Rezime

Razvoj privrede i tehnološka dostignuća jednim su delom smanjili ali su

drugim delom razvili nove i još veće i često nesagledive opasnosti, pr. nuklearna
opasnost, ekološka ugroženost i sl., a time i osiguranje, kao materijalna naknada za
štetu i sigurnu budućnost, postaje sve značajnije. Svakodnevno suočavanje s brojnim
nesrećama i štetama, koje često poprimaju i katastrofalne razmere, to neoborivo
dokazuju.

Suočavajući se sa njima čovek je morao organizovati neku vrstu zaštite od

posledica sopstvenih aktivnosti koje su mogle doneti štetu, ne samo njemu, nego i
trećim licima. Zbog toga je došlo do pojave velikog broja osiguravajućih kompanija
koje se utrkuju da svojim klijentima pruže što povoljnije uslove u pogledu osiguranja
postojećih rizika ali, i ako se ukaže potreba za tim, osiguraju i nove rizike koji su
karakteristični za određeno vreme i društvo u kome se nalaze.

Ključne reči:

Osiguranje, životno osiguranje, rizici u osiguranju, polise osiguranja, osiguravač,
osiguranik, premije osiguranja

Uvodna razmatranja

Zaštita čoveka i njegove imovine od štetnih posledica prirodnih sila, aslučaja i

drugih opasnosti oduvek je bila od velike važnosti, ne samo za pojedinca, nego i za
društvo u celini. Ekonomsku sigurnost čovek je teško, ili nikako, mogao ostvariti sam
kao   pojedinac,   već   je   taj   cilj   potpunije   i   kvalitetnije   ostvarivao   u   zajedništvu   na
načelima   uzajamnosti   i   solidarnosti.   Od   jednostavnih   oblika   međusobne   pomoći
unutar užeg ili šireg kruga zajednice, pa do savremene ekonomske zaštite koju danas
pruža osiguranje, motiv i svrha zaštite ostali su jednaki, a to je naknada za pričinjenu
štetu,   odnosno   isplata   osigurane   svote   za   ostvarivanje   finansijske   sigurnosti   u
budućnosti.

U toku razvoja osiguranja izmenio se, u suštini, samo način stvaranja i

raspodele sredstava. Pokazalo se da samo unapred prikupljeni namenski fondovi
osiguranja mogu dugoročno i kontinuirano pokrivati negativne posledice ostvarenih
rizika.

Međutim, i pored velikog broja različitih rizika za kojima postoji objektivna

potreba da se lica od njih osiguraju, i dalje ljudski život ostaje predmet osiguranja koji
je od neprocenjive vrednosti i za kojim će uvek postojati potreba za osiguranjem.

I upravo, vodeći se tom činjenicom, ovaj rad će nam pomoći da saznamo nešto

više o životnom osiguranju, kao jednom od najzastupljenijih vidova osiguranja u
svetu, ali i kod nas.

Cilj ovog rada je, pre svega, upoznavanje sa kategorijom životnog osiguranja

kao i pogodnostima koje nam osiguranje može pružiti, ali i upoznavanje sa uslovima
koji bi nas zatekli ukoliko bi se odlučili da osiguramo naš život.

U prvom poglavlju (OSIGURANJE ŽIVOTA), upoznaćemo se i sa osnovnim

pojmovima i definicijama koje se javljaju u oblasti životnog osiguranja, kao i sa
nekim podacima koje karakterišu tržište osiguranja u svetu, kao i tržište osiguranja u
Srbiji. Osvrnućemo se na osnovne elemente ''osiguranja lica'', što je bitno, jer životno
osiguranje, kao deo osiguranja, ima neke specifičnosti zbog kojih ga većina
osiguravajućih društava izdvaja u odnosu na ostale vrste osiguranja.

U drugom poglavlju (PRAVNA PODLOGA U DELATNOSTI

OSIGURANJA), obrađujemo usaglašavanje zakona o osiguranju u Srbiji sa
direktivama Evropske Unije (jer pre pridruživanja EU svaka zemlja mora dovesti svoj
sektor osigranja u ravan sa standardima EU), rizike u osiguranju i likvidaciju šteta.

Treće poglavlje (DOBAR PRODAVAC OSIGURANJA ŽIVOTA - znanja i

veštine u funkciji prodaje) nam opisuje celokupni put prodaje polisa osiguranja,
počevši od pripreme i planiranja, preko definisanja ciljeva, određivanja profila
klijenta, zakazivanja razgovora do same faze zaključenja ugovora. Prodaja životnog
osiguranja je složen proces te, s toga, namera ovog rada je i da nas uputi u znanja i
veštine u funkciji njihove prodaje.

1. OSIGURANJE ŽIVOTA

Osećaj odgovornosti prema sopstvenoj porodici neizostavno rađa i potrebu za

njenom zaštitom. Dakle, finansijska zaštita sopstvene porodice od nepredviđenih a
mogućih   događaja,   zaštita   sopstvene   budućnosti   i   njena   potpuna   finansijska
neizvesnost, osiguranje ličnih investicija, osiguranje bankarskih kredita, pozajmica,
plansko   rešavanje   važnih   životnih   pitanja   (posao,   kuća,   stan,   automobil   itd.),
materijalno obesbeđenje visokog školovanja dece, osiguranje od moguće prevremene
radne   nesposobnosti   (invaliditet),   kvalitetna   štednja,   samo   su   deo   razloga   zašto
životno osiguranje postoji više od dva veka i zbog čega je to u svetu civilizacijska
potreba i deo kulture življenja. Zbog svega rečenog biti osiguran znači biti odgovoran
prema sebi, prema porodici i šire prema celokupnoj zajednici. Ne treba zaboraviti da
je osiguranje delatnost zasnovana na načelima uzajamnosti i međuljudske solidarnosti,
jer mnogi rizici koji mogu ugroziti ljude i imovinu se ne mogu predvideti.

1.1. Osnovni pojmovi i definicije u osiguranju života

Kada govorimo o osiguranju života izuzetno bitno je osvrnuti se na neke

osnovne elemente „osiguranja lica“.

To je bitno jer životno osiguranjem kao deo

osiguranja lica ima neke specifičnosti zbog kojih ga većina osiguravajućih društava
izdvaja u odnosu na ostale vrste osiguranja.

Da bi smo lakše pratili nastavak priče o osiguranju, u ovom odeljku ćemo se

upoznati sa pojmovima i terminima koje do sada nismo susretali ili čije nam je
značenje bilo nedovoljno poznato.

Pogledajmo na početku ko su subjekti osiguranja

. Subjektima smatramo

strane u ugovoru kao i osobe koje imaju određena prava po tom ugovoru, kao i osobe
koje svojim učešćem aktivno doprinose zaključivanju ugovora o osiguranju.

Savetnik

(zastupnik, producent, subagent, agent...) – osoba koja

nudi osiguranje života, učestvuje i pomaže u izboru najbolje opcije
shodno potrebama klijenta i za ove usluge dobija naknadu.

Osiguravač

– Akcionarsko društvo (Osiguravajuće društvo) koje se

ugovorom o osiguranju života obavezuje da će korisniku osiguranja
isplatiti osiguranu sumu, ako se ostvari (desi) osigurani slučaj.

Jelena Kočević, Predrag Šulejić, Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet

Beograd, 2006., str.12.

Ibidem, str. 13.

naplaćena premija bila dovoljna za isplatu svih očekivanih obaveza
preuzetih osiguranjem.

Superstandardni rizik

je povećana mogućnost nastupanja

osiguranog slučaja.

Korekcija

je predlog osiguravača za povećanje premija ili

smanjenja osigurane sume.

Underwriting

(preuzimanje rizika) je proces koji obuhvata skup

radnji kojim se procenjuje stepen izloženosti riziku. Na osnovu ovih
procena izdaje se polisa.

Premija

predstavlja iznos koji ugovarač osiguranja plaća,

utvrđenom dinamikom, po zaključenom ugovoru o osiguranju.
Premija se izračunava na osnovu unapred pripremljenih Tarifa i
utvrđenih parametara za svaku vrstu osiguranja.

Rata premije

je deo ukupno ugovorene premije. Može biti godišnja,

polugodišnja ili kvartalna.

Minimalna rata premije

(primer)

1. 50 e kvartalno
2. 50 e polugodišnje
3. 100 e godišnje

Osigurana suma

je iznos koji je osiguravač, na osnovu ugovora

prezuetih obaveza dužan da isplati kada nastane osigurani slučaj.
Kao i premija, osigurana suma se izračunava prema Tarifi za svako
postojeće osiguranje.

Tarifa

je cenovnik premije.

Tarifiranje

je primena cenovnika premije.

Kapitalizacija

ili smanjenje osigurane sume zbog prestanka

plaćanja premije je situacija predstavljena tabelom kapitalizovanih
vrednosti. Opštim uslovima je utvrđen minimalni vremenski period
za koji je potrebno da se plati premija kako bi se steklo pravo na
redukciju osigurane sume. U slučaju kapitalizacije osiguranje traje
do ugovorom predviđenog perioda, s tim što će se u slučaju nastanka
osiguranog slučaja isplatiti redukovana (smanjena) osigurana suma
prema pomenutoj tabeli.

Otkup osiguranja

predstavlja pravo ugovarača da u određenom

trenutku stiče pravo na raskid ugovora i isplatu otkupne vrednosti
polise. Radi zaštite lica koja imaju pravo da traže otkup, Zakon o
obligacionim odnosima zahteva da uslovi otkupa, kao i način na koji
se izračunava otkupna vrednost budu određeni opštim uslovima o
osiguranju i predstavljeni tabelom otkupnih vrednosti na samoj
polisi.

Matematička rezerva

predstavlja akumulirani, ukamaćeni štedni

deo premije tokom trajanja osiguranja.

Osigurani slučaj

predstavlja događaj na koji se zaključuje ugovor o

osiguranju, a koji mora da bude budući, neizvestan i nezavistan od
isključive volje ugovarača. U zavisnosti od odabrane vrste
osigurnaja osigurani slučajevi mogu biti: prirodna smrt, smrt usled
nesrećnog slučaja, doživljenje (istek osiguranja), invaliditet, bolnički

Uslovi u osiguranju – Delta Generali osiguranje

Jelena Kočević, Predrag Šulejić, Osiguranje, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet

Beograd, 2006., str.14.

dan kao posledica nesrećnog slučaja, sticanje uslova za početak
isplate stipendijske rente, sticanje uslova za početak isplate lične
doživotne rente itd.

Prijava osiguranog slučaja

je obaveštenje osiguravaču o nastanku

osiguranog slučaja.

Program osiguranja

obuhvata vrste osiguranja koje su u ponudi

osiguravača.

Nesrećni slučaj

je iznenadni događaj na čije nastajanje ugovarač,

odnosno osiguranik nije mogao da utiče, a koja dovodi do smrti ili
povređivanja osiguranika sa trajnim posledicama.

Pristupna starost

u osiguranje, za žene i muškarce izračunava se

kada se od godine početka osiguranja oduzme godina rođenja
osiguranika. Minimalna i maksimalna pristupna starost za:

1. Ugovarača osiguranja je navršenih 18 godina
2. A za osiguranu osobu je navršenih 14 godina do navršenih 60

godina đivota.

Godine starosti

za istek trajanja osiguranja za osiguranika su 70

godina života (npr. Osiguranik koji je star 60 godina može se
osigurati na najduže 10 godina).

Period osiguranja

predstavlja vreme na koje se zaključuje ugovor o

osiguranju. Najčešće se radi o višegodišnjim ugovorima, koji se
moraju završiti okvirom starosne granice osiguranika koju
osiguravač opštim uslovima pokriva osiguranjem.

Lekarski pregled

554/459 osiguranika je neophodan za osigurane

sume od 40.000 evra I više, I razlikuje se u zavisnosti od visine
osigurane sume I pristupne starosti osiguranika.

1.2. Definisanje životnog osiguranja

Životno osiguranje se najjednostavnije može definisati kao ugovor kojim se

osiguravač obavezuje da će shodno naplaćenim premijama od osiguranika, isplatiti
osiguranom   licu   određenu   sumu   ili   rentu   u   slučaju   smrti   ili   za   slučaj   njegovog
doživljenja.   Za   osiguranje   života   možemo   reći   i   da   je   to   jednaspecifična   vrsta
osiguranja   jer   se   radi   o   osiguranju   rizika   od   smrti   pa   je   shodno   tome   i
najrasprostranjeniji   oblik   osiguranja   širom   sveta.   Gotovo   da   ne   postoji   ni   jedna
osiguravajuća kompanija u svetu koja posluje u visoko razvijenim zemljama, a da u
svom portfoliju kao vid osiguranja ne nudi i životno osiguranje. Ujedno, za životno
osiguranje   možemo   reći   i   da   je   to   najprivlačniji   oblik   štednje   u   svetu   jer   putem
individualnog   osiguranja   života   koje   se   drugačije   naziva   štedno   osiguranje,   posle
nekoliko godina može da vam se vrati skoro sav uplaćeni novac, a takođe i određeni
postotak   moguće   dobiti,   koji   može   iznositi   i   punih   100   procenata.   Ono   takođe,
podrazumeva ne samo štednju, već i isplatu odštete ukoliko se osiguraniku nešto
dogodi u periodu u kojem se životno osiguranje zaključilo.

U nekim zemljama ljudi koji uplaćuju životno osiguranje imaju pravo na

poreske olakšice, a pomoću iste polise mogu da dobiju i razne kredite.

Osiguranje života je osiguranje koje se odnosi na život čoveka i ugovoreni

događaj ili rok od koga zavisi nastanak obaveze za isplatu osigurane sume.
Međusobne obaveze, odnosno prava ugovorenih strana, uređuju se ugovorom o
osiguranju, saglasno zakonskim propisima i odredbama uslova osiguranja života.

namenske štednje pa je tako građena i struktura same tehničke
premije.

Kod prve dve vrste životnog osiguranja (osiguranje ugovorene sume za slučaj

smrti i osiguranje ugovorene sume za slučaj doživljenja) premija se obračunava samo
na osnovu rizika smrti, odnosno doživljenja i ove vrste osiguranja predstavljaju tkz.
Riziko osiguranje. Kod osiguranja ugovorene sume za slučaj smrti i doživljenja sama
struktura tehničke premije je građena iz riziko i štednog dela premija.

U ovoj vrsti osiguranja iz štednog dela premija formira se

matematička

rezerva.

Šta je zapravo matematička rezerva?

Najjednostavnije rečeno ona predstavlja akumulirani, ukamaćeni štedni deo

premije tokom trajanja osiguranja.

Da bi se ostvarila ekvivalentnost premije, potrebno je da se štedni deo premije

sa kamatom tokom trajanja osiguranja akumulira i da se formira tzv. Fond
matematičke rezerve.

Fond matematičke rezerve predstavlja stanje sredstava koja su

potrebna za izmirenje budućih obaveza osiguravača (osigurana suma), umanjenih za
vrednost obaveza ugovarača (štedne premije). Svrha formiranja fonda matematičke
rezerve je rezervisanje sredstava tekućih premija kako bi osiguravač mogao da ispuni
svoje obaveze u budućnosti.

Kako su ugovori u ovom osiguranju višegodišnji, potrebno je da se štedna

premija prenosi iz godine u godinu i da kamatom formira matematičku rezervu. Ono
što je karakteristično za štednju putem osiguranja jeste da ovde postoji ugovoreni rok
trajanja, a štedni cilj je iskazan kroz sumu osiguranja. Odatle sledi da je štednja putem
osiguranja života dugoročna, vezana i namenska.

Naime, kada govorimo o životnom osiguranju, nikako ne smemo prevideti

činjenicu da se radi o riziku smrti koji je promenljiv i progresivno raste sa godinama
starosti. Ukoliko bismo pretpostavili da bi visina premije trebala da prati verovatnoću
smrti, koja je iz godine u godinu sve veća i veća, došli bi smo do izuzetno visokih
iznosa premije, što osiguranici ne bi mogli podneti.

Zbog toga se uvodi plaćanje prosečne premije koja je u mlađim godinama

života manja od prirodne, kada je i rizik smrti manji, čime se obavezuju premijske
rezerve koje će omogućiti osiguravaču isplatu osigurane sume u svakom trenutku u
tarijim godinama života, kada je prirodna premija veća od prosečne. Do tog perioda
su sredstva slobodna i mogu se plasirati.

Osiguranje života je specifičan finansijski posao koji ne mora biti interesantan

samo za osiguranika i osiguravača, već je vrlo interesantan i za državu, jer životno
osiguranje znači akumuliranje velikih finansijskih sredstava u dugom vremenskom
periodu koja se kao takva mogu plasirati na tržištu kapitala, ali koristiti i za druge
namene.

Renta iz ugovora o osiguranju je obaveza višekratne isplate iz
osiguranja u jednakim ili ugovorenim obrocima, rastućim ili
opadajućim. Obroci rente ponavljaju se u ugovorenom razdoblju i u

Jelena Kočović, Predrag Šulejić, Osiguranje, Cenater za izdavačju delatnost, Ekonomski fakultet

Beograd, 2006., str. 16.

Boris Marović, Osiguranje i špedicija (treće izmenjeno i dopunjeno izdanje), Stilos, Novi Sad, 2001,

str. 260.