ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ САД

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ

НАЗИВ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОГ РАДА:

УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА У ПОСЛОВАЊУ

(Попуњава комисија за одбрану специјалистичког рада)

Датум и време одбране рада ____________________________

Оцена _____________

Чланови комисије Потпис

1.Мр. Његић Јован ___________________

2.Др. Вероника Бошков ___________________

3.Др. Лидија Маџар ___________________

САЖЕТАК:

Полазећи од основних карактеристика традиционалног приступа

управљању ризицима, указује се и на потребу за увођењем новог приступа који за циљ има
унапређење   квалитета   управљања   уопште,   а   посебно   са   аспекта   успешности   пословања.
Опште прихваћена алтернативе традиционалном приступу је ЦОСО-ов модел управљања
ризицима предузећа са својих осам компоненети. Овај приступ полази од потпуно новог
начина   схватања   ризика   и   карактеристичан   је   по   томе   што   чини   саставни   део   свих
пословних процеса унутар предузећа. Развој модерног приступа управљању ризицима треба
да почива на превазилажењу постојећих слабости процеса управљања уопште а могуће га је
реализовати   кроз:   фокус   на   позитивне   циљеве,   визију   и   мисију   компаније,   преузимање
потпуне одговорности  за властите поступке и подизањем свести о међусобној повезаности
компаније са свим њеним стејкхолдерима.

Кључне речи:

ризик, управљање, надзор, оцена, процес.

ABSTRAKT:

Considering the basic characteristics of the traditional approach to risk

management, the article emphasises the need for introducing a new approach which aims to
improve the quality of governance process and specifically its performance aspect. Generally
accepted alternative to the traditional approach is COSO’s Enterprise Risk Management
(ERM) model which integrates eight components. This approach is based on the completely
new risk definition and it is distinctive by the fact that it is integrated in all business
processes. The development of modern risk management approach should be based on the
overcoming of current governance weaknesses and it is possible to realize it through the focus
on positive goals, vision and mission of a company, complete acceptance of the responsibility
for own actions and the awareness of mutual connections between company and all its
stakeholders.

Key words:

risk, management, control, appreciation, process

У В О Д

Основна функција банкарства је управљање ризицима и приносима.Банкарско

пословање се одликује преузимањем разних врста ризика, од којих су најбитнији: кредитни
ризик, ризик ликвидности, каматни ризик и валутни ризик. Прегледом у стварну изложеност
потенцијалним ризицима, банке могу успешно утицати на њихов настанак и умањење.
Банке које немају стратегију за управљање својим ризицима, изложене су могућности да
доживе стечај или банкрот.Због тога пословно управљање банкама у данашње време све
више прави стратегију како управљати ризицима.

Свако пословање изложено је великом броју различитих ризика до којих долази због

неочекиваних и изненадних догађаја.Ризик представља опасност, несигурност остваривања
очекиваних   резултата   пословања.То   је   стање   у   којем   постоји   могућност   негативног
одступања   од   пожељног   исхода   који   очекујемо   или   којем     се   надамо.   Највећи   ризик   је
губитак профита. До губитка долази кроз појаве као што су промена тражње од стране
купаца,  конкуренција,  повећање  трошкова  и лоше управљање.  Међутим,  постоји  велики
број и других ризика.Неки од њих се могу покрити осигурањем, док се други  опет не могу
осигурати.

Управљање ризицима подразумева најпре упознавање њиховог карактера и суштине,

затим предузимање свих могућих расположивих средстава и мера за њихово избегавање и
заустављање.Уколико је то недовољно и до њих мора да дође онда треба одабрати најбоље,
најефикасније и најбезболније методе за њихово решавање и превазилажење.

Из праксе је познато да постоје три врсте ризика које се предузетници сусрећу.

Јављају се ризици који се у потпуности не могу избећи, али се могу минимизирати, односно
свести на најмању могућу меру, затим постоје ризици који се у пословању не могу избећи,
ни ублажити, већ се предузетници морају директно суочити са њима. И на крају, постоје
одређени ризици који се могу сигурно и потпуно избећи.

Многобројне опасности-ризици (природне непогоде, пожари, незгоде итд)

свакодневно   прете   човеку   да   наруше   или   униште   његово   здравље,   живот   и   имовину.
Реализацџија ових опасности (ризика) производи економски штетене последице.Осигурање
има за циљ обештећење, односно финансијску накнаду штете. Постојање осигурања не може
спречити   настанак   штете   (   некада   може   утицати   на   спречавање   или   смањење   штете
превентивним деловањем) али може извршити обештећење, односно надокнадити насталу
штету.Штете   могу   бити   велике   да   потпуно   угрозе   егзистенцију   појединца   и   његоиве
породице. Појединац, најчешће не може сам да обезбеди заштиту. Због тога се појединци
удружују и заједничким средствима(премија осигурања) врше накнаду ономе кога штета
задеси. На тај начин долази до расподеле ризика на више лица, која заједнички лакше сносе
последице настанка штете.

Осигурање значи економску заштиту, т.ј. економску сигурност.

1.УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА У БАНКАРСТВУ

Ризик је стање у којем постоји могућност негативног одступања од пожељног

исхода који очекујемо или коме се надамо.Свака неизвесност и непланирано и негативно
дешавање у појединим пословним активностима банке може се дефинисати као ризик.
У савременим условима, због веома динамичних и брзих промена у окружењу или
економској средини у којој банке послују изложеност банке ризику се повећава.

Различите су могућности поделе ризика у пословању банака. При томе, подела и

врсте ризика ни мало није једноставан посао, с обзиром на велику број извора ризика.
Међутим, имајући у виду чињеницу да је са аспекта банке битно да се ризик увек везује
за функционално пословање банке, онда је уобичајено да се у посматрању банкарских
ризика увек полази од функционалног приступа, односно везивања ризика за поједине
глобалне активности банке.

Постоји више врста ризтика у банкама, а то су :

1. Кредитни ризик

2. Ризик (не) ликвидности

3. Каматни ризик

4. Валутни ризик

5. Ризик условних обавеза

Међутим, у студијама земаља ОЕЦД и публикацијама Светске банке поред горе

наведених врста банкарских ризика такође се помињу и тзв. потенцијални ризици који
настају из преузетих обавеза банака везаних за односе са трећим лицима што за банке
представља потенцијални дуг. Ова врста ризика углавном је везана за ванбилансне
операције банака. Ризик ванбилансних активности банака произлази из пословних
аранжмана у којима банка учествује, а односе се на средства и обавезе које нису банчине
и самим тим не изазивају промене у билансној структури банке. Ако дође до настанка
ризика, ове активности могу изазвати мање или веће губитке док у неким случајевима

висока концентрација ових кредита, онда је већа и могућност кредитних губитака.

Да би банка кредитни ризик у свом пословању смањила на што је могуће мању меру,

неопходно је да посвети посебну пажњу изворима потенцијалног настанка кредитних ризика.
С тим у вези, неопходна је максимална професионалност у свим фазама самог поступка
кредитирања у циљу избегавања кредитирања клијената за које постоји опасност да неће
моћи на време да врате кредит. Менаџмент банке на разне начине може вршити мониторинг
кредитног ризика. При томе, могуће је користити неколико основних опција, а то су :

1.Ригорозна селекција кредитних захтева;

2.Лимитирање износа задуживања једног клијента или групе клијената;

3.Диверсификација кредитних пласмана;

4.Прибављање квалитетних инструмената обезбеђења враћања кредита.

У склопу наведених опција, посебну пажњу заузима одабирање кредитних захтева која

треба да буде веома пажљива и селективна, уз примену високо софистицираних метода оцене
кредитне способности тражиоца кредита, а све у циљу спречавања узимања кредита од стране
клијената који та средства не могу да врате.

Управљање ризицима у банкарству америчког комерцијалног банкарства показују да

се у анализу кредитне способности најчешће укључује следећих пет фактора:
1. карактер зајмотражиоца кредита ,
2. капацитет зајмотражиоца кредита у смислу његове способности да стиче доходак,
3. капитал као вредност имовине,
4. услови (инструменти) обезбеђења кредита, и
5. услови пословања зајмотражиоца кредита (предузећа).

1.2. Ризик (не)ликвидности

Ризик (не)ликвидности представља ризик од смањења профита банке услед недостатка

ликвидних средстава за измирење доспелих обавеза.Ризик ликвидности прати извршавање
стандардних банкарских трансакција због присутне рочне трансформације средстава банака,

J. F. Sinkey,

Commercial Bank Financial Management

, McMillan Publishing Company, New York, 1998, 402

М. Барјактаровић,

Анализа ванбилансних активности банке

, магистарски рад, Економски

факултет,Београд,2002,105-106