POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA



Robna

finansijska trzista.



sirem

smislu – finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske

transakcije.
U

uzem

smislu –

organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za

razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili active). Ona su ambijent gde se
kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i
potraznja za finansijskim instrumentima.



Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu sa viskom finansijskih
sredstava i subjekata kojima su potrebna finansijska sredstva. Povezuje dve
makroekonomske kategorije -

stednju

investicije;

na nacionalnom nivou

ekonomije ukupan obim stednje je jednak ukupnom obimu investicija u
odredjenom investicionom periodu (

stedno-investicioni ciklus



Novac (strani i domaci), hartije od vrednosti, potrazivanja.



Glavni elementi finansijsko-trzisnog sistema:

1. finansijska stednja (koja predstavlja predmet transferisanja)
2. tokovi transferisanja finansijske stednje (putem kojih se vrsi transfer)
3. finansijski instrument (ili aktiva) (oblik u kome se prenosi visak stednje)
4. finansijske institucije (koje predstavljaju glavne ucesnike na trzistu)
5. finansijska trzista



Funkcija finansijskih trzista je utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata,
smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.

ZNACAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA



Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse
uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje,
finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.



Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka
sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog
poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci
prinos od njihove eksterne upotrebe.



Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih
subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za
razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje
akumulacije.



Funkcije:

1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje)
2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)
3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)
4. Funkcija efikasnosti
5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava
6. Funkcija smanjenja troskova
7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)

VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA

Glavna podela

; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim

novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana
(osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste;
trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine –
dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim
instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca
drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive).

Po mestu na kome se transakcije obavljaju

; a) lokalna, b) nacionalna, I c)

medjunarodna.

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata
kojima se trguje

; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata

duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija
od vrednosti.
U

trziste instrumenata duga

spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su

obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta.
Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog
kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca,
kao i da placa glavnicu.
Na

trzistu vlasnickih instumenata

trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih

hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih
prihoda emitenta.

Trzista izvedenih hartija od vrednosti

(

derivatna trzista

) se tako nazivaju zato sto

vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u
njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).

Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active

; a)

promptna

(

gotovinska

)

trzista

; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi

neposredno po zakljucenju, I b)

terminska trzista

; gde se zakljucuju poslovne

transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene
transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).

Prema emitovanju hartija od vrednosti

; a)

primarna trzista

; na kojima se vrsi

prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu
investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b)

sekundarna trzista

; gde se

trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije.

Sa aspekta prometa

; a)

berzanski promet i trzista

; gde se transakcije i poslovi

obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko
ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b)

vanberzanski promet i trzista

; gde se

transakcije mogu obavljati i na drugim mestima.

Po organizocionoj strukturi

; a)

aukciona trzista

; gde kupac postaje onaj koji

ponudi najvecu cenu, b)

posrednicka trzista

; na kojima se poslovi obavljaju preko

brokera i dilera, i c)

preko saltera

; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i

traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije.

Po prirodi finansijskih tokova

; a)

direktna trzista

; gde se trguje hartijama od

vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i
sekundarne, I b)

intermedijarna trzista

; gde se trguje instrumentima koje su izdale

intermedijarne institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva).



Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju se novi,
internacionalni finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na
razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog
kretanja finansijskog trzista.



Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata,
tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca.



Osnovne karakteristike:

1. Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnih

finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste; pruza se
mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemlje;
odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino-obveznica
(Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom
prikupljaju sredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj
zemlji, pri cemu postuju propise HoV te druge zemlje; pruzaju
mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domace
valute).

2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih

trista I poslovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno
raste broj berzanskih transakcija HoV, kao I robnih transakcija; novi
finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve
je aktuelnije trziste HoV,

U okviru trzista kapitala,



Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom
kamatnom stopom



Certifikati na depozite
A u okviru trzista novca,



Kratkorocne obveznice I certifikati na
depozite



Komercijalne hartije od vrednosti



Bankarski akcepti



Drzavne kratkorocne obveznice

Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci
innovator.

Razlog za inovacije?

1. Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja
2. Tehnicki I tehnoloski razvoj
3. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja
4. Sve veca konkurencija izmedju posrednika
5. Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja

Neke od inovacija:



Fjucers ugovori



Opcije



Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom



Svop aranzmani



Kreditne kartice



Elektronski novac



Hipotekarne zaloznice

3. Deregulativni tokovi; nekompatibilnosti izmedju nacionalnih pristupa

regulative finansijskih trzista I njihovih ucesnika, doslo je do drzavnih
reformi u pravcu deregulacije.
Fakori:



Finansijske krize



Globalizacija



Inovacije

POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA

Svi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma:

1. Prema vremenu; promptne vs terminske poslove; ova podela postoji

radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene hartije
od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa.

2. Prema tipu active; poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa HoV.

Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima:



Na trzistu novca – uzimanje I davanje kratkorocnih kredita,
kupovina I prodaja kratkorocnih HoV



Na trzistu kapitala – kupoprodaja drugorocnih HoV



Na deviznom trzistu – kupoprodaja deviza.

Poslovi posebne vrste:

Poslovi arbitraze – istovremeno se odvijaju na vise

trzista, sa istim HoV; zarada je u razlici u ceni, a cesto se koristi I
razlika u visini deviznog kursa. Arbitraza opada sa razvojem
informacionih sistema I globalizacijom finansijskih trzista.

Poslovi hedzinga – aranzman u kome se potencijalni

gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom
druge strane; ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizika; “hedgeri”
pokusavaju da smanje rizik I smanje mogucnost gubitaka, dok
“spekulanti” ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka.

Poslovi spekulacija – ucesnici nastoje da na osnovu

znanja, informacija, strucnosti I prihvatanja rizika ostvare veliki
profit u kratkom roku.

EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRZISTA

Dve vrste efikasnosti:

A. Interna (operativna) – odnosi se na funkcionisanje trzista; odnosi se na

zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto
nizim troskovima.

B. Eksterna (cenovna) – odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na

trzistu na pojavu relevantnih informacija; kako cene active reaguju na I
odrazavaju sve relativne informacije.

Vrste informacija koje uticu na cene:

1) Informacije o proslim cenama
2) Javno objavljene informacije
3) Sve ostale informacije

Tri forme efikasnosti trzista:

POJAM FINANSIJKE STEDNJE



Stednja je, u sustini, deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost.



Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata
koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva
nedostaju.



Izvori novcanih sredstava:

1. Stednja
2. Transformacija mobilisanog novca u capital
3. Kapital iz inostranstva



Motivi za stednju:

1. Materijalni (bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj,

ostvarivanje socijalnih, drustvenih I ekonomskih ciljeva)

2. Nematerijalni (sigurnost, skolovanje, lecenje)



Sklonost ka stednji zavisi od:
1. Visine tekucih prihoda
2. Zivotnog standarda
3. Navika
4. Stabilnosti
5. Poreskih opterecenja



Visina stednje zavisi od:

1. Novcanih prihoda I motive stednje potrosaca
2. Visine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele
3. Razvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje
4. Razvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista HoV



Sekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje; ona predstavljaju priliku
za promene u strukturi portfelja HoV, sto podstice razvoj investicione culture
malih akcionara (gradjana). Na duzi rok, ovakav razvoj finansijsih trzista
dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione
svrhe.



Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu:
1.

Stanovnistvo

(mesecna primanja, uravnotezena potrosnja; vise stedi nego sto

se zaduzuje; podtice se adekvatnom kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim
mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje)

2. Privredni subjekti

(suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra)

Javni sector

(rashodi skoro uvek veci od prihoda; neto duznik, ali u glavnom

preko finansijskih trzista HoV, a ne preko finansijskih institucija).

TRANSFORMACIJA MOBILISANOG NOVCA U KAPITAL U BANKAMA;
KAPITAL PRIBAVLJEN U INOSTRANSTVU



Banke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I
izvor finansiranja. Struktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po
vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina; depoziti koji su raspolozivi
preko godinu dana imaju karakter kapitala. Banka nastoji da kratkorocne depozite