profesor Student
Profesor dr Draško Bosanac Ana Radosavčević I 208/2011
Čačak, april 2012.
Opšte dužnosti direktora
S A D R Ž A J
:
Uvod
………………………………………………………………...…………………...………..3
Opšte dužnosti direktora: CA 2006, deo 10
………………………..…………………………...3
Opšte napomene o direktoru
………………………….…………………………………………7
Opis posla………………………………………………………………………………………………7
Bitna obeležja i karakteristike………………………………………………………………………….8
Funkcije direktora
……………………………………………………………………………….8
Dužnosti direktora prema privrednom društvu
……………………………………………….9
Dužnost lojalnosti……………………………………………………………………………………..9
Dužnost izbegavanja sukoba interesa………………………………………………………………...10
Dužnost poštovanja zabrane konkurencije……………………………………………………………10
Dužnost čuvanja poslovne tajne………………………………………………………………………10
Ugovor o radu direktora
……………………………………………………………………….10
Ugovor o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima
……………………… …….11
Pojam zastupanja
…………………………………………………………………………… …11
Zakonsko zastupanje……………………………………………………………………………… …11
Predstavljenje…………………………………………………………………………………………12
Vođenje poslovnog društvga
…………………………………………………………………...12
Direktor javnog preduzeća
……………………………………………………………………..12
Međuljudski odnosti
……………………………………………………………………………13
Zaključak
……………………………………………………………………………………….13
2
Opšte dužnosti direktora
glasa postojeće većine akcionara može biti pod negativnim uticajem. Iako većina
akcionara ili drugih zainteresovanih strana nemaju pravo svojine da bi sprečili
dalju raspodelu akcija, ipak su akcionari ovlašćeni da zahtevaju da se ovlašćenja
sprovode u okviru zakona.
Postoji tenzija između dužnosti zasnovanih na najboljim namerama sa jedne
strane, i doktrine korisnih ciljeva na drugoj strani. Te tenzije se pokazuju u
ograničavanju autoriteta direktora čak iako su njihove akcije izvođene u skladu sa
onim što oni u najboljoj nameri misle da su prioritetni interesi kompanije. Ako se
ovlašćenja sprovode prvenstveno za neki štetni cilj direktori su krivi za
zloupotrebu moći i njihovo delovanje može biti prekinuto. Prema tome, na primer,
iako direktori mogu verovati da je najbolji interes kompanije da se odbrani od
preuzimanja preko podele akcija akcionarima kojima veruju da će odbiti ponudu,
to će verovatno biti posmatrano kao neprikladna primena ovlašćenja u raspodeli
akcija, pošto mu je prvobitno povereno da uvećava kapital: ne da povećava
glasačka prava određenih akcionara zbog nekih štetnih ciljeva. Kao što je
naglašeno od strane Wilson J u Whitehouse v Chalton Hotel Pty (1987), nije deo
funkcije direktora da favorizuje jednog akcionara ili grupu akcionara vršenjem
poverenih ovlašćenja u vezi raspodele akcija u cilju razvodnjavanja glasačke moći
povezane sa izdavanjem akcija koje poseduje neki drugi akcionar ili grupa
akcionara.
Relativno moderno i autoritativno viđenje pristupa doktrini korisnih ciljeva
razvijeno je do strane Lorda Wilberforce u odluci tajnog saveta u Howard Smith
Ltd v Ampol Petroleum Ltd. Dva akcionara, Ampol Ltd i njemu bliska kompanija
„Bulkships“ držali su 55 % akcija u R W Miler (Holdings) Ltd. Ampol i Howard
Smith napravili su ponudu o rivalskom preuzimanju Millera. Dajući prednost
kasnijoj ponudi zato što je velikodušnija od Ampolove i zato što su verovali da će
dugoročno posmatrano kompanija biti sigurnija u njegovim rukama, Millerovi
direktori su izdali akcije Howard Smithu što je imalo efekat razvodnjavanja
Ampolovih akcija sa 55 na 36 % procenata. Ampol je tražio da se raspodela akcija
proglasi nevaljanom kao izraz neprikladnog vršenja ovlašćenja. Direktori su se
branili time da je raspodela napravljena prvenstveno zbog toga da bi se pribavio
preko potreban kapital za kompaniju.
Kako u prvostepenom postupku tako i na apelacionom prihvaćeno je da
direktori nisu bili motivisani svojim interesima. Međutim, smatralo se da raspodela
akcija nije napravljena da zadovolji Millerovu potrebu za novim kapitalom već da
uništi Ampolovo većinsko vlasništvo nad akcijama u kompaniji. Emisija akcija je
prema tome nevaljana.
Lord Wilberforce je zauzeo stanovište da kada se traži primena posebnog
ovlašćenja, određivanje da li je ovo ovlašćenje primenjeno za neopravdan cilj je
dvostruk proces.
4
Opšte dužnosti direktora
Prvo, neophodno je razmotriti ovlašćenje kako bi se ustanovila njegova
priroda i granice njegove primene. Drugi, suštinski razlog zbog kojeg primenjena
ovlašćenja treba da budu izučavana jeste određivanje da li je konkretan cilj
prikladan ili ne. Sud će sigurno ukazati poverenje najboljim namerama direktora,
ako se utvrdi da one postoje, uvažavaće njihove procene kao pitanja menadžmenta;
u tom slučaju zaključak koji se nameće biće na strani široke linije poštenja na kojoj
će slučaj pasti. Na činjenicama ovog slučaja Tajni savet je zaključio da:
Pošto je ustanovljeno da direktori, unutar svojih upravljačkih ovlašćenja
mogu donositi odluke protivne željama većine akcionara i da zaista većina
akcionara ne može da kontroliše direktore u primeni ovih ovlašćenja, onda mora
biti nezakonito za direktore da koriste poverena ovlašćenja nad akcijama u
kompaniji čisto u cilju uništavanja postojeće većine ili stvaranja nove većine koja
ranije nije postojala. Kada bi tako radili, to bi uticalo na one elemente zakona
kompanija koji su izdvojeni i postavljeni protiv njihovih ovlašćenja.
Prema tome, nisu zadovoljni samo svojim delovanjem u skladu sa onim za
šta veruju da su najbolji interesi kompanije sve dok, takođe, mogu smestiti svoje
delovanje u okvire ovlašćenja koja su im poverena.
U suštini, odluka u Howard Smithu počiva na tome da tamo gde direktori
primenjuju ovlašćenja sa pomešanim motivima, sud će tražiti određivanje
osnovnog cilja njihovog ponašanja. Ukoliko se ustanovi da je ono neprikladno,
primenjena ovlašćenja će biti poništena. Kao što je navedeno u odeljku 11, članovi
se takođe mogu pismenom molbom obratiti sudu po članu 994, a na osnovu
neprikladne upotrebe moći, što doprinosi nepoštenom i pristrasnom ponašanju.
Howard Smith ne bi trebalo da bude posmatran kao posed na kome će direktori
samo legitimno primenjivati ovlašćenje da izdaju akcije kako bi dobili dodadni
kapital. Niti bi trebalo jednostavno podleći apsolutnoj zabrani na emisiju akcija od
strane direktora, da bi se promenio balans kontrole u kompaniji. U skladu sa ovim,
visoki sud Australije je objavio da ovlašćenje emisije akcija mora biti primenjivano
u svim slučajevima uvećanja kapitala, koji se koristi za ciljeve dobrobiti kompanije
u celini, a ne u cilju uzimanja kontrole nad kompanijom u rukama samih direktora
ili njihovih prijatelja.
Ako su kompanija a i kompanija b poslovni konkurenti, a kompanija a traži
veliki deo akcija u kompaniji b sa ciljem usporenja njenog rasta, što će umanjiti
njenu konkurentnost, ja bih mislio da će direktori kampanije b doći do iskrenog
zakljućka da je suprotno najboljim interesima kompanije b kompaniji a da
sprovede svoj cilj... Ako prema tome direktori kompanije b nastave dalju emisiju
akcija kako bi uspostavili svoju kontrolu nad kompanijom b u cilju odbrane od
planova kompanije a i zadržavanja konkurentnosti na tržištu, ja ne vidim zašto to
ne bi bilo perfektno prikladna primena poverenih ovlašćenja direktora kompanije
b. Cilj nije zadržati kontrolu kao takvu već zaštititi kompaniju b od nemoćnog i
5
