Životna osiguranja u Srbiji
SADRŽAJ
UVOD……………………………………….……....................................................…….........2
1. Istorijski razvoj životnog osiguranja................................................................................3
2. Tehničke osnove osiguranja života.......................…………………………...................4
2.1 Tablice smrtnosti ...…………………………….......................................................5
2.2 Obračunska kamatna stopa……………………….……….......................................5
2.3 Troškovi sprovođenja osiguranja…………….…………………..............................5
2.4. Matematička rezerva ………………………………................................................6
3. Vrste životnih osiguranja…………………..………....................................…...............6
4. Razvoj i perspektiva životnog osiguranja.........................…....…………………..........12
5. Društva za osiguranje na našem tržištu...........................................................................15
6. Trenutno stanje i kretanje pokazatelja razvijenosti tržišta životnog osiguranja..............19
ZAKLJUČAK…..…………….......……………..........…………..............................................26
LITERATURA............................................................................................................................27
1
Životna osiguranja u Srbiji
UVOD
U ovom radu je obrađena tema životnog osiguranja, sa posebnim osvrtom na životno
osiguranje u Srbiji. Dati su osnovni pojmovi i definicije koje se javljaju u oblasti životnog
osiguranja kao i neki podaci koje karakterišu tržiste osiguranja u Srbiji, regionu, ali i u svetu.
Ovaj rad će pomoći da saznamo nešto više o životnom osiguranju, kao jednom od
najzastupljenijih vidova osiguranja u svetu. Predmet posmatranja biće komparativne analize i
osiguravajuće kompanije koje u oblasti osiguranja u našoj zemlji zauzimaju lidersku poziciju, ali
koja isto tako neverovatnom brzinom proširuju svoje poslovanje na sve druge vidove osiguranja.
Osiguranje, izbegavanje, ublažavanje i prenos rizika, smanjuju neizvesnost pojedinca. Osiguranje
života predstavlja kombinaciju osiguravajuće zaštite i štednje, čime se obezbeđuje porodična i
lična finansijska sigurnost. Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u
svim razvijenim zemljama Europe i sveta. Novac uplaćen u životno osiguranje zakonskim je
instrumentima maksimalno zaštićen, pa stoga polisa osiguranja života po isteku trajanja
osiguranja, garantuje isplatu ugovorene svote osiguranja uvećanu za pripisanu dobit. Životno
osiguranje je način štednje jer se po isteku osiguranog perioda isplaćuje osigurana suma uvećana
za dobit. Na ovaj način obezbeđujete sebi finansijski sigurnu starost i stvarate kapital koji se
može iskoristiti za doživotnu rentu ili se može podići odjedanput. U slučaju smrti osiguranika,
osiguranje zbrinjava članove njegove porodice i isplaćuje celokupnu osiguranu sumu a ne samo
onaj deo koji je do tada uplaćen, što predstavlja osnovnu razliku u odnosu na štednju u bankama.
2
Životna osiguranja u Srbiji
Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, novovekovna srpska država se sa idejom i praksom
osiguranja upoznala dosta kasno. Poslove osiguranja u Srbiji najpre su obavljala strana društva, a
prvi domaći osiguravajući zavod osnovan je 1897. godine. Osnivači su bili Luka Ćelović i Đorđe
Vajfert, a radio je kao Odeljenje za osiguranja Beogradske zadruge. Do početka Prvog svetskog
rata u Kraljevini Srbiji osnovana još tri osiguravajuća društva sa domaćim kapitalom – "Srbija",
"Šumadija" i "Jugoslavija".
U visoko razvijenim zemljama sveta koje imaju izuzetno visoke dohotke po glavi stanovnika i
visok nivo životnog standarda razvijeni su u manjoj ili većoj meri svi vidovi osiguranja. Ponekad
se slobodno moze reći da je stanovnistvo tih zemalja osigurano i pre samog rođenja. U svetu je
osiguranje toliko razvijeno da je moguće osigurati sve, čak i “pticu u letu”. Tome u prilog ide i
podatak da u SAD gotovo svaki stanovnik u svom posedu u proseku ima dve polise životnog
osiguranja, dok npr. u Japanu gotovo 90% stanovništva je životno osigurano. Ako ovim
podacima dodamo i to da od ukupno naplaćenih premija na svetskom nivou u 2005. god., 58% se
odnosi na osiguranje života, nesumljivo nam postaje jasno koliki se značaj pridaje životnom
osiguranju koje tako postaje i najzastupljeniji oblik štednje.
Životno osiguranje u Srbiji je na veoma niskom stepenu razvoja. Imajući u vidu da nivo
razvijenosti osiguranja lica pre svega zavisi od visine nacionalnog dohotka i stabilnosti
nacionalne valute, nije potrebno mnogo pa da se pretpostavi da je još uvek nizak nacionalni
dohodak u odnosu na razvijene zemlje velika kočnica za razvoj životnog osiguranja.U Srbiji je
životno osigurano tek 2% stanovništva. Sa 10 evra po stanovniku izdvojenih za životno
osiguranje, Srbija je na začelju i među zemljama okruženja.
1
2. TEHNIČKE OSNOVE OSIGURANJA ŽIVOTA
Osiguranje života bazira se na načelima zakona velikih brojeva, a to je osnovni zakon u
teoriji verovatnoće i statistici. Suština ovog zakona je u tome da se, ukoliko se posmatra veliki
broj slučajeva, mogu uočiti određene pravilnosti u nastupanju jednog dogadjaja. Što je broj
posmatranih slucajeva veći, pravilnost u nastupanju jednog događaja je veća, a odstupanja su
manja. Ako se određeni događaj posmatra pojedinačno, on predstavlja slučaj, dok u velikom
broju posmatranja postaje zakonitost. Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi slučajeva, ona
nije vidljiva kod pojedinačnih jedinica od kojih je masa sastavljena, niti deluje kod nekih grupa
tih jedinica. Tako, recimo, ukoliko je od deset ljudi određjene starosti umrlo njih pet, to ne znači
da je verovatnoća smrti za ljude te starosti 50%. Poznato je da svaki čovek mora umreti, ali se ne
zna kada če to biti, jer je smrt nekog lica buduli neizvestan događaj
2
. Ukoliko se posmatra velika
grupa ljudi, moze se sa velikim procentom tačnosti utvrditi da će godišnje u toj grupi umreti
određen broj ljudi. Zbog toga i zakon velikih brojeva ima veliki značaj u osiguranju, jer eliminiše
neizvesnost osiguravača u pogledu ukupnog broja pokrivenih rizika i omogućava tačnije
predviđanje nastupanja osiguranog slučaja.
1
www.zivotnoosiguranjeonline.com
2
Komnenić B., Žarković N., “Osiguranje”, Beograd, 2009.
4
Životna osiguranja u Srbiji
Računske osnove obacuna tarifa u osiguranju lica čine:
o
Tablice smrtnosti;
o
Obračunska kamatna stopa;
o
Troškovi sprovođenja osiguranja.
3.1. Tablice smrtnosti
Tablice smrtnosti sadrže niz pokazatelja od kojih je osnovni izračunata verovatnoća smrtnosti na
osnovu kojih se izračunavaju sve ostale biometrijske funkcije: verovatnoća doživljenja, kretanje
broja živih i broja umrlih u okviru određenog skupa, izračunatog na osnovu verovatnoće smrti.
Pomoću ovako dobijenih vrednosti broja živih i broja umrlih lica i odgovarajuće kamatne stope,
izračunavaju se komutativni brojevi koji služe za obračun neto premija u osiguranju života.
3
3.2. Obračunska kamatna stopa
Osiguranje života je uglavnom dugoročno, jer se ugovori sklapaju na period od deset do trideset
godina, ali se premija osiguranja ne menja. Zbog toga je prilikom ugovaranja osiguranja važan
izbor kamatne stope. Za obračunsku kamatnu stopu ne može se uzeti aktuelna kamatna stopa, jer
se ona, u skladu sa tržisnim uslovima menja na više ili na niže. To jei razlog, što se kao kamatna
stopa korsiti nešto niža stopa od aktuelne, jer to garantuje osiguravaču da će prihodi od plasmana
biti veći od njihove kamatne stope.
3.3. Troškovi sprovođenja osiguranja
Prilikom kalkulisanja tarifa kod životnog osigranja vodi se racuna o tri vrste troškova. To su:
o
Akvizicioni troškovi,
koji obuhvataju troškove pribavljanja osiguranja, troškove provizije
za agente, troškove izdavanja polisa i slicno. Ovi troškovi su jednokratni, s tim što se kod
osiguranja kapitala odmeravaju proporcionalno osiguranoj sumi, dok se kod osiguranja
rente određuju proprcionalno vrednosti rente:
o
Inkaso troskovi
, koji obuhvataju sve troškove koji nastaju prilikom naplate premije
osiguranja;
o
Troskovi obrade i vođenja portfolija.
3
Janković D., “
Osiguranje
”, Novi Sad, 2013.
5
Životna osiguranja u Srbiji
U zavisnosti od prihvaćenog kriterijuma za vršenje podele, ugovori o životnom osiguranju se
mogu podeliti:
1. prema načinu zaključenja ugovora na: ugovor o osiguranju života sa lekarskim pregledom
i bez lekarskog pregleda
2. prema broju lica obuhvaćnih ugovorom na: individualna i kolektivna osiguranja
3. prema riziku obuhvaćenim osiguranjem na: ugovor o osiguranju za slučaj smrti, za slučaj
doživljenja, mešovito osiguranje i osiguranje sa utvrđenim rokom isplate
4. prema načinu isplate osgurane sume na: osiguranje kapitala i osiguranje rente
5. prema tome koga obezbeđuje osiguranik na lično osiguranje i osiguranje u korist trećeg
lica.
3.1. Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda
Prema načinu zaključenja ugovora osiguranje zivota se moze izvrsiti sa lekarskim pregledom i
bez lekarskog pregleda. Praksa osiguravajućih društava ukazuje da se ugovor o osiguranju života
sa velikim osiguranim sumama zaključuje tek posle obavljanja lekarskog pregleda. Ovo je nužno
zbog procene rizika, ali i zbog obaveze osiguravača. Naime, ako kod osiguranja za slučaj smrti
osigurani slučaj nastupi u toku prvih šest meseci trajanja osiguranja, a nije izvrsen lekarski
pregled u navedenom slučaju, osigurana suma se isplaćuje u celosti, bez obzira na to koliko dugo
je trajalo osiguranje.
3.2. Individualno i kolektivno osiguranje
Prema broju lica koja su obuhvacena ugovorom, osiguranje života se deli na individualno i
kolektivno. Individualno osiguranje života je ono kod koga se za svakog pojedinog osiguranika
zakljucuje poseban ugovor. Kolektivno osiguranje se praktikuje kod onih ugovora gde, recimo,
poslodavac osigurava živote svojih radnika, ili gde se osigurava život članova nekog udruženja,
kulturno – umetničkog ili sportskog udruženja i slično
5
.
3.3. Osiguranje za slučaj smrti, doživljenja, mešovito ili sa utvrđenim rokom isplate
Prema riziku koji je obuhvacen kod osiguranja života, ono se deli na:
- Osiguranje za slučaj smrti
- Osiguranje za slučaj doživljenja
- Mešovito osiguranje
- Osiguranje sa utvrđenim rokom isplate.
5
Kočović J., Dr Šulejić P. „Osiguranje", Ekonomski fakultet Beograd, 2002.
7
