1
Матурски рад из психологије
ПСИХОЛОШКО ЗНАЧЕЊЕ БАЈКИ
Ментор: Зоран Ђорић Ученица: Исидора Божић
Митровачка гимназија
Школска 2019/2020.
2
Садржај:
Увод______________________________________________________________________ 3.
1. Термин бајка_____________________________________________________________ 4.
2. Кратка историја бајке и психологије бајке_____________________________________ 5.
3. Основне одлике бајке и света дела____________________________________________ 6.
4. Бајка у психологији________________________________________________________ 8.
4.1. Историја психологије бајке______________________________________________ 10.
4.2. Психоаналитички приступ бајци_________________________________________ 11.
4
Психолошко значење бајки Исидора Божић, IV-1
(историјски, етнички, културолошки садржај). Гледају на псхихологију у бајкама као на
средство доказивања неповерљивих теорија о душевном животу. Најчешћа критика
психолошког тумачења бајке је то што она не проучава директно бајку већ њеног читалаца
или је у служби потврђивања неке теорије.
Бајка „кажњава“ сваку врсту повреде успостављених друштвених норми, то је оно што
је привукао многе психологе и психоаналитичаре да се посвете њеној анализи и истакну
педагошки значај бајке која помаже деци у превладавању страхова, породичних
фрустрација и тешкоћа које доноси одрастање.
1. Термин
бајка
:
„Сам живот је најлепша бајка“
-Ханс Кристијан Андерсен
Сам израз бајка као назив за целокупни жанр настао је у Француској у 17. веку - conte
de fèes. Све речи које на страним језицима означавају бајку можемо поделити у два низа
један означава имагинацију (њен извор), а други означава приповедање ( њихов наративни
карактер). Одатле закључујемо да су бајке вид наративне имагинације.
Пољаци, Срби и Хрвати користе исти израз - бајка - који је изведен из старословенске
речи bajać она означава наративни карактер али се може повезати са бајањем, магијским
ритуалом.
Мирчеу Елијадеа тврди да је бајка је оруђе ритуалног прелажења из незрелости и
незнања у зрелост и знање, које се одвија кроз симболичну смрт и симболично ускрснуће
који су описани њеним симболичким језиком, бајка отуда представља особену врсту
„разблаженог чина посвећивања, иницијацију која се одиграва у свету маштаног“.
Термин бајка у први је у нашим крајевима употребио фра Стјепан Матијевић још 1630.
године у свом делу ,Исповиедаоник' подразумевајући под њим измишљотину. Вук
Караџић не користи термин бајка већ ,,женска приповетка“. Веселин Чајкановић се слаже
са Вуком око терминологије и тврди да је „ У њима народна приповетка дошла до своје
кулминационе тачке".
5
Психолошко значење бајки Исидора Божић, IV-1
2. Кратка историја бајке :
„Ако не познајете дрвеће, можете се изгубити у шуми. Међутим, ако непознајете приче,
можете се изгубити у животу.“
(Анонимус
)
Taчнан временски период настанка бајки није познат. Неки историчари књижевности
сматрају да су бајке настале пре појаве писма, други их пак смештају у временски период
између средњег века и модерног доба, а има оних који њен настанак везују за урбано доба
и штампане књиге. Свакако своју популарност дугују настанку штампарије. Бајке су се у
давна времена преносила с колено на колено тако да се није могао утврдити ни њихов
аутор ни време настанка. Могло би се рећи да је творац најстаријих бајки заправо
колектив и оне су богате фолклорним мотивима и обичајима. Занимљиво виђење Дерека
Бруера који тврди да очување усменог приповедања дугује више вештини слушања и
памћења публике, него наративним способностима прироведача. Слушаоци би лакше
памтили причу уколико је она дата кроз типизиране ликве и догађаје блиске тој заједници.
Јан Зиолковски у књизи
Бајке пре бајки
( Зиолковски, 2009.) износи мишљење да
европске бајке воде порекло из средњовековне књижевности писане на латинском језику.
Џек Зајпс, најпознатији савремени истраживач бајки сматра да је прототип бајке дошао
у Европу током средњег века, прво су се бележиле на латинском а затим на народним
језицима.
Интересантно је то што већина историчара везују настанак бајки за период између
средњег века и модерног доба а баш у то време се јављају прве идеје везане за идентитет
човека тј. зачеци психологије.
Неки историчари тврде да се бајка развила из мита, много пре средњег века, јер многе
мотиве које проналазимо у бајкама срећемо и у еповима, поемама, приповеткама који
своје корене вуку из мита. Браћа Грим су заступала ову теорију, сматрали су да су бајке
биле верског карактера, али су временом изгубиле религијску садржину. Поред верске
основе не можемо заборавити ни анимистичку и тотемистичу основу бајке коју је у њу
уписао примитиван човек. Бајка и по својој једноставној форми одговара ранијем ступњу
људског развоја. Што је бајка за дете то је мит за човечанство.
Постоје две теорије по којима су бајке могле настати, једна је да постојали „прабајка“
из које бајке воде порекло, што би могло објаснити јављање готово истих бајки на
различитим деловима земаљске кугле, мада то би се могло објаснити и кроз психологију
јер заједнице на приближном ступњу развоја и уређења слично размишљају па се самим
тим испољавају сличне симболе у бајкама, а разликују се једино по обичајима који су у
њих уткани. Друга теорија је да су бајке настајале засебно, свака за себе, у различитим
