УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ФОЧИ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПАТРОЛОГИЈЕ I
ТЕМА: ДИДАХИ
МЕНТОР СТУДЕНТ
др Дражен Перић Радомир Ђурановић
0
Садржај
Увод------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 2
Настанак списа Дидахи---------------------------------------------------------------------------------------- 3
Садржај Дидахија------------------------------------------------------------------------------------------------ 5
Учење о два пута------------------------------------------------------------------------------------------------- 5
Светотајински живот ране Цркве--------------------------------------------------------------------------- 6
Јерархијске службе---------------------------------------------------------------------------------------------- 8
Закључак---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10
Литература------------------------------------------------------------------------------------------------------- 11
1
НАСТАНАК СПИСА ДИДАХИ
Учење Дванаесторице Апостола - Дидахи је у многоме сажето катихетско,
литургичко и дисциплинско упуство или приручник. Ово дјело је за неку од помјесних
Цркава вјероватно саставио неко од путујућих апостола
1
или епископа. Постоји
мишљење да је Дидахи дјело групе аутора, мада већина патролога не узима за
озбиљно овакав став. Из самог текста може се закључити да је овај спис написан са
циљем да разјасни најосновнија тада (али и данас) актуелна питања живота Цркве, а то
је превасходно однос према Богу и ближњима. Самим тим овај спис још више добија
на значају јер та питања прате хришћане у свим временима.
Спис је највјероватније настао у другој половини првог вијека. Савремена
патристичка наука мишљења је да спис Дидахи временски датира између 60. и 80.
године
2
или мало касније између 90. и 100. године
3
.
Што се тиче мјеста настанка овог списа није тачно утврђено гдје је спис настао.
За мјесто настанка Дидахија најчешће се наводе Палестина, Сирија и Египат. Међутим,
највјероватније је да је овај спис настао у околини Антиохије (Сиријске), у некој
руралној, јудеохришћанској јелинофоној средини (што се види из 9,4)
4
. Изучавањем
Дидахија можемо примијетити да од 43 навода или алузије на четири канонска
јеванђеља које наводи еп. Атанасије (Јевтић) на маргинама свог превода, свега седам
није из Матејевог јеванђеља, што говори у прилог тезе јудеохришћанског поријекла
аутора Дидахија и омиљености Јеванђеља по Матеју међу хришћанима из Јудејства.
Изгледа да је спис уживао велику популарност у Древној Цркви – спомиње га
већ Климент Александријски цитирајући га у својој
Стромати (
1,20,100
), а з
а Дидахи је
1
Епископ Атанасије (Јевтић),
Учење Дванаесторице Апостола-Дидахи,
преузето из:
Дела Апостолских
Ученика
, Врњачка Бања – Требиње, 1999. 13.
2
Наведено дјело, 23.
3
У једном грузијском рукопису који је за подлогу имао неки од грузијских текстова Дидахија из 11. века
стоји да је овај спис настао „године 90. или 100. по Господу Исусу“, али је тај превод на грузијски језик у
савременој патрологији прилично дискутабилан. Опширније код: Епископ Атанасије (Јевтић), наведено
дјело, 15. и код Јован Брија,
Речник Православне Теологије,
Београд 1997, 137.
4
Епископ Атанасије (Јевтић), наведено дјело, 23.
3
