1. Pojam I
znacaj pravne drzave:
Drzava je nastajala u borbi da opravda sebe I otrgne se od uticaja raznih sila koje su
stajale nad njom I nastojale da je sputaju I ogranice u postojanju I delovanju. U tom
nastojanju doslo se I do pojma o njenom suverenitetu I shvatanja da je njena vlast jaca
I visa od svih drugih (bozje, crkvene I svih drugih) I da je ona neprikosnovena I
neogranicena. Vremenom drzava je izasla iz senke svih tih vlasti I njena vlast je
proglasena kao najvisa, visa od svih drugih vlasti. Tako je jacala I uzdizala se drzava,
jacanjem svoje moci pa I svemoci. Tada se stvorio problem kako se od nje zastiti.
Trebalo je postaviti joj granice koja ona nece smeti da predje kako ne bi postala opasna
po coveka. Dok se Platon zanosio idealnom drzavom, dotle su se prestavnici liberalne I
individualisticke filozofije I doktrine tu granicu drzavnoj vlasti videli u ljudskim pravima.
Osim idealne drzave I zastite putem ljudskih prava,postoji I druga moc da ogranici
drzavna vlast, tj njena zloupotreba I svemoc. Ta moc bi bila “vladavina prava”. Ova
teorija pa I ideja vladavine prava razvile su se u pravcu ogranicavanja drzavne vlasti
stvaranjem pravnih I politickih srestava kojima bi se ona ogranicavala. Ova ideja je jako
stara I seze do antickih vrememna I do samog Aristotela. Ona je pak proizasla iz
liberalne filozofske tradicije koja je pomogla u stvaranju gradjanskog drustva. U tom
liberalnom I gradjanskom smislu pravna drzava je znacila slobodu od apsolutne
monarhije I stecenih prava koju su uzivali samo povlasceni stalezi. Vladavina prava je
objavila pobedu razuma I postala demokratski I humanisticki ideal I cilj. Vladavina prava
je evropsko dostignuce, njena borba je povedena u engleskoj jos u srednjem veku, a
kulminirala je slavnom revolucijom s kraja 17 og veka koja je uspostavila ustavnu
monarhiju I ojacala parlamentarnu demokratiju. Engleski pravni pisac Dajsi je prvi
upotrebio ovaj pojma I izraz kao suprostavljanje svakoj arbitrarnoj I samovoljnoj vlasti
nad pojedincem. Dok je vladavina prava anglo americka koncepcija, dotle je pravna
drzava vise kontinetalna evropska ideja, no bez obzira na razlicite termine obe imaju
isto pojmovno I demokratsko znacenje pa ih ne treba odvajati ili razlikovati.
2. Pojam ustavnosti I zakonitosti
Ustavnost i zakonitost su bitni pravni principi bez kojih nema pravne drzaave- oni su
uslov ali I njeno sredstvo (instrument) njenog ostvarivanja. U pravnom smislu ustavnost
I zakonitost oznacavaju da pravni poredak ima odredjena svojstva i kvalitet- da je u
njemu uspostavljen primat superiornosti ustava I zakona nad svim ostalim nizim
pravnim aktima I propisima. Ustav kao najvisi zakon zemlje je osnova svakog pravnog
poretka osnovna norma iz koje proisticu sve ostale norme I akti. Tako su ustav I zakon
osnov stvaranja I vazenja svih pravnih akta I normi ali i materijalnih radnji.
Po svom odnosu prema ostalim pravnim aktima ustav I zakon su pojave iste vrste jer
obezbedjuju pravnu hijerarhiju I uskladjenost svih pravnih akata
No, ustavnost I zakonitost ne izrazava samo odgovarajjjucu strukturu I harmonicnost
pravnog poretka, ona ukazuje I na pojavu samog ustava- njegovo postojanje I
donosenje ili tzv. Proces konstitucionalizma.
3. Ustavnost kao pravni I politicki princip
U pravnom smislu, kao pravni I politicki princip, ustavnost izrazava postojanje ustava
kao formalnopravnog akta najvece pravne snage I strukturu pravnog poretka koja iz
toga proizilazi. Ustavnonst znaci da je pravni poredak zasnovan na hijerarhiji opstih
pravnih akata I na njihovoj medjusobnoj uskladjenosti. Ustav je na vrhu piramide svih
pravnih akata I ima najvecu pravnu snagu. Svi drugi akti su nize pravne vrednosti I u
njemu nalaze svoje granice I dobijaju svoja ovlascenja. Ova uskladjenost pravnih akata
od visih prema nizim moze biti
formalna I sadrzinska
. Formalna je kada su zakoni I svi
drugi pravni akti uskladjeni sa usyavom u pogledu forme, odnosno da su doneti od
strane ustavom predvidjenog organa zakonodvanog organa. U sadrzinosmo smislu ova
